ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Program kluba za maj 2005. godine:

02. maj  
Zbog praznika, nema sastanka kluba "Lazar Komarčić" u Domu omladine

09. maj  
TOMAS KOVENANT, naslednici i rođaci
Prikaz romana Stivena Donaldsona "RUNES OF THE EARTH",
najnovijeg nastavka serijala "Hronike Tomasa Kovenanta,  nevernika".O knjizi, i o razvoju FANTASY književnog žanra u periodu 1983–2005, govore: Milan Urošević, Žarko Milićević
             
16. maj      
DA LI FOTOGRAFISATI DORIJANA GREJA ?
Razgovor o knjizi Uroša Petrovića "PRIČE S ONE STRANE" (edicija ZNAK SAGITE, 2004), zajedno sa izložbom: "FANTASTIKA NA FOTOGRAFIJAMA UROŠA PETROVIĆA"
O knjizi razgovaraju: prof.dr. Ljiljana Pešikan Ljuštanović, profesor književnosti na novosadskom Univerzitetu, i autor.

23. maj      
PHOTON TIDE u gostima!
Predstavljanje udruženja ljubitelja fantastike iz Novog Sada
PHOTON TIDE, SF and Fantasy Group (poznati i kao fanovi STAR TREK serije)
Govore: gosti

30. maj      
KNJIŽEVNA RADIONICA
RAZGOVOR O PRIČAMA PRISTIGLIM NA KONKURS "EMITORA" !
Do sada stiglo oko 90 priča!

Quote from: "varvarin"O knjizi, i o razvoju FANTASY književnog žanra u periodu 1983–2005, govore: Milan Urošević, Žarko Milićević          

Malecki amandman: obzirom na razvoj događaja (umereno neupućeni uz pomoć znatno zauzetog), o razvoju žanra će se govoriti kako će se govoriti.

Amandman prihvaćen!

Quote from: "varvarin"Amandman prihvaćen!

Amandman na dogadjaj 16.maja u Lazi. U razgovoru ce ucestvovati jos 2 doktora, dr Ranko Rajovic, i dr Branko Bjekovic. :) Obecavam spektakl!

Svaka čast!

др АБН --  приказ те књиге која ће бити на програму идуће недеље (16. маја 2005)


Петровић Урош  - - У едицији "Знак сагите" објављена је 2004. године, латиницом, збирка Приче с оне стране, са укупно осам прича овог аутора, и са веома похвалном рецензијом др Љиљане Пешикан-Љуштановић, професорице са филологије Новосадског филозофског факултета. Петровић је рођен 1967. у Горњем Милановцу. У књизи има доста празних страна и двадесетак илустрација, од којих су неке у боји; илустрације су мање-више у вези са причама. Приче су дужине од по десетак шлајфни, једна можда само пет, једна чак двадесетак, дакле то су углавном кратке приче. То је писмена, смирена, блага, алегоријска фантазија, у модерним српским амбијентима, са енигматичним завршецима, без неког особитог значења. Једна има наслов који је привидно СФ ("Левитрон") али тај чудесни уређај је предмет који се и не појављује осим замотан у крпу, тако да га не видимо, а главни догађај састоји се у томе што протагонист вози преко београдског моста Газеле до топчидерске цркве, одакле га поп отера због левитрона, а он онда одјури у шуму, стави то замотано у крпу на неки пањ, и има епифанију да је то, од свих места у целом космосу, баш оно право место где тај предмет треба ставити. И – ништа. Нема неког посебног исхода или резултата. У можда најбољој причи, "Господар бубамара", један српски професионални купац и препродавац фудбалера, коме су током година многи препоручивали своје синове као таленте и који је већ огуглао на то, види једног дечака чији шутеви се у ваздуху телекинетички коригују тако да фантастично прецизно улете у гол. Али објашњење није научно, него је негде у мистицизму.

Петровић има књижевних квалитета.