ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Evo jedne knjige koja zaslužuje da se o njoj nešto prozbori, za slučaj da je još neko čitao.

Istina, njena žanrovska pripadnost može biti problematična, jer 'postapokaliptična' Srbija pod Plavim šlemovima koju opisuje uopšte nije mnogo udaljena od stvarnosti – naročito od stvarnosti onih Srba koji trenutno nisu u tzv. 'užoj' Srbiji. No, kako cenim da ovde ne zalaze samo fah-idioti, mislim da je vredi preporučiti bez obzira na to što u njoj nema ni zmajeva ni vampira ni kiborga.

Meni je Barouzov GOLI RUČAK najgenijalnija knjiga koju sam ikada pročitao - i njeno bogatstvo ideja, jezika i humora ubedljivo su mi najveći uzor i ideal u mislima i pisanju i svemu.

Mislim da je Bakić, uz Stojana Popivodu, prišao najbliže jednoj srpskoj verziji GOLOG RUČKA - naravno, skromnijoj u idejnim potencijalima itd, ali u smislu bogatstva jezika i humora, u smislu genijalne ekonomije izraza, u smislu SOČNOSTI i živosti jezika i hvatanja autentičnog živog govora 'as is' - NOVI VAVILON nema premca u bilo čemu što sam na srpskom čitao (a svakako nema u tzv. žanrovskoj literaturi ovdašnjoj). Što je posebno vredno, to nije igra po sebi, vec time on uspeva zapravo da uhvati suštinu srpskog bitka i duha ovdašnjeg čoveka daleko bolje od svih NINO-ovaca - i to čini na toliko vešt i koncizan i 'to the point' način da mu se divim i zavidim do imbecilnosti! Niko i nigde nije ovako vesto i pronicljivo prodro u srž ovdašnje ispraznosti, površnosti, zavisti, neiživljenosti, sveopšte bede, i onoga što je Barouz divno nazvao 'jezivim ožiljcima duhovnog gladovanja' [u spoju sa ekonomskom, spiritualnom i svakom drugom bedom]. Ovoliko crnu i sumornu, a istovremeno duhovitu i zabavnu viziju apokalipse nisam video nigde još od GOLOG RUČKA!

Jedina zamerka: zbrzan i nekako 'prekinut', nepotpun završetak! Nedostajao mi je kraj koji bi bio adekvatniji i efektniji u odnosu na ono što mu je prethodilo.
Sve ostalo - hats off!

Quote from: "Ghoul"Evo jedne knjige koja zaslužuje da se o njoj nešto prozbori, za slučaj da je još neko čitao.

hm, ili niko nije čitao, ili niko nema šta da kaže, ili niko nije drinking buddie s bakićem, pa je protivno principima da se priča o nekome ko ti nije pajtaš...

ja u međuvremenu pročito i PRENATALNI ŽIVOT, i mogu samo da se pitam zašto šire mase ne znaju za ovog čoveka, kao i zašto je čak i u fandomu malkice skrajnut (ili mi se čini?). mislim, ok, dobije poneku nagradicu, ali... čini mi se da nije ni približno toliko poznat koliko to njegovo pisanje zaslužuje.

Ghoule, čini ti se, a mislim i da izvlačiš pogrešne zaključke.

Ilija Bakić ima svoje zasluženo mesto u domaćoj žanrovskoj fantastici.
Nema nijedne domaće zbirke SF-a u kojoj nije prisutan. Osvojio je i nekoliko nagrada za svoje stvaralaštvo. Šta fandom može više da pruži
jednom piscu?

Nažalost, Bakićevo stvaralaštvo ponekad odlazi u hermetičnost i samodovoljnost koja dovodi do toga da pojedina njegova ostvarenja ne nailaze na sveopšte odobravanje. Ovim ne želim da osporim mom drugu i, usudio bih se reći, prijatelju Iliji Bakiću pravo da tako piše, ali ni da sebi i drugima osporim pravo da mi se to uvek ne sviđa.

S druge strane, mislim da sve što si lepo rekao o Bakićevom pisanju postaje potpuno bespredmetno stavljanjem njegovog imena pored imena čoveka kome si objavio jedan nesuvisli odlomak, a koji pokazuje elementarno nepoznavanje jezika na kome se obraća čitaocu.

Nažalost, ponekad imam neprijatan utisak da se krećeš stazama kojima je išao jedan tvoj akademski prethodnik. Što me ne raduje...

Quote from: "Mica Milovanovic"Šta fandom može više da pruži
jednom piscu?

malo diskusije?

ono, kao - čito neko? dopalo se? nije? zašto? i tako to. zato mu je ovaj forum.
nagrade, antologije i ostalo se ne uređuju ovde, pa to ovde i ne očekujem.
ali da niko nema komentara...?
to sam pokušao da dokučim.
jer ipak ovde zalazi većina bitnijih imena u fandomu.

Da je Bakić među nama, pa i da diskutujemo. Ponekad kad me put nanese na Vršac, ili kada Bakić jednom u pet godina poseti Beograd, onda diskutujemo.

A da ti i ja diskutujemo o njegovom delu, ne vidim neku preteranu svrhu. Obojici nam se svidja... Kakva je to pa diskusija...  

pa dobro, ako niko drugi neće - i ako moramo da se svađamo i kontroverzama privlačimo publiku - aj definiši taj autizam i opskurnost (gde su?) u njegovom delu, pa da vidim da li ih i ja vidim.

PS: bakić dolazi u niš krajem maja, pa ću moći i lično da ga upoznam - i da mu prenesem šta treba, ako već neće u bg skoro...  

Mene zanima, ghoule, sta ti to toliko vredno vidis u Popivodi da ga toliko forsiras i istices kada je covek, najblaze receno, trecerazredno nepismen i nezanimljiv?
Postoji li neka tajna veza medju vama koja uslovljava takvo proteziranje?

Bakic je tamo gde jeste, izlazak njegove zbirke prica je pitanje dana, on postoji takav kakav je, sa svim svojim manama i vrlinama, ponudjen je na uvid javnosti i fanovskoj i akademskoj, a sta uciniti vise od toga... ne znam.

Ja rekoh "hermetičnost i samodovoljnost" a ne "autičnost i opskurnost"...
Drastićna razlika...

"hermetičnost"...

Ne znam koliko ti je poznat Bakićev pesnički opus - deo možeš da vidiš ovde:

http://www.zetna.org.yu/zek/konyvek/40/

A mogu se pomenuti i pojedine priče:

http://www.rastko.org.yu/knjizevnost/fantastika/bakic-zbirka/oci_janusa.html

Bilo je i drastičnijih slučajeva na Bobanovim konkursima, veruj mi na reč...

"samodovoljnost"...

Ilijina proza u pojednim delima je preterano egzibicionistička i sadrži elemente "evo šta sve ja umem" pristupa. Njegove kratke, osakaćene rečenice, koje ponekad deluju savršeno prikladne tematici njegovih dela, posle određenog vremena počinju da me zamaraju. Primera ima dosta (možeš kao primer uzeti pomenuti Prenatalni život, pa i Novi Vavilon, u nešto manjoj meri). Naravno, ovde smo u domenu subjektivnog osećaja za meru koji treba da sadrži tekst u čemu se, očigledno razlikujemo...  

Bakićev PRENATALNI ŽIVOT od nedavno u hardcoveru!

novo, još bolje, još tvrđe izdanje ovog izvanrednog SF romana – sada kod NARODNE KNJIGE!

ne idite – TRČITE i kupite komad za sebe i svoje potomstvo – ovo je knjiga koja se čita više puta!

zaboravite izvikane/reklamirane, zaboravite nagrađene/prevođene – ovo je prava stvar!
   

Tvoje oduševljenje PRENATALNIM ŽIVOTOM samo pokazuje da su tvoji kriterijumi nakaradni i da se moraju primati sa velikom dozom rezerve.
Naime, PŽ je imao potencijal da bude vrhunska knjiga, i postavka, opisani događaji i poenta jesu vrhunski, ali ono što neverovatno smara jeste četiri puta ponovljena ista priča iz različitih uglova, tako da se od polovine ovaj kratki roman čita na silu jer je praktično sve potpuno jasno i govoro više nikakvih iznenađenja nema.
Bilo je neophodno da se radnja podeli na četiri dela, postoji savršen potencijal za to i da četiri lika ispričaju po jedan deo; time bi se dobilo na dinamici i neizvesnosti što je ipak smisao modernog pripovedanja valjda. ne treba valjda svi da budemo lavkrafti i da tupimo o nekim stvarima pet puta više stranica nego što je potrebno da i najnepismenija žena iz susednog sela shvati o čemu se tu zapravo radi.