ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

ok, ovo je prva njegova knjiga koju sam procitao i ja sam apsolutno odusevljen!  

necu da spojlerujem neke koji citaju ili ce citati, pa samo ukratko utisci...

Ellroy sa neverovatnom lakocom usisava citaoca u pricu, vec od samog pocetka, a posle cuvenog boks meca, stvar je gotova. povremeno nerazumljiv pandurski zargon vrlo brzo prestaje da biva problem tj. sve se tokom citanja lako pohvata. moram da priznam da se posle ovog iskustva nikada ne bih usudio da ista od Ellroya citam u prevodu. bilo cijem. Black Dahlia je savrsen roman. likovi su fantasticni, sve vreme se krecu u zonama sivog, bez lakih resenja i odgovora... apsolutno zivotni i potpuno fascinantni. i obrti su sjajni, i jako imaju smisla, i nisu tu samo sebe radi. ima momenata kako savrsene melodrame tako i cistog horora, a sve je to odlicno uklopljeno. dijalozi su stvarno prica za sebe...  

brinem se samo kako ce ovo ispasti na filmu tj. nisam siguran da ce i De Palma uspeti [moci] da prenese ovako komleksan roman u drugi medij. pogotovu kada je rec o kraju koji izbegava konvencije i klisee i uspeva da ostane poprilicno ambivalentan, ali i sto posto uverljiv. videcemo... sada mi eto pada na pamet film Deceiver koji daje jedan zanimljiv omaz [odlican film, obavezno pogledati].

navukao sam se na Ellroya, definitivno...  

Zavidim ti na (prvi put) pročitanom romanu. Kada zaređam lošu seriju knjiga koje me ni na koji način nisu dotakle, ili nedovoljno, ili koje moram na polovini da zafrljačim preko sobe (posle tridesete dozvoljeno nezavršavati knjige), pokušam da prizovem osećaj koji sam imao kada sam se prvi put okušao sa Dalijom. Bilo je to jedno od retkih iskustava da hvatam sebe kako kočim i doziram, jer se prebrzo primiče kraj, a ja u svemu naprosto previše uživam da bi to bilo zakonski dozvoljeno. U slučajevima kada reminescencije nisu dovoljne, pročitam je ponovo. Zavidim ti i zbog toga što te sada, naravno, čeka THE BIG NOWHERE. Složenija i maničnija priča (moguće je!), sivlji i luđi likovi, raskošnija melodrama, gnusniji horori. Nekih dana to mi je omiljena Elrojeva stvar, nekih pomislim: "Bože, šta mi bi. Jedna je Dalija."

Da. A posle te čekaju i sve ostale.

BLACK DAHLIA je verovatno najbolji roman koji sam procitao. Secam se da me je 2000., na leto, ozbiljno ometao u spremanju prijemnog. Mislim da je to savrsen roman da se pocne sa Ellroyem. Naprosto, posle njega ce ti sve lakse ici. U ostatku L.A. Quarteta neces naci tako efektnu melodramu, zato mislim da bi sledeci na redu mogao biti CLANDESTINE, takodje fantastican roman, pre nego sto zagrizes ostatak L.A. Quarteta. Takodje, preporucio bih da se jos neko vreme cuvas ove zavrsne faze AMERICAN TABLOID/COLD SIX THOUSAND. To je vec hardcore posle koga nema povratka na staro...

...samo da kazem da dahlia ima najbolji prvi pasus koji pamtim u bilo cemu sto sam citao poslednjih 5-6 godina; I'M HOOKED!

sva sreca sto nemam vremena da je odmah citam, pa se nasladjujem cinjenicom da me taj slatkish ceka, bezbedan, siguran, spreman...

Pa naravno da ti se sviđa kad je ceo taj prolog napisan potpuno lavkraftovskim stilom. Čekaj dok stigneš do neke pedesete stranice, pa onda viči sa krovova
Kapiram da će se čak i tebi svideti. To je stvarno jedna od onih knjiga.
Mislim da ne bi bila loša ideja da jedne večeri umesto četovanja uzmeš i odradiš tih pedesetak ili sto strana - strašno se to brzo čita; pa, ako ti se svidi, da lepo dokupiš ostatak Elrojovog El-Ej Kvarteta, dok si još tamo, na nekoj rasprodaji, u nekom boljem izdanju nego ovakvom kakav ovde prodaju.

eh, da je chat najbitnija stvar kojom sam zaokupljen dok sedim za kompjuterom, pa da ga odma' bacim niz oluk...

mozda ponesem za u avion, dok letim ka Providensu, i nazad...

enivej, uzecu sigurno i ostatak, ionako je ovo dzaba [cini mi se da sam kupio za 6 $]

Dešava vam svima sigurno da vas nepozvani stignu flešbekovi raznih životnih situacija, emocija, trenutaka, naročito kada patite od intenzivne nesanice noćima za redom.

Najgore mi je kada naleti taj talas pa se samo sledi emocija do ključne, u mom slučaju najgore moguće tačke koja je aktivna.

Those were the daze.

Ne znam šta povezuje Armageddon's Rag i Elroja osim raznih mračnih i opasnih stanja koja su proizvela u meni, ali znam da je mrak iz Raga jedno skoro ništa za Daliju.

Tako je meni večeras od raznih životnih gadosti put odveo do tog El-Eja i tog jebenog kvarteta (nisam ga još dovršio).

Nisu to stvari za zezanje, nimalo. U stvari Rag/Elroj kombinacija mi malo olakšava stvari, jer Martinova fantastika ublažava groznu, jezivu, odvratnu Elrojevu mračnu sliku.

Ne sećam se kada pustio suzu zbog junaka knjige koju sam pročitao pre par meseci, a glavni lik Big Nowhere postao mi je jedan od dražih uopšte.

I ovaj Tito Skipa je stvarno lud, a Kima Njumana treba ubiti, jer sa nekim stvarima se stvarno nije zezati.

I ne znam koliko bolestan čovek treba da bude da bi stavljao smajlije u diskusiju o Daliji.

Ovde bolestan covek koji stavlja smajlije u diskusiju o Daliji...  

Elem, poceo sam najzad da citam The Big Nowhere, prvih 50ak stranica za sada, i utisak je vise no obecavajuci, ponovo me je Elroj vrlo brzo uvukao u desavanja, i jedva cekam da vidim na koji nacin ce se tri (za sada) linije pripovedanja ukrstiti. Slutim da ce biti mnoogo dobro. Do tada...

blago tebi.

Elroja sam načeo od Tijuana, Mona Amour, i nije mi baš dobro. Mislim, bukvalno sam se pokočio od... od... od čega god se pokočim kad se dešava nešto što prevazilazi medij i postaje doživljaj, iskustvo. U sklopu sa još nekoliko stvari od kojih sam se pokočio, ponukanm sa na duboko preispitivanje sistema vrednosti. Elroj je mag, i odlično piše, samo boli kad pročitaš. Bar mene.

Stvarno su došla nova vremena. Potpuno se slažem se bronsonom.

Miloshe, oladi sa tim smajlijima, ozbiljno. Ne huli, nije lepo. Stvarno treba ukazati poštovanja prema svim tim zbivanjima. A verujem da ćeš shvatiti error of your ways kada dovršiš Nowhere. Lad.

Ja sam nedavno završio Clandenstine i svima koji su odlepili na Daliju garantujem da će odlepiti na ovaj roman. Neverovatan mu je stil u ovoj knjizi, ovo je još pre nego što je počeo da ga secka. Prelepo je napisano, radnja je potpuno neverovatna, nekad je toliko mračno da mi se činilo da je egzistencijalistički horor Dalije "Laku noć, deco" za ovo, ali sigurno grešim dušu, Daliju sam davno čitao.
A i ovde ima puno rečenica koje glase: "Ahh, grand, lad", pa vi vidite  

Za one koji završe i ovaj roman (posle ili kao odmorište između čitanja romana koji sačinjavaju tzv. LA Quartet), a vole Baza Miksa, preporučujem da nabave zbirku Dick Contino's Blues (drugi naziv je Hollywood Nocturnes). Naslovna novela ima Baza za glavnog junaka. Mislim da ima "Ahh, grand, lad" čoveka u toj zbirci, ne sećam se sad.

Ovih dana izašla je nova Elrojeva zbirka. Fiction & non fiction. Zove se Destination Morgue. How fitting.

a non fiction mu je jos crnji od fictiona. bar ono na sta sam naleteo u crime vawe. opisuje neresene slucajeve u LA county. kao da nema sutra.

"Black Dahliu" sam procitao iz treceg puta. Prva dva puta sam odustajao jos u prvom poglavlju - previse slenga i posezanja za rijecnikom. Daleko od toga da prosipam engleski, ali Martina (SOIAF), Bret Iston Elisa i Embrouza Birsa sam citao bez problema... za razliku od Elroja. Rijecnik mi nije puno pomogao, a razlog je americki, pocijski sleng pedesetih godina. To sam rijesio odlaskom na Elrojev sajt i stampanjem glossary strane (znam da je bolesno). Vec poslije prvih par glava udje se u stos : vecina 'nepostojecih' rijeci su osakaceni engleski originali, pri cemu njihovo porijeklo obicno otkriva izgovor. Kad se pregura prvih 4-5 glava, knjiga se dalje cita bez ikakvih problema (bar je tako bilo sa mnom). Da li je vrijedilo? Jeste. Slijedi pasus razloga i osrednjih spojlera.

Malo je knjiga koje su mi, dok sam ih citao, tu i tamo ostavljale utisak prave, fizicke mucnine. Na pamet mi pada samo jedna, odlicna "Killer inside me" Dzima Tompsona. Sada i Dalija. Recimo, Vogel i prostitutke, opis Tildenovog prebivalista ili bolesno precizne zabiljeske o Dalijinom mucenju. I ono najvaznije, detalji. Elroj ima toliko skoncetrisanog horora u svojim recenicama, da bi razrada jedne jedine nekome bila dovoljna za roman. Kratkim i bizarnim pasusima knjiga dobija na dokumentarnosti, sto je i cini jezivom. Ovo 'bombardovanje' detaljima mi je bilo najbolje u opisu Bakijeve vecere kod Spragovih. Prepariran pas, razgovor za vecerom i, kao kulminacija, Martina skica. Sve slijedi jedno iz drugog, posebno gledano nista nije ekstra sokantno ili nerealno, ali krajnji utisak je cista klaustofobija. Drugi kvalitet ovog tzv. hard-boiled krimi romana je sto pazljivi citalac moze sam da otkrije dosta toga. Nema onoga sto me strahovito nervira kod vecine knjiga ovog tipa, a to je da pisac precuti neku cinjenicu kako bi nas kasnije uhvatio na prepad. Elroj nam otkriva sve sto i Bakiju, a u raspletu se ne koristi nista sto vec nije receno (ili se tek tada izgovori). Iako sam mislio da ovo nikad necu napisati, jezik je treci veliki kvalitet ovog romana. Kao sto je neko vec rekao, iskreno zalim covjeka koji ce ovo pokusati da prevede, a da ne posegne za izrazima tipa t-majica ili jajarenje (ha!). Kulturne reference vezane za americku pop kulturu pedesetih (hvala internetu) su odlicne, mogu samo da zamislim kako na ovu knjigu reaguje porosjecan Amerikanac, kome su vecina ovih stvari dio kolektivnog pamcenja, slicno onome 'opie mouth' u "Catapult"-u (Murmur). Od nasih pisaca jezik je na ovaj nacin koristio samo Dragoslav Mihailovic. Najvaznije : Ovo je jedan od onih romana koji pokazuju da nase doba nije nista posebno. Droga, korupcija, prostitutuke, makroi, ubistva, predgradja, filmovi, muzika, automobili, kulturni zamor, previse informacija... sve je to vec vidjeno, dogadjano, dobrih pola vijeka prije danasnjeg doba. Velika zabluda novih urbanih klinaca da fensi istorija pocinje osamdeset i neke, ili u najboljem slucaju 68-e, pobija se ovakvim knjigama. Moze da posluzi i Dostojevski, ali to je za neke nove klince i tako preteska literatura. Pozdrav.


EDIT : Ken Tompson -> Dzim Tompson, hvala Spideru. Inace, Ken Tompson je mali, debeli lik koji se pojavi na kraju avanture "Leisure Suit Larry", koju sam igrao prije dobrih 10 godina. Stvarno lapsus iz malog mozga. Uzgred, mozda postavim i temu o "Killer inside me", ako uspijem nesto pametno da napisem. Pozdrav i hvala.

Blejd, to za Ellroy's Glossary stranicu nije nimalo bolesno. Svako odavde koji je čitao Daliju posezao je za njim ko radikali za izdajom. Ja sam, recimo, zapisivao one termine, i kontekste u kojima se pojavljuju, koje nisu uvrštene u taj glossary (zoot suit, two-by-four) a za koje nisam bio sto odsto siguran da li znače to što mislim da znače, pa sam gnjavio starije elrojance da mi objašnjavaju. Međutim, potpuno je neverovatno da i pored tog poetizovanog pandurskog fiftiz-slenga knjiga teče onako kako teče. Dalija možda najintimnije slika likove iz Elrojevog "El-Ej kvarteta", ali kad se malo oporaviš, i kad ti opet zafali stare dobre pročišćujuće boleštine, sa najdubljim uverenjem te uveravam da je The Big Nowhere at least as good, and twice as sick. A ako, odnosno kada se jednom nanovo vratiš Daliji, otkrićeš još jedan usputni kvalitet tog romana - koji je meni, recimo, otkrio Oto - a to je koliko tu ima humora. Što crnog, što crnačkog ("Your momma sucks a mean dick, Sambo!" kaže Baki nekoj crnčugi koga odalami na ulici), što krajnje, krajnje bolesnog.

Naravno, taj košmarni čendlerovski zaplet gde maltene unapred znaš da nema šanse da išta otkriješ pre nego što ti Elroj to dopusti, jedan je od razloga zašto se taj čovek izučava na koledžima. Meni, recimo, koliko god Elroj srao po Dostojevskom ("Pokušao sam da čitam Zločin i kaznu, ali to je toliko grozno napisani drek da sam ga ubrzo bacio"), poslednja trećina Dalije daje upravo jednu takvu dubinu. Usudio bih se čak reći da to delo uopšte nije daleko od čistokrvnog egzistencijalističkog romana. Ako ne i bliže njemu. ...Svakako najbliže što mu je Elroj ikad prišao.

P.S. Ken Tompson ili Džim Tompson? Ako je Džimika, prepravi pre nego što te vidi Tripp. Yeah, yeah, it's a darn sick book all right. Ali masterpis, jebiga.

THE BIG NOWHERE je maestralna knjiga. Ako bih morao da biram, ipak bih rekao da mi je draza BLACK DAHLIA, iako THE BIG NOWHERE jeste: mracnija, komlikovanija, hororicnija, "teza"... Strana 373 (ko je citao zna) je jedan od vecih udaraca koji sam ikada doziveo citajuci neku knjigu, i nije tu rec samo o faktoru iznenadjenja. Nakon toga knjiga se bukvalno cita u dahu, a kraj... Necu nista da otkrivam, ali reci cu samo to da me je Elroj tu iznova odusevio. Poslednjih 7 stranica, kada mislite da je sve vec otkriveno, tajne iskopane, a lesevi pokopani... u tom trenutku Elroj poentira sa cistom i nikad efektnijom melodramom. Savrseno.

Next: L.A. CONFIDENTIAL...

Zoot suit sam našao ali imaš li ideju šta bi značilo "zoot alors"?

zut alors je francuska mlaka, fina psovka koja ima značenje otprilike kao 'dovraga', '100 mu gromova' itsl.
dakle, nešto što bi recimo JOR kazao onde gde bih ja kazao 'e, dokurca!'

Veoma plastično dočarano,
hvala...