ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

i za koga je glasao
pa očigledno da ljudi kupuju jutarnji list ili šta već da bi se smejali budali

QuoteNeki od nas su, tako, i ove godine glasali za Borisa Tadića

Quoteprevareni njenom krajnjom travestijom.

Quoteo konzervativnom nacionalističkom političaru ograničenog obrazovanja i intelektualnog dometa, škrtom na rečima, teškom na osmehu, katastrofalnom u javnoj komunikaciji, koji uglavnom deluje osorno i deprimirano, kao da mu je naneto neko zlo koje nije lako odužiti, ponekad neotesanom ili krutom, često ciničnom i neprijatnom.
Njegova glavna odlika ipak je, čini mi se, nekompetentnost. Međutim, to je nešto što tek treba da u potpunosti osetimo na svojoj koži.

pa šta je onda poenta teksta.
da nam saopšti da je unazad glasao za tadića, premda nezadovoljan, ali je sad baš potpuno pobesneo ( ali kao i svi novinari ograđuje se čovek i on je, kao, neutralan, i potpuno zgrožen, a tomi još odn edelje u dzakovima stižu izvinjenja i molbe za pomirenje od pojedinih listova)

ovo je u stvari neka zabuljena verzija čalukovića,  tj.
nama se saopštava da u stvari kad se pravilno sračuna, pobedio je tadić al nije teo da se batrga zarad stabilnosti srbije koja mu je najpreča- on je ipak tu moralna gromada kakve nema
i sad ako boga znamo moramo nekako da ga namolimo, pa ako pristane, da bude premijer


http://www.pressonline.rs/sr/vesti/komentar_dana/story/221966/Da,+mogu%C4%87e+je.html

Koliko sam ja shvatio, granica poverenja nam je pala ispod granice nepoverenja. Katastrofalno je da nam pad vere u serviranu demokratiju dovede Nikolića na mesto predsednika države.

Вукадиновић је, наравно, пет класа изнад Арсенијевића. Занимљив осврт на ДСС и Коштуницу, да се некад и сад не разликује баш много.

QuoteШта је победило и шта нас чека

Ђорђе Вукадиновић   
петак, 25. мај 2012.

Као и после сваког земљотреса, потребно је неко време да би се уопште сагледале његове размере и последице. С тим што, за разлику од геолошких, политички потреси каткад могу резултирати и позитивним исходима.

Логично је, наравно, да Томислав Николић своју неочекивану победу у трећем узастопном одмеравању са Борисом Тадићем (а укупно чак петом учешћу у председничкој трци) сматра ,,божјом правдом" која га је коначно помиловала. Но, ја бих ипак био склонији алтернативном тумачењу по којем је на крају ,,ђаво дошао по своје" када су Тадић и ДС у питању. Врч иде на воду док се не разбије. Говорио сам и писао о томе још пре четири године. Много је избора овде добијено на галаму о ,,Томи гробару" као ходајућој опасности по свет, Србију, демократију и ,,будућност наше деце", те, макар у том смислу, има неке правде ако су главни хајкачи барем делимично доживели да заврше попут оног чобана (или то беше баба?) којем више нико није веровао онда када се вук заиста појавио. Они су га толико демонизовали, да су га на крају ,,тефлонизовали" (нешто слично се, на другој страни, догодило и са Чедомиром Јовановићем), односно, учинили да он стекне неку врсту имунитета на све што противници о њему говоре, па чак и када је нешто или већина од тога, заправо, истина.

Ако је тачно да се у тренутку лелујања између живота и смрти човеку пред очима одмотава филм са најважнијим тренуцима његовог живота, питам се шта ли је све пролазило кроз главу Бориса Тадића док је на екрану посматрао оне лелујаве ЦЕСИД-ове змије које су представљале његов и Николићев резултат, а које никако да се сретну или мимоиђу. Да ли се сетио Милошевића и Коштунице? Да ли су му се враћале све неискориштене прилике, неухапшени криминалци и нереализована обећања, прећутане претње и уцене светских ,,пријатеља", издаје и обмане блиских сарадника? Да ли се осећао као искоришћена муштикла и какав ће се вратити након тог искуства, уколико му се укаже прилика за нови почетак?

Са ореолом вишеструког губитника, баластом штрајка глађу и најновије афере са дипломом, Николић је био готово идеалан противник, али се испоставило да то ипак није било довољно. Постојало је превише економско-политичких разлога за Тадићев пораз – уосталом, од почетка економске кризе пало је туце влада широм Европе – али, истовремено, и врло мало за Николићеву победу. Могло би се чак рећи да је, и са етичке и са патриотске тачке гледишта, Николић победио онда када је за то било најмање основа и тек онда када против те победе нису имали ништа ни Весна Пешић и Петар Луковић, ни Милорад Вучелић, ни Брисел, ни амбасаде, ни ,,Печат", ни Е-новине. Можда то има везе, можда и нема. Можда је у питању само ,,коинциденција случаја" – баш као и онај симпатичан детаљ да се честитка Николићу појавила на сајту ЕУ три сата пре затварања биралишта у Србији. (Ово последње је вероватно заиста само грешка неког из бриселског протокола, али замислите каква би се само сумња и протести дигли да је било обрнуто?!)

***   

Знамо, дакле, ко је изабран, али готово нико не зна шта је то, заправо, у недељу победило. У том смислу, ситуација јесте помало слична оној из септембра двехиљадите, када су за Коштуницу гласали и они који су веровали да ће он успети да сачува Косово и заједничку државу са Црном Гором, као и они који су управо у том гласању видели шансу за независно Косово, Црну Гору, Санџак, Војводину... Тако су и сада за Николића гласали и они који се надају да су његове досадашње евро-филне изјаве биле само фол, да не би имао запад против себе, а да ће нас заправо увести у заједницу са Русијом и на челу тенковске колоне умарширати у Приштину, али такође и неки од оних који се надају да ће он лакше и спремније од Тадића ,,одрадити посао" по питању Косова, Војводине и Републике Српске. Гласали су и они који су веровали да ће тим гласом ревидирати последице 5. октобра, као и они који сматрају да ће тек са његовим доласком на власт те петооктобарске тековине и евро-атлантски курс постати неповратни. Неки од њих ће сигурно бити разочарани. Можда чак и сви. И упркос начелно тачној мудрости како ,,после гласања нема кајања", биће веома занимљиво, а и по опстанак онога што је од Србије остало веома важно, видети да ли су се више преварили Брисел, Е-новине и Весна Пешић, или, пак, они одушевљени клинци и навијачи што су са српским заставама и поклицима ,,Томо-Србине" после објаве резултата славили по улицама и интернет форумима. 

Николићеве присталице су, напросто, у недељу биле мотивисаније, гладније, спремније и љуће. При чему је прича о изборној крађи била онај катализатор који их је додатно мобилисао, а истовремено и помогао да се у други план гурне податак да је СНС на парламенарним изборима освојио десет до петнаест процената гласова мање него што су очекивали и најављивали. И у тој ствари им се интерес преклопио са ,,дверјанима" којима је такође требало неко оправдање због чињенице да су – по задатку, или из непромишљености – допринели да у ветар оде чак неколико стотина хиљада патриотских и антирежимских гласова, како њихових, тако и радикалских. Власт је била затечена, а Тадићев потоњи позив да се ,,провере сви резултати" – што је могло, али и није морало бити схваћено као ,,ново пребројавање" – није имао већег ефекта. (Узгред, те резултате је заиста требало проверити, не зато што значајно одступају од објављених, већ да би се отклониле сумње и спречиле будуће злоупотребе, као и даља ерозија поверења у изборне процедуре. Али је у случају СНС-а било више него јасно да су од почетка причу о крађи користили само тактички и инструментално, ради повећања својих шанси у другом кругу председничких избора. Зато је њихова прича, логички гледано, деловала конфузно – бојкотујемо, али излазимо, покрадени смо, а можда и нисмо – али  пошто су на крају успели, вероватно ће их мало ко због тога прозивати.)

***

Ако оставимо на страну вешто искоришћену тему изборне крађе, ефекат ,,белих листића", као и дестимулишуће, контрапродуктивне прогнозе о Тадићевој сигурној победи које су оставиле код куће један део његових, релативно млаких и полуразочараних присталица, онда нема дилеме да је подршка ДСС-а била можда одлучујући политички фактор који је Николићу у завршници донео ту малу, али драгоцену превагу. За разлику од Тадићевих партнера и сабораца који су га ,,искулирали", ДСС се у кампању подршке Николићу укључио искрено и максимално. Био је то тренутак Коштуничине ,,слатке освете", иако су минималне шансе да ће ДСС од тога имати конкретне политичке користи, односно да ће се Николић осећати нарочито обавезаним оним потписом којим је подршка ДСС-а купљена – што је већ јасно наговештено у његовим првим изјавама након победе о томе како ,,нема скретања са европског пута".

Но, управо у светлу те одлучујуће подршке коју је чак и овако ослабљени и ,,преполовљени" ДСС донео Николићу, постављају се нека неугодна питања за Коштуницу и другове. На пример, зашто на сличан начин Николића нису подржали приликом његовог првог дуела са Тадићем? Хоће ли, можда, да кажу да је те 2004. Тадић у својој ,,најнатовскијој" фази, на месту министра одбране, био већи патриота него данас? Или су, пре ће бити, Коштуница и ДСС тада били још сувише ,,досовизовани" да би могли прогутати Николића-радикала? Или, зашто га нису подржали 2008. на оним одлучујућим председничким изборима на којима је, заправо, политички и симболички преломљено српско друштво? Ако неко каже да су чували владу са ДС-ом (која се распала само два месеца касније), контрапитање би морало да буде – а зашто је, господо, уопште било те владе са ДС? И зашто је прављена она трагикомична фарса са избором и сменом Николића за председника скупштине, након које је ДСС добио једно министарско место више, али и урушио сав свој дотадашњи морални и политички кредибилитет? Укратко и болно речено: зашто је Коштуници Николић постао пожељан партнер, достојан сваке подршке, тек онда када је постао ,,евро-реформиста" и више-мање прихватљив саговорник Бриселу и Вашингтону?

***

Било како било, ,,лед је кренуо" и нико не може са сигурношћу рећи где ће се зауставити и каква ће након тога бити политичка карта Србије. Да би имао јаснији преглед и лакшу могућност контроле актера, страни фактор ће инсистирати на стварању ,,велике коалиције" СНС и ДС, што је Тадић све до сада више пута експлицитно и енергично одбијао. Додуше, одбијали су то и напредњаци, али много блаже и чини се више из страха да не покваре свој изборни резултат. Сада ће захтеви у том правцу бити обновљени и оснажени, док је Тадић ослабљен таман толико да их више не може онако категорички одбацити. С друге стране, Николићева победа је политички и симболички изузетно важна, али она сама по себи не може утолити огромне кадровске апетите напредњачих маса и зато ће оне вршити притисак да се брак ДС и СПС развргне по сваку цену. База прижељкује владу са ДСС-ом и Дачићевим СПС-ом (којем су спремни све да опросте уколико још једном буде ,,одбегла млада"), талибани сањају о јуришу на Зимски дворац и остале Бастиље, а врх, слично Бриселу, пак, нагодбу и ,,велику коалицију" са демократама. Али на крају неће бити много избирљиви и прихватиће сваку опцију која им обећава учешће у власти.

Но, упркос притиску у том смеру, мислим да је тренутно ипак већа шанса да ћемо уместо велике коалиције (или владе СНС-СПС-ДСС), барем на неко време, гледати кохабитацију, што ће такође бити сасвим прихватљиво спољним играчима и на истоку и на западу. (Узгред, један колега, стручњак за уставно право, каже да ,,кохабитација" заправо није адекватан термин, с обзиром да он имплицира изједначеност грана извршне власти и полупредседнички систем, док је код нас на снази ипак парламентарни – додуше, ,,мало деформисан непосредним избором председника".) Треба имати на уму да су кохабитације увек деликатна и нестабилна ствар, чак и у уређенијим друштвима попут француског, а овде може бити дословно увертира за парализу и хаос. На страну што би, у оптималном сценарију какви се у Србији ретко остварују, од тог кохабитационог брака могло чак бити и неке користи, будући да би се партнери узајамно контролисали на унутрашњем плану, а у међународним односима према потреби позивали на оног другог као разлог због којег нису у могућности да прихвате неку од непристојних спољнополитичких понуда и захтева којих ће свакако бити. Но, чак и док ово пишем свестан сам колико су мале шансе да ћемо у Србији скоро доживети ту ,,срећну кохабитацију", односно много је вероватније да нас чека рововски рат и нешто слично – или горе – ономе што смо гледали за време поларизације Коштуница-Ђинђић и Коштуница-Тадић на почетку и крају двехиљадитих. То ће, дабоме, на свим странама бити схваћено само као ,,прелазно" и привремено решење. Али и живот је прилично привремена ствар.

Све у свему – не само због помало мршавих бројки и релативно скромног броја гласова – може се закључити да није Николић толико победио двадесетог маја колико су Тадић и ДС изгубили. А шта је добила или изгубила Србија, видећемо у времену које долази. Уколико поразом не сматрамо већ саму чињеницу да се готово читаву једну деценију реални политички живот у Србији свео на избор између њих двојице. 

http://www.nspm.rs/kolumne-djordja-vukadinovica/sta-je-pobedilo-i-sta-nas-ceka.html

jbt, nek i vukadinovic nekad napise nesto sto mogu da potpisem.

"Уколико поразом не сматрамо већ саму чињеницу да се готово читаву једну деценију реални политички живот у Србији свео на избор између њих двојице. "

Sve u svemu, ovo su dva veoma slična teksta po tonu, zaključcima i opštem raspoloženju. Nema klasa.

Samo jedan primer (a ima ih više):

Quote from: Meho Krljic on 25-05-2012, 10:38:12

QuoteIako se stručnjaci uglavnom slažu da ovakav izborni rezultat ne predstavlja toliko Nikolićevu pobedu koliko Tadićev poraz,

Quote from: Джон Рейнольдс on 25-05-2012, 17:53:51

QuoteСве у свему – не само због помало мршавих бројки и релативно скромног броја гласова – може се закључити да није Николић толико победио двадесетог маја колико су Тадић и ДС изгубили.

Има класа (sic!  ) и није потребна велика памет, па схватити. Арсенијевић глуми видовњака и на основу тога шири причу, па у последњем пасусу пређе у прво лице и жали се на буку, а покушава да анализира постизборну ситуацију. Како су и једно и друго анализа стања, могу се упоређивати, и да, разликују се тон и закључци, а то је зато што је Вукадиновић пет класа изнад Арсенијевића.

Ма Vukadinovićev tekst je značajno analitičniji i uredniji po tonu. Ali on je ipak čovek filozof, a Vlajsa je pisac NVOovac... No, ono što mene čudi kod Vukadinovića je tvrdnja da će naši zapadni gospodari iz senke insistirati na velikoj koaliciji kad je to zvanično demantovano sa više mesta još prekjuče. Možda on zna nešto što mi ne znamo???

Не знам колико пратиш, али прича о "великој коалицији" провлачи се још од "радикалске шизме". Мислим да ту аналитичари муте воду јер не смеју да се замерају, али "господари из сенке" заправо су тајкуни, они који плаћају и једне и друге и треће.

Ma, svestan sam ja toga, nego Vukadinović kaže:

Quote
Да би имао јаснији преглед и лакшу могућност контроле актера, страни фактор ће инсистирати на стварању ,,велике коалиције"

A juče je štampa objavila decidne izjave ambasada da su zapada da su one protiv toga. Gou figjr!!!

A Meho brate, ti se stvarno praviš naivan. Pa neće ambasador SAD i ako to radi, izaći otvoreno i reći pred medijima, da mi pravimo Vladu Srbije. Naravno da će demantovati.

Quote from: Meho Krljic on 25-05-2012, 19:04:42
A juče je štampa objavila decidne izjave ambasada da su zapada da su one protiv toga. Gou figjr!!!

Изјаве су биле да се (гистро) "неће мешати".

Da, više u smislu "ne zastupamo ni jednu opciju" i da ovde treba da se dogovorimo. Ali otud mi je Vukadinovićeva tvrdnja o insistirnaju malo, ono, teorija zavere koju je nemoguće dokazati.

Наравно, ту вероватно фали "по мишљењу аутора овог текста" или нешто у том стилу. Не искључујем ни могућност да му је неко нешто шапнуо, јер и да је до инсистирања стварно дошло, сигурно би ови наши паћеници кукали у стилу "али како сад да правимо владу кад смо оволико дуго јебали задњи ред на сахрани једни другима". И онда ће сести и смислити образложење типа: "У интересу Србије је да нађемо заједнички језик бла бла трућ..."

Али и даље мислим да господарима треба ЛДП у влади иако је испушио у Београду.

Da se razumemo, LDP treba da bude u vladi radi poštovanja izborne volje građana    Kao što SNS treba da bude u vladi čak i ako je budu sklapali DS SPS i URS, da dobiju bar jedno ili dva ministarstva i da onda zajedno rade na polzu građana.

Ali naravno.. videćemo.

vi ovo vodite ozbiljan razgovor ili ja nešto propuštam?

Tebi to liči na ozbiljan razgovor?

Quote from: Meho Krljic on 25-05-2012, 20:15:50
Da se razumemo, LDP treba da bude u vladi radi poštovanja izborne volje građana    Kao što SNS treba da bude u vladi čak i ako je budu sklapali DS SPS i URS, da dobiju bar jedno ili dva ministarstva i da onda zajedno rade na polzu građana.

Ali naravno.. videćemo.

Čekaj - to znači da bi u vladi trebalo da budu sve stranke koje su prešle cenzus, jer se jedino tako može poštovati izborna volja svih građana - a to je onda koncentraciona vlada, zar ne, sa sve DSS-om?

ja znam samo da je DS ispušio, jer ovo nije ista kohabitacija kao ona sa Koštunicom. Tada je Vlada već postojala a Tadić kasnije postao predsjednik, i nije morala da se Vlada rekonstruiše zbog toga, ali ovo će biti čist antidemokratski potez demokratske stranke ako SNS ne bude u vlasti.

Jasno je da to ni Loni ne bi mogao bez dosta začina da proguta, zbog čega koalicija SNS-DS izgleda toliko vjerovatna.

Quote from: Dirty Old Man on 25-05-2012, 21:40:05

Quote from: Meho Krljic on 25-05-2012, 20:15:50
Da se razumemo, LDP treba da bude u vladi radi poštovanja izborne volje građana    Kao što SNS treba da bude u vladi čak i ako je budu sklapali DS SPS i URS, da dobiju bar jedno ili dva ministarstva i da onda zajedno rade na polzu građana.

Ali naravno.. videćemo.

Čekaj - to znači da bi u vladi trebalo da budu sve stranke koje su prešle cenzus, jer se jedino tako može poštovati izborna volja svih građana - a to je onda koncentraciona vlada, zar ne, sa sve DSS-om?

Ne znam da li bi to i tehnički bilo moguće, ali ima neke logike da u vladi bude partija za koju je glasalo najviše građana.

Proverio bih ja tim "građanima" kad i kako su došli do državljanstva.

Nećemo da diskriminišemo, svaki nam je građanin jednako drag.

osim onih građana što su bivši predsednici a trenutačno dakle niko i ništa a koristu zgradu predsedništva srbije ko ko da im ju je deda u amanet ostavio za privatne čajanke

Nikolićev večerašnji nastup na RTS1 bio je sjajna politička predstava, Čovek je uspeo da izvede predsednički performas. Vrlo civilizovano, pristojno a narodski, ustiju i srca punih demokratije. Vrlo, vrlo lepo. Čini se da bi Tadić i DS mogli da nauče od njega neke stvari.

Meni se mnogo osmešilo kada je rekao ono (parafraziram) "Meni je oduvek u srvu demokratija, samo nisam to do sada smeo da pokažem". 

Quote from: Meho Krljic on 26-05-2012, 10:33:03
Meni se mnogo osmešilo kada je rekao ono (parafraziram) "Meni je oduvek u srvu demokratija, samo nisam to do sada smeo da pokažem". 

O, bože...  (nemam tv)

Srećom, JuTjub je tu:

Tomislav Nikolić - Reč na reč (Prvi intervju)

Osmi minut 42. sekunda.

Ahahahahahahah! Tragično, jebote. J.e.b.o.t.e. 

Meni je nekako šarmantno.    Toma još uvek traži pravi predsednički glas kojim će nam se obraćati.

  Dođavola, ovo je zona sumraka i nikako da se iz nje iskobeljamo. Taman pomisliš - na vlast su došli ljudi bar za nijansu prosvetljeniji i obrazovaniji, otvoreniji, od prethodnika, kad ono... 

Seti se D da si i ti bila druga osoba u prvih par aktivnih meseci ovde. Ako neko želi da bude drugačiji, i radi na tome, onda takvome treba dati šansu i ceniti ga po onome što radi sada, a ne što je radio ranije. Čak i da Nikolić jeste vuk u jagnjećoj koži (to jest da se nije zaista iznutra promenio), dokle god priča kao jagne, izgleda kao jagnje, i ponaša se kao jagnje, mi možemo da ga tretiramo kao jagnje. Potrebno je samo da povremeno proverimo vide li mu se vučji zubi.

A možda ste vi druge osobe sada? 

Ma jok, nisam druga osoba. Jednostavno smo se, kako tako, upoznali, prekinuli da se vređamo najgrozomornije i slično. Pa sam i ja mirna i naviknuta na raznorazne ispade koji su me, u početku, potresali, moram da priznam. 

Svako ima pravo da se menja, poželjno je da se menja i ljudi se, zaista, menjaju. Problem je kada neko izjavi da nekada nije mogao da "bude demokratičan, jer mu to nije bilo dozvoljeno". Šta sad? Da očekujemo da je opet neće ispoljavati kada mu neko zabrani?  To što je izjavio suprotno je ideji demokratičnosti kojom se diči, zato je tragično. 

TO MO SR BI NE!

Blic (da ne kažem blickrig) tvrdi da je DS sinoć dogovorio da Tadić bude premijer:

Tadić premijer, Đilas ostaje gradonačelnik

Quote
TAMARA SPAIĆ /ŽELJKA JEVTIĆ | 26. 05. 2012. - 07:40h | Foto: A. Stanković | Komentara: 190
Lider DS Boris Tadić spreman je da bude premijer ukoliko od SPS dobije podršku za uvođenje reda u Srbiji što podrazumeva i obračun sa tajkunima i jeftiniju a efikasniju vladu, saznaje ,,Blic". Na sinoćnjem sastanku Predsedništva DS zamenika predsednika demokrata Dragan Đilas rekao je da želi da bude gradonačelnik.
Boris Tadić dolazi na sastanak predsedništva DS Posle sastanka vrha demokrata koji je trajao više od četiri sata, Tadić je rekao da nastavlja pregovore sa SPS o formiranju vlade Srbije, a da će se o imenu premijera razgovarati naknadno. Tadić je saopštio i da je doneta odluka o osnovnim principima na osnovu kojih će se pregovarati sa SPS.

- Znam da vas zanima ko će biti premijer, ali prvo ćemo razgovarati o programu nove vlade, a onda o personalnim rešenjima - rekao je Tadić nakon sastanka. On je dodao da će razgovori biti nastavljeni sa SPS, PUPS i JS.

kako ,,Blic" saznaje od izvora bliskog vrhu DS Tadić je na satanku rekao da teret krize mora da se rasporedi ravnomerno.

- Podvukao je da je neophodno da se uđe u obračun sa tajkunimna. To su podržali svi članovi Predsedništva. Posebno je baglasio da se odmah mora pristupiti uvođenju reda u poljoprivredi, ekonomiji i farmaciji. Tadić namerava o tome podrobno da razgovara sa partnerima iz DS, a posle razgovora sa njima doneće konačnu odluku - kaže izvor ,,Blica".

Na sinoćnjem sastanku dosadašnji gradonačelnik Beograda i zamenik predsednika DS Dragan Đilas izrazio je želju i u sledećem mandatu bude gradonačelnik. Đilasu nije problem ni da se bavi rešavanjem problema u Srbiji, ali je istakao da bi najradio završio započeti posao u Beogradu.
Dragan Đilas ispred sedišta stranke Uže Predsedništvo Demokratske stranke okupilo se juče oko 14.30 sati u sedištu u Krunskoj ulici da bi, kako se očekivalo, doneli odluku o vladi. Sednici su, osim predsednika Borisa Tadića koji je sastanak sazvao, prisustvovali zamenik predsednika Dragan Đilas, potpredsednici Bojan Pajtić, Dušan Petrović i Dragan Šutanovac, predsednik Političkog saveta Dragoljub Mićunović i savetnik za medije bivšeg predsednika Srbije Nebojša Krstić.

Sastanak koji je trajao duže nego što se u javnosti očekivalo protekao je u dobroj i konstruktivnoj atmosferi.

Na Tadića je prethodnih dana izvršen veliki pritisak da prihvati mesto premijera. Prvo su to od njega, prošlog ponedeljka uveče zatražili potpredsednici stranke. Zatim su i lideri SPS, JS i LDP u javnosti izneli stavove da bi bilo najbolje da Tadić bude premijer. Stručna javnost je većinom podržala takav izbor kao najracionalniji. U međuvremenu su se ovom pritisku pridružili zahtevi i upozorenja i u zemlji i od predstavnika iz inostranstva da se vlada formira što pre.

Novoizabrani predsednik Srbije Tomislav Nikolić je u jučerašnjem intervjuu RTS-u ,,apelovao na političare da se uozbilje i da se što pre formira vlada", jer je ,,očigledno da Srbiju čekaju teški finansijski problemi koje bez međunarodne pomoći neće moći da reši".

- Ja ne znam ko će da formira vladu, čini mi se da će to da urade demokrate, SPS i stranke bivše koalicije, ali ih molim da o tome odluče što pre pošto bih želeo da što pre poverim mandat za sastavljanje vlade - kazao je Nikolić i dodao da ne misli da će se bilo ko od stranaka usuditi da odugovlači formiranje do poslednjeg roka, u septembru, jer su svi svesni koliko to teško može da bude za Srbiju.

Funkcioner DS Oliver Dulić je uoči početka sastanka Predsedništva DS najavio u Boru da će stranka predložiti kandidata za premijera i da će u nekoliko narednih dana biti sve jasno u vezi sa budućom koalicijom koja će sastaviti vladu.

DS-ovo posljednje putovanje




a vidi se da je Tomu o korišćenju facijalnih mišića učio Dragan Đilas, bljak...

Jel' to DS traži od SPS podršku za obračun sa tajkunima? Kao, bi oni i ranije, ali nisu imali podršku? Koji bezobrazluk!

ako tadić posle one patetike od "ja sigurno neću biti premijer", prihvati da bude premijer žrtvujući se zarad srbije, srbije, srpčića i kosova, nadam se da će to biti početak brzog sunovrata ove & ovakve demokratske stranke.

Oh, naravno da hoće:

Tadić spreman da bude premijer 

Quote
  BEOGRAD - Predsednik Demokratske stranke Boris Tadić izjavio je večeras da je spreman da preuzme mesto premijera, ako se prihvate ciljevi i način rada na kojima treba da bude bazirana buduća vlada i najavio da će o parlamentarnoj većini prvo razgovarati sa koalicijom SPS-PUPS-JS.

Tadić je naglasio da nikad nije dolazila u obzir, niti će, kako je rekao, dolaziti u obzir bilo kakava koalicija sa Srpskom naprednom strankom.

Lider DS je novinarima posle tročasovnog sastanka šireg Predsedništva stranke rekao da veruje da će sa koalicijom SPS-PUPS-JS postići dogovor o parlamentarnoj većini.

Tadić je naglasio da buduća vlada treba da bude naoružana ciljevima i vrednostima kao i planom koji je realističan i ostvariv.

On je istakao da će doći vreme i za analizu rezultata izbora, kao i analizu odgovornosti.

"Suočavamo se sa velikim teškoćama, ali verujem da dolaze bolji dana za Srbiju", poručio je Tadić.

Naravno. Vlast je droga.

Quote"Suočavamo se sa velikim teškoćama, ali verujem da dolaze bolji dana za Srbiju", poručio je Tadić.

Ako bar počne da radi na iskorenjivanju korupcije, umesto da je podstiče. Sve ostalo, bez toga, je sranje.

A zašto bi počeo da radi na iskorenjivanju tako lukrativne rabote?

Misliš da je doživeo "prosvetljenje"?


Umm.... no.

Aman, gledam Tadića jutros u vestima. Taj je totalno usran od stra'.

Pa, ljudi su od stra` usrani uglavnom sa razlogom..

Mamlaz je imao osam godina da razmišlja o tome, pa nije. Ispašće nam Cvetković manje mutav od Borisa. Od silne pripreme za svaku reč koju će izgovoriti, on je zaboravio da govori. Šapera za precednika!

ja ipak ne mogu da verujem.
i jbt, ko ga je dosad sprečavao u borbi protiv korupcije? cvetković, možda?

Kopam po Jutjubu i ne mogu da pronađem predizborni spot, Tadićev, pred drugi krug, u kome se dernja ko magarac da kako je "Srbija zemlja bez korupcije...bedem protiv kriminala...kenj-kenj..."

Moguće da je sa završne konvencije, ne znam.

Ne pucanj, već predizborni rafal u nogu.

Hoću da kažem - zašto (i kako) bi se borio protiv korupcije kad je, eto, nema?

Deset godina su "izgrađivali institucije", a zaboravili da se nešto mora i proizvesti. Imaju više zaposlenih po kojekakvim agencijama, nego penzionera. Kako se dogovoriti sa "koalicionim partnerima" kad je "biti u vladi" jedini zajednički interes. Umesto da unište male partije na vreme, bavili su se kokodakanjem i okupljanjem oko sebe. Šta radi Čanak na saopštenju da prihvata da bude mandatar? Samo mu je još Vuk Drašković falio.

I Ana Bekuta. Onako, koaliciono.