ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Evo jedna priča koju sam napisao iz svoje glave, nema dodirnih tačaka sa istinitim događajima. 

Uživajte. 



Била је зима. Напољу се све белило од снега. Деца су се грудвала,санкала и ваљала по снегу. Права зимска идила. Сви су уживали у њој али било је и оних који је нису подносили.

- Јао брате, како ме смара ова зима.
- Што бре?
- Шта што? Па, види какво је срање напољу. Морам да носим кило одеће,да не оверим од хладноће.
- 'Ајде бре не сери, до јуче, када смо били клинциси је обожавао и играо си се као ова деца овде.
- Да брате, када смо били клинци. Сада више нисам клинац и мрзим зиму!
- Не сери.
- А, па знам ја зашто ти подржаваш ову проклету зиму.
- Јао, зашто?
- Па, зато што фураш јакну од двеста евра и теби је сад до јаја топло а ја...
- Е да знаш да ми је топло, чек' да се мало раскопчам.
- ... се овде смрзавам у овој мојој кинезари коју сам купио на снижењу у седамдесетом, квалитет, нема шта. Као нека дроља сам, још само да дигнем палац и тотално сам у њиховом фазону. Ето видиш какав си. Пу!
- Па, могао би да прођеш као једна много добра транџа.
- Јеби се.
- Хоћу, само реци која ти је тарифа? Ха,ха.
- Сада биx те ударио да ми руке нису као леденице, мислим да би се распале у секунди.
- Није то до хладноће, већ до мене, сувише сам чврст за твоје руке.
- Шта ти је данас? Нешто си баш одједном постао духовит. Цео живот си смарач и сада одједном шаљивџија.
- Нећемо да се вређамо, транџице.
- Дувај.
- Е да, када смо код дувања, где је бре овај више?
- Немам појма, звао сам га пре десет минута, рекао је да долази за пет.
- Па, окрени га опет, очигледно је да није дошао.
- 'Ајд сад ћу.
- 'Ало, батице, Мића овде, па где си? Ти изгледа хоћеш да ме носиш на души. Треба овде да умрем од хладноће док тебе сачекам.
- Немој и њега да смараш са том хладноћом, јеботе.
- За пет минута си овде? Па то си ми рекао и пре 10, па те ја и даље не видим овде, да нисам ослепео од зиме?
- Јао, јебем те Боже...
- 'Ало, немој да богохуљиш. Ма не кажем теби, кажем овом мамлазу што је са мном. Како бре сам да чекам по овој хладноћи?
- Ох, хир ви го аген.
- Знаш га, бре, ортак из краја, онај ниски али има главу за пет особа. Неца хаубица. Ма знаш га сигурно.
- Ух, да ти јебем...
- Ееее тај, да, што си га пљувао у косу када смо били клинци. Ха, ха када се само сетим тога.
- А, да се вас двојица вратите на тему. Ти,оно, рече да ти је хладно?
- Е да, него, када си овде? Важи, чекамо те. Ћао брате.
- Претпостављам да пет минута креће сада, после вашег петоминутог хот разговора?
- Ја не разумем зашто се ти нервираш, ти волиш зиму, волиш снег, није ти хладно, имаш јакну од двеста евра, не капирам те уопште. Ја сам овде једини који треба да се нервира и да кења.
- Јао бре, колико си сморио више са том хладноћом. Ево ти јакна. Јебала те она!
- Стварно?
- Да, ево ти.
- Јао брате, хвала ти пуно. Ево ти мој кинез, да се не смрзнеш.
- Хвала, не треба ми. Топло ми је и у дуксу.
- Најк? Па да, још се ја нудим, да испаднем добар а он, баја, има дукс и то Најк.
- Хоћеш да ти узмем јакну?
- Не не, шала брате, шала. Ево, онда је држи да ти макар греје руке.
- Ок.

После тридесет минута, особу коју су чекали и даље се није појављивала. Било је пет сати али, због зимског времена, изгледало је као да је осам увече. Момци су се више уморили од чекања и таман када су размишљали да оду, пресече их фар аутомобила.

- Интервентна!
- Ау, имам паковање ризли и капи за очи код себе. Дај Боже да прођу само.
- Зашто носиш капи са собом? Шта, мислио си да ћемо напољу да дувамо?
- Не, него ми остале у јакни, заборавио сам да их извадим. Ваљда ми није још нешто остало. Јао,готово, снимили су нас. Ево их.
- У јакни?! Шта,бре, још нешто?
- Само се понашај нормално и опуштено, немој да паничиш.
- Како бре да не паничим, када држим твоју распалу кинезару а не знам ни шта све има у њој!
- Само лагано и биће све...
- Добро вече, момци.
- ...кул. Добро вече.
- Ваше личне карте, молићу.
- Изволите.
- Је л' имате нешто код себе?
- Телефон, цигаре, упаљач...
- Мало ме зајебаваш а?
- Не, никако, па питали сте шта имам код себе и ја вам говорим.
- Мислио сам на нешто недозвољено.
- А то, немамо ништа.
- Козићу! Дођи да провериш ову двојицу док им ја проверим податке.
- Јао брате, најебали смо сада.
- Пссст, само кул.
- Ти, мали, дођи овамо, извади све из џепова и стави на хаубу.
- Ко? Ја?
- Па ти, сигурно не овај твој другар од два метра.

Док је прилазио полицајцу, ноге су му се полако одузимале. Шетња од пар метара до џипа,за њега је изгледалo као километарски пут. Молио је Бога да Мића нема ништа у јакни, осим оног што је навео. Извадио је све што је имао код себе и ставио на хаубу. Јакну није дирао.

- Теби није хладно, када си без јакне?
- Ма...мало...ми је...
- Шта?
- Топло. Мало ми је топло, па сам се раскомотио.
- Шта имаш у тој јакни?
- Немам ништа, све сам извадио на хаубу.
- Дај да проверим.

У тренутку када му је давао јакну, мрак му је полако падао на очи. Очекивао је да ће прво добити тортуру шамарања, јер је лагао, па да ће онда да проведе цео дан у притвору. Док је он о томе размишљао, прекинуо га је узвик једног од полицајаца.

- 'Ало! Баталите ту двојицу, сада су јавили да имамо пљачку у Земуну. Идемо одмаx!
- Држи ову јакну! Ево вам и личне. Пазите шта радите, посматрамо вас.

Лакнуло му је. Погледао је ка небу и у себи се захвалио Богу. А онда је Мића,из даљине,добацио.

- Не брините ви ништа, добри смо ми момци. Само ви јурите ту банду, која краде да би се после дрогирала. Све то треба на мардељ!
- Ћути бре, ментолу.
- Шта ћути, па нека мисле да смо добра деца.
- Баш личимо на добру децу, блејимо овде скоро сат времена, по овој хладноћи...
- Ооооо, па ко се то сад жали на хладноћу?
- ...не радимо ништа, гледамо у телефон сваки секунд, ђирамо се један око другог. Деца за пожелети. Да,хладно ми је, јер сам се следио од страха када ми је тражио ову твоју распалу јакну. Дај баш да видим шта имаш у њој.
- Е 'ајде и мене баш занима.
- Паковање ризли, бар три шамара, капи за очи, два шута у ногу. Ајмо даље. Шта је ово, шта ти шушка ово?
- Ма немам појма, брате, штековао сам ту јакну у ормару, нисам је обукао од прошле зиме.
- Шта је бре ово?!
- Ау.
- Ово је вутра! Имао си вутру у јакни?! Па да ли си ти нормалан?!
- Ауууу.
- Шта аучеш који курац, могли су да нас приведу и одмаx првом јутарњом марицом у цезе.
- Али нису брате, немој да си такав песимиста, гледај то у оптимистичком светлу. Испушили смо код дилера, нашли смо неочекивану вутру и сада ћемо да је спрашимо и да видимо је 'л шљака.
- Ма јеби се и ти и твоја вутра, одо ја гајби. Дај јакну.
- Стани бре, где ћеш, дај бре макар ово да попушимо, када нас је већ онај ментол зајебао, да не идем кући празних плућа.
- Дај јакну!
- Добро бре, ево ти твоја јакна, јебала те она. Врати ти мени мог кинеза!
- Са задовољством! Видимо се касније, када се мало искулирам.
- 'Ајде, ја ћу ово да попушим, па идем да се угрејем кући, смрзох се.
- Лепо се проведи. Ћао.
- Хвала и ти исто. Ћао батице.

wtf is this shit???!

 

Pitam se kako izgleda pisanje iz tuđe glave.

Možda čovek ima telepatske sposobnosti, pa ume da uđe u nenapisane misli velikih pisaca, ali mu je to bezveze, pa je sa velikim rizikom rešio da se oproba koristeći sopstvene misli. Samo bi bilo bolje da se priča zove ''Čekajući eutanaziju''. Autobiografska fikcija 

QuoteБило је пет сати али, због зимског времена, изгледало је као да је осам увече

Quote- Не брините ви ништа, добри смо ми момци. Само ви јурите ту банду, која краде да би се после дрогирала. Све то треба на мардељ!

Quoteђирамо се

hoćeš da mi rečeš šta je mardelj i kog uzajamno povratnog glagola je djiramo se prezent, to jest šta kaže matica za njega
a prvi quote, to sam samo ubacila jer tu negde sam bahato isprovocirala bibliotekarku da me izbaci zbog aplauza što mi se oteo.

naravno, eto, napljuvaće te, verovatno, ili će ništa
medjutim, danas sam onlajn, danas ja sam tu da ti pošaljem bezvredno saborništvo vamipreksu:
to je to, sve si uneo, šalu ili bol ili oboje, lične akcente, zgode i nezgode, i emociju i duh (sveti) /(kleman maro)

kleman maro i žan kalvin i velika škola veštine lepog kazivanja

Dobri stari sagitaški wellcome greenhorn... 

bolje greenhorn nego greenporn   

Quote from: RedSonja on 26-04-2012, 19:13:45
kleman maro i žan kalvin i velika škola veštine lepog kazivanja

priviđa mi se teško spremanje ispita.

prošao je

pa kazala sam
kleman maro i retoričari, oni, a ona je rekla možda pre njegov ćale, vidimo se kolegenice. ))))))

Ahhh. Patnja pregolema. Ali i to će proći.

Dosadno ti je?

Ne bi bilo da ne moram da radim.

Eh, kuvala bi, peglala, štrikala...

Ne, jurila bih decu što trče oko kuće sa grabuljama mesto da grabuljaju. Ovako proveravam transkripciju Ohmae/Oмае i škrgućem zubima dok po petnaesti put probijam rok.

Znam. I meni je lakše da pišem, pa imena izmišljam sam. Moja skripcija, moja i transkripcija. A ne ko onaj trapavi Sarajlija koji odabere reku Paranoa u Brazilu, pa se posle sa padežima ubiše i on, a i lektor.