ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: Kunac on 25-08-2011, 20:17:31
Prema tome, ko će sad nju da ubedi da je maje važna od Isidore Sekulić ili Svetlane Velmar Janković...

Ili Erike Jang, Ursule Legvin...

I kakva bre sponzoruša, kad je shvatila da sreća ne leži ni u dužini broda ni u broju sedišta u avionu i nije ni sat ni minut, već - sekunda.

Jesi li ti to shvatila?! A?!

Jeste, kako je ono objasnila da knjiga nije autobiografska već da opisuje događaje iz njenog života?
Negde sam to već nakačila, al' sad ne znam gde.

Što se tiče njenog sponzoraja, naslušala sam se priča iz, kako se ono kaže: krugova bliskih umetnici.

Evo, u Večernjim novostima pišu: kreatorka i spisateljica...

http://www.novosti.rs/vesti/spektakl.147.html:342626-Marijana-Mateus-ne-zna-sta-prica

Ono što mene fascinira je njen izraz lica. Koliko je ta žena samozadovoljna... Neverovatno.

QQ Plut, u kakvim se ti to krugovima muvaš?! 

Plut, daj inside info!

Ne do bog Stipane, slučajno se dogodilo i stidim se toga.

Quote from: Kunac on 25-08-2011, 20:24:39
Plut, daj inside info!

Ne smem, zapretili mi.

Daj bar na PM...

Ovde sve sama tračara do tračare!  

Quote from: Kunac on 25-08-2011, 20:26:04
Daj bar na PM...

Joj, čuj ovog. Ako sam od juče nisam mala.

Stipso! 

 

Quote from: Kunac on 25-08-2011, 20:22:53
Ono što mene fascinira je njen izraz lica. Koliko je ta žena samozadovoljna... Neverovatno.

A kako i da ne bude? Ona je i više nego uspešna žena, puna je para, obilazi ove i one svetske lokalitete i zabave, kreatorka, književnica... šta bi više? E sad, kako je do svega toga stigla je nebitno. Ko je meni ili svima sa ovog foruma kriv što i mi nismo tako nešto barem pokušali. Ona jeste, debelo joj se isplatilo i kako da ne bude zadovoljna? Šta je namerila to je isposlovala.

Ко каже да нисмо покушали? Али, богате удаваче углавном сматрају да могу да нађу много боље фрајере за исте, ако не и мање паре.

Kaki smo, dobro smo i prošli. Makar nisu kerove na nas pustili...

Ако ништа ја сам бар успео да мазнем две поморанџе из врта...зелене, додуше, али и то је нека сатисфакција.

Eksperti za kuću
- Iz dnevnika jedne opstrukcije -

Piše: Aleksandra Đuričić




Generacije žena koje su stupile u život krajem osamdesetih godina prošlog veka, iz detinjstva i mladosti provedenih u vremenu koje je određivano kao život u najboljem mogućem od svih svetova, suočile su se sa brojnim preprekama u profesionalnom, ali i ličnom napredovanju. Promene ili tektonski poremećaji kojima je dat zajednički naziv tranzicija odredile su njihov životni put kao znatno teži nego generaciji nјihovih majki. Feminizam i njegovi postulati otišli su u zaborav pod pritiskom proste borbe za opstanak1, a istina je da kod nas feminizam nije do kraja zaživeo ni u jednom smislu reči, dok su socijalistički ideali o ravnopravnosti polova ismejani sa padom komunizma kao preživele ideologije. Nova ideologija nije još uvek stvorena (pitanje je – da li nam je i potrebna), a borba za lično i profesionalno ostvarenje prevedena je isključivo na lični plan, na borbu sa tranzicionim ograničenjima ili borbu za opstanak u tuđim sredinama, u emigraciji koju su mnogi izabrali kao spasonosno rešenje.

Članak objavljen sredinom marta 2011. u dnevnom listu Politika, i to na stranama koje su namenjene zabavnim tekstovima o modi, estradi i sl., govorio je o razvoju feminističke misli i stavu da je feminizam potpuno pogrešno shvaćen. Nije mu bila namera da preoptereti ženu do pucanja, zahtevajući od nje nemoguće, kao što je učinio tržišni kapitalizam i, naročito, tranzicija, već da ženama ostavi pravo na dostojanstvo izbora, što i dalje zvuči kao nedostižan san. Svet je nedavno bio zgranut rezultatima istraživanja u francuskim školama, prema kojima su devojčice u uzrastu od 12 do 15 godina izjavljivale, u znatno većem broju nego ranije, da bi želele da budu isključivo majke i domaćice, tj. da se udaju i time reše egzistencijalni problem. Prirodna orijentisanost žene ka ostvarivanju najpre erotsko-materinskih nastojanja, odnosno formiranja porodice, potom ka kreativnom i profesionalnom dokazivanju, i tek na kraju, ka kontemplaciji i promišljanju sopstvenog bića, predstavlja prepreku u takmičenju sa muškarcima, čiji položaj oduvek omogućava znatnu rasterećenost od porodičnih obaveza. Odlazak britanskog premijera na porodiljsko odsustvo tokom prošle godine povodom rođenja još jednog deteta samo je simbolični gest i marketinško-politički trik. Na planu svakodnevnog preživljavanja i skladnog funkcionisanja porodice, žene su te koje i dalje trče maraton, ali sa jednom nogom u kuhinji. Ipak, postoje krupni pomaci na planu ženskog razmišljanja i sistematizacije životnih vrednosti i svakako da je tokom poslednjih pola veka na tom planu učinjeno više nego u čitavoj prethodnoj istoriji čovečanstva. Da li se i koliko nešto menja u položaju žene zavisi i od kulturoloških, geografskih, ekonomskih, rasnih i verskih odrednica. Uzimajući u obzir širinu ovog retoričkog pitanja, ograničićemo se na kulturno-umetničke delatnosti i naše okruženje.

Redakcije domaćih časopisa koji u svom uredništvu imaju žene na mestu glavne urednice i zamenica još uvek nisu preterano brojne (da navedemo Pro feminu, Kulturu, Libartes...). Jedno od teških nasleđa socijalističkog perioda, koji smatramo progresivnim kada je u pitanju pravo žena na obrazovanje i rad u struci, jeste ideja o pisanju (književnom, novinarskom, naročito na planu političke i ekonomske analize) kao neprikosnoveno muškoj teritoriji. Ta ideja opstala je uprkos izrazitom prodoru žena –autora, naročito na polju književnosti tokom poslednjih dvadesetak (teških) godina. Značajne književnice obeležile su ovaj period pre svega svojim angažovanim romanima, a izuzetan proboj predstavlja dodela NIN-ove nagrade, tokom dve godine zaredom, autorkama, Grozdani Olujić i Gordani Ćirjanić. I pored toga, još uvek pristuna diskriminacija istrajava u situacijama kada žena –autorka teksta ponudi svoj članak ili rukopis uredniku koji je po pravilu skeptičan. Istina, i žene doprinose takvim stereotipima opredeljujući se previše često za pisanje knjiga za plažu, po šablonu kako da... koji unapred diskredituje svaki pokušaj ulaska na ozbiljne, odnosno muške teritorije. Ali, zaobilaze nas i kada su u pitanju naučni skupovi, žiriji, programski saveti izdavačkih kuća, dodeljuju nam diskutabilnu literarnu nagradu Žensko pero (nije dodeljena 2011. godine zbog nedostatka sredstava za pun iznos nagrade koji je bio svojevrsna stipendija za dalje pisanje, (što je u našoj sredini za pohvalu) koja bi trebalo da ima, ali nema svoj pandan u nekakvom muškom peru koje se podrazumeva, unapred određeno kao kvalitetno, talentovano i kompetentno u raspravama o velikim nacionalnim i istorijskim pitanjima. Ukoliko žele ravnopravan odnos u literaturi, žene autori moraju da učine veliku žrtvu i pribegnu svojevrsnijoj mimikriji, da se ponašaju i funkcionišu na društvenom planu kao muškarci. Ovakvom konstatacijom vraćamo se osamdeset i više godina unazad, u doba kada je Virdžinija Vulf držala predavanja o mogućnostima da se žene ostvare kao pisci, pokušavajući svojim čuvenim esejem Sopstevna soba da skrene pažnju na mogućnost pisanja paralelne, ženske istorije sveta, na tradiciju javnog i privatnog posmatranu iz ženskog ugla. Početak dvadesetog veka bio je svojevrsna prekretnica u ženskom pisanju jer su se stekli staleški i strateški uslovi- žene koje su imale višak slobodnog vremena mogle su da pišu, ukoliko to vreme nisu posvećivale balovima, dobrotvornim čajankama i ulaganjem u karijere svojih supruga.

No, takva vrsta diskriminacije nije specijalitet samo našeg podneblja. Primera radi, da se zadržimo još malo na literaturi. U svojoj dobro koncipiranoj studiji o književnosti u Evropi u periodu postkomunizma Endru Baruh Vartel izdvaja sa celog područja Centralne i Istočne Evrope tri ( i slovima –tri ) autorke koje smatra donekle značajnim. Prva je u Hrvatskoj tokom devedesetih imala atribut disidenta, druga je Ruskinja koja piše zabavne detektivske romane koji se prodaju u visokim tiražima, dakle, pisac koji je savladao zakone tržišta, a treća anonimna Ukrajinka koja je debitantskim romanom dotakla socijalni kontekst novog kapitalizma i –to je sve! Ostali autori koji su zadužili nacionalne preporode, borbu protiv komunizma kao i postperestrojka tokove u književnosti su, podrazumeva se, muškarci.

Tаlеnаt i hrаbrоst su оsоbinе kоје sе žеnаmа ni dаnаs nе prаštајu. Trеbа biti оbičnа, pоslušnа, pоnаšаti sе u sklаdu sа оčеkivаnim i tаdа nаm sе nеćе dоgоditi ni Žuti tаpеt iz tragičnog iskustva Šarlot Gilmen ni sudbina autorke Sоpstvеne sоbe, s јеdnоm vrlо bitnоm оpаskоm- svе оvо еvrоpskа žеnа prеživljаvаlа је prе stо ili prе sеdаmdеsеt gоdinа. Kоd nаs sе svе dеšаvа јоš uvеk, u sumаnutоm rаčјеm hоdu istоriје, оkоlnоstimа gdе sе оbеručkе dоčеkuје idеја о pоnоvnоm оdlаsku žеnе nа mаrginu, u stаnjе trајnе umirеnоsti i pоslušnоsti. Dеklаrаtivnо, ženama je omogućeno dа sе bаve čimе gоd žеle, ukоlikо stignu.

U tom smislu stiče se utisak da su zaštićenije i rasterećenije žene u primitivnijim sredinama, o čemu nam, među mnogim sa sličnom tematikom, svedoči jedna skorija antropološka studija Suzan Harding pod naslovom Žene i reči u jednom španskom selu. Osim bukvalnog beleženja njihovog vokabulara, tipa reči i bogatstva jezika (lako je pretpostaviti da je fond reči skroman), Harding posmatra njihov način života koji se nije mnogo menjao tokom poslednjih stotinak godina. Žene su i dalje te koje održavaju kuhinju, rublje i okućnicu, leče lakše bolesti i bave se izradom rukotvorina, dok muškarci donose važne odluke, iniciraju i razrešavaju krupne sukobe i obavljaju teške fizičke poslove. Važna stavka je da žene tokom svih aktivnosti razgovaraju, i na taj način nisu usamljene, imaju određene korektive u sagovorniku i podstiču jedna drugu na razmišljanje u okviru tema koje ih interesuju. Ogovaranje kao svojevrsni oblik relaksacije duha se podrazumeva, ali nije vezano samo za primitivnije sredine. Na pitanje da li su srećne, skoro sve su odgovorile da jesu, u procentu koji je onespokojio ženu iz urbane sredine, zapitanu nad sopstvenim izborima. Pri tom, žene u jednom španskom selu ili bilo kojoj sličnoj zajednici na svetu nisu opterećene idejom o takmičenju sa muškarcima, ne troše snagu na ono što ne mogu da promene. Rezultati studije nisu sugerisali povratak u ruralne sredine, već zapitanost nad preopterećenošću žene u tzv. urbanoj sredini pred koju se sve više stavljaju zadaci kojima ona jednostavno ne može da odgovori. Ili neće, što daje nadu.

Iako je feministički pokret još pre tridesetak godina u velikoj meri srušio strah od takmičenja sa muškarcima, zakoni biologije pokazali su se jačim od društvenih težnji ka promenama. Na svom putu ka samoostvarenju, žena mora da podnese nekoliko značajnih žrtvi i u tome joj društvo ni danas mnogo ne pomaže.



1. Žrtva dobrog obrazovanja- kasno uklapanje u rad i radne odnose

Naša, još uvek patrijarhalna, kultura vaspitava žensku decu u duhu imperativa uspeha u školi. Čak, roditelji vrednuju žensko dete time koliko je uspešan đak, dok se za muške potomke kriterijumi bitno spuštaju, uz stereotipne komentare da dečaci kasnije sazrevaju. Takvim postavljanjem sistema vrednosti od ranog detinjstva, ženskoj deci čini se još jedna nepravda – nameće im se ideja da će izvrstan uspeh u školi biti siguran zalog za srećan i uspešan život. Tek kada se osvoji poslednja diploma, nije retkost da ambiociozni podrazumevaju da je to doktorat, žena se suočava sa svim osujećenjima koje joj postavlja realni život. Na tom putu prva reakcija je neminovno bes, potom i duboka razočaranost koja rezultira povlačenjem iz borbe sa muškom konkurencijom i traženjem utehe u sigurnom kućnom okrilju, u porodici, ukoliko je uspela da je oformi.

Ipak, stvari se toko poslednjih tridesetak godina kreću nabolje, o čemu nam govori obimna studija Arli Hohšild, profesora sociologije na Berkli univerzitetu ( Kalifornija), u kojoj navodi statističke podatke o zastupljenosti žena na američkim univerzitetima poredeći 1972. i 2002. godinu- procenat redovnih profesora među ženama povećao se sa 9 na 22, što ona smatra izrazitim uspehom, ali po cenu velikih žrtava, navodeći na mnogo mesta i svoje lično iskustvo čestog potcenjivanja profesora, mentora i muških kolega koji su bili skeptični prema njenom radu još od vremena kada je bila student. Pored toga, komentariše ona, muškarci još od mladosti imaju daleko više vremena za stvaranje dobrih društvenih i profesionalnih kontakata, učlanjivanje u različite klubove i viši stepen sposobnosti socijalizacije što je posledica običaja vaspitavanja ženske dece, favorizovanja skromnosti i povučenosti kao ženskih atributa. Sve su to prepreke na putu ka velikoj karijeri i dominaciji u društvu, ne samo na univerzitetima već u svim radnim sredinama gde se proklamuje potreba veće zastupljenosti žena i uglavnom na tome ostaje.

Imperativ sticanja dobrog obrazovanja vrlo često odlaže i ovladavanje praktičnim životnim veštinama, žene se ređe zapošljavaju tokom studija, kasnije se uklapaju u radne sredine i tada dolaze sa velikim očekivanjima, bez namere da počnu sa jednostavnim, često šegrtskim poslovima kojih se njihove muške kolege ne libe. U hijerarhiji napredovanja podrazumeva se da će se žena, bar za neko vreme, odreći materinstva i tako podneti sledeću veliku žrtvu.

http://libartes.com/mart_2012/rec_i_misao/aleksandra_djuricic.php

tl;dr

ionako ništa ne bi shvatio

није да је дама, али се расписао.....аутобиографски роман Ивана Гавриловића

Ivan Gavrilović: Seks sa Slobinom ćerkom je trajao satima!

Quote- Uzeh je lagano u zagrljaj, počeh da je skidam i već onako zagrejani od sinoć i viskija, počesmo da vodimo ljubav. Bilo je dobro... baš dobro i trajalo je dugo. Baš ono što mi je trebalo i što već duže vreme nisam imao.

Quote- U sekundi pomislih: poneću samo ranac i što pre beži odavde. Dođoh do ivice žive ograde. Još jedan pogled unazad i odluka koja mi je promenila život, ali sam ga spasao. Trčao sam kilometrima kroz maslinjake uz malo odmora kad god sam izgubio snagu. U glavi mi je bio cilj - da se udaljim od Atine i više se nikad ne vratim. Padalo je veče, a ja sam znao da moram negde da se sakrijem i da prespavam noć, jer ništa od dokumenata nisam imao. Uđoh u poštu i u kabini počnem da pričam s kevom.

у грчкој држе кеве у кабинама!!!! 

има јоооооооош!!!
Umalo da budem Slobin zet

QuoteTri godine sam proveo u Crnoj Gori, u Andrijevici, kod Arkanovog prijatelja i člana njegove stranke, Vidaka Jukića, poznatog sugestologa. Bio sam kod njega na psihoterapiji, uspeo je da me izleči od "DB sindroma" kako ga je nazivao, poredivši ga sa vijetnamskim ili golootočkim sindromom.

QuoteU Solunu ima mnogo pravoslavnih crkvi, obilazio sam ih i vreme provodio tamo. Jeo sam šta sam stigao. Spavao sam u nekom od parkova koji su bili prepuni beskućnika, klošara, narkomana...  Uvlačio sam klupu u žbunje da me neko ne bi isprepadao.Družio sam se sa mačkama lutalicama, kao da sam šenuo

Opa!

Quote
Lepotica, televizijska zvezda, medijski fenomen ili samo ranjiva žena koja je celog života tražila ljubav? Suzana Mančić u romansiranoj biografiji, u kojoj su promenjena svega tri imena, otkriva pravo lice, s iskrenošću kakvu niko nije očekivao...Hrabra kao i uvek, u ovoj intrigantnoj priči Suzana Mančić nije sakrila ništa. Tu su ljubavi, razočaranja, tajne veze sa nekim oženjenim i nekim veoma poznatim muškarcima. Tu je niz srećnih i teških trenutaka tokom njene tridesetogodišnje karijere, čiji su najsvetliji trenuci već pomalo zaboravljeni. Tu je i intriga oko ukradenih kaseta, koja kao da kopka celokupnu javnost.Među koricama autobiografskog romana Neukrotivo srce nalazi se i tajna zašto su Suzani Mančić muškarci celog života pili sa dlana, šta misli o sreći, lepoti, vezama − onim dugim i onim za jednu noć − porodici, ljubavi, braku, ali i kakvo je naličje slave... U ovoj uzbudljivoj priči u kojoj se, iz stranice u stranicu, smenjuju smeh, suze i strast, publika koja je Suzanu Mančić uvek volela uživaće − do kraja.

neka je, treba i ona od nečega da živi

Quote from: D. on 04-02-2013, 00:22:37
neka je, treba i ona od nečega da živi

može joj se.

čak i ona ima više talenta od tebe.

hint: probaj TI da živiš od svog pisanja! 

Au, mora da sam te jako povredila kada sam ti spočitala nedostatak talenta, pa me sada juriš po svakoj temi da bi mi rekao da sam "glupa", "ružna", "netalentovana".

Sarajlija je genije.

šta god.

ali suzana i dalje ima više talenta od tebe.

a TI se nikad leba nećeš najesti od svog pisanja! 

Moguće... Možda zato što i ne pokušavam? Nije ti palo na pamet?

Ne vređa me ništa od toga što mi dobacuješ. Pre mi je nekako žao... Poljubila bih te kada bi mi neko garantovao da će žaba, na kraju, da se pretvori u princa. Ali avaj...

Quote from: D. on 04-02-2013, 14:34:01


Sarajlija je genije.

"Onda se desilo, i to prilično iznenadno za Eduarda, kao ubod ose na koju sedneš u bašti; posle sveg tog širenja creva, bilo je sasvim iznenadno zašto..."


O daljnjim ejakulatima genija ne bih raspravljao.

 

Šta se kezečiš, navedi jednu genijalnu rečenicu iz navedenog dela.

O, dođavola, šta vam je danas??? Zar niko ništa ne radi?? 

"Odsecanje desne noge bilo je sporo, zvuk prolaska kroz butnu kost neočekivano piskutav, a biohazardna rukavica na njegovom čelu blagonaklona."

I nisam ga proglasila genijem zbog ispisa.

Nažalost, ista knjiga mi je pri ruci (dok je Scallopu ne vratimo, posuđena je); deder, daj mi rečenicu iz nje a da je genijalna.

Dala sam ti je?


I nisam ga proglasila genijem zbog ispisa.

Quote from: D. on 04-02-2013, 15:05:18

I nisam ga proglasila genijem zbog ispisa.

Quote from: D. on 04-02-2013, 14:34:01


Sarajlija je genije.

Quote from: D. on 04-02-2013, 15:05:18
"Odsecanje desne noge bilo je sporo, zvuk prolaska kroz butnu kost neočekivano piskutav, a biohazardna rukavica na njegovom čelu blagonaklona."

Draga D., ovakvu rečenicu bih popljuvao u bilo kojoj radionici, a podno niže i u nekom novom nastavku jebene novogodišnje torte. Ono gornje, to se zove zagađivanjem.

 


to je najbolje što sam našla!!

To što je tvoj deminutivni Lord na prst u Sarajlijinog guzi, mene to što bi interesovalo?

 

Jao, nemam pojma šta vam je danas, ali me nekako jako interesuje, inače ne bih gubila vreme sa vama.

Stevo, zar nisam lepo objasnila da nije ispis, već sadržaj, u pitanju? Zašto se, onda, kačiš za ispis? To je prljava igra i neću da se igram. 

Ti si, Stevo, zamenio svoja usta dupetom, pa se igraš Bizmarka, je li?

Quote from: D. on 04-02-2013, 15:20:43


Stevo, zar nisam lepo objasnila da nije ispis, već sadržaj, u pitanju? Zašto se, onda, kačiš za ispis? To je prljava igra i neću da se igram. 

Čini mi se da postaješ ekspert kad je do prljave igre.

Quote from: Lord Kufer on 04-02-2013, 15:22:48
Ti si, Stevo, zamenio svoja usta dupetom, pa se igraš Bizmarka, je li?

A evo i dokaza za što rekoh. Drug Gandalf, lično. Mileusni Gandalf. Onaj od mrmoljećeg mamuta.

Quote from: pokojni Steva on 04-02-2013, 15:36:52
Čini mi se da postaješ ekspert kad je do prljave igre.

Kako to?

Quote from: pokojni Steva on 04-02-2013, 15:36:52

Quote from: D. on 04-02-2013, 15:20:43


Stevo, zar nisam lepo objasnila da nije ispis, već sadržaj, u pitanju? Zašto se, onda, kačiš za ispis? To je prljava igra i neću da se igram. 

Čini mi se da postaješ ekspert kad je do prljave igre.

Quote from: Lord Kufer on 04-02-2013, 15:22:48
Ti si, Stevo, zamenio svoja usta dupetom, pa se igraš Bizmarka, je li?

A evo i dokaza za što rekoh. Drug Gandalf, lično. Mileusni Gandalf. Onaj od mrmoljećeg mamuta.

Izvoli, reci slobodno sve što imaš na umu. Nema potrebe da ovako loviš priliku i da koristiš D. da bi mi rekao šta imaš da kažeš.

Quote from: Lord Kufer on 04-02-2013, 15:39:20

Quote from: pokojni Steva on 04-02-2013, 15:36:52

Quote from: D. on 04-02-2013, 15:20:43


Stevo, zar nisam lepo objasnila da nije ispis, već sadržaj, u pitanju? Zašto se, onda, kačiš za ispis? To je prljava igra i neću da se igram. 

Čini mi se da postaješ ekspert kad je do prljave igre.

Quote from: Lord Kufer on 04-02-2013, 15:22:48
Ti si, Stevo, zamenio svoja usta dupetom, pa se igraš Bizmarka, je li?

A evo i dokaza za što rekoh. Drug Gandalf, lično. Mileusni Gandalf. Onaj od mrmoljećeg mamuta.

Izvoli, reci slobodno sve što imaš na umu. Nema potrebe da ovako loviš priliku i da koristiš D. da bi mi rekao šta imaš da kažeš.

Još da ti i blagodarim na usluzi? Tvrdim da si jedan "prazan kaput".  Ništa više.

Tvrdiš i delima dokazuješ:


"Kvočka


Pre neg' što Kvočka kao za sebe treći lakat od reke pronađe, svi
mišljaše da od dvadeset pet-šest više nema; otkad tamo posađen bi,
verovaše da i kosa žuća posta mu, sve sa travom nepopaslom jesenjom
zajedno. Strepeše da još dugo neće, okopnen posta.

Noćom, a jedna za drugom sve ledenije nanizaše se, žar u ognjišta
džarali bi pa posle pljuckali, da l' u ruke popečene il' u hudu sudbu
mu, svakako do proleća, ni toliko ne davaše mu. Sve jednako, na steni
kamenoj čučao bi, zaogrnut ničim do prostim suknom crnim. Dole, u
klisuri gde dno je, u pravo gledaše."

http://www.znaksagite.com/D/novembar_14.pdf

Škeroviću, slepac si. Pa, meni je Kvočka najdraža!
Jes' ti to, sve pameti pun, meni kao nešto pukušao da srednjim prstom sa strane daš?

Mora da su nas opet zasipali nekim otrovom iz aviona. Nema drugog objašnjenja.

Štrazmeseru, imaš problem i ispljunuo si ga.
Šta ćeš sad?

 

Quote from: D. on 04-02-2013, 15:56:13
Mora da su nas opet zasipali nekim otrovom iz aviona. Nema drugog objašnjenja.

Možda si ti preletala, pa se nadala. Ja sam ti i lično kazao da Škerovića smatram manjim od onog kad u govance ugazim.

 

Ajde, ajde, oladite, bre.   

Evo još malo tvoje najdraže. Ti si sve anticipiro:


,,Doći, sem tebe više niko neće, barem dok ne dođe drugi neko,
jednom?" glas izdvoji se, a kao da iz svih iscuri.

,,Neće, jer dođoste, vi. Prevarom, dane moje ovde, ne gledajte
takvim" iz klečanja odiže se, i pravo vratima iz crkvice, i sela, pođe.

,,Da l' dovoljno crnih imaćeš, da u bradi kad osede ti počupaš drugih
ih zarad? Nagore i reke više, tražićeš još?!" toliko krajem za njim
izviknuto bi.