ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Eto, bilo mi je dosadno, pa reko da postavim ovaj topik da ispitam javno mnjenje (ili možda mnenje?) u vezi sa najljepšom pjesmom Beatlesa. Daklem, samo nabrojte vaše omiljene pjesme, a ako bude potrebe za diskusijom o samom bendu, možemo da je prebacimo u novi topic.
Kod mene je situacija 'vaka:

ELEANOR RIGBY
LET IT BE
I WANT YOU (She's So Heavy)

(ova posljednja je s albuma Abbey Road, mislim da je druga po dužini od svije' pjesama The Beatlesa, traje nešto preko sedam minuta i toliko se ponavlja da to nije normalno, a opet ima nešto u njoj što čoeka goni da je sluša non-stop).
Moguće da se lista promijeni kad do detalja preslušam empetri koji imam.

"Tomorrow Never Knows"


Ova pesma nema klasičnu strukturu strofa-refren-strofa, a koju su sami Bitlsi ustanovili kao pop dogmu pravljenja pesme. Postoji samo ta melodija od nekoliko taktova koja se ponavlja unedogled, čini mi se da se nikada i ne završava, samo fizički odlazi u fejd aut. Čak i taj fejd aut je nekakva vrsta privida Kraja (pesme, albuma, života...), jer poslednji stihovi glase "Play the game 'Existence' til the end/Of the beginning", a fejd aut prati ponavljajuća reč "beginning" - Kraj je uvek Početak nečeg novog, a Sve = Jedno. Tekstualno, sastoji se od par komplementarnih, međusobno uključivih, mantri, čija jednostavnost na najbolji način predstavlja bitlsovsku naivnost i nevinost pristupa životu. Ima taj sitar, taj provučeni nazalni vokal, valjajuće šumove u pozadini i taj neverovatni - neproducirani, samo sirovo snimljeni - bubanj hipnotičke ritmike koju će kasnije otkriti kraut-rokeri. (Još jedan prilog tezi da je svaka pesma Bitlsa napravila poseban podžanr u muzici.) Namera ovde nije bila da se otkrije neka nova studijsko-formalna inovacija, pod pokroviteljstvom Džordža Martina; niti da se bazična zvučna pop matrica unapredi kakvim dovitljivim aranžmanom. Namera ovde bila je samo da se Poruka Stvaranja prenese na jedan spontan, iskren, fokusiran način (englezi bi rekli undiluted), način lišen bilo čega što bi moglo da od toga odvrati pažnju.

Iako je muzika najuniverzalniji medijum, ne desi se često da jedna pop pesma u sebi može sadržati uputstvo za čovečanstvo. Lenon će kasnije potpisati bar još jednu takvu ("Imagine").

Ovo je pesma koja, kada se pusti, može da se vrti samo na repeat. Ovo je pesma za koju Grant Morison priznaje da je saundtrek njegovog stripa The Invisibles. Ovo je pesma koja psihodeliju pretvara u spiritualnost.

U krajnjem slučaju, ako pop muzika ima neku isceliteljsku moć, "Tomorrow Never Knows" to potvrđuje. Ovo je pesma uz koju, čini se, ništa loše ne može da se desi. Ovo je pesma uz koju je nemoguće probuditi se grampi, pesma koja se raduje neizvesnosti sutrašnjice. Ovo je pesma uz koju se može povratiti vera u život i u ljude.

Ovo je pesma uz koju se budim i uz koju zaspim.


Jedino što joj možda fali je jedno "ša-na-na-na-na".

Mnogo volim Bitlse i slušam ih evo 25 godina, dakle od najranijih dana.

Imam tuštu i tmu pesama koje volim in so many levels, tako da mi je nekako
besmisleno da pišem o tome.

Ali, evo ovog trenutka ću reći da...da..."volim" mi je malo bezveze reč, ali, eto,
izdvajam sada pesme Strawberry Fields Forever i I'm only sleeping.

uff... chu koja, sve bolan

ne znam, i ja ih jako volim, sve su mi drage, jako drage i extra drage..... mozda bih mogla da se usudim da izdvojim Imagine i Yesterday.. izmedju ostalog i zato jer su te pesmice propratile poseban period u mom zivotu

Dobri su Bitlsi, imaju fenomenalne background vocals. Imam negde 20 sati njihove muzike pa bi to morao pronaći i jednom preslušati. Omiljena pesma ako več treba nešto izdvojiti:

NOBODY'S CHILD


i Approximate disc value: $8500.00
Highest U.S. chart position: none

Released: April 23, 1962
Produced by: Bert Kaempfert
Label: Decca 31382
   

  1. My Bonnie {traditional, arranged by Tony Sheridan} (2:06)
         * Recorded: June 22-23, 1961 at Friedrich-Ebert-Halle, Hamburg, Germany
         * Engineered by: Peter Klemt
         * Instrumentation:
           Tony Sheridan - lead vocal, lead guitar
           John Lennon - rhythm guitar, background vocals
           Paul McCartney - bass guitar, background vocals
           George Harrison - opening lead guitar passage, background vocals
           Pete Best - drums

  2. The Saints (When The Saints Go Marching In) {traditional, arranged by Tony Sheridan} (3:19)
         * Recorded: June 22-23, 1961 at Friedrich-Ebert-Halle, Hamburg, Germany
         * Engineered by: Karl Hinze
         * Instrumentation:
           Tony Sheridan - lead vocal
           John Lennon - rhythm guitar
           Paul McCartney - bass guitar
           George Harrison - lead guitar
           Pete Best - drums

Dear Prudence
Norwegian Wood
You've Got To Hide Your Love Away
When My Guitar Gently Weeps
Day Tripper

Nego, Betmene, reci ti nama - jesi li ti oženjen?

I Betmene, Betmene, otkad ti to volish Bitlse?

Eleanor Rigby
Ticket to Ride

Inace, ja preferiram vise Stones...

Nisam ja neki preveliki fan Beatlesa (doduše, nisam ni slušao mnogo toga od njih), ali eto, imaju lijepih pjesama. Doduše, vjerovatno bih počinio samoubistvo kad bi me neko prisilio da samo njih slušam do kraja života, jerbo ne mogu da funkcionišem normalno ako bar svaki drugi ili treći dan ne čujem neki ekstremno dug self-indulgent instrumentalni dio, što Beatlesima prilično nedostaje. Zato mi trebaju stvari kao ELP, Yes, Tangerine Dream itd.

Ob-La-Di, Ob-La-Da  

hey bulldog, can't buy me love
zapravo cak i across the universe
ja se relativno skoro zainteresovah za nji, i bas mi nesto leglo. mozda ima veze s godinama.

Helter Skelter (pesma iz koje se izrodio kasnije metal)

Kad sam vidio da je posljednja poruka na topiku tvoja, tačno sam ZNAO koju ćeš pjesmu da napišeš  

zakuni se  

Znac, otkrismo i ko je Svevideci klinac.

http://www.znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?t=5897

All You Need is Love

http://www.youtube.com/watch?v=rLxTpsIVzzo