ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

http://www.anthroserbia.org/Publications/Details/32

Nina Kulenović - Socijalna ontologija u filmu "Avatar"
Izdavač: Filozofski fakultet - Univerzitet u Beogradu, Odeljenje za etnologiju i antropologiju
Broj strana: 113
Datum izdavanja: 2011
Izdato u: Beograd

Preuzmite publikaciju: download

SOCIJALNA ONTOLOGIJA U FILMU ,,AVATAR"
Antropološka analiza


Rezime

Film Džejmsa Kamerona ,,Avatar", zasad na prvom
mestu po zaradi u istoriji kinematografije, može poslužiti
kao plodno tle za sagledavanje načina na koji se u popular-
noj kulturi konceptualizuju neka ključna tradicionalno an-
tropološka pitanja i da se − uz kritički osvrt na istoriju an-
tropologije kao discipline − sagledaju implicitne teorijske,
metodološke i epistemološke premise na kojima se film
temelji. Uz to, ,,Avatar" otvara i izvrsnu mogućnost da se
antropološke teorije o konstituisanju Drugih pisanjem,
opisivanjem ili kreiranjem proizvoda popularne kulture
primene na temi koja je razumljiva širokoj populaciji i bliska
njenom iskustvu. 

Radnja filma smeštena je u 2154. godinu na izmaštanu
planetu Pandora. Ljudi otkrivaju velike količine unobtani-
uma, rude čiji kilogram vredi milione. Međutim, bogate
zalihe ove rude leže ispod drveta duša, najsvetijeg mesta
lokalne Na′vi zajednice. Vodeći se sopstvenim ekonom-
skim interesima, ljudi su spremni da, ukoliko to bude neop-
hodno, unište lokalno sveto mesto ili celu Na'vi zajednicu.
Glavni junak Džejk, poslat je u misiju upoznavanja lokal-
nog naroda kako bi se ljudima omogućio što lakši pristup
unobtaniumu. Isprva lojalan isključivo ljudima i nezainte-
resovan za lokalno stanovništvo, Džejk vremenom postaje
deo Na'vi zajednice i biva spreman da brani njihove inte-
rese. Predvođeni Džejkom, Na'vi trajno izbacuju ljude sa
Pandore i pravda biva zadovoljena.

Posmatrani iz antropološke perspektive, elementi soci-
jalne ontologije sagledavaju se kao objektivni deo prirod-
nog sveta, ali istovremeno i kao kreirani ljudskim stavovima
i akcijama. U okviru ove istraživačke tradicije, postojanje
socijalnih objekata, socijalnih činjenica i socijalnih procesa i
događaja proučava se kao uobličeno socijalnom percepci-
jom, imaginacijom i interakcijom. Na taj način, na osnovu
kolektivnih verovanja, percepcija i nadanja jedne zajednice,
prihvataju se kolektivne ideje koje teže da se formalizuju
kao sporazumi da elementi socijalne stvarnosti predstav-
ljaju ono što data zajednice smatra ili veruje da oni predsta-
vljaju.

Osnovno polazište analize jeste, za antropologiju na ni-
vou neupitnog znanja tipična premisa da je za adekvatnu
recepciju filmske poruke neophodno poznavanje socio-
kulturnog semantičkog konteksta koji generiše značenja
koja se u film učitavaju i koja se filmom nastoje preneti. U
tom smislu, kao jedan od tipičnih proizvoda popularne
kulture, film je posmatran kao medijum komunikacije.
Analizom je ustanovljeno na koji način Zapad kreira sops-
tvenog plemenitog divljaka, kako bi mu on otvorio moguć-
nost iskoraka iz sopstvenih teorijskih, epistemoloških i
ideoloških stega. U tom svetlu, predstavljen je mehanizam
kojim holivudski imaginarijum, u skladu sa strahovima,
nedoumicama i nadama sopstvene sadašnjice, ,,ispisuje
Drugog" kako bi njegov sadržajno izmaštani lik poslužio
kao oslonac za kritiku sopstvenog društva. Pojava filmova
kao što je ,,Avatar" može se tumačiti kao deo opšteg auto-
refleksivnog trenda u zapadnom društvu na prelomu mile-
nijuma, podstaknutog zabrinutošću entropičnim proce-
sima u kulturi.

Prikazano je stanovište prema kojem referentna tačka
posmatranja nužno usmerava percepciju, mišljenje i vred-
novanje, kao i sa tim povezana logika koja je u istoriji i pra-
ksi antropologije uobličavala ,,pisanje Drugih". Otuda se
logika konstruisanja Drugog u ,,Avataru" može posmatrati
kao bliska romantičarskoj utopijskoj kritici karakterističnoj
po diskursu ,,orijentalističke fetišizacije egzotičnog", u
okviru koje se sadržaj za kreiranje Drugosti pronalazi u
političkoj i ideološkoj potrebi konstruktora i njegovoj moći
da svoje stanovište nametne kao dominantan diskurs. Dru-
ga kultura je ontologizovana u logički i istorijski neodr-
živom etnografskom prezentu kao fiksirana, monolitna i
deterministička celina, koja svojim pripadnicima ravno-
merno distribuiše esencijalistički konceptualizovan iden-
titet.

U analizi su aktuelizovane kritike logičkog empirizma i
realizma proistekle iz filozofije nauke druge polovine XX
veka, budući da rehabilitacija pitanja karakterističnih za taj
period u istoriji ideja predstavlja osnovni kontekst u kojem
se debata o socijalnoj ontologiji vodi u savremenom, kako
antropološkom diskursu, tako i u srodnim diskursima. Kri-
tikom opservacionizma i odbacivanjem mogućnosti onto-
loškog razdvajanja teorija i činjenica, osnovno polazište
analize predstavlja u antropologiji često prisutno stanovište
koje negira mogućnost postojanja jedne jedine nepromen-
ljive stvarnosti i istine, univerzalnih operativnih kriterijuma
racionalnosti, neupitnih činjenica i jednom za svagda pou-
zdanog i proverljivog metoda njihovog generisanja. U
ovom tipu teorijskog istraživanja, težište je stavljeno na
situiranost znanja i mnoštvo kontingentnih, različitih i ne-
samerljivih epistemologija i sa njima povezanih pogleda na
svet koji se bore za diskurzivnu supremaciju. Uočeno je da
u ,,Avataru" postoji nekoliko različitih posmatračkih pozi-
cija, svaka sa svojim cirkularnim idiomom verovanja, sop-
stvenom racionalnošću i pogledom na svet. Uprkos tome
što se na prvi pogled može činiti da ,,Avatar" propoveda o
neophodnosti prevazilaženja opozicije Mi : Oni kako bi se
obezbezbedilo interkulturno razumevanje, antropološko
čitanje ,,Avatara" pokazuje da u filmu kulture funkcionišu
kao toliko nesamerljive da komunikacija među njima pos-
taje nemoguća. 

U studiji je naglašen značaj konteksta stvaranja znanja,
budući da se isključivo u odnosu na njega vrši evaluacija
alternativnih teorija i stiče pravo učešća u dijalogu. Budući
da je linija razgraničenja između Nas (vojska, korporacija) i
Njih (Na'vi) u ,,Avataru" povučena pre svega na osnovu
kriterijuma racionalnosti svojstvenih dominantnoj paradi-
gmi − kreirajući socijalnu ontologiju koja ispisuje Druge
kao iracionalne, time im odričući pravo učestvovanja u
dijalogu − ono što postaje jedino bitno jeste ko ima više
sredstava za odbranu sopstvene paradigme. Ne postoji
mogućnost niti želja da se razume drugačiji svet, budući da
su, upravo u skladu sa dominantnom teorijom, protivdo-
kazi koji bi mogli dovesti u pitanje polazišnu teoriju okara-
kterisani kao iracionalni i nepovratno izbačeni iz daljeg
razmatranja.

U studiji su, dalje, razmotrena tradicionalna antropolo-
ška pitanja o odnosu kulture, identiteta, saznanja i delanja.
Naglašeno je da antropološko čitanje filma ,,Avatar" poka-
zuje da se filmom sugeriše nemogućnost semantičkog ra-
zumevanja druge kulture. Sugeriše se da jedini način da se
razume druga kultura jeste empatičko razumevanje čiji
osnov leži u primordijalistički shvaćenom identitetu, da se
granice kulturne, rasne i etničke zajednice jednoznačno
poklapaju, kao i da je identitet pripadnika zajednice nepro-
menljiv i određen u konjunkciji s rasnim, etničkim i kultur-
nim identitetom. Zaključeno je da nam jedino alternativna
teorija, ili ,,svet iz snova" − čije je stvaranje omogućeno
promenom pogleda na svet koji je determinisan rasnom
situiranošću znanja − može omogućiti drugačiju percep-
ciju. Drugim rečima, fundamentalno otkriće, kao radikalna
promena racionalnosti, logike, teorije ili pogleda na svet,
nemoguće je ukoliko se ne postane nativac, tj. ukoliko se ne
promeni percepcija čija osnova leži u rasno shvaćenom saz-
najnom sopstvu. 

Uprkos tome što se može učiniti da ,,Avatar" optimisti-
čki propoveda o neophodnosti kulturnog kontakta, inter-
kulturne komunikacije i razumevanja, antropološko čitanje
pokazuje upravo suprotno. U pozadini se krije jedna opa-
sna, pesimistična i rasistička logika, u kojoj isključivo nati-
vac može razumeti nativca. Kulturni esencijalizam i pri-
mordijalistički shvaćen rasni identitet cirkularno se kon-
stituišu, ishodujući shvatanjem da razumevanje podrazu-
meva empatičko razumevanje, u okviru kojeg razumeti
grupu znači ,,biti jedan od njih", a kako je grupa shvaćena
homogeno i deterministički, biti jedan od njih po automati-
zmu podrazumeva zalaganje za jednoobrazne interese.
Iako ,,Avatar" predstavlja pokušaj slanja antikolonijalne
poruke, antropološka analiza filma pokazuje da je kolo-
nijalni poredak njime imaginarno reprodukovan. Pri tom, u
osnovi se krije politika identiteta u kojoj svako nužno mora
posedovati rasni i etnički identitet kao osnovni epistemolo-
ški, moralni i pokretački impuls. Analiza ,,Avatara", kao
najkomercijalnijeg filma svih vremena, pokazuje da rasa i
etnicitet ostaju bitan faktor strukturisanja socijalnih odnosa
u postmodernom svetu. U avatarskom imaginarijumu up-
ravo su rasa i etnicitet shvaćeni kao osnovna linija diferen-
cijacije između homogenih i nepromenljivih grupa, koje, na
osnovu takve politike identiteta, homogene i nepromen-
ljive teže i da ostanu.

Slučajno postujem na ovom prilogu.


Imam jedno pitanje: Gde postoji sve što si priložio u ova dva dana đuture? Rado bih sve čitao natenane, kad budem imao vremena, a imaću ga. I, nešto se sećam da smo imali članicu LK iz Etnografskog instituta. Beše li to gospođa Gavrilović? Neko bi mogao da se seti.

Nema đuture, mora da se obigrava sajt i klikće jedno po jedno.

... a može i da se ode na tvoj profil, opcija show posts... muahaha...
(u međuvremenu saznadoh za novi termin,"nativac")

Ili sve da se skine, pa imaš kad god poželiš bez traganja po netu. 

Pa to je i tražio?

Dosta dobra analiza.
,,Avatar'' je i kao i ,,Matriks'' vrlo višeslojan film.
Film je u neku ruku i istorijski u paraleli da su Zemljani belci kolonizatori, a Pandorci Afrikanci i Indijanci.
Belci nisu imali razumevanja za autentičnost kulture. Koristili su resusre i nametali svoje društvene obrasce.
Identično kao Zemljani prema Pandorcima ovde.

Međutim na duže staze, imamo fenomen da su Afrikanci ili Indijanci danas veći hrišćani od novih generacija belaca.

Analize kažu da se procenat hrišćana u SAD generalno smanjuje (naričito kod belih obrazovanih muškaraca), ali da je i dalje vrlo velik kod crnaca (naročito neobrazovanih crnih žena).
Niko toliko ne puni protestanbtske crkve na jugu SAD kao (raspevane) crnkinje.

Dakle kolonizator je tvojim precima zabranio regiliju(totemizam),
pokupio ti pretke iz Afrike da bi bili robovi na drugim kontinentima,
nametnuo im hrišćanstvo, a hrišćanstvo se nije IČ bunilo protiv robovlasništva već su
konzervativni hrišćanski poglavari više podržavali pro-robovlasnički jug
i tradicionalne kaubojske stejtove: Teksas, Lujzianu, Misisipi Alabamu ili Džordžiju
dok su prezirali sekularni modernistički sever na čelu sa Njujorkom.
(U stilu: - Šta zamišljaju ti jenkijevski Njujork i Masačusets. Traže neka budalasta prava crnaca ili danas gejeva.
Neće oni nama na zdravom porodičnom i poljoprivrednom jugu nametati svoje antivrednosti!)

I onda dođemo do toga da žrtve zavole ideologiju kolonizatora, a deca kolonizatora tu ideologiju napuštaju.

U Francuskoj ili Holandiji preko 50 % ljudi ne ide u crkve,
a Uganda, Tanzanija i Kenija su toliko hrišćanske da sve čega nema u Bibliji (demokratija, lgbt-prava, ženska prava)
bude progonjeno iz tih zemalja.

Iz toga možda treba izvući zaključak da se silom ipak postižu neke stvari.
Nažalost sila funkcioniše.

Slično je i sa Srbima. Ovaj narod se u nekoliko navrata bunio protiv prihvatanja hrišćanstva.
Posle mnogo otpora, Srbima se popustilo pa su im dozvolili da zadrže slave svojih paganskih bogova, ali tako što će im promeniti imena (Perun = Sv.Ilija itd).
A danas Srbi među najhrišćanskijima u Evropi.
Omladina nosi krstove, tetovaže, učlanjuje se u Dveri, Obraz-e, 1389...
Obične apologete verske ideologije Rimske Imperije. 

QuoteBelci nisu imali razumevanja za autentičnost kulture. Koristili su resusre i nametali svoje društvene obrasce.

Ne slažem se Loni. Belce na Pandori boli uvo za nametanje društvenih obrazaca, njih jedino interesuje ruda. Što se ona sticajem okolnosti (scenarija) nalazi baš ispod svetilišta domorodaca i čini film.
   
Belci su se tu lepo ogradili. Kompanija želi rudu, ne ameri ili zemljani (dođe na kraju isto). Naracija pere ruke kroz Sigurni Viver, koja je kao tobože fascinirana domorodcima, sve više poštuje njihovu kulturu i ostali holivudski šit. Imamo i Džejka koji je prikazan kao all american hero serator koji stane na stranu pravde. Što mu se osećaj pravde javio tek kada je upao u društvo, a ne pre što se po defaultu podrazumeva, da se tuđe ne dira, ostaje zagonetka. Al' bitno je da se on u drugom sloju filma pronašao i oslobodio.     

Valjda treba da živimo nekoliko dana ili meseci kao psi da bi voleli životinje ili da se prefarbamo u crno da bi poštovali crnce i njihovu kulturu?
Pitanje mi se nametnulo dok sam gledao transformaciju Džejka kroz nametnutu love story.

Broj hrišćana se smanjuje jer više nema inkvizicije.

actually, hrišćana nikad nije bilo više nego danas.

Jesi brojo?

to je odavno dokazano

Kad ih ne pitaju nego ih krštavaju kad se rode.

Čak i u takvoj postavci:

Broj hrišćana među krštenim hrišćanima je danas veći nego broj (i procenat) hrišćana među krštenim u srednjem vijeku.

Tvoja greška je što misliš da su u srednjem vijeku hrišćani bili u većini, što je naravno teška modernistička zabluda.

U stvari, u srednjem vijeku su pagani bili u većini.

Sad bi Dušan Bandić ustao iz groba da ti kaže koju o tome koliko je religija po našim selima hrišćanska, a koliko paganska. EDIT: što ne znači da nisi u pravu. -.-

pa Srbija danas je najveći dokaz da je u evropskom srednjem vijeku bilo više pagana nego hrišćana

Dakle, sve je više pagana a sve je više hrišćana.
Blago tebe s tvojom matematikom, učio te Proka Pronalazač 

 

Sve je više ljudi.

Quote from: Бата Животиња on 17-10-2012, 14:10:46
pa Srbija danas je najveći dokaz da je u evropskom srednjem vijeku bilo više pagana nego hrišćana

Pa to i ja kažem, umeš li ti više uopšte da prepoznaš kad se neko slaže s tobom? Aman!

Znam da si to mislila, ali vidiš da Kufer i dalje ne kapira (mada on rijetko nešto i kapira)




Dakle, u Evropi danas ima više hrišćana nego ikada, a Srbija je svakako kontinentalni izuzetak koji potvrđuje pravilo.

Da ima danas više ljude nego pre 500 godina, ali dobar deo su i muslimani, jeste se povećao broj hrišćana, ali i drugih religija takođe.

nisi pročitao sve gore napisano...

u svakom slučaju, danas se srednji vijek ne posmatra kao hrišćansko doba već prije kao jedan proces obrazovanja hrišćana

ne može biti hrišćanin onaj koji je mislio da ako se previše udalji od svog sela može da nabasa na pakao ili raj, za koje su vjerovali da se nalaze na zemlji kao i sve ostalo. Ti ljudi su imali paganska uvjerenja i Isus im je maltene bio jedan od bogova. Nepismeni seljaci, koji nisu ni poznavali biblijsko pisanije, nisu imali ni osnovno znanje o vjeri kojoj su navodno pripadali, oni to dobijaju tek sa nastankom štamparija, širenjem pismenosti i samostalnim čitanjem Biblije, a to je 15. vijek pa nadalje.

Prije 15. vijeka suštinski ne možemo da govorimo o hrišćanima.

Quote from: Бата Животиња on 17-10-2012, 14:00:44
Broj hrišćana među krštenim hrišćanima je danas veći nego broj (i procenat) hrišćana među krštenim u srednjem vijeku.

U Srbiji ili u Evropi?

u oba

razlika je što u Srbiji ima mnogo više tih hrišćanolikih pagana nego u Evropi, to jest Srbija je na religijskom nivou na kojem je Evropa bilo prije 200-300 godina

ali i samih hrišćana ima više u Srbiji nego ikad ranije.

Mda, možemo reći da su u Srbiji ruralni hrišćanoliki paganski vernici prešli u urbane hrišćanolike paganske agnostike.

kaže se urbane seljačine

Quote from: Бата Животиња on 15-10-2012, 18:27:54
actually, hrišćana nikad nije bilo više nego danas.

Ha ha ha ha ha!
Kakvo bukvalističko gledanje.

Pa normalno da hrišćana nikad više no danas, kao ni muslimana, crnaca, belaca, žena, gejeva, proizvođača malina, zubara i šizofreničara i svega ostalog
kad se broj stanovnika drastično povećao.

Ako je ljudi bilo 2 milijarde 1900, a skoro 7 milijardi danas, logično je da se broj skoro svih povećao.
Govorimo o procentu, a procenti su neumoljivi.

Hrišćani uveliko padaju.  53 % Šveđana, 45 % Holanđana i 42 % Engleza su ateisti.
Kad ih je toliko bilo u prošlosti?

jesi li ti totalno retardiran, ne znaš da čitaš, ili se samo tako šešljaš?

niko živ gore nije tvrdio to što ti tvrdiš.

Odgovaraš imaginarnoj osobi.

   Nisam čitao posle navedene replike, ali ako zaista misliš da je i PROCENAT hrišćana veći nego pre, daj link kojim to potvrđuješ.

   Ja ne znam da li je u srednjem veku u Evropi iko smeo da bude nehrišćanin.

i to je gore objašnjeno