ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ускоро из штампе излази "Шаманијада".
Самиздат, Библиотека "Сигнал".

Није роман
Није филозофија
Није есеј
Није поезија

ШАМАНИЈАДА

 Кратка рецензија:

QuoteSlobodan Škerović je neoavangardni stvaralac, eksperimentator koji u poeziji i prozi istražuje i kreira nove književne oblike i načine izražavanja...

U njegovoj prozi fraktalnog karaktera snovidno su izmešane žestoke slike stvarnosti i mašte jer, kako on tvrdi, ''pravi život se događa u snu a na javi je zaborav''.

Šamanijada je intermedijalno delo čija fantazmagorična struktura i aura pomalo podseća na Rastkovu ''Burlesku Gospodina Peruna Boga Groma''. U njoj, i sa njom, Škerović postaje neka vrsta signalističkog Džojsa/Moloha koji se maestralno poigrava jezikom i slikom, fantastičkom i mitotvoračkom zbiljom, ekspresijom i unutarnjim psihogenim tokovima. Njegova proza definitivno neće imati širi krug čitalaca ali će, nadam se, imati strpljive analitičare i tumače što je, po meni, za jednog stvaraoca daleko važnije.

Miroljub Todorović

Quote from: Lord Kufer on 06-03-2012, 17:02:33

Није роман
Није филозофија
Није есеј
Није поезија

A šta jeste?

Quote from: Stipan on 06-03-2012, 17:13:12

Quote from: Lord Kufer on 06-03-2012, 17:02:33

Није роман
Није филозофија
Није есеј
Није поезија

A šta jeste?

ШАМАНИЈАДА 

Тја, мало је незгодно овде форматирати како треба. Ово је једно поглавље Шаманијаде, која ће имати отприлике 270 страна.

QuoteXI

Памти оне што ће бити

Свет ће бити удовица твоја уплакана,
Јер ниси облик свој за собом оставио
,,Сонет 9", Виљем Шекспир

Сваки Мршавац зна ко му је мајка и захвалан јој је што га је родила. Ако му је живот лош, онда је крива судбина.
Жена је средство рађања. Постоји још вера да се дете рађа с душом, али њен извор није мајка. Не зна се кад се душа спаја с телом, можда чак и претходи телу. Да ли нерођене душе обитавају негде већ унапред формиране или се издвајају из свог извора тек када се сачини тело – ни то се не зна. Или, можда, неко зна?
Каже се да је живот ,,воља Божја". Мени је та тврдња веома сумњива. Међутим, на њој се заснива сав живот.
То би заиста била ствар опредељења, да није последица болести. Тако је удешено: да Мршавци буду болесни. Због тога и немају избора.
Код Мршаваца, жене се користе и за друге ствари... Али кад већ кажем ,,користе", то је оно што не ваља код Мршаваца.
Разлика између Јаких и Мршаваца није само у изгледу. То је најмањи проблем. Главна разлика је у томе што је нама сврха да од рођења своје тело, свој живот, искористимо тако да се са сакупљеним искуством вратимо извору, у Збориште (за које неки верују да је сâмо Солнце). Солнце је, међутим, посебан свет у којем се може постојати али на, за човека, тешко схватљив начин. О томе ће бити речи касније, сада хоћу само да нагласим да Збориште нема никакве везе с опредмећењем.
Збориште је гром, непрекидна муња. Оно је тамо где нема протока времена, а ни мишљење се тамо не рачуна.
Што се музике тиче, то што је битно код музике јесте оно празно између тонова. Ко то не разуме, глув је за музику.
Када је копљаш-самуровац заменио три крзна самура за једну девојку-Мршавицу и почео тиме да се хвали, Киш га је без премишљања убио. Убио је и девојку, а затим је пронашао Мршавца који је извршио трампу и копљем му пробио лице и лобању. Киш се клонио Мршаваца да их не би све побио. То сам ја знао, али тек након искуства с громом и сусрета с колибарима, знао сам и због чега.
Међу колибарима је било неколико поглавара, тачније: тројица. Сва тројица су носили маске од прућа и глине, а глину су размазивали и по свом телу. У тој глини није било окера и по мом мишљењу није било никакве сврхе мазати се таквом глином јер она није имала дејство на Грабљивце. Али за Мршавце су Грабљивци били невидљиви, ,,зли дуси", а дејство злих духова су Мршавци препознавали само у екстремним ситуацијама, а не у обичним стварима или мислима. Или, погрешно, у случају болести, мада не увек. Да ли су неки од њих ипак били свесни истине, тешко је рећи. Склон сам да верујем да јесу, и још горе, они беху имали договор с Грабљивцима. Грабљивци су, изгледа, налазили начин да им се покажу, али су водили рачуна да их истовремено и престраше, те тако управљају њима уз помоћ страха.
Испричао сам поглаварима за своје путовање с пратиоцима-Мршавцима и како се оно завршило, надомак насеобине колибара. Поглавари су ме ћутећи посматрали иза својих глинених маски. На крају је један од њих проговорио рекавши да ти Мршавци нису били њихови колибари, већ да су дошли из далеког краја који се налази на југу, удаљеног четрнаест дана хода. Била је уочљива забринутост у његовом гласу. Ови Мршавци-колибари се никад не би усудили да на силу одведу дечака-Јаког, поготово не дечака-шамана.
Објаснио сам колибарима да је мој одлазак с њима, на крају крајева, с моје стране био добровољан, на шта су они завртели главама-маскама. Нису разумели моју жељу да их боље упознам и да им помогнем да се ослободе Грабљиваца. Поглавари-колибари су ми предложили да допустим њиховим Грабљивцима да остану. Плашили су се да ће саплеменици погинулих Мршаваца-Баобабаша доћи у великом броју да освете смрт оне петорице, те да ће, кад схвате да су Грабљивци напустили колибаре, сигурно свалити одговорност и на њих.
Поглавар-маскар ми је објаснио да су Баобабаши хтели да ме одведу у њихов крај, Великом Баобабу, по налогу Грабљиваца. На југу није било Јаких, а овде, северније, Мршаваца има исувише мало и Грабљивцима није толико стало да се одрже међу њима. Међутим, Баобабаши су бројни и с времена на време одлазе у великим групама у друге крајеве где се насељавају. Њима Грабљивци помажу и уче их разним вештинама и сналажењу. У случају да се умешају Јаки, Баобабаши би превише изгубили одласком Грабљиваца.
Оно што је остајало неизговорено, а што ме је веома тиштало, јесте потпуна неспособност ових Мршаваца да схвате како је њихова слепа жеља да живе и да се размножавају погрешна и поражавајућа. Чак и у тренутку када их Грабљивци нису исцрпљивали, у њима је и даље преовлађивао страх и спречавао их да се поврате из болесног стања. Као да је у њиховим телима било усађено нешто што је реметило потребу да буду слободни и да спознајом увећавају своју моћ.
Али, сада сам већ у потпуности назрео облик грабљивске свести – била је то свест која се ослањала и протезала и на далеке, непознате, чак претпостављене Мршавце. Тај збир, то Збориште Грабљиваца присвајало је у себи и мртве и живе па и још нерођене Мршавце. Као слика неба у води, постојана колико и небо, докле год је неба. И воде. И онај који је то двоје раздвојио, да се само назиру једно у другом, није знао шта ради.
Двоумио сам се да ли да се сада вратим својим шаманима и с њима размотрим претњу, коју су изрекли поглавари-маскари, о могућем доласку већег броја Баобабаша предвођених Грабљивцима. Ако је постојала претња, тако је то у свету Грабљиваца – онда је то истовремено и готова ствар!

Међу колибарима је био и један шаман-бакљар. Овај шаман је време проводио изван насеља и био је стално у покрету, није имао своју колибу. Рекли су ми за њега да је умео да излечи од разноразних болести и да је користио биљке и камење у ту сврху. Бакљом је разгонио зле духове. Занимљиво, Мршавци су сматрали да су већина Грабљиваца добри духови и да су само неки од њих зли. Моје присуство их је плашило и очигледно су се устезали да ми саопште да је боље да одем, јер њима су добри Грабљивци потребни. Није било тешко осетити напетост, а она као да је дозивала Грабљивце да се охрабре.
Одлучио сам, на крају, да одем. Али пре тога сам желео да сретнем шамана-бакљара.
Шаман-бакљар ми је одмах рекао да жели да иде у Збориште и тамо затражи пророчанство. Објаснио сам му да се у Зборишту могу добити таква пророчанства, али да одлазак зависи од његове способности да се ослободи веза с овим светом којег прима телом. Одлазак у Збориште је као смрт, објашњавао сам му. Он је, опет, одговарао да успева да ућутка своје тело и да га се тако на тренутак ослободи, али да никаква нарочита сазнања није добио, него је искусио само веома пријатно осећање налик лебдењу и треперењу. Бринуло га је приближавање Праскавице и могућег уништења света. Али из буке коју је доживљавао није успевао ништа корисно да разлучи.
Признао сам му да ни моји шамани нису успели да дознају било шта у вези с Праскавицом и да су закључили да Праскавица нема никакве везе с нама. Шаман-бакљар је сматрао да судбина Јаких није иста као судбина Браће и да за Мршавце сигурно постоји пророчанство, али је њему, овако слабом, оно недоступно. Хтео је због тога да га моји шамани проведу кроз смрт и у Зборишту му растумаче поруку која сигурно постоји.
Шаман-бакљар је био незадовољан стањем међу колибарима. Рекао ми је да је у њима дух сатрвен и да се више не осећа као један од Браће и да због тога веома пати. Упитао сам га да ли може да види Грабљивце и да ли се слаже с њима. Гледао ме је ћутећи неколико тренутака, а затим објаснио да не може да их види очима, али да је свестан њиховог присуства јер ометају сваки покушај да се вине према Зборишту и увећа своје знање. Издвојеност од осталих колибара му помаже, јер га због тога, изгледа, Грабљивци занемарују. Али, то није довољно. Преслаб је. Жели да побегне.
,,Праскавица неће донети пропаст нашем свету", - рекао сам изненада. ,,За вас Мршавце постоји другачија, много гора судбина."
Ћутао је.
,,То је због Грабљиваца."
Толико сам знао. Али да ме је питао да поближе објасним, не бих умео. Међутим, њему је и ово било довољно, пошто је већ био донео одлуку.
Проблем с Грабљивцима је био у томе што се моји скоро уопште нису бавили њима, то јест узајамно се, једни и други, нису бавили једни другима, па нисмо ни знали нешто одређено о томе откуд су се створили као ни када. Мршавци су их једва били свесни јер су живели у невидљивој симбиози.
,,Праскавица је опаснија по Грабљивце него по Мршавце", наставио сам да говорим. ,,Грабљивци привлаче гром. Они се састоје од кристала. Ја то знам јер сам био присутан кад је гром побио Баобабаше заједно с неколико Грабљиваца. Али већина их је побегла пре тога, кад су видели шта им се спрема. Осим угљенисаних тела Баобабаша, остале су и мрвице кристала. То су сигурно остаци Грабљиваца. Налик су на биљур."
Узео сам окарину и одсвирао неколико звукова. Шаман-бакљар је као занет склопио очи.
,,Провидни су", рекао је. ,,Ретки, неопипљиви."
,,Ћути", рекох му. ,,Слушај."

***

Ту беше један Мршавац шаман-ватраш, надомак насеобине колибара, кад се крене западном обалом језера на север. Имао је необичну страст да се игра ватром, пепелом, жаром. Кожа на шакама му је била толико задебљала да је постала ватростална. Кад сам набасао на њега, прстима је превртао усијано дрво по огњишту и од њега као да је вајао несталне фигуре у ватри. Лице му је било ознојено и озарено. Никада, ни пре ни после, нисам видео некога толико срећног.
Зурио сам у његову игру и није ми дуго требало да се пренесем у онострано. Заиста, имао сам утисак да се налазим окружен ватром, у трептавом свету црвеног пламена и разиграних сенки. Око мене су се кретали животи, али нисам их очима видео, него сам то знао. Од света из којег сам се ту обрео, остао је једино смех шамана-ватраша, непрекидан и самодржан. Како је било могуће да се тако успорено крећем кроз ватрени свет и да у њему ипак постоји разлика светлог и тамног? Али да није тако, то онда не би ни био свет. Кикотање и гргутање ме је у потпуности раздробило у мрвице жара и мехуриће прокључале течности. Сенке су се сабрале у велику маску с два отвора у којима је била, опет, ватра. Моје па-очи нису имале капке и нисам их могао затворити. Осећао сам се као да се крећем великом брзином, па ипак очи су биле стално присутне преда мном, а све остало је било тама. Маска као да ми се приближавала, и на крају су се ватрене очи слиле с мојим. Сада сам гледао њима, нешто су ми показивале. То што сам посматрао било је као Солнце, звезда, црвена, превелика. У звезди је било Збориште, а то се и могло очекивати. Толико сам знао из онога што сам од других чуо. Али за мој одлазак у Збориште било је прерано. Утолико је ово искуство било изненађујуће.
Осећао сам укус метала, изувијаног, смислених облика. Безброј различитих кристала, боја, облика, величина, група. И претећа магла имена која их је прожимала, али језике нисам познавао. Уши су ми биле глуве за њих.
Овај шаман-ватраш уопште није био у стању да говори. А и шта ће му? Скоро да и није био ту, само то мало задебљале коже и непрестано церење и узвикивање и шаренило усред пламенова. Али, што се тиче говорења-неговорења, толико тога ми је речено у безвременом тренутку, кад сам се запутио у његову игру. Пошто сам се мало повратио, схватио сам с коликим презиром сада посматрам све оне радње које су Мршавци, а и неки од мојих, чинили и колико су мало тога имали да кажу. Све је чвршће било моје уверење да Грабљивци нису били узрок тог бесловесног стања међу Мршавцима, него су просто приступили, дошли на готово. Не, од Грабљиваца није било ни трага код овог шамана-ватраша.
Шаман-ватраш ме је понудио разноразним печеним зрневљем, тиквицама и кртолама. Било их је доста на гомили крај ватре, а сумњао сам да их има још у пепелу. Поприлично нагорело зрневље једва се могло јести.
Гледао ме је онако исцерен, ситно грицкајући и помислио сам да нешто очекује од мене, можда услугу заузврат. Да засвирам? Нисам се усуђивао. Не још.
Уместо тога, поново сам се загледао у огњиште.
Чуо сам гласове, као изокола, мрморење, гласну причу, али мени потпуно неразумљиву. Подигох поглед к шаману-ватрашу, а он је само климао главом и помало балавио, мусав од мрвица.
Он уопште није усамљен, смеје се од радости, и ономе што чује, помислио сам изненада. Лице му је било препуно утисака, тешко разлучивих јер их је било толико мноштво. Из њега су избијали гласови и визије, па и ватрени пламенови. Светлости.
Али шта гласови говоре? Ја знам да се Мршавци губе у језику. Од свих врста људи које постоје, сви избегавају да говоре, осим Мршаваца. Јесу ли ово гласови Мршаваца? Зар то допире из оностраног?
Ова помисао је сигурно изменила израз мог лица, јер је шаман-ватраш праснуо у смех, пљујући пред себе комадиће лешника, ораха и семенки бундеве. Ухватио је моје лице у своје грубе и вреле дланове и као да је хтео да га премоделује. Изгубих свест.
Сивкасто плаветнило је свуда око мене, хладњикаво. Је ли то вода, или ваздух, или се то назире планета с велике висине? Осећам треперење, али чиме? Пулс убрзава, али у односу на шта? На моју свест о времену. Покрет је обесмишљен. Ништа не могу да започнем, као да сам преморен. Нека сила ме гурну и поново изгубих свест.
Посматрам своје руке, оне су доста блеђе него што их памтим. У овој мисли губим себе и посматрам своје руке, које су одувек бледе. То се прекине. Сад знам како се свест о себи губи у предметности. Бити шаман значи плутати по отвореном простору и не тражити себе у визијама и речима, облицима. Шаман-ватраш попушта стисак и ја дубоко удишем.
Пламенови играју, гласови брује, дахом грејем окарину и она крцка као гранчица у ватри.
Погинуо бранећи Сони
Ово ми никад неће бити јасно...
То је рекао један глас...
Ко је била Сони?
Знао сам да је проблем кад нешто знаш, а не умеш да објасниш, па се знање лажно представља као појава или знак, тотем или симбол, авет која се не може отерати.
Исто је што и каденца, увек предвидива а има особину да смара до исцрпљености.
Тако је било и са Сони. Једна прича из оностраног која се наметала, иако потпуно нејасна, и знао сам да морам да је у потпуности измислим како бих је се отарасио. Баш тако, јер није имала никакав садржај, морао сам сâм да га створим.
То је исто као и с овим мојим животом, и сваким другим. Живот захтева садржај, без њега он није ништа.
Што се мене тиче, то уопште није било важно.
Шаман-ватраш је отишао да спава. Ватра се угасила.
И, ја сам заспао.

Ah, dakle TO jeste! 

dobro, dokle će na podforumu OBJAVLJENA dela da se pokreću topici u stilu "uskoro izlazi...."???!!!

which part of OBJAVLJENA do you not understand?

da li će opet morati da radi bobanovo moderiranje, kao u slučaju skrobonje, svojevremeno...?

Ja tolerišem to "uskoro izlazi" ako su u pitanju dani.
Trebalo bi možda imati podgorum tog naziva, ali ko će da se smara oko toga.

Ja sam tražio podforum pa ga nema.
Knjiga izlazi do kraja meseca.
Može da se napravi podforum NAJAVA NOVIH IZDANJA.

Mislim da je primedba bila na mestu. Lako je to premestiti, pa da brojimo ovce.

Ovo je pogovor Adrijana Sarajlije za Šamanijadu.


Na ratnoj stazi



Šamanijada je ratničko delo. Odrediti ovaj fraktalni roman kao naučnu fantastiku bi bilo podjednako jednoznačno koliko i reći da je u pitanju postkastanedinska egzegeza. Ipak, teme i motivi sa kojima se naučna fantastika batrga od samog svog nastanka čine najmesnatiji deo Šamanijade. Od kakve supstance se, zapravo, sastoji filozofsko jezgro ovog kapitalnog dela: pa, jasno je – od pogleda na sve dublji jaz koji brzi napredak nauke ostavlja prema njenim tumačima (futurolozima, piscima i kontekstualistima opšte prakse). Današnji teoretičari nauke i ljubitelji dobre, prosvećene i potkovane naučne fantastike suočeni su sa ovim jazom, a da ga često nisu ni svesni. Preostaje im da samozadovoljno ,,kuju konje po mjesecu" i ,,otkrivaju toplu vodu". Pisac Šamanijade, međutim, je svugde i uvek svestan tog narastajućeg ambisa između tehnologije koja se otela mogućnosti punog sagledavanja i onih koji bi tu tehnologiju da objasne, banalizuju i ukalupe u kondicioniranost svojih svetonazora. Škerović im se podsmeva, on elegantno razbija okvir i na taj način otvara novu perspektivu. Istovremeno, na jednom sasvim drugom nivou, ovo delo ostvaruje i duboki pogled u kolektivno nesvesno, imanentan vrhunskim piscima SF-a.

Ako od Šamanijade očekujete Gejmena, iznenadiće vas busija iz koje vreba Gibson; ukoliko mislite da će vas ovo metafizičko putovanje odvesti u pastoralnost kakve Srednje zemlje, shvatićete ubrzo da put zapravo vodi u nemilosrdni Ištlan. Koliko je Škerovićev metod opasan i da li ćete čitajući Šamanijadu osetiti, barem na tren, šta znači – weltschmerz, pitanja su za hrabre i inteligentne čitaoce.  Ostalima se Šamanijada i ne preporučuje.



Adrijan Sarajlija

Сарајлија је написао поговор за Шкеровића, а Шкеровић је Сарајлији рецензент?

srpska posla... mada ne mora da znači da je u konačnom nešto loše.

za fandom spremni!

Čitaoci mog pogovora Ogledalu za vampira se slažu da nisam preterao ni omašio kad sam ga onako nahvalio, mada je to na prvi pogled izgledalo prilično riskanto hvaljenje s moje strane.

Kratki prikaz (blurb) za Šamanijadu napisao je Miroljub Todorović, a Adrijan Sarajlija ovaj kratki pogovor. Obojicu sam zamolio da to učine jer sam bio uveren da će oni najtačnije i najsažetije moći da procene moj tekst, koji izlazi iz uobičajenih okvira - tako da ne bude nikakve zabune oko njegove klasifikacije.

Takođe mi je zadovoljstvo i to što je Boban pristao da bude izdavač i da Šamanijada bude zajednički poduhvat u ediciji koja ima toliki broj uspešnih naslova. (Šamanijada je br. 59).

Ilustracije za korice radio je Zoran Tucić a konačno oblikovanje Rade Tovladijac. Tako da u ovom projektu ne učestvuje samo autor teksta, nego još nekoliko renomiranih pisaca, ilustratora i dizajnera kao i čitalaca koji su smogli snage da daju svoj cenjeni doprinos ovom projektu 

Kao urednik knjige potpisuje se moj cenjeni prijatelj i kolega Zoran Stefanović.

Drago mi je.

Evo i blarba Zorana Stefanovića, koji je izleteo već posle prvog puncha 

QuoteШкеровићева моћ разградње сваковрсне стварности је довела до разголићавања оних већих датости што се крију иза опажања. Због тога ће у временској перспективи он остати као један од ретких истинских пророка које је наше доба имало, чак и када се враћа у архајске бунаре људскости у Шаманијади, том палеолитском епу над еповима.

Зоран Стефановић

Quote from: Lord Kufer on 20-04-2012, 14:57:00
Evo i blarba Zorana Stefanovića

Суздржавао сам се у бларбу, због ограниченог простора на корицама.

ionako ne valja kad je bla-bla-blarb.
bolji je twitter-blarb.

Zoran Stefanović me je iznenadio iznedrivši ovu neverovatno nadahnutu recenziju:

QuoteШироким оностазама

О роману ,,Шаманијада" Слободана Шкеровића


Деветогодишњи Неандерталац је завирио у бунар будућег времена и сагледао последице које смо ми, модерни људи — сваки Мршавац којим владају Грабљивци — са собом донели у дане сутрашње, из бездана горњег палеолита.
Није ово видилаштво технички далеко од Павићевог прозорљивог Јелена Приамужевића из ,,Коња Светог Марка", али је Павић писао геополитичку метафору, представљао је историјско лудило које племенски карактер намерно изазива. И то без намере да се, као господин-човек, упушта у патолошке корене таквог духа и менталитета.

Али Шкеровић није господин-човек, већ неретко демон, а у Шаманијади нам отворено ради знатно стравичнију ствар. Прича нам о човечанству каквим га гледамо, али недозрели одбијамо да видимо.

Ова приповест измешта спознају и виђење на раван где је дух врсте или појединца буквална физичка сила. Тамо где наша духовна сакатост уназађује Свемир.
Ако очистимо романтизовани, драмски и мисаони оквир овог јединствено сложеног дела, схватамо да је Шкеровић засновао роман и драмски сукоб две човечје врсте на научној чињеници да су Неандерталци имали већу запремину мозга него модерни човек. Али ту је и један научни табу: слутња да су Неандерталци имали и телепатских способности, науштрб звучног говора. И посебну склоност ка музици.

Ова тематска јединственост романа је некима од нас посебно драга. Српска култура скоро да нема прича о палеолиту, иако је поникла на балканском тлу, оном које је модерни човек прво населио у Европи. Очигледно, ментална условљеност коју смо повукли након 1945. — да се не смемо бавити причама старијим од XII века — још важи.

Али, чак и овакви какви смо, не можемо бити спречени да на данашњем згаришту свих новодобачких мисаоних поредака склопимо дивне корице ове књиге — два су их шамана радила, Зоран Туцић и Раде Товладијац — и пожелимо ходочашће у тек откривено пећинско налазиште у Сићевачкој Клисури или да тихо ослушнемо своје било, које можда дамара неким промилима неандерталског генома. Да слутимо пробијање опне и сопствени раст.

Шаманијада нам, дакле, прича о духовном разрастању, па и о његовој (не)могућности. Зазива Буду, Кастанеду, Јунга и Хокинга, напоредо сплиће најновија са најстаријим знањима о свемиру.

И чита се два пута, ако сте уопште предодређени да је схватите. Говори вам новостарим речима које дете-окаринаш, Вук своје расе, непосредно шаље у замрли српски језик преко Шкеровића.

Тако и Србљи добише књигу о шаманизму, али са преокретом да је шаманска сама по себи. Философско и приповедно у њој је безобзирно подређено мистичком и енергетском.

Данас, када се већ ближимо трећем десетлећу постојања едиције ,,Знака Сагите", њена 59. књига нам показује да овај Кнежевићев мали континент и даље циклично порађа  мајушне преврате, не само у домаћој  фантастици, већ у целој српској књижевности.

Није мала дрскост штампати оваква штива и дражити гиковштину Југосфере.
Сâм Шкеровић (рођен 1954) је изданак нараштаја који је први код нас одгајан у хипермарксистичком, радикалном раскиду са локалном културом и цивилизацијом. Тај блистави нараштај је по много чему одређен глобалном поп-културом, и то као њен делатни чинилац. Међутим, у даљим личним духовним развојима (ко је уопште од њих имао такве среће), неки од њих су искрено полазили стазом будизма и кастанедизма, пресађени као семенке на небалканска и ваневропска тла, она које су мање осећали непријатељским по себе, и где се неки смисао за њих лично наслућивао.

Али то су биле привремене оностазе (пишчева новореч), успутне станице до саторија, просветљења и разбуђивања
Међутим, Шаманијада није ни Буда ни Кастанеда. Довикивања са поменутом двојицом, истина, има, али ћемо наједном — кроз сву повремену црногорску туробност — схватити и шта је крајња порука иза духовног поретка који нам, ретко подробно за нагло оплићани српски дух, нуди овај писац.

Осетићете се радоснијим и разбуђенијим. И схватићете да је нагон/погон овог романа изворно шкеровићевски. Атавистички и пророчки. Синтетички моћан. Еп сада изниче из сопственог тла, кроз јаукање, бол и крв порађања другачијег опажања стварности, оног који је нама — урођеницима и Граветијенцима, Веригашима у потенцијалу — био и потребан и прирођен.

Проћи ћете кроз Шаманијаду лакше него сте мислили. Али ћете се вратити промењени јер је у питању (наглашавамо за оне који читају само закључке) шаманско, а не књижевно путовање. Истина, има ту драмске забаве и авантуре, сваковрсне страве, великих мудрости, антологијски написаних сцена, блиставих научних и фантастичних замисли, па и метода који је спроведен толико сигналистички да нам се чини као драгоцен прилог покрету који је велики Мирољуб Тодоровић нашем добу подарио...

Али је још и више онога што се баш нас, читалаца, лично тиче.
Већина потврђених путника ове књиге без сумње ће поново ићи на оностазе, да би видели јесу ли заслужили да их Киш убије, Каму–Пал удари мочугом по глави или да их мали Окаринаш зазове у Збориште, где се душе сабирају.
Ако тај трен поново дође, не имајте сумње, страхове одбаците, на силу узмите горки лек. Шкеровићева моћ разградње сваковрсне стварности разголитила је оне веће датости што се крију иза скраме чулних опажања.

Због тога ће, сматрамо, у временској перспективи овај писац остати као један од ретких истинских пророка које је наше доба имало, чак и када се враћа у архајске бунаре људскости у Шаманијади, том палеолитском епу над еповима.


Зоран Стефановић

Данас је љубазном издавачу враћен (прегледан и исправљен) слог-прелом, неколико буба потребљено.

За кума-Агу и друге хипстере са Старог аеродрома: чекању се види крај, тако да сад попустите.

Od danas knjiga u prodaji u Čudnoj knjižari...

Ради историјске фусноте: ЦИПовано 26. маја, изашло 31. маја.

Изабрани запис
запис [1/1]

    Кратки
    Пуни
    ISBD
    COMARC

Аутор Шкеровић, Слободан
Наслов Шаманијада / Слободан Шкеровић
Врста/садржај тыпе оф материал роман
Језик српски
Година 2012
Издање 1. изд.
Издавање и производња Београд : Everest media, 2012 (Београд : Скрипта интернационал)
Остали аутори Сарајлија, Адријан
Физички опис 226 стр. ; 20 cm
Збирка Знак Сагите : фантастична библиотека ; 59
Напомене Тираж 500
Стр. 221-222: На ратној стази / Адријан Сарајлија.
ISBN 978-86-7756-017-1
УДК 821.163.41-31
COBISS.SR-ID 191097612

ИЗВЕШТАЈ О ПОРОЂАЈУ

У тросатном поподневно-вечерњем дружењу у култној кафани на почетку Зоне (ДХКН), први најнестрпљивији читаоци су се домогли својих потписаних примерака ,,Шаманијаде" — што је аутор стрпљиво и достојанствено поднео.
Поред редакције и сарадника, било је и тзв. Осталих (већином археолога). Живели. 

U ponedeljak, 25. juna u 19h, u prostorijama UKS, Francuska 7, održaće se prezentacija  Šamanijade, 59. knjige edicije Znak Sagite, izdavač Everest medija.

Govoriće sekretar Udruženja književnika Srbije Miljurko Vukadinović, urednik izdanja Zoran Stefanović, recenzent knjige Adrijan Sarajlija,
i još neki cenjeni gosti.

Sedim nešto i razmišljam: da li je moguće da smo postali takva površna rulja?
Dakle, 500 ljudi je skočilo odmah da overi novu dexinu knjigu, jedan retardirani mentalno zaostali buljuk reči na papiru, a ovakvo delo, koje zaista širi horizonte na sve strane i zahteva naprezanje moždane mase preko očekivane mere, kao da nikoga ne zanima.
Da li smo mi postali to, površni potrošači i konzumenti kokoškolike pameti?
Pa da li treba da se skonimo u stranu i pustimo manekenke i voditeljke i sličan literarno marginalni svet da vodi glavnu reč tamo gde realno ne bi trebalo ni usta da otvaraju?

Bože, kako bi svet izgledao kada bi svi imali mozga?

Quote from: Boban on 20-06-2012, 21:17:09
Sedim nešto i razmišljam: da li je moguće da smo postali takva površna rulja?

Јесмо, постали смо, али то је планетарни тренд, чак и физиолошки гледано.

Quote from: Boban on 20-06-2012, 21:17:09Dakle, 500 ljudi je skočilo odmah da overi novu dexinu knjigu, jedan retardirani mentalno zaostali buljuk reči na papiru, a ovakvo delo, koje zaista širi horizonte na sve strane i zahteva naprezanje moždane mase preko očekivane mere, kao da nikoga ne zanima.

За Дексу не знам, не пратим, а за Шаманијаду могу да посведочим оно мало што сам ја видео за ових месец дана. 

Наиме, као уредник књиге сам био у дилеми око постављања књиге у правилну нишу и  читалачког пријема ван најужег сигналистичког круга. Без сумње је  у питању роман (и то приповедно узбудљив), али који има и песничко и философско ткање па га тако треба и читати - опуштено и у тиховању, без грча да се обухвати цела радња.

Али, да бисте се подесили, треба вам енергије, те књига дефинитивно није штиво за млитавије  читаоце.

За сада знам 10-12 људи који су роман прочитали и  врло сам задовољан пријемом. Већина се сложила (али из својих разлога) са  утисцима.рецензената и мене ми. Неки се  опет враћају читању, али другачије подешени.

Наравно, ова досадашња публика је натпросечна - научници, уметници итд -  али су ми потврдили важну ствар: књига  јесте поп-култура (у ширем смислу, као Кастанеда), а не тек бриљантан књижевни експеримент.

Quote from: Boban on 20-06-2012, 21:17:09Da li smo mi postali to, površni potrošači i konzumenti kokoškolike pameti? Pa da li treba da se skonimo u stranu i pustimo manekenke i voditeljke i sličan literarno marginalni svet da vodi glavnu reč tamo gde realno ne bi trebalo ni usta da otvaraju?

Па плашим се да се то већ десило. Ходамо по спаљеној земљи, културом и стварношћу владају идиоти. Али управо такво тло (нађубрено, хехе)  је погодно за нове токове и преокрете.

Предосећам да улазимо у нову фазу и да ће Сигналисти имати једно од средишњих места у свему томе.

Подсетник за вечерас:

ПРОГРАМ  ТРИБИНЕ УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ПОНЕДЕЉАК, 25. ЈУН, 19.00

СЛОБОДАН ШКЕРОВИЋ: "ШАМАНИЈАДА" (РОМАН)

Учествују: Зоран Стефановић, Адријан Сарајлија, Миљурко Вукадиновић и аутор.
_________________________________________________________

Бобане, је ли ово прва књига едиције ЗС која се представља у Француској 7?

Као и увек, Невидљиви, поуздан као андроид. Ево шта "Поглед из свемирског брода" каже о представљању:



26.06.2012.    Представљена "Шаманијада"   

Књига Слободана Шкеровића "Шаманијада" представљена је у Удружењу књижевника Србије, а међу онима који су о њој говорили била су и два писца добро позната домаћим љубитељима фантастике - Зоран Стефановић и Адријан Сарајлија.

Зоран Стефановић је био и у својству уредника Знака сагите, у оквиру које је Шкеровићево дело и објављено. Он је на почетку истакао да се, после 28 година постојања ове СФ библиотеке, по први пут одвија промоција једног СФ или фантастичног наслова у "храму српске културе". Управо "Шаманијада" али и "Огледало за вампира" Адријана Сарајлије, Стефановић види као знајне стубове новог уздизања српске културе.

"Шаманијада је опасна књига - оздравиће вас. У њој деветогодишњи неандерталац среће хомо сапиенса, а оно што следи је почетак његовог сазревања и шаманског загледања у будућност", открива Стефановић пар детаља романа, који није само прича о шаманима већ захтева од читаоца да и сам крене са пут самоизлечења. Реч је дефинитивно о роману који ће већину натерати да књигу поново узму у руке.

Адријан Сарајлија, писац али и један од рецензената "Шаманијаде", истакао је на почетку да читањем овог дела добијате "карту за путовање", да ли у једном правцу, или повратну, то ће већ зависити од самог читаоца. Он је истакао ширину "Шаманијаде" напомињући да она може да се чита из више "кључева", а самом Сарајлији, који долази "из природних наука", било је интересантно да "Шаманијаду" открива из "биолошко/антрополошког" кључа. Један од његових закључака је да је сам научни аспект романа изузетно јак.

http://sfpogled.net/Vesti.html

Bermudski trougao.

Evo jedne grupne fotke s promocije u UKS.

Добро је да сте најавили промоцију!

Marketing je njima poslednja rupa na svirali.

I pored žešće akcije preventivnog rasterivanja, na promociji je bilo prisutno čak 30-40 slučajnih posetilaca koji su jedva preživeli vrućinčinu plus govoranciju u maloj sali, ali smo ih posle odveli na produvavanje u obližnju baštu i naterali ih da se smrzavaju narednih pola sata do sat, pa još i da plate ceh 

 

Добро те је Д. исправно разумела мој пост, који се односио на маркетинг ради профита, а не због читалачке публике и заинтересованости да се уживо чује аутор, рецезент и издавач!

Sada nastupa letnja fjaka i letovanje po Havajama i Mauricijusima, ali kad se povratimo, u septembru, biće jedna malo veća zajednička akcija 

Quote from: HAL on 28-06-2012, 19:43:54
Добро је да сте најавили промоцију!

Ali ovde je pisalo na vreme, bilo je i na SF pogledu... Šta si hteo, gostovanje u jutarnjem programu i kod Mire Adanje Polak?

Quote from: Lord Kufer on 28-06-2012, 19:36:58
Evo jedne grupne fotke s promocije u UKS.

Ova fotografija ima sve preduslove da postane kultna, samo moraju boje malo da se srede. Ovako:

Quote from: zakk on 29-06-2012, 01:08:27
Ali ovde je pisalo na vreme, bilo je i na SF pogledu...

Šta se čudiš? Oni koje je zanimalo bili su na promociji. Bilo je objavljeno da je Boban zvanično izdavač, a da je Zoran Stefanović urednik. Takođe, da je to prva promocija knjige iz serije "Znak Sagite" u Društvu (Udruženju) književnika u Francuskoj 7, u ponedeljak u 19h. Ko zna Škerovića poznato mu je da je signalista. Ozbiljna knjiga na ozbiljnom mestu.

Jedna od velikih inspircija za "Šamanijadu" je i iz ovog filma:

La guerra del fuego 1982

Na 1:23 je priča o "transferu tehnologije" (sa Bliskog istoka na Srednji zapad  ).
Ron Perlman - glavni operater krstarećih projektila 

Ништа чудно, само ми је малко криво што нисам пажљивије пратио форум, that's all. Глупи јунски испитни рок...

Kao što sam već nabacio, u septembru ćemo napraviti zajedničku promociju (gore pomenuti Bermudski trougao) u Kući Đure Jakšića, još nije dogovoren datum, ali biće to sredinom septembra. Tako da će oni koji su propustili priliku da čuju predstavljanje knjige naživo moći da to nadoknade. U međuvremenu, pošto je Nevidljivi čovek prisustvovao promociji u UKS i snimio govoranciju, pretpostavljam da će u njegovoj sledećoj emisiji Pogled iz svemirskog broda, na Beogradu 202 u nedelju 1. jula, biti emitovan kraći odlomak-izveštaj sa predstavljanja "Šamanijade".

Заједничка промоција "београдског троугла" у Ђуриној кући би могла бити ретко занимљива сеанса, ако урадимо оно што намеравамо.

Али, ја лично бих волео и један обред у постојбини Малог Окаринаша, месту ходочашћа које поменух у "Речи уредника о роману Шаманијада":



http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%83%D1%80%D0%B0#.D0.A1.D0.B8.D1.9B.D0.B5.D0.B2.D0.B0.D1.87.D0.BA.D0.B0_.D0.BA.D0.BB.D0.B8.D1.81.D1.83.D1.80.D0.B0_.D1.83_.D0.BF.D1.80.D0.B0.D0.B8.D1.81.D1.82.D0.BE.D1.80.D0.B8.D1.98.D0.B8

Ko ne zna šta je tehnološki transfer, evo male pomoći... Zanimljivo tumačenje sadašnjih događaja na osnovu istorijskih analogija. Zbog čega se istorija ponavlja....

Quoteand rather than a supreme court health care debate..
what was the diversion incorporated last time?
Lets try .. the week the British NENE engine is tested in a Russian MiG..
is the week we're told the aliens chose to visit earth;-)

Sa ovog sajta:

http://www.enterprisecorruption.com/

Sadržaj sajta se brzo menja, pa bi trebalo snimiti stranicu, ukoliko želimo da je sačuvamo za kasnije.


UPOZORENJE!
Ljubitelji NLO misterija biće poprilično razočarani ovakvim raspletom...

Mene i dalje zaprepašćujuće neočekivan i postojan vrlo žilav otpor ljudi prema ovoj knjizi.
Škeroviću, gde si se i kada zamerio tolikom broju ljudi — svojim pisanjem, stavovima ili nečim trećim?

Nije to. Škerović je jednostavno nedokučiv većini ljudi. Došao je do slojeva života koje drugi nisu ni omirisali, a kamoli ugledali ili zagrebali. Ali to je pisanje zalog za budućnost, kada će ljudi, nadam se, biti inteligentniji majmuni nego što su sad.