ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Istina. Oni uvek koriste priliku. Ali ja imam premijum nalog i isplatio mi se onoliko...

jeste, rapidšer je uvek bio oličenje svinjoguzije, veoma sam ih mrzeo, pa sam ih onda 'zavoleo' iz računa i 2 godine plaćao premijum nalog, pa su se zatim vratili na svinjstvo u jednom loše proračunatom trenutku prošle godine, pa kad su videli kolika su govna izasrali i da su počeli RAPIDNO da gube korisnike - otvorili su kapije skroz i postali izrazito user-friendly u poslednjih pola godine --- a sad OVO.

ko vele, pogasiše nam grdne velike konkurente, sad nam se može da teramo po starom i jebemo fri juzere u sabmisiju (plaćanje premijuma).

meni samo jedno nije jasno:

ko je taj ko je toliko glup da SADA plaća premijum BILO KOME?
sad, kad su zaredili sa gašenjem svega živog sa deljenje fajlova?

ko meni (potencijalnom platiocu premijum naloga) garantuje da neće i RŠ da ugase SUTRA?
jel će možda neko da mi vrati pare? kao što su vratili ovima što su uplatili za zlatnu kajlu vlasniku MU-a?

oni (RŠ) su navodno dobili neki đavo u nekom suđenju pa se valjda osećaju sigurnije od ostalih, mada mrzelo me da čitam detalje toga, a ionako, ne verujem da su sada postali IMUNI od gašenja, i da će jedini da preteknu kad ova stoka pogasi SVE ostale wup-media-serv-orone.

Quoteko meni (potencijalnom platiocu premijum naloga) garantuje da neće i RŠ da ugase SUTRA?

Чињеница да је само пет посто материјала на Рапидшеру илегално 

drugim rečima, ti si taj koji je toliko glup?

Pa, plaćam ja jer to i dalje nisu neke pare a isplati se. Mada, da, sada je to sračunati rizik...

http://www.flyshare.info
Kada prošire bandwidth, ovo će biti suvo zlato.

Fali mi BTjunkie. Danas sam skinula pogrešnu verziju filma (Malu sirenu sa ruskim dabom umjesto ruskog filma Rusaločka), a to mi se dosad dogodilo samo jedanput. RIP najmiliji moj. Teško mi pada ovaj period privikavanja. BTJ i ja smo bili nerazdvojni. 

Quote from: tomat on 16-02-2012, 16:40:56
ima li ko kakvu alternativu ovome, pomagajte!

Probaj Букфи ruske braće, ima svašta.
Najlepše od svega -- direktni linkovi ka knjigama. 

Quote from: chovekoid on 18-02-2012, 23:04:01

Quote from: tomat on 16-02-2012, 16:40:56
ima li ko kakvu alternativu ovome, pomagajte!

Probaj Букфи ruske braće, ima svašta.
Najlepše od svega -- direktni linkovi ka knjigama. 

probao sam nekoliko random naslova i moram reći da sam za sada prijatno iznenađen. blagodarim chovekoid! 

U, bogami, dobar.

Pravo da vam kažem, i ja sam na ovaj sajt naleteo pre pola sata na nekom desetom forumu gde se diskutovalo o alternativama za library.nu. Osim ovog bookfija pominjao se i neki treker bibliotik zatvorenog tipa...imaju i na brokensphere.net irc serveru kanal #bibliotik-invites, samo što je i on invite only 

Quote from: chovekoid on 18-02-2012, 23:04:01

Quote from: tomat on 16-02-2012, 16:40:56
ima li ko kakvu alternativu ovome, pomagajte!

Probaj Букфи ruske braće, ima svašta.
Najlepše od svega -- direktni linkovi ka knjigama. 

Ooo. 
Ladno imaju Doroti Sejers na nemačkom.
čovekoid, ulepšo si mi veče.

Uostalom:

Saturday, February 18, 2012   Library.nu shut down and sustitutes     I just heard that 17 publishers including Oxford University Press and Elsevier managed to get a German court shut down Library.nu and ifile.it.

I have been a registered user and donator of Library.nu for a long time. I am regretful and angry about this event. Like some people said, it is pretty much like the burning down of Library of Alexandria.

I feel like I need to do something about it. The greedy international publishers are stripping off my poor fellow third world young people's right to access modern academic knowledge.

Here I listed all the ebook site bookmarks in my browser. They can be good substitutes for Library.nu. My personal recommendation is Russian site Library Genesis. The number of books is even greater than that of Library.nu.(Face palm to Elsevier.) Please spread this, tell as many people as you can.

ebooks

Public Domain
http://oll.libertyfund.org/index.php?option=com_content&task=view&id=380
http://www.perseus.tufts.edu/hopper/#
http://avalon.law.yale.edu/default.asp
http://www.historyplace.com/index.html
http://www.archive.org/index.php
http://librivox.org/
http://www.gutenberg.org/wiki/Main_Page
http://www.thefreelibrary.com/
http://quod.lib.umich.edu/g/genpub/

Share
http://oll.libertyfund.org/index.php?option=com_content&task=view&id=380
http://www.perseus.tufts.edu/hopper/#
http://avalon.law.yale.edu/default.asp
http://www.historyplace.com/index.html
http://www.archive.org/index.php
http://librivox.org/
http://www.gutenberg.org/wiki/Main_Page
http://www.thefreelibrary.com/
http://quod.lib.umich.edu/g/genpub/
http://library.nu/   -RIP http://gigapedia.info/lnu.html   -RIP http://www.alleng.ru/
http://www.eknigu.com/
http://ishare.iask.sina.com.cn/
http://www.jubad.com/
http://btebook.com/0-01a8edbf9d27cebe.htm
http://www.cnshare.org/
http://www.bookgo.org/
http://www.pdfchm.com/
http://2020ok.com/
http://bbs.topsage.com/index_121.html
http://www.ebookshare.net/
http://nips.djvuzone.org/index.html
http://www.zainbooks.com/
http://free-books.us.to/
http://www.freebookspot.es/Default.aspx
http://en.bookfi.org/

Many sites above are located in China and Russia. The Russian sites are not really deal breaker because they almost all have English interfaces. The Chinese ones are tricky but if you don't read Chinese books you probably don't need them.

Fuck SOPA, ACTA! Long live Library.nu!    Posted by  sqchen     at 3:32 AM             

 

Čisto da se raspitam, sad kad nema btjunkieja, sta koristite za torrente?

www.isohunt.com

torrentportal
pirate bay
h33t

Quote from: Meho Krljic on 01-02-2012, 17:31:05... Naravno da je nadigravanje u temelju tržišta i tržišne razmene. Ali kada jedna strana zapravo istupi iz razmene, to nije više nadigravanje nego izlazak iz igre.

imate pogresan pogled na strane. strane ne postoje. postoji strana, ova sto drzi prava. koncentrirana, koordinirana i kapitalizirana, strogo vodjena idejom o vlastitoj koristi.
druge strane nema.
postoje samo prirodno gluplji ili pametniji pojedinci.

pametniji ce ponasanje podrediti svom opstanku i svojoj koristi te skidati.
gluplji ce kupovati te braniti pravicnu stranu.

Quote from: Father Jape on 19-02-2012, 20:11:23
Čisto da se raspitam, sad kad nema btjunkieja, sta koristite za torrente?

Ја нисам чак ни користио БТЏанки. Увијек ПајретБеј и ИсоХант (и МиниНову, док је била жива).

iptorrents - za skoro sve
broadcasthe  -  za serije
thebox  -  za britanski sadrzaj
torrenthr  -  za "domaci" stvari
rutracker  -  za muziku
Imao sam jos gomilu, gomilu, ali su ovi nekako meni najbolji, za sve treba pozivnica, i da se pazi na seedovanje.

Quote from: Father Jape on 19-02-2012, 20:11:23
Čisto da se raspitam, sad kad nema btjunkieja, sta koristite za torrente?

http://torrentz.eu/   

Quote from: Cruellahttp://torrentz.eu/   

To je samo pretraživač sajtova na kojima ima torenata, tj trakera

Pa na isto mu se vata, jedino sto ne pretrazuje bas najbolje, tj nekad je bolje otici direktno na treker i ukucati srch.


U svakom slucaju javni trekeri su postali manje vise neupotrebljivi posle masovne seobe srbadije & njima slicnih kojima je seedovanje misaona imenica, tako da su privatni trekeri sada nuzno zlo, pa valja isprositi neki invajt, a neki su otvorili kapije za registraciju, kao demonoid. Mislim da sada ne treba koristiti ratio fejkere i slicne nepodopstine jer je djavo odneo salu i treba sada igrati by the rules dok se ne slegne prasina i fajl serveri ne odslogiraju.

Ja nisam koristio ništa sem isohunta, ikad.

@barbarin: kako funkcioniše taj fazon sa pozivnicama? Možeš li ti meni poslati pozivnicu za učlanjenje?

Ja nemam mnogo iskustva sa privatnim trekerima, tako da pricam na osnovu onoga sto sam zakljucio od kad je pocela kataklizma fajl servera. Do tada su javni trekeri bili upotrebljivi jer su bili rastereceni.  Invajt funkcionise na principu poverenja. Posaljem ti invajt, ako ne budes dobar, sutnice i mene koji sam te pozvao. Pod dobar se misli na najmanje 1:1 racio download / upload bez varanja, sto je sa nasim upload brzinama i nezajazljivim apetitima vrlo tesko postici. U sustini funkcionise na principu "para vrti gde burgija nece" tako da je kupovina uploada ekvivalent premium nalogu na fajl serverima. Brzine su uvek bolje jer u zatvorenoj zajednici moras da seedujes ako hoces da opstanes, dok na javnim trekerima nema nikakvih obaveza u pogledu seedovanja. Predlazem da pokusas sa nekim privatnim trekerima za koje ne treba invajt, kao torentzila ili demonoid.

Наравно, ако су ти срцу драги старији теже набављиви филмови, СИНЕМАГЕДОН је мајка.

Hvala na predlozima.

Ja sam presao na isohunt, ali reko mora da postoji nesto bolje...

Cinemagedon je tesko dobiti, tj treba vremena, sedeti i cekati da se uprayni mesto.

U privatnim trakerima, da se tako izjasnim sam pa već jedno 6 godina, a sve počelo od jednog domaćeg koji se ugasio pre dve godine, pa sam vremenom napravio naloge i na gore pomenutim. Evo recimo 2 bugarska na koja mora registracija ali nema nikakvih pravila pa slobodno slidajte, arenabg i zamunda (kucajte u guglu za linkove), imaju svega.
Invajt sistem ili pozivnice rade kako je Morningstar i rekao, na poverenje, a može se i sa našim brzinama opstati, ima dosta freeleech (slobodnih) stvari na kojima se računa samo uploud. Jedina fora je da vam torent bude non stop upaljen, ja sam posle mesec dana uspeo da vratim i pošaljem više od pola CODMW3 (6gb). Na iptorrents, su nove igrice, paketi filmova, filmovi u velikim formatima svi uglavnom free. U suštini je bitno da se ne prave hit&run-ovi, tj da se neobriše torent odma kada se skine i da se drži sto je moguće duže.
U poslednjih godinu dana i neki trakreri su se izmenjali pa više ne broje koliko je neko skinuo, nego samo koliko je neko poslao, pa stavljaju minimalno vreme seedovanja (recimo 2 ili 3 dana) ili ratio 1:1, oni koji seeduju dobijaju neke poene koje mogu da potroše na GB uplouda, pozivnice, potpise, i tako neke stvarčice.

@ Perin ako oćeš da probaš pošalji mi meil na pm na koji da ti pošaljem pozivnicu, za sad imam samo iptorrents, ovi ostali (koje sam naveo) su trenutno zatvoreni.

Jedan od značajnijih tv trackera je otvoren, pa izvol'te proverite kako radi.

http://freshon.tv/signup.php

Синемагедон од прије неколико дана такође функционише по принципу позивница. Досадили су им hit&run паразити.

QuoteOpasne pravne posledice ACTA

Vesna Rakić-Vodinelić  | 19/02/2012



Problematični međunarodni sporazum ACTA pristigao je u javnost Srbije gotovo istovremeno sa predlogom za ispitivanje ustavnosti Zakona o elektronskim komunikacijama i Zakona o Vojnobezbednosnoj i Vojno-obaveštajnoj agenciji – pre nešto više od godinu dana. Dok Ustavni sud o predlogu još uvek ćuti, celim svetom se šire protesti zbog potpisivanja i bliskog stupanja na snagu ACTA.

Šta je ACTA? Kakve mogu biti njegove posledice na naš svakodnevni cyber život?

ACTA (Anti-Counterfeiting Trade Agreement – Trgovinski sporazum protiv falsifikovanja) u formalnom smislu reči jeste multilateralni međunarodni sporazum, iz čije preambule proizlazi da je namenjen suzbijanju pojačane trgovine falsifikovanim i piratskim dobrima i time, zaštiti titulara (nosilaca) intelektualne svojine. Njime se, navodno, nastoji uobličiti međunarodni pravni okvir za zaštitu intelektualne svojine. Valja naglasiti da je međunarodni pravni okvir sa istom namenom već postavljen. U okviru Svetske trgovinske organizacije (STO) usvojen je TRIPS (Agreement on Trade Related Aspects of Intellectual Property Rights – Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine). Ovaj sporazum je rezultat pregovora i uobličenja teksta iz 1994. godine. Dostupan je na srpskom jeziku. Iako su pravna rešenja TRIPS-a daleko manje upitna od onih koja sadrži ACTA, on je bio izložen snažnim kritikama, koje su uglavnom poticale iz nerazvijenih zemalja i ticale se izvesnih mera zaštite međunarodne trgovine vezane za intelektualna prava na medikamentima, naročito onim za ublažavanje posledica AIDS-a. TRIPS je obavezan za sve članice Svetske trgovinske organizacije. Na svetskom nivou, u okviru Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (SOIS), zaključen je niz međunarodnih sporazuma, od kojih je najznačajniji Sporazum o autorskom pravu (Copyright Treaty). U okviru EU, 2004. godine, usvojena je Direktiva o zaštiti prava intelektualne svojine 2004/48 (usvojili su je Evropski parlament i Evropski savet).

Od samog početka pregovora o zaključenju ACTA, ovaj sporazum su pratile brojne neuobičajene činjenice. Najpre, o ACTA je pregovarano van međunarodnih institucija kao što su UN, STO ili SOIS. Neformalni pregovori su započeli između SAD i Japana 2006. godine, da bi se kasnije proširili na najveće i ekonomski najmoćnije države sveta. Pregovorima su se pridružili i predstavnici EU tokom 2006 i 2007. Službeni pregovori započinju 2007. godine, a neke zemlje koje su bile uključene u preliminarne razgovore, napuštaju ih. Pregovori i sadržina verzija ACTA su bili proglašeni tajnom. Ne samo administracija Džorža Buša, već i Baraka Obame, odbile su da pregovarane verzije ACTA učine javnim, iako je bilo pokušaja, sa pozivom na američki zakon o pristupu informacijama od javnog značaja i iako su neki članovi Kongresa tražili skidanje oznake poverljivosti. Jednu od verzija (ne današnju tj. konačnu) prvi je obelodanio Wikileaks 2008. godine. Otkad je obelodanjen, uprkos naknadnim ublažavanjima teksta, ACTA je naišao na snažan otpor ne samo u opštoj javnosti, već i u značajnim međunarodnim centrima pravničke zajednice.

ACTA se sastoji iz šest glava: (1) uvodne odredbe i opšti pojmovi; (2) pravni okvir za zaštitu prava intelektualne svojine; (3) prakse pravne zaštite; (4) međunarodna saradnja; (5) institucionalna pravila i (6) završne odredbe. U formalnom smislu, radi se o odredbama koje su uobičajene u multilateralnim međunarodnim sporazumima: one nameću državama koje potpišu i ratifikuju ACTA, obavezu prilagođavanja njihovog unutrašnjeg prava odredbama tog sporazuma.

Bez obzira što su namere redaktora izražene u preambuli legitimne (zaštita autorskih prava i drugih prava intelektualne svojine, suzbijanje falsifikovanja intelektualnih dobara i sprečavanje piraterije) pravni metodi koje sadrže ACTA su agresivni i protivni brojnim međunarodnim i regionalnim dokumentima o ljudskim pravima. Ljudska prava koja se u ACTA najviše ugrožavaju jesu: pravo na privatnost, sloboda izražavanja, pravo na lečenje (pristup medikamentima) i pravo na pravično odlučivanje (suđenje). Evo nekoliko primera:

 
1. Na osnovu čl. 27. st. 4. ACTA država može naložiti provajderu da hitno otkrije titularu (nosiocu) prava intelektualne svojine, informacije o korisniku za kojeg se tvrdi da svoj nalog kod datog provajdera koristi za povredu prava intelektualne svojine. Kako se ispravno primećuje u mišljenju stručnjaka za pravo intelektualne svojine, ACTA ne pravi razliku između korisnika za koje postoji osnovana sumnja da povređuju pravo intelektualne svojine i drugih korisnika. Dovoljno je da nosilac prava tvdi da je određeni korisnik njegovo pravo povredio. U ovom pogledu, naglašava se, ACTA ide znatno dalje od TRIPS-a, koji ovakvu obavezu provajdera propisuje samo za one korisnike za koje je dokazano da vređaju pravo intelektualne svojine. Na ovaj način se uspostavlja pretpostavka da je svaki korisnik istovremeno i prekršilac. Iako je u ovoj odredbi propisano da država potpisnica može (ne mora) dati nalog provajderu, i iako se određuje da države potpisnice treba da vode računa o slobodi izražavanja, privatnosti i pravu na pravično odlučivanje, u navedenom mišljenju se podvlači da ACTA ne sadrži specifična pravila o očuvanju i zaštiti ljudskih prava, te je neizvesno kako bi ona uopšte mogla biti zaštićena pri ovako formulisanim odredbama, za razliku od Direktive EU 2004/48, koja zaštitu ljudskih prava uglavnom obezbeđuje.

2. ACTA, pored građanskopravne zaštite, nameće državama potpisnicama obavezu krivičnopravne zaštite, tj. kriminalizaciju povreda prava intelektualne svojine u čl. 23, što odstupa od EU standarda, jer Direktiva EU 2004/48 uopšte ne predviđa kriminalizaciju. Pored toga ACTA ne obezbeđuje pravično suđenje i zaštitu procesnih prava okrivljenih. Iako se državama potpisnicama nameće obaveza kriminalizacije, u ACTA se ne pravi razlika između kopiranja koje je korisnik izvršio za sopstvenu upotrebu i onog za nezakonito sticanje profita, budući da se pojam komercijalne upotrebe intelektualnog dobra neodređeno i široko definiše.

3. U čl. 12 ACTA nisu sadržane uobičajene procesne garantije za tuženog (navodnog prekršioca prava intelektualne svojine), zato što se privremene mere oduzimanja i zaplene njegovih dobara, za koje se tvrdi da su rezultat povrede prava intelektualne svojine, mogu izreći, a da se tuženom i ne pruži prilika da se izjasni (inaudita altera parte).

4. Državni organi koji kontrolišu granicu, na osnovu ACTA mogu uživati ovlašćenja koja inače, sme da ima samo sud: prema nekim tumačenjima granični službenici carine mogu da narede pregled lap topa ili IPad-a i njihovo oduzimanje na osnovu obične sumnje da sadrže falsifikovana intelektualna dobra (snimke muzike, filma i sl.) koji bi navodno bili namenjeni komercijalnoj, a ne, kao što uobičajeno jesu, ličnoj upotrebi (na primer, čl. 16).

5. U Evropskom parlamentu je naglašavano da se ACTA odnosi i na generične medikamente (lekove sa generičnim imenom), iako se ne radi o falsifikovanim lekovima, nego i o onim za koje je isteklo vreme zaštite ili se iz razloga unutrašnjeg prava, stavljaju u promet pod generičnim imenom. Zaplena i uništavanje takvih lekova kao falsifikovanih sprečiće pristup lečenju naročito u nerazvijenim zemljama.

 
Kratko rečeno, ACTA traže od država potpisnica takve promene njihovih unutrašnjih pravnih poredaka koje mogu dovesti do ograničenja ljudskih prava, pre svih privatnosti, slobode izražavanja i pravičnog suđenja i odlučivanja, koja su nelegitimna i neproporcionalna, kao i suprotna međunarodnim standardima. Ono što bitno razlikuje ACTA od ostalih međunarodnih sporazuma za zaštitu prava intelektualne svojine je upravo agresivna neproporcionalnost. Da su u pitanju opasnosti masivnih terorističkih akata (stvarnih i neposredno predstojećih, a ne fingiranih), opasnosti teških ratnih razaranja i gubitaka ljudskih života, ovolika neproporcionalnost bi se možda i mogla braniti. Ovde se, međutim, radi o korporativnim interesima prekomerne zaštite očekivanog profita, što nije u srazmeri sa štetom koja će nastupiti usled teškog i nelegitimnog ograničenja ljudskih prava.

Upravo ove opasnosti, učinile su neke države veoma uzdržanim prema potpisivanju ACTA. Iako je Evropski parlament u martu 2010. godine doneo Rezoluciju kojom poziva da pregovori o ACTA budu javni i zatražio da zaštita intelektualne svojine bude propisana na način koji neće biti u protivrečnosti sa pravom EU i koji neće sprečavati inovacije i tržišnu utakmicu, ili ugroziti zaštitu podataka o ličnosti, EU je ipak potpisala ACTA. To su učinile i 22 države članice, dok su neke među njima, kao Nemačka, Holandija, Češka, Slovačka i Slovenija, za sada odustale od pristupanja ACTA. U nekim slučajevima, ova uzdržanost je bila posledica masovnih protesta, u drugim, posledica mišljenja eksperata za pravo intelektualne svojine o odredbama ACTA koje su u suprotnosti sa pravom EU i evropskim standardima uživanja i zaštite ljudskih prava.

Srbija je, naročito u novijem zakonodavstvu pokazala da ima sklonosti ka zadiranju u privatni život svojih građana, konkretno – u zakonima pomenutim na početku ovog teksta – Zakonu o elektronskim komunikacijama i Zakonu o Vojnobezbednosnoj i Vojno-obaveštajnoj agenciji. Ne treba sumnjati da će organi ove države kad-tad početi da se pozivaju na ACTA kao na standard EU, iako se iz mišljenja evropskih stručnjaka jasno može zaključiti koje su odredbe ACTA u suprotnosti sa pravom EU i ljudskim pravima zaštićenim Evropskom konvencijom. Umesto tog neosvešćenog pozivanja, Ustavni sud bi trebalo da radi svoj posao povodom predloga za ispitivanje ustavnosti zakona, koji su podneli Poverenik za informacije od javnog značaja i Zaštitnik građana. A, vlasti Srbije ne bi trebalo ni da se približe ACTA: njegova autoritarna privlačna snaga i prekomerna zaštita korporativnih profita, za nju su prosto neodoljivi. Na svu sreću ACTA je otvorena za potpisivanje do 31. marta 2012. godine, i to samo za one države koje su pregovarale, kao i za članice STO (što Srbija još uvek nije). Ali, gotovo ništa je ne sprečava da svoje zakonodavstvo ,,prilagodi" unapred, ako do izbora obezbedi skupštinsku većinu, a i posle izbora.

Ako im smeta gužva na internetu, zašto za početak ne bi ,,zatvorili" pristup sajtovima koji osporavaju sudski utvrđene ratne zločine, kao što su genocid, kršenje humanitarnog prava, pravila i običaja rata. Jer, to je evropski standard. Na primer, Direktiva EU o borbi protiv rasizma i ksenofobije iz 2007, Konvencija Saveta Evrope o internet kriminalu iz 2001. godine sa dodatnim protokolom, koju je, zajedno sa protokolom, Srbija ratifikovala i Ministarstvo pravde se time po medijima ponosilo. I toliko – tj. samo se hvalisalo, a ništa nije učinilo.

 
Peščanik.net, 19.02.2012.

http://pescanik.net/2012/02/opasne-pravne-posledice-acta/

Odličan tekst. Vesna Rakić Vodinelić se već proslavila razvaljivanjem Infostana, pre tri godine. Ovakav tekst je preko potreban u Srbiji, jer neki zvaničnici su već počeli da pričaju kako Aktu treba potpisati. Čisto da im se stavi do znanja da ovo orvelovsko ĐUBRE od "ugovora" nije nikakav "evropski standard" sa kojim se treba "harmonizovati" radi uspešne "evrointegracije". Ovo đubre treba na deponiju, gde mu je i mesto. A posle afere sa svinjskim gripom i Akte, neko treba da veruje u dobronamernost onih koji bi svuda da uvedu Kodeks alimentarijus...

A evo i jednog poučnog stripa

http://theoatmeal.com/comics/game_of_thrones

meanwhile u zemlji knjiga

QuoteBibliotik has shutdown all operations. We are no longer able to assume the risks involved. The staff would like to apologize for the sudden (but necessary) decision and thank everyone that participated and made bibliotik such a great place for so long. We love you guys!

Kopirajt mafija širi strah.

Ljudi...došla su odsudna vremena...šta nam je činiti, ja sam hteo da uploadujem sve ono moje na RS, i jedno 100 komada sam prebacio uz pomoc jarana, al eto kurca, i RS puče, a kolko sam upućen niti jedan drugi hoster bez premiuma nije u boljem stanju, sve nešto oko 30kbps, jel ima neko ideju za ovaj moj problem?

Kontam da ce sad raja masovno preci na torrente, Meho i drugari pomagajte, koji torrent odabrati za upload, kakav je demonoid, ja sam tamo registrovan, al dal' ce opstati? Naravno regovan sam i na CG, al' tu zna se koje je stanje. Dal' mi se isplati cimati se ili da komotno pređem na staru dobru pirateriju uličnog tipa i rezanje diskova?

Kako stoje ovi na rapidserbia, svi imaju premiume a? E to malo morgen, necu da platim preimum pa makar ne gledo nista pumajkeimganabijempokvarene! 

Al kako sam popizdeo kad je jedan INO "INDEPENDENT" redatelj posle gasenja megauploada izjavio, kao AT LAST, pa mamicutijebem, gde si ti gledo filmove do sad, da ih nisi sve u bioskopu gledo jebotijamater. Koji licemeri i smradovi su ti koji prave filmove i kao bune se protiv piraterije, to je olos onaj najgrdji, nema sanse vise u bioskop da odem a kamoli DVD da kupim, ovde me secite ako prekrsim zadatu rec!!!

Ja torente praktično ne koristim a kad koristim, to je demonoid.

Jel zna iko kolki je max UP (kolko MB?) za single link na NETLOAD-u (jedino njegov download mi OK skroz?!), ne mogu nigde da nadjem cifru, a trazio sam i po FAQ's ? Hvala unapred.

I još nešto, skino sam onaj kao "The whole Pirate Bay magnet archive", pa me zanima oće li služiti čemu to i kako, jer ja ni ne znam o tim magnet linkovima? Može neko da pojasni ?

http://torrentz.eu/
pa
http://torrentz.eu/i

pa odatle biraš.

Budućnost je P2P, Ubuntu, Linux i sve što zaobilazi kontrolisani internet. Rat je počeo i ukoliko kaniš pobijediti ne smiješ izgubiti 

Quote from: Son of Man on 28-02-2012, 15:09:26
I još nešto, skino sam onaj kao "The whole Pirate Bay magnet archive", pa me zanima oće li služiti čemu to i kako, jer ja ni ne znam o tim magnet linkovima? Može neko da pojasni ?

Quote
Piratebay database

For those wanting some help: The file contained in the RAR is a text document. In it contains formatted data from TPB. If you want it in a semi readable format you will have to do something to it - like import it in to excel as a delimited file (Google "how to import comma delimited file in to excel") except use "|" (without quotations) as the delimiter.

Otherwise you could just open up this file in wordpad/gedit/whatever and search for what you want. The format imformation is being store is as stated in the description: TPBID|TorrentName|SizeInBytes|Seeders|Leachers|MagnetLinkHash

What you do is take the MagnetLinkHash and place after: magnet:?xt=urn:btih:

IF MagnetLinkHash is 123456789123456789 then what you do is this:

magnet:?xt=urn:btih:123456789123456789

Then you go to your torrent client, somehow tell it to open a new torrent file (URL) and past magnet:?xt=urn:btih:123456789123456789 in to it.

Copy paste link iz teksta u torrent klijenta. Ne bi trebalo da je problem.

Still want torrents? There's massive amount of them in the ocean...
1: Torrentz   
2: AIO Search   http://www.aiosearch.com/#/cats?cat=6&t=Torrents

Afraid of Torrents?
Use Usenet   http://en.usenet.nl/
Do not want to pay?

Use laptop, flash usb drive and linux live cd, connect to a wireless network [change MAC address first,
bonus points for anon vpn or proxy] and search away at Pirate Access

Want to download without limits and still pay for a small amount of money.
Leechpack   http://www.leechpack.com/

What else? There's always the Deep Web [Tor Boundle] or Freenet project.  http://freenetproject.org/
Filter out CP porn and you're good to go.

Evo i korisnog threada na ATS

http://www.abovetopsecret.com/forum/thread812674/pg1

Većina torent softvera će sama da se snađe... ti na sajtu klikneš na 'magnetni' link, on preuzme i radi šta već radi (ne zanima nas), glavno je — da počne da skida

Meni i Demonoid i Isohunt rade ko i uvek...

Torent sajtove ce malo teze pogasiti, na samim sajtovima se nanalazi nista nelegalno, na sajtu su samo torent fajlovi, a sam sadrzaj je na necijem kompijuteru ili seedboxu (iznajmljeni server sa velikim pristupnim brzinama). Pre par godina su u americi zabranili takve sajtove i svi su presli mahom u rusiju, kinu itd.

@Lord Kufer - kad sam ga prebacio u Excel izašlo mi nekih milion i 458 soma fajlova, jel to to?

To je to čoveče! Kompletna baza. Samo opcijom search nađeš šta ti treba i to pejstuješ u torrent client. Mislim da tu negde piše šta se računa kao link.

To, to, evo već sam našo nešto i kao skidam, dojaja, fala puno