ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Sanjaju li klonovi ljubav? Predstave o klonovima u popularnoj kulturi
http://www.anthroserbia.org/Journals/Article/1310

Dragana Antonijević

Etnoantropološki problemi, y. 2012, no. 2 (7), pp. 359-380

Apstrakt: Fantazije o klonovima, kiborzima i androidima postale su deo mitologije savremenog doba – mitologije biotehnološke ere u kojoj su učestala dostignuća genetskog inženjeringa podstakla strahove od moguće zloupotrebe naučnog znanja i njihovih posledica. U radu se razmatra fenomen reproduktivnog kloniranja ljudskih bića predstavljenog u delima popularne kulture, pre svega u filmskoj produkciji kao jednom od glavnih i najvažnijih izvora konstrukcije i prezentacije ideje o klonovima. Nakon uvodnog razmatranja ovog fenomena u naučnim, etičkim i medijskim debatama koje su prožete neprihvatanjem reproduktivnog kloniranja, pristupilo se analizi različitih upotreba motiva klona u odabranim filmovima. Ispitana je struktura i sadržaj žanrovske formule koja se koristi u filmovima o klonovima a koja je određena kao ,,socijalna melodrama", i sprovedena analiza mitskih obrazaca koji se vezuju za temu kloniranja, poput mita o besmrtnosti, mita o blizancima, mita o jedinstvenosti ljudske vrste, i drugo. Na kraju je ispitana priroda i poreklo straha i gađenja od klonova koji se, u svojim različitim oblicima, uglavnom svode na strah od dehumanizacije ljudi i na strah od nerazlikovanja i prekoračenja bioloških, sociokulturnih i metafizičkih granica.

Ključne reči: klonovi, reproduktivno kloniranje, popularna kultura, film, strah od gubitka razlika, strah od dehumanizacije

Preuzmite članak

http://www.anthroserbia.org/Journals/Article/187

ČITANJE NAUČNE FANTASTIKE I  (KAO) ETNOGRAFIJE, ILI OBRNUTO
Ljiljana Gavrilović
Antropologija, y. 2008, no. 6 (), pp. 19-33

Apstrakt: O prirodi etnografskog teksta napisan je – tokom posednjih decenija 20. veka – ogroman broj radova. Isto toliko su se autori, teoretičari književnosti i kulture, bavili problematizacijom SF žanra i njegovim smeštanjem u socijalni i kulturno-politički kontekst. Međutim, veze između antropološkog i SF teksta na nivou koncepata, teorija i metanarativa uglavnom nisu razmatrane. Cilj ovog rada je razumevanje SF literature kao vrste antropološkog teksta, na osnovu analize (mogućnosti) recepcije antropoloških i SF tekstova od strane ne-stručne (ne-antropološke) publike, kao i implikacija koje iz toga slede.

Ključne reči: antropologija, sciense fiction, žanr, tekst

Preuzmite članak

http://www.anthroserbia.org/Journals/Article/176

Telo u japanskoj animaciji
Bojan Žikić
Antropologija, y. 2007, no. 4 (), pp. 82-98

Apstrakt: Predstavljanje tela u japanskoj animaciji, pre svega u crtanim filmovima, razmatra se u smislu konotiranja određenog kulturnog identiteta, pre svega rodnog. Analiziraju se karakteristični likovi i situacije u deset crtanih serija i dugometražnih crtanih filmova, da bi se predstavila dva osnovna vida operisanja identitetom: fiksiranje i transgresija.

Ključne reči: telo, Japan, animacija, identitet, rod, feminitet, maskulinitet

Preuzmite članak

http://www.anthroserbia.org/Journals/Article/990

Obrok dana posle sutra. Predstave o hrani i ishrani u post-apokaliptičnim filmovima
Ana Banić-Grubišić
Etnoantropološki problemi, y. 2012, no. 1 (7), pp. 185-212

Apstrakt: Rad se bavi kulturnim predstavama o hrani i ishrani u filmovima na temu postapokalipse. Hrana/ishrana u ovim filmovima funkcioniše kao metafora uz pomoć koje se prikazuje buduća regresija ljudske civilizacije u pretpostavljene ranije stupnjeve razvoja. Hrana u ovim delima tako postaje moćan simbol, ona služi da se označi granica (ali predstavlja i posrednika) između reda (civilizacije) i haosa (postapokaliptičnog društva budućnosti), da se ocrta suprotnost između nas (mi, ljudi) i drugih (oni, ne-ljudi). Pitanja koja se u radu postavljaju jesu kakva je hrana opisana jezikom kraja sveta i kakve socijalne odnose ljudi u takvom okruženju upotrebom hrane grade, koji su strahovi, vezani za hranu današnjice, fiktivno oblikovani i izraženi uz pomoć medija naučnofantastičnog filma. Razmatranjem filmskih scena ishrane u izabranim delima izdvojiće se teme koje se ponavljaju u vezi s hranom, to jest ispitaće se modeli ishrane koji su zajednički postapokaliptičnim filmovima i čija je svrha/cilj da se naznači "drugačijost" budućnosti.

Ključne reči: filmovi postapokalipse, budućnost, antropologija hrane i ishrane

Preuzmite članak

http://www.anthroserbia.org/Journals/Article/891

Bafi ubica vampira: superheroina, ali ne u Srbiji 
Ljiljana Gavrilović
Etnoantropološki problemi, y. 2011, no. 2 (6), pp. 413-428

Apstrakt: U radu se raspravlja o TV seriji Bafi ubica vampira – njenoj ogromnoj popularnosti u Americi, zapadnoj Evropi i Australiji i potpuno nepostojećoj reakciji na nju u Srbiji. Upoređivanjem tema koje se smatraju važnim u zapadnim društvima i aktuelne situacije u Srbiji, analiza pokazuje da je Bafi ubica vampira serija koja u Srbiji i nije mogla da postane popularna, jer jezikom fantastike govori o realnosti i postavlja neprijatna pitanja, koja publika u Srbiji ne želi da čuje.

Ključne reči: Bafi ubica vampira, TV serija, vampir, strah, kultura, Srbija

Preuzmite članak

http://www.anthroserbia.org/Journals/Article/701

Antropologija i žanr: naučna fantastika – komunikacija identiteta
Bojan Žikić
Etnoantropološki problemi, y. 2010, no. 1 (5), pp. 17- 34

Apstrakt: Žanrovsko stvaralaštvo koristi deljenu prirodu kulturne komunikacije za uspostavljanje određenih vrsta i modela kulturnih identiteta, a ti identiteti nastavljaju svoj društveni i kulturni život i izvan žanrovske komunikacije. Antropologija insistira na deljenoj prirodi kulturne komunikacije, tačnije na činjenici da oni, koji oblikuju informaciju koja se prenosi na taj način, moraju da dele njen kôd sa onima kojima je ta informacija namenjena. Antropološko proučavanje žanrova ne predstavlja ništa drugo do bavljenje određenim kulturnim artefaktima, karakterističnim za društvo i kulturu, u okviru kojih su proizvedeni

Ključne reči: antropologija, žanr, naučna fantastika, horor, kulturna komunikacija, kulturni identitet, savremena kultura

Preuzmite članak

http://www.anthroserbia.org/Journals/Article/96

Odnos horora i humora: primer filmova "Hostel" i "Euro Trip"
Vesna Trifunović
Etnoantropološki problemi, y. 2008, no. 1 (3), pp. 103-121

Apstrakt: U radu je reč o dva žanrovski različita filmska ostvarenja u kojima je identifikovan isti stimulans koji u jednom slučaju pokreće horor, a u drugom humor. Kao analitički okvir za razmatranje ovih filmova iskorišćena je teorija Noela Karola o odnosu horora i humora. Cilj je da se na primeru iz oblasti popularne kulture predstavi ovaj odnos, kao i to da se ukaže na činjenicu da analiza putem pomenute teorije daje mogućnost sagledavanja percepcije i samog stimulansa koji pokreće horor i humor.

Ključne reči: horor, humor, Slovačka, istočna Evropa, film

Preuzmite članak

http://www.anthroserbia.org/Journals/Article/10

Vampir: osujećeni mitski predak i simbol osujećenog muškog seksualnog potencijala
Lidija Radulović
Etnoantropološki problemi, y. 2006, no. 1 (1), pp. 181-202

Apstrakt: Fenomen vampirizma u tradicijskoj kulturi Srba posmatran je u kontekstu kulta mrtvih i posmrtne sudbine pokojnika u nameri da se ukaže na simboličku predstavu vampira kao osujećenog mitskog pretka. U drugom delu rada, argumentuje se hipoteza po kojoj su različiti koncepti seksualnosti u tradicijskoj patrijarhalnoj kulturi implicitno produkovali određene mitološke predstave o vampiru. Kolizija između različitih maskulinih skripti rezultira potiskivanjem onih koje ne pripadaju javnom pravoslavnom diskursu, tako da su procesi latentne hristijanizacije implicitno reprodukovali predstave o vampiru kao osujećenom muškom seksualnom potencijalu.

Ključne reči: rod/pol, seksualnost, maskulinost, vampir, mitski predak

Preuzmite članak

 

http://www.anthroserbia.org/Journals/Article/163

Виле као контрамодел препоручивог понашања у патријархалној заједници
Danijel Sinani
Antropologija, y. 2007, no. 3 (), pp. 97-109

Apstrakt: Рад се бави веровањима у митска бића, у народу најпознатијим под именом виле. На основу ''теорије'' о аберантном појединцу, у раду се на основу дистинкција овострано/онострано и аберантно/нормално у веровањима везаним за појављивање вила, као једну од манифестација привиђења, препознају елементи који формирју контраобразац понашања у односу на оно које патријархална заједница у својим оквирима прописује и намеће особама женског пола.

Ključne reči: вила, овострано/онострано, аберантност, контрамодел

Preuzmite članak

Jao, Zakče, vratio si me u mlados'!!! Sećam se kada smo se bavili tim temama u Petnici. Ah, to divno Slobino vreme.

Urbana legenda o duhu u jagodinskom Zavičaјnom muzeju
Mladen Stajić
Етнолошко-антрополошке свеске, y. 2010, no. 16 (16), pp. 9-25
Apstrakt: Predmet ovog rada je konstrukcija urbane legende o duhu u jagodinskom muzeju u lokalnom kulturnom, istorijskom, političkom i ekonomskom kontekstu, pri čemu se različiti narativi dijahronijski sagledavaju i objedinjuju u sinhronoj perspektivi, sa osvrtom na slične legende u svetu. Analizom sadržaja priča i postupaka aktera otkrivamo mnogobrojne aspekte i značenja ove urbane legende koja ostaju prekrivena u njenoj osnovnoj formi i pružaju nam uvid u lokalnu i nacionalnu političku situaciju, kao i u ekonomski potencijal upotrebe mitskih konstrukcija u turističke svrhe, odnosno otvorenost ili zatvorenost formalnih isntitucija, medija i pojedinaca za mogućnost upotrebe i prilagođavanja ovakvih narativa sopstvenim interesima i potrebama.
Ključne reči: Urbane legende, narativi, ukleta mesta, verovanja u duhove, raskršće, turizam mističnog i okultnog, muzeologija, fejklor

http://www.anthroserbia.org/Journals/Article/921