ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

 

Meni je do jaja da se neko nasekira zbog jedne rečenice u tekstu NABIJENOM vrlo smelim izjavama i slikama koji govori o mitovima i simbolima. Dokaz, držim, da strast za duhovnim ne da nije mrtva nego se dobro drži.

Sve što nam je brkata Mims napisala u svom prvom pasusu odavno je rekao Bodrijar. A koliko vidim nema ga u ovom časopisu. Veliki propust.

Pa, umro je, teško je dobti ga na telefon.

Ali to na stranu, naravno da ga ja pominjem u svom tekstu. Mislim, pa ja ne umem da napišem tekst duži od dve šlajfne a da se ne pozovem na njega.

Umoran nosi štap, a pijan se za direk drži.

a poentu će scallop zadržati za sebe

Quote from: Бата Животиња on 10-03-2012, 13:42:18
Sve što nam je brkata Mims napisala u svom prvom pasusu odavno je rekao Bodrijar. A koliko vidim nema ga u ovom časopisu. Veliki propust.

Bato, poziv za saradnju je bio postovan i ovde, mogao si da napišeš nešto o Bodrijaru.

Quote from: Бата Животиња on 10-03-2012, 13:42:18
Sve što nam je brkata Mims napisala u svom prvom pasusu odavno je rekao Bodrijar.

A, ljubomoran na Mimsine brke? Izrašće i tebi jednom, ne brini. A ako i ne izrastu, uvek ti preostaje da radiš ono što si i dosad radio - da govoriš nešto što je neko davno već rekao. 

Hajde, hajde deco, konstruktivno!

Pa zar nije konstruktivno da i Batica zna da će se i on jednom obrčiti? 

ako ništa drugo, niko nikada nije rekao da je pasulj zelen

inače, ne razumijem poentu tvog obraćanja meni, kritikuješ moje korišćenje značajnih djela evropske misli ne shvatajući da je alternativa tome najobičnija ciganska diskusija kojoj si, kao što vidimo, sklona.

Ne postoji intelektualac koji kad bi mu rekla to isto ne bi smatrao da si intelektualna ciganka.

Nije za tebe intelektualna rasprava već čerga, tamo ćeš naći ljude po tvojoj mjeri.

Quote from: Mims on 10-03-2012, 15:32:15

Quote from: Бата Животиња on 10-03-2012, 13:42:18
Sve što nam je brkata Mims napisala u svom prvom pasusu odavno je rekao Bodrijar. A koliko vidim nema ga u ovom časopisu. Veliki propust.

Bato, poziv za saradnju je bio postovan i ovde, mogao si da napišeš nešto o Bodrijaru.

Mogao je Bata svašta, ali šta da se radi...

Nisam ni ja (rekla). Ja samo volim da smišljam fore na koje se ljudi navlače. Ali oni obrčeni. Vi golobradi imate još mnogo da učite. Da igrate šah, pogotovo. 

Ko je vas poznavao, ni pakao mu neće biti težak. 

Eh, pa ne može to tek tako: upadneš, opljuneš, uniziš tuđ rad i trud i nestaneš. Ne više. 

Quote from: Meho Krljic on 10-03-2012, 16:23:02
Ko je vas poznavao, ni pakao mu neće biti težak. 

Zbilja.

Umesto da pričate o brkovima, recite nešto o tekstu brkatog Mehmeta.

Ja sam na dial upu, ništa od ozbiljnog teksta dok ne dobijem pravi net.

Ja sam hteo da ga pročitam, ali sam onda umesto toga pročitao Mehmetov bio pasus devet puta zaredom. Svaki put je bilo bolje od prethodnog.

Tekst ću onda večeras. -_-

Quote from: D. on 10-03-2012, 16:30:04
Ja sam na dial upu, ništa od ozbiljnog teksta dok ne dobijem pravi net.

Konektuješ se, klikneš na tekst, kad ti se sve učita, diskonektuješ se. Pročitaš tekst, uključiš Word, napišeš ozbiljno to što imaš, ponovo se konektuješ i kopipejstuješ.

vidiš kako ti je angel objasnila, to sigurno nisi mogla u čergi da naučiš

elem, što se mojih brkova tiče, zar moj foto kolaž već nije dokazao kvalitet mojih brkova?

Quote from: Meho Krljic on 10-03-2012, 16:23:02
Ko je vas poznavao, ni pakao mu neće biti težak. 

qft

jevtro, jevtro...al ajde odbicu ti komentar na mladost.

nego, citam, citam, gledam, gledam, citam...i moram da kazem da mi smeta fenseraj. odnosno, ja 70% casopisa doziveh kao fenseraj (mehmet included), a tek sto mi smetaju zenski oblici zanimanja...aaaa....samoetiketiracu se kao matorka.

Ja sam iznenađen, šokiran i uvređen! Lara Kroft nije muško ni po jednom jedinom osnovu, moliću lepo!!!

Quote from: angel011 on 10-03-2012, 16:37:47

Quote from: D. on 10-03-2012, 16:30:04
Ja sam na dial upu, ništa od ozbiljnog teksta dok ne dobijem pravi net.

Konektuješ se, klikneš na tekst, kad ti se sve učita, diskonektuješ se. Pročitaš tekst, uključiš Word, napišeš ozbiljno to što imaš, ponovo se konektuješ i kopipejstuješ.

Uvek se nađe neko da ti objasni očitu stvar misleći da će ispasti prepametan. Osim što ova teorija zaškripi na "kada se sve učita" delu.    Neka hvala, čitaću kada budem poželela da čitam i kada budem imala udobnost za čitanje.

Quote from: Jevtropijevićka on 10-03-2012, 18:37:19
qft

Osećanje je obostrano.

Ma i ova je žensko k'o i Lara Kroft, samo voli da se svađa.

Quote from: D. on 10-03-2012, 19:53:03Neka hvala, čitaću kada budem poželela da čitam i kada budem imala udobnost za čitanje.

Poenta mog posta bila je da, ako ti je stalo, možeš na Mimsinom topiku da napišeš nešto konstruktivno, što prepucavanje sa Batom nije.


Ako ti je stalo.

Vidim da je gledanje dosta lošeg Džona Kartera sa Barsa* ipak bilo nešto bolja zabava nego što ste je vi imali. 









*Ovo je najjeftinija igra reči koja mi je pala na pamet... Ali nivo rasprave naprosto ne traži više od toga.

Quote from: angel011 on 10-03-2012, 20:09:40

Quote from: D. on 10-03-2012, 19:53:03Neka hvala, čitaću kada budem poželela da čitam i kada budem imala udobnost za čitanje.

Poenta mog posta bila je da, ako ti je stalo, možeš na Mimsinom topiku da napišeš nešto konstruktivno, što prepucavanje sa Batom nije.


Ako ti je stalo.

pardon madam, ali prepucavanje sa Batom nije apriori nekonstruktivna stvar, štaviše to je čast za svakoga

vjerujem da ipak mislite na prepucavanje sa D, ona je ta d.ifferentia specifica svake nekonstruktivne rasprave

Quote from: angel011 on 10-03-2012, 20:09:40
Poenta mog posta bila je da, ako ti je stalo, možeš na Mimsinom topiku da napišeš nešto konstruktivno, što prepucavanje sa Batom nije.

A zašto ti ne komentarišeš časopis, nego mene? Ne valja ti poenta.

Ni Jevtropijevićka se nije pretrgla od konstruktivnosti. A ni dragi Meho.


Ja bar jedina to otvoreno priznajem, i kažem da ću, čim pre, pročitati i komentarisati. To uvek uradim, nema razloga da tako ne bude i sada. Pogotovo sa ovim brojem.

baksuzi, ubište sajt libartesa, gde će vam duša?

kada bi sajt libartesa živeo zbog i preko sagite, bilo bi strašno.

Šta ubiše? Radi normalno.

A od mene je konstruktuivnost valjda dovoljna bila što sam napisao tekst, neću valjda još ja i da ga komentarišem? Doduše, pošto FatherJape dobro primećuje da mi je biografija zanimljivija od njega, ja ne zameram što ga niko ne čita.

Ali meni su drugi tekstovi prilično dobri. Medeja je naravno JAKO pretenciozan tekst ali ima sa čim da izađe u čaršiju i voleo bih da vidim ozbiljne reakcije na nj. Pobijanja, slaganja, svejedno. ja o tome ništa ne znam, pa ne mogu da pričam, ali ima ko zna i treba. Genealogija ideje žene je takođe odličan tekst a nije rđav ni Majstori za kuću iako nešto očekivanijeg sadržaja.  Vrede čitanja i komentara.

Ali ja sam čitao i zgrožen sam tvojim odnosom prema mojoj mladalačkoj ljubavi Lari Kroft!

 Sad radi i meni, malopre je nešto crkavalo u mukama...

Meho, kažeš da u Vampire The Masquerade likovi mogu da zavode osobe suprotnog pola - jesi li igrao Bloodlines? Tamo zgodni ženski likovi mogu da zavode i muškarce i žene, dok muški mogu da zavode samo žene.

Quote from: angel011 on 10-03-2012, 21:40:52
Meho, kažeš da u Vampire The Masquerade likovi mogu da zavode osobe suprotnog pola - jesi li igrao Bloodlines? Tamo zgodni ženski likovi mogu da zavode i muškarce i žene, dok muški mogu da zavode samo žene.

Naravno da jesam i to je sve deo iste priče, žene su opet muška fantazija - žele ih čak i žene.

Quote from: Stipan on 10-03-2012, 21:18:40
Ali ja sam čitao i zgrožen sam tvojim odnosom prema mojoj mladalačkoj ljubavi Lari Kroft!

Nemam ja sa njom odnose, samo zapažam da je ona u smislu karakkterizacije svedena na čistu mušku fantaziju i da je njena ženska samobitnost sadržana pre svega u borbi i sakupljanju (posredovanim atletskim sposobnostima), preko koga su nalepljene sise. Ne bih se bavio njome da nije često isticana kao primer jakog delatnog ženskog lika iako je njena ženskost karakterisana samo seksepilom. Koji je meni drag ali moramo tražiti više, zato sam odmah posle nje istakao Jade kao primer produbljenije Lare Kroft. I ona se bori, i ona sakuplja, i ona je atletski obdarena, i ona je seksepilna u konvencionalnom smislu, ali nije samo to.

Jade nije samo to, nego, kako si je opisao, liči na Ripli - kick-ass plus surogat majčinstvo. Što je jedan od stereotipa.

Genealogija ideje žene


Kao i uvek, ja ću da istrolujem, ali ću i jedina da se maksimalno potrudim. Kada bolje razmislim - i trolujem iz protesta. Ovde su ozbiljni diskutanati retki. Uobičajeni su samo kritičari sa distance. I oni što kvotuju radi istine.


Da počnem od teksta za koji sam pretpostavljala da će biti zanimljiv. On je, doduše, neka dajdžest varijanta teorije feminizma i onoga što se vrti po rodnim studijama i stoga neshvatljiv onima koji nisu upućeni u temu, što je velika mana ovog teksta.

Najpre o jeziku. Adrijanu Zaharijević poznajem lično, bila mi je predavač na rodnim studijama i sve najlepše mislim o njoj. Ipak, o ovom tekstu - ne (mislim sve najlepše).

Akademski ton članka ne ide u prilog približavanja teorije feminizma neupućenima, što bi trebalo da bude glavni cilj teksta. Ili ne? Ja smatram da da - i ovde, odmah, ubacujem drugu primedbu, odavno uočenu u druženju sa dragim mi feministkinjama: razdor između feminističke teorije i prakse je dosegao toliku dubinu, da je teorija počela da potire samu sebe, a praksa se gubi jer gubi i tlo pod nogama (teoriju).

I mada je meni jasan sledeći pasus (zbog mojih ranijih dodirnih tačaka sa feminizmom):

QuoteKako misliti o istoriji žena ukoliko se tvrdi da žena (ili da zajedno s Deniz Rajli variram: ,,Žena", ,,žena", pa čak i žene) ne postoji? To je bilo jedno od ključnih pitanja koje su postavljale teoretičarke feminizma suočene s postmodernizmom, lakanovskom psihoanalizom, dekonstrukcijom i fukoovskom genealogijom moći. Ako nema stabilnog identiteta/temelja/subjekta govora o ženama, kako će uopšte biti moguće političko delovanje u ime žena? Drugim rečima, ukine li se sasvim subjekt koji ima moć delovanja, ostaje li uopšte prostora za feminizam?

verujem  da mnogima koji su iz ovog članka želeli da saznaju više o feminizmu, nije jasno kako se to ,,ukida subjekt" i kako se to (i zašto) tvrdi da ,,žena" ne postoji?

Najpre, ovaj tekst nije sa sobom rešio: govori li o istoriji feminizma, teoriji feminizma ili o identitetu žene? Od svega pomalo na ovako malom prostoru izaziva konfuziju u čitaočevoj glavi, i, sasvim moguće, pojačava predrasude i stereotipe vezane za pojam ,,feminizma" i ,,feministkinja".

Akademski diskurs žestoko odvaja teoriju od prakse i (bar na mene) ostavlja utisak ,,bavljenjem naukom radi nauke".

Poznata je čuvena krilatica ,,ženom se ne rađa, ženom se postaje". Ali ona, kod neupoznatih, zahteva razjašnjenje. Šta ona, konkretno, znači? Odnosi li se na rod ili pol ili i jedno i drugo? Kako se dekonstruiše, a kako konstruiše identitet žene (i muškarca)? Prvo pojasniti (de)konstrukciju identiteta, pa onda čitaocu oduzeti isti i postaviti mu pred oči misao ,,žena (muškarac) ne postoji".

Takođe, meni se nikada nije dopadala tvrdnja feministkinja da feminizam nije moguće jasno odrediti.

QuoteŠta se podrazumeva pod feminizmom? Poput mnogih -izama čije se poreklo može ustanoviti u XIX veku, ni feminizam nije moguće sasvim nedvosmisleno odrediti.

Uvek sam smatrala da jeste. Veoma je složeno i komplikovano to određenje i ono ne uključuje objašnjenje feminizma u jednoj rečenici, ali svakako ga je moguće odrediti/obuhvatiti bar. Isto tako nije mi se dopalo ni pojašnjenje queer teorije, koja, po rečima predavača, kada bi bila određena, više ne bi bila queer teorija. No, predavači su svakako izostavili jednu činjenicu: to ,,neodređenje" je već nekakvo određenje samo po sebi i odmah isključuje postojanje queer teorije.

Čini mi se da je u istu zavvrzlamu ušao i savremeni feminizam. On (u teoriji!! bitno je naglasiti!), eksplicitno odbija sopstveno određenje, udaljavajući se od prakse, borbe, životnih problema, zatvarajući se u čauru akademizma i, opet, bavljenja feminizmom radi feminizma kao nauke, a ne feminizma kao potrebe.

QuoteČitanje istorije feminizma kao istorije sporova polazi, dakle, od teze da ova istorija nema čvrsto utemeljen subjekt, da je metapolitička kategorija žene nestabilna i, kao takva, izvor konflikata unutar samog feminizma, i da je razumevanje te nestabilnosti – njene dinamike i ograničenja koja sa sobom nosi – neophodno da bi se razumela moć delovanja. Ili kako to u svojoj knjizi Samo su paradoksi u ponudi (Only Paradoxes to Offer) tvrdi Džoan Skot:

Celokupna  istorija civilizacije je istorija sporova, pa zašto to ne bi bila i istorija feminizma? Zašto bi se određenje feminizma jedino zasnivalo na negaciji sopstvenog određenja ako unutar teorije postoje mnogobrojni sporovi? Ne vidim problem da jedna teorija uspešno objedini čak i protivrečne ideje i pravce. Kod teorije feminizma je u pitanju, u suštini, teorija identiteta. A koliko je ljudi na planeti, toliko je i identiteta. Zato ne vidim razlog da svaki savremeni tekst o teoriji ili istoriji feminizma počne ogradom od sopstvenog određenja, pravljenjem mistifikacija, ogrtanjem u retkima jasan akademski diskurs i slično.

QuoteRezultat je, međutim, vredan truda. Ako ignorišemo nestalnost koju impliciraju paradoks, protivrečnost i dvosmislenost, to onda znači da gubimo iz vida subverzivni potencijal feminizma i moć delovanja feministkinja.

I, konačno, ovaj mali pasus jedini govori o zanemarenoj praksi feminizma. Škrto, šturo i, opet za neupućene, u negativnom kontekstu, jer termin ,,subverzivno" nosi nepravedno negativnu konotaciju.

Nakon svega, celog ovog teksta, konačno, koji nije Adrijanin isključivo (vidi se po broju fusnota), već je pravi primer svakog savremenog lamentiranja nad feminizmom: ko je shvatio šta je feminizam? Ko je shvatio ko ili šta je žena ili muškarac? I da li oni uopšte postoje?

Nastaviće se. I Mehov tekst će doći na red. 

Quote from: Бата Животиња on 10-03-2012, 15:59:24
ako ništa drugo, niko nikada nije rekao da je pasulj zelen

Само да појасним, ниси био ту Бато. Није несрећница рекла да је пасуљ зелен, него није знала да се каже "мањи од маковог зрна", па је написала "граховог", при томе "мислећи" да је грах - грашак.

Quote from: angel011 on 10-03-2012, 21:51:08
Jade nije samo to, nego, kako si je opisao, liči na Ripli - kick-ass plus surogat majčinstvo. Što je jedan od stereotipa.

Ali je šira i, usudio bih se reći - dublja karakterizacija koja ženu definiše ne samo kao atletskog muškarca sa sisama nego i kroz druge uloge, starateljsku, kuratorsku itd. Njen odnos prema Pey'ju je takođe dirljivo porodičan. Kako sam napisao i u tekstu, ovo nisu ekskluzivno "ženske" osobine, ali njihovo kombinovanje u jednom liku u udelima i sa tonom koji je dat u BG&E je uverljivije "žensko" nego u drugim sličnim igrama, a da i dalje imamo akcionu heroinu.

Da još pojasnim ono za Vampire TM, malopre sam kucao tokom reklama, dakle, mislim da davanje ženama moći zavođenja i nad svojim polom u ovom serijalu/ RPG sistemu samo služi da ispoštuje mušku fantaziju umesto da afirmiše nekakvu žensku posebnost/ razliku/ rAzliku itd.

Džone, evo jedne mozgalice za tebe: koliki je IQ osobe koja pomisli da druga, obrazovana i relativno zdravo pametna osoba, ne zna za izreku "manji od makovog zrna"? Čak dva bambija za tebe ako pogodiš odgovor.    Ja sam već dobila tri bambija zato što te je uvek lako navući.

Quote from: D. on 10-03-2012, 22:00:13

Nakon svega, celog ovog teksta, konačno, koji nije Adrijanin isključivo (vidi se po broju fusnota), već je pravi primer svakog savremenog lamentiranja nad feminizmom: ko je shvatio šta je feminizam? Ko je shvatio ko ili šta je žena ili muškarac? I da li oni uopšte postoje?

Nije li čitav tekst upravo razračunavanje sa imperativom jednoznačnog određenja bilo teorije, bilo političke prakse? Ja sam ga shvatio kao priznavanje onoga što su Delez i Gatari već ustvrdili za teoriju uopšte napuštanjem hijerarhijskih modela i prizivanjem rizomske strukture i što je Liotar uostalom uveo u teoriju svojim Postmodernim Stanjem, a što danas vidimo u političkoj praksi pokreta okupiranja, anonimusa itd.  Dakle, ne vidim kako bismo posle ovog teksta "znali šta je feminizam" kad tekst zapravo insistira na tome da nema ni feminizma kao političke teorije niti kao političke prakse ni žene kao utvrđenog političkog subjekta a da mu legitimno ne možemo suprotstaviti drugi feminizam, drugu teoriju, praksu i drugu ženu koji imaju isto pravo na to ime. Unekoliko, feminizam je na taj način suprotstavljen hijerarhijskom razmišljanju "klasične" političke teorije.

Mislim, ja ne tvrdim da je feminizam to zaista - ne poznajem savremenu političku teoriju u dovoljnoj meri da bih smeo da dajem takve tvrdnje - ali tako vidim tezu teksta.

Quote from: D. on 10-03-2012, 22:11:46
Džone, evo jedne mozgalice za tebe: koliki je IQ osobe koja pomisli da druga, obrazovana i relativno zdravo pametna osoba, ne zna za izreku "manji od makovog zrna"? Čak dva bambija za tebe ako pogodiš odgovor.    Ja sam već dobila tri bambija zato što te je uvek lako navući.

Свака образована и... хеј, шта значи "релативно здраво паметна"? 

Дакле, свака образована и паметна особа зна за маково зрно, пасуљ (то јест грах, да не кажем грав или још боље гравче) и грашак. То је ваљда просто ко... грах. Али ти ниси знала, као што не схваташ да је та накнадна прича "ја сам све то намерно да вас навучем"  на нивоу клипова "краљице снега".

Džone, ne troluj, molim te. Zeleni grah je green beans, odnosno - boranija.

Quote from: Meho Krljic on 10-03-2012, 22:17:57
Nije li čitav tekst upravo razračunavanje sa imperativom jednoznačnog određenja bilo teorije, bilo političke prakse?

Čitav tekst je, zapravo, o identitetu žene. "Razračunavanje sa imperativom jednoznačnog određenja teorije" je tu po nekoj navici upornog ponavljanja... Još mi samo reci gde sam napisala da se feminizam može jednoznačno odrediti?

Jednostavno, dekonstrukcija do nihilizma vodi upravo tome - nihilizmu. Čemu uopšte priča o feminizmu i ženi ako ne postoje (u određenom smislu?)? Da se dokaže da

Quoteda nema ni feminizma kao političke teorije niti kao političke prakse ni žene kao utvrđenog političkog subjekta a da mu legitimno ne možemo suprotstaviti drugi feminizam, drugu teoriju, praksu i drugu ženu koji imaju isto pravo na to ime.

?

Sa praktične strane - to je besmisleno. Sa teorijske je samo sebi cilj i stoga začaureno, mistifikovano i nedostupno (čak i samim teoretičarima; opet se vraćam na queer teoriju). Umetnost radi umetnosti koncept u nauci je, u najmanju ruku, dosadan i nenapredan.


Džone, evo ti jedan bambi iz sažaljenja. 

Pa nisi eksplicitno napisala da se feminizam može jednoznačno odrediti ali napisala si "ono ne uključuje objašnjenje feminizma u jednoj rečenici, ali svakako ga je moguće odrediti/obuhvatiti bar" i pitaš "ko je shvatio šta je feminizam?", dakle, kao da očekuješ da tekst definiše feminizam kao praksu ili teoriju a ženu kao delatnika na nekom od ovih polja.

I ponavljam, ja ovo ne vidim kao dekonstrukciju do nihilizma već pre kao napuštanje ideje da se politička teorija i praksa moraju voditi jednom i nepromenljivom centralnom idejom koja se ne dovodi u pitanje. Ričard Rorti je svojevremeno rekao da ako sretneš pametnog nacistu, moraš da ga ubiješ, kao što je Bodisatva rekao da ako sretneš Budu, moraš da ga ubiješ. Mislim da Adrijana veli da ako sretneš feministkinju ili ženu koja tvrdi da poseduje kopirajt na bilo koji od ta dva pojma, treba da je ubiješ.

E, sad, to možda jeste larpurlartizam, naravno, ali Libartes nije časopis koji se prevashodno bavi političkom teorijom već umetnošću i kulturom pa mi je ova vrsta teksta u njemu okej.

Ali Meho, zašto uvek osećaš potrebu da braniš nešto što nije napadnuto?!

Jednostavno sam iskritikovala tekst. Neslaganja su zdrava osnova za neki pomak, odmak, kako god. Sad, ja imam, možda, malo oštriji stil, zato sam i napisala da mi je Adrijana draga. Da me ne shvate pogrešno. Jednostavno mi se ne dopadaju ponavljanja da se feminizam ne može odrediti.

Očekujem da se tekst odluči da li govori o teoriji feminizma (u tom slučaju očekujem da mi samo predstavi bar značajne pravce), o istoriji feminizma (tu očekujem imena, datume, borbe) ili o identitetu (tu očekujem "filozofskiju"raspravu, ali sa strogim određenjem ključnih pojmova). Mislim, ja sam malo posumnjala u pravac kojim ide teorija feminizma kada je queer teorija određena, paradoksalno, kao neodredljiva. Kao da se feminizam zapetljao u sopstvene noge, pa je posegao za Delezom u pokušaju da se spase.

Ljudi kao da se plaše protivrečnosti, kontradiktornosti u sopstvenim redovima, pa posežu za mistifikacijama. Neka je kontradiktorno! Ljudi su takvi, i kao takvi - sasvim odredljivi. Isto važi i za teoriju (feminizma).

@Meho, a povodom Jade: ok, ona možda jeste više "ženski" lik nego Lara Kroft, ali je i dalje stereotip, i to u muškoj varijanti "prihvatljivog ženskog", tako da mi deluje eventualno za nijansu "uverljivije" nego Lara, i to nijansu toliko sitnu da je možemo zanemariti. 


Mislim, ne stavljam ja to kao neku zamerku samoj igri, nije da od igara očekujem uverljivu karakterizaciju likova. 


@D: pročitala sam Genealogiju ideje žene. Nisam nešto posebno upućena u temu, ali i bez toga tekst mi nije bio neshvatljiv. Istina je da ne daje konkretan odgovor šta je feminizam, ali daje neke naznake koliko feminizam ima različitih, da ih tako nazovem, podvarijanti. I daje ideju da pojmovi žene (muškarca), a ni feminizma, nisu jednoznačni, već su fluidni, te da se stoga ne može o ženi (ili feminizmu) diskutovati i tretirati ih kao da su od Boga dati takvi-i-takvi vo vjeki vjekov. To nije nova ideja, naravno, ali nije zgoreg ponoviti je.


Ono što mi je smetalo kod teksta su tuđice koje deluju kao pokušaj da tekst bude više akademski ili štagod, i što joj pola teksta ode na objašnjavanje da se feminizam ne može posmatrati izdvojeno od svega, kao nešto što eto tako lebdi u vakuumu i postoji samo za sebe, nego se mora gledati u kontekstu jer je imao (ima ga i dalje) nekakvo okruženje (istorijsko, političko itd).

QuoteI daje ideju da pojmovi žene (muškarca), a ni feminizma, nisu jednoznačni, već su fluidni,

Pa da, ali hajde sad, odmah, daj primer te

Quotefluidnosti

iz rukava (zato sam i rekla da ključni pojmovi moraju strogo da se definišu u raspravi o identitetu).