ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Mislim da smo svi poprilično ogorčeni na prevode i voleo bih da se na ovom topiku spomenu prevodioci koje dobro rade svoj posao. Istakao bih i imena onih koji to rade loše ako ni zbog čega drugog onda radi uštede živaca i novca. Bolje je da odmah  kupim knjigu koja me interesuje na engleskom nego prvo da kupim domaće izdanje i tek kad zaključim da to ne mogu da čitam odlučim se da kupim knjigu na engleskom.
Čini mi se da prevodioci koji ne rade prevode sa engleskog mnogo bolje rade svoj posao od njihovih kolega "engleza". Verovatno je za to zaslužno što odgovorni misle da je za prevođenje dovoljna diploma i (pre)poznavanje jezika.
Evo od mene ime jednog dobrog prevodioca sa engleskog: Ivana Đurić-Paunović. Ona radi prevode za Geo Poetiku i koliko sam video za Solaris.
Dakle, hajde da vidimo koji prevodioci kod nas rade svoj posao onako kako bog zapoveda jer pri izboru autora možemo da obratimo pažnju ko je radio prevod i da u skladu sa tim saznanjem odlučimo da li vredi kupovati knjigu ili ne.

Quote from: Miljan Markovic on 18-08-2011, 13:59:53
Čini mi se da prevodioci koji ne rade prevode sa engleskog mnogo bolje rade svoj posao od njihovih kolega "engleza".

Nisam sigurna u to, prevodi Lukjanjenka su dno (mada, to je Alnari).

...javna je tajna da su poslednjih godina, po uzoru na ht+rvatska izdanja, prevodi dela neanglosaksonski pisaca zapravo prevođena sa engleskog prevoda (Uelbek, Ju Nezbo...., pa čak i Mišima u nekoliko navrata)... pa, sasvim moguće i taj Alnarijev pulen...

Sava Babić, u najmanju ruku rečeno, fantastični prevodi sa mađarskog.

Ima i ovde na forumu dosta prevodilaca. Verujem da su oni dobro obavešteni o stanju... Što se mene tiče - izbegavam prevode kad god mogu. Više mi prija da čitam na engleskom.

Quote from: angel011 on 18-08-2011, 14:04:14

Quote from: Miljan Markovic on 18-08-2011, 13:59:53
Čini mi se da prevodioci koji ne rade prevode sa engleskog mnogo bolje rade svoj posao od njihovih kolega "engleza".

Nisam sigurna u to, prevodi Lukjanjenka su dno (mada, to je Alnari).

Upravo videh na nekom drugom topiku da si pročitala sve tri Lukjanjenkove knjige. Dobro si izdržala. Ja sam čitao Mračnu Kulu, dok je Skrobonja radio prevod. Mislim, nije on to bog zna kako dobro uradio, ali bilo je podnošljivo. Kada su promenili prevodioca, uspeo sam da pročitam još prvu knjigu četvrtog dela i odustao...

Skrobonja je odličan. Sebastian Adanko, svaka čast.

Kad smo već kod Skrobonje, meni je njegov prevod Brajsona izuzetno prijao, a druga knjiga, istog pisca, prevedena od strane jedne dame me je unezverila. Da sam prvo čitao njen prevod verovao bih da je Brajson nikakav pisac. Adanko je OK, ali pomalo pati od engleskih konstrukcija. Najviše mi je zasmetala upotreba konstrukcije "bez da". Ako se računaju i prevodi filmova i TV serija, prijaju mi Džonovi prevodi (uz sve rizike da završim kao uvlakač). Istovremeno, iz moje vizure, smatram da su su izjave mnogih o tome da radije čitaju na engleskom pomalo preterane. Ako je pisac jako dobar, onda ne znamo dovoljno njegov engleski, a ako nije onda je svejedno šta ste čitali.

Apropo Adanka... Pričao sam nešto s Gulom da za njegov blog napišem ponešto o Sirijusovim knjigama, pa smo se dotakli prevoda. Jeste, provuče se tu i tamo engleski ali ja imam jedno objašnjenje i to je dobronamerna kritika. Mislim da je čovek prosto brljiv. Primera radi, u "Devijantu" devojčica u jednom trenutku postane devojka, pa se ponovo pretvori u devojčicu. Isto se događa i s jednim dečakom, čak dečačićem, koji jednom bude momak, pa opet dečak. To se da ispeglati, samo je pitanje koliko se vremena uloži u sređivanje teksta, a sigurno se u izdavaštvu "seku uglovi" koliko je to moguće. Dakle, nije to meni toliko veliki problem, mislim da se i engleske konstrukcije provuku zbog pada koncentracije (na to sam mislio kad sam rekao "brljivost").

Mnogo veći plus je vešto baratanje srpskim, nesuvoparnost (ovo je valjda reč?), sjajni trenuci inspiracije da se finim, nerogobatnim jezikom prevede rečenica. Meni se to kod Adanka mnogo dopada, a da pri tome uopšte ne beži od izvornika, ne događa se to da on sam kiti tekst i čini ga "boljim" nego što je piščev. Jer odavno nisam naleteo na prevod koji mi je tako bio simpatičan, pa sam iskopao knjige u originalu i - to je majkumu to. Ali na srpskom vrcavo, lepo, nesuvoparno.

Veoma cenim Aleksandra Milajića kao prevodioca sa engleskog, a čini mi se i da valja obratiti pažnju na Nevenu Andrić. Mada, moram da naglasim kako veoma retko čitam prevode sa engleskog. Kada čitam na srpskom, više volim da čitam naše pisce.

Vrlo mi je drago što si pomenuo Nevenu, ona odlično radi i usavršava se sa svakom novom knjigom, a i posrećilo joj se da radi neke fine knjige, recimo Pračeta. I Aleksandar je dobar, naravno, nego za njega ljudi znaju, a Nevena je odskora u poslu i sjajno je što je već primećena.
A kad je već tema za pohvale, i ti spadaš u prevodioce koji napreduju, uče, čitaju i ne uljuljkuju se starom slavom, svaka čast.

 

Izbegavajte kako znate i umete prevode Dubravke Srećković Divković. Da ne bih ispao klasična srbenda daću vam i ime jedno sasvim solidnog, da ne kažem, dobrog prevodioca - Vladan Stojanović.

A što? Žena je inače i pisac - prvi srpski pisac kojeg je Laguna objavila. Daj neki primer njezinih loših prevoda.

Video si na drugom topiku - Miljan ne može da smisli njen prevod romana Grad i Grad. A drugima je, pak, njen prevod tog romana korektan.

Upravo sam procitao Deretino izdanje Chabonove "Jevrejske policijske stanice", a pre nekih godinu dana sam citao i njihovo izdanje "Neverovatnih avantura Kavalijera i Kleja". Prevodilac je Vesna Petrovic i prijatno sam iznenadjen kako je prevela oba ova romana.

Inace, godinama vec citam Alnarijeva izdanja Kingovih romana - tako da sam ispratio usavrsavanje Vladana Stojanovica, od "Mobilnog" koji mi je bio gotovo nechitljiv, do "Pod kupolom" sa vrlo dobrim prevodom. Ne znam da li je u pitanju to sto je ranije nedostajao lektor, ili se samo prevodilac usavrsio... 

Ili tebi lagano opadaju kriterijumi....

jedan expertski pogled na prevod GOLOG RUČKA (i još ponečega)



http://ljudska_splacina.com/2012/04/dragana-masovic-goli-rucak.html

Quote from: Ghoul on 10-04-2012, 14:14:21
jedan expertski pogled na prevod GOLOG RUČKA (i još ponečega)...

@Ghoul: Na Fejsu si linkovao za stari post u kome pljuješ po Pressingu i Dexi, pa onda ovo... Rasporedi to malo, ne moraš sve da opljuneš istog dana. 

gde ti vidiš pljuvanje?

dexa je sam pljuvao po sebi (nevešto gađajući mene), a ovo drugo je, kao što rekoh, stručna analiza potkrepljena dokumentima, a ne 'pljuvanje'.
ti si nekakav pisac, pa te molim da pažljivije koristiš reči, naročito teške.

Ok, pardon, izvinjavam se, u veoma kratkom roku si uputio na dva svoja posta u kojima se negativno izražavaš o nekim ljudima i jednom časopisu. Možda da to malo rasporediš, da ne bude toliko negativnog u istom danu? 

taj link za dexu mi je sinoć tražio neko ko nije uspeo da nađe na blogu (!), pa rekoh, ajde da okačim svima, davno je bilo, mnogi to možda nisu videli, a zabavno je.

a ovo drugo je bilo planirano za danas, i eto tako.

Predivno. Hvala Jevtri. Da nije nje, ne bih znao za ovo...

-_-

Secam se nekog izdanja "Lust for life", ali ne mogu da se setim izdavaca kao ni prevodioca. Na samom pocetku pise: "Posveceno secanju moje majke".   

U samom delu ima jos google translate zafrkancija. Veoma zabavno, moram priznati.

Quote from: Mica Milovanovic on 31-10-2012, 02:56:39
Predivno. Hvala Jevtri. Da nije nje, ne bih znao za ovo...

  Beše omarno veče u Vučajskom humlju!
(Čekamo Skalopa da se javi, zar nije pominjao da ima tu knjigu?)

Ja sam pominjao da imam -_-

Lako je zabuniti se.

Šta ćeš, sa godinama sve više ličite... -.-

Nije baš tema, al' može da se očeša.


Kad već imamo ovde dosta prevodilaca imam i pitanje za njih.
Da li, kada/ako prevodite uputstva za montažu i rukovanje mašinom koja je stigla iz Amerike, prevodite i njihove mere? Odnosno, da li to ulazi u cenu prevoda?

Па наравно. Шта било коме овде значе јарди, инчи, галони и којештарије? А пошто је конверзија један клик на апликацији или сајту, не видим разлог да се то нешто додатно наплаћује.

Samo proveravam pošto me likovi zavlače. Mislim se, ako već plaćamo hoću da budem sigurna šta plaćamo. Ladno su preveli sve i ostavili inče, farenhajte, galone, stope itd itd. Ok mi je za montažu pošto tako stoji na mašinama, ali u uputstvu za rad sam očekivala prevod i toga, a ne da ja tragam po tekstovima i ispravljam.

Без зезања, ако се преводилац упутства није "потрудио" да преведе мере и тиме практично учинио упутство неупотребљивим, ја бих му платио мање, а не плаћао више за оно што је просто део посла. За упутство то је неопростиво, могу бити изузеци за неке друге ствари, али прецизне мере су за техничке ствари неопходне.

Mere se prevode i kad su književna dela u pitanju, i ne naplaćuje se ništa dodatno za to. Kao što reče Džon, to je prosto deo posla.

Ja da dodam da se mere prevode u svim savremenim tekstovima - mada se ja sa time ne slažem kada je reč o književnom tekstu - pa čak i u istorijskim romanima. Jedino sam se izborio za to da ih ne prevodim u epskoj fantastici, mada nisam siguran da mi lektori to ne rade iza leđa. No, zezanje na stranu - u ovom slučaju je reč o čistoj lenjosti kolega. Nije to baš toliko teško, što reče Džon.

U uputstvima treba; ja bih evt. stavila oba da može da se proveri; u savremenim romanima zavisno od konteksta; u istorijskim nikako, anahronizam do bola. "Mikelanđelo zgrabi malo dleto, ono od 20 cm..."

Moje je mišljenje da mere nipošto ne bi trebalo prevoditi u književnim tekstovima. Ako baš izdavač insistira, može se dati u fusnoti koliko iznosi mera, ali u samom tekstu vršiti preračune je neprihvatljivo...

Pa, ja se u potpunosti slažem sa tobom, ali lektorski stav je da se preračunavanje obavezno vrši.

Ja sam ostavljala originalne mere (govorim o književnosti, naravno, ne o uputstvima) dok mi nije rečeno da treba da se prevode.

Ja sam shvatio da fusnote i primedbe prevodioca više nisu moderne, i izbegavaju se. Meni je okej da junak iskapi dva goa sakea, ali moram odmah tu negde da znam koliko je to tačno.

Ima više razloga zbog kojih mere ne bi trebalo prevoditi u umetničkom delu. Od najbanalnijih koji su već navedeni - da je potpuno blentavo da se amerikanac izražava u metrima, do onih mnogo važnijih - da pisac tekstom šalje određene poruke koje mogu biti izgubljene ako prevodilac sam uzme da preračunava mere. Ako je pisac rekao da je nešto udaljeno 10 milja to ne znači isto kao da je rekao da je nešto udaljeno 16 koma nešto kilometara. Pored toga, možda je pisac želeo da tu brojku deset poveže sa nečim drugim u tekstu, sa deset malih crnaca, na primer. Sve to gubite, ako prevodite mere.

Zamišljam prevodioca koji se suočava sa npr. nautičkom miljom i kreće da je preračunava kao običnu; valjda negde kod Verna ima i momenat kad zaplet zavisi od toga što ih je neko pobrkao... aj to u metrima, majčini sinovi! -.-

E baš fino što ste se ovoga dohvatili pošto imam konkretan problem:

Prevodi se Kiplingova priča "As Easy as A.B.C." za jedan od sledećih Emitora i u njemu kaže: they call a thousand acres a farm in Illinois.

Meni danas aker slabo toga kaže (stoji uredno u rečnicima acre: aker), ne sećam se nešto da sam se sretao sa tim po prevodima, a odgovara našem terminu 'jutro'.

Šta sovjetujete da je činiti?

...imali su par jutara zemlje, malu kuću na kraju sokaka...

EDIT: evo gledam, jutro varira po veličini, ne podudara se sa akrima, ali ovde bih ga svakako ostavila - ne govori se o konkretnoj farmi već o tome kako Ameri drugačije vide veličinu od Engleza tj. hiljadu jutara im je tek "farma" a ne farmetina.
Bili su i knjiga/film A thousand acres, koliko znam prevođeni kao Hiljadu jutara zemlje.
EDIT2: Sad će da se javi neko od Vojvođana i da predloži "lanac" 

Quote from: Mica Milovanovic on 07-11-2012, 12:13:45
Ima više razloga zbog kojih mere ne bi trebalo prevoditi u umetničkom delu. Od najbanalnijih koji su već navedeni - da je potpuno blentavo da se amerikanac izražava u metrima, do onih mnogo važnijih - da pisac tekstom šalje određene poruke koje mogu biti izgubljene ako prevodilac sam uzme da preračunava mere. Ako je pisac rekao da je nešto udaljeno 10 milja to ne znači isto kao da je rekao da je nešto udaljeno 16 koma nešto kilometara. Pored toga, možda je pisac želeo da tu brojku deset poveže sa nečim drugim u tekstu, sa deset malih crnaca, na primer. Sve to gubite, ako prevodite mere.

Ja sam upravo sa tim imao problem u prethodnom prevodu, ali lektorka mi popušta zato što je reč o fantastici. Doduše, ja popuštam njoj oko odvratne transkripcije, pa se nađemo tu negde. Elem, pisac je upotrebio ligu kao meru za daljinu. Lektorka je htela da se to prebaci u milje, ali pošto sam ja odrastao na Tolkinovim ligama i furlonzima, baš sam insistirao na tome.

@Zak

Ja sam uz Jevtru, ali ako baš nećeš jutro - možeš da upotrebiš lanac, što je koliko se sećam više od jednog jutra. S tim da se veličina jutra razlikuje od jednog kraja Srbije do drugog, pa i o tome valja voditi računa ako je potrebna preciznost. Negde imam pradedin rokovnik u kojem su pobrojane sve te stare mere, sa konverzijama u engleske, turske i ruske.

Lepše je jutro nego lanac. Iako sam i Vojvodine sve koje znam koriste jutro, retko lanac.

Ja sam jutro predložio jer aker stvarno nisam sretao, a tu negde odgovara... ne moramo u dlaku, jel'te...

QuoteСТАРЕ И НОВЕ МЕРЕ
(географско – етнографски прилог)
Многи географи, етнолози, историчари и остали читаоци долазе у ситуацију да читају старе књиге и часописе. Нарочито географи користе  старе путописе и репортаже, док етнолози, историчари и остали читаоци радо читају летописе, мемоаре, биографије, хронике и слично. У њима се описују догађаји, обичаји, односи међу људима као и разне вредности, оцене, па и мере. Код читаоца се врло често јавља радозналост да старе мере пренесе на садашње вредности и боље схвати ондашњи начин живота. Данас се често чује да треба све мерити истим ,,аршином" или колико износи ,,три товара блага" или два ,,кондира вина" итд. Ево анализе најчешћих старих мера. 

Мере за дужину
аршин (тур.) значи лакат и достиже од 65 до 75 cm
ланац користила се у Војводини и износи 10 m
цол (нем.) износи 2,5 cm
врста (рус.) износи 1,066 m
хват износи 1.896 метара, а негде само 190 cm
вршока (рус.) износи 4,4 cm
сажењ (рус.) износи 2,13 cm
миља (морска) износи 1.852 m
миља (географска) износи 7.421 m

Мере за течност
аков (мађ.) садржи око 50 литара
ведро (рус.) мери око 12 литара
ока једна од најчешћих старих мера обухвата 1,5 l
четверика (рус.) обухвата око 30 литара
кондир чаша, пехар који садржи око 2-3 dl

Мере за површину
ар мера која је још увек у употреби и износи 100 m2
хектар обухвата 100 ари или 10.000 m2
јутро (рало) обухвата око ¾ ha или тачније 0,72 ha
дулум (тур.) обухвата 10 ари или 1.000 m2
јутро  катастарска јединица која износи 5,75 m2
федан (егип.) обухвата 4.200 m или 0,42 ha
мотика одговара парцели коју копач може да окопа за
један дан (~ 8 ари)
рало  одговара површини која се може преорати за један дан (~ 4.000 m2)
хват износи 3,60 m2
декар обухвата 10 ари
десјатина (рус.) износи око 1 ha

Мере за тежину (масу)
ока износи 1,285 kg
фртаљ (нем.) износи ¼ kg
товар достиже до 128 kg или 100 ока
цента износи 100 kg
квинтал износи 50 kg
дека садржи 10 g
кантар обично достиже до 45 kg
пуд (рус.) износи 16 kg
тона садржи 1000 kg, а вагон прима 10 t

Мере запремине
кубик 1 m3 садржи 1.000 l
хват обухвата 4 m3
цента (метричка) садржи 100 kg
четверика (рус.) садржи око 210 l
регистарска тона oбухвата 2,83 m3
метрички квинтал садржи 100 kg

У последње време у нашој штампи и научним текстовима улазе у праксу све више англосаксонске мере, али без претварања у наше мере што
изазива неразумевање текстова. Навешћемо најчешће употребљаване мере: 

барел (буре) садржи 160 литара
бушел (енг.) садржи 36,3 l; амерички бушел садржи 3,7 l
галон (енг.) садржи 4,5 l; амерички бушел садржи 3,7 l
кварт (енг.) (амер.) садрже по 1,1 l
пинт (енг.) (амер.) садрже по 0,5 l
инч (енг. палац) износи 2,5 cm
фут (енг. стопа) износи од 25 до 30 cm
фунта износи 0,5 kg 
цент износи 100 kg
јард износи 0,91 m; квадратни јард износи 0,83 m2
акр износи 40,4 ари или 4.046 m2
фунта износи 0,45 kg
унца износи 28 g
либра има 16 унци или 453 g

Сва наведена имена ових мера постоје и за дужину, тежину, течност и површину, али са другим вредностима. Постоје мере као што су педаљ, рукохват, нарамак, мерица, прстохват, самр, лакат, сноп и сл.

Миле Милосављеви

(iz časpopisa Zemlja i ljudi #58, 2008)

Zanimljivo, eto, za lanac kaže da je mera za - dužinu.