ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Po ovome bi jedan akr bio otprilike 4 hektara a to je mnogo više od istog broja jutara.
Ako moja logika i matematika saradjuju

Hm da, a ove ruske mere su koliko znam prevođene kao "sežanj" i "desetina"...

a vidi tek ovo sa zlog vikija:
Mere površine [uredi - уреди]Mere površine izvedene iz kvadratnog hvata.

kvadratni hvat = 3,59 m2
motika = 200 kvadratnih hvati = 719,34245 m2
jutro ili katastarsko jutro ili dan oranja = 8 motika = 1.600 kvadratnih hvati = 5754,7396 m2 (zaokruženo 5755 m2)
lanac = 10 motika = 7193,4245 m2
Dan oranja se definiše i kao 4.000 m2. Prema srpskom Zakonu o šest dana zemlje od 24. decembra 1873. (po novom 5. januar 1874), dan oranja je definisan kao "1.600 kv. hvata"[1]


EDIT: ali Švabe koje pedantno navode koliko je jutro iznosilo u kom kraju Nemačke, kako da ih čovek ne voli:
http://de.wikipedia.org/wiki/Morgen_(Einheit))

EDIT: ali Švabe koje pedantno navode koliko je jutro iznosilo u kom kraju Nemačke, kako da ih čovek ne voli:


[/size]Molim da se Švabice ne izostavljaju...

Quote from: zakk on 07-11-2012, 13:41:31
Zanimljivo, eto, za lanac kaže da je mera za - dužinu.

Sećam se da je u dedinom tefteru bila i "koža" kao jedinica za površinu.

Jao, kako je ovo divna tema. <3 

A kad sam tu, na kakvu to groznu transkripciju misliš na koju te lektorka nagnava, Najtflajere?

Eh, duga priča. Recimo da sam ja pobornik toga da se u prevodu fantazijskih romana "zaboravi" da su pisani na engleskom, već da se pretpostavi da su pisani na nekom nepostojećem jeziku te da se ne primenjuju pravila za transkripciju sa engleskog, bez obzira na to kako čak i autor izgovara imena svojih likova. Tako sam ja Moiraine transkribovao kao "Moiraina" umesto kao "Mojrejn", recimo. Između ostalog i zbog toga što svi likovi na koje je ovo pravilo primenjeno zvuče kao tranvestiti koji se bave prostitucijom na Sanset Stripu.

Fair enough. 

A ne bih očekivao da bi se lektor tome usprotivljavao...

Pa, izvorno nije. Međutim, ja sam onda otišao iz Lagune, pa se na tom projektu izređalo nekoliko prevodilaca nakon mene - i nekoliko lektora - da bih ja na kraju završio sa obiljem fleka koje je valjalo vaditi: Neusaglašena transkripcija; različita rešenja za isti pojam - počesto u istoj knjizi; nepodudarnosti između nastavaka, zato što su kolege prevodile samo jedan - pa čak i pola - romana u serijalu, bez upuštanja u docnije romane gde se neke nedoumice razjašnjavaju itd. Sve u svemu, kada sam se vratio na taj projekat morao sam da u velikoj meri prihvatim rešenja tih ljudi koji su radili između mene, da tako kažem. A lektorka sa kojom sada sarađujem veoma je tvrda glede Prčića, pa nemam mnogo manevarskog prostora - niti se ikome sad isplati da ispravljam mrtvom magarcu karanfil.

Jutro ti je veće, a ralo ti je isto, a deluje lokalno.


Inače, treba prevoditi u stručnoj literaturi, a u književnoj fusnota, pa posle nek' se čitalac snalazi.

U zadnje vreme je sve manje fusnota sa prevodom mernih jedinica, sva sreća pa imam mobilni i u njemu aplikaciju da mi preračuna. Neke jedinice se upamte, al bude ponekad i novih.

Quote from: Миле Милосављеви on 07-11-2012, 13:40:35СТАРЕ И НОВЕ МЕРЕ
миља (географска) износи 7.421 m

????

I forum sam zbunio pa mi je dva puta postovao...

http://en.wikipedia.org/wiki/Mile#Historical_miles_in_the_Arabic_world_and_Europe

QuoteThe Meile was a traditional unit in German-speaking countries. It was 24,000 German feet; the SI equivalent was 7586 metres in Austria or 7532.5 metres in northern Germany. There was a version known as the geographische Meile, which was 4 Admiralty nautical miles, 7,412.7 metres, or 1/15 of a degree of latitude.

Aha, hvala. Znaci geografska milja je u stvari nemacka nauticka milja...

Geografska milja je četiri minuta.

Ma vidite vi ove tabelice:

http://de.wikipedia.org/wiki/Meile

http://ikar.sbb.spk-berlin.de/werkzeugkasten/sonderregeln/4_3.htm

Kako su cakani!!

I sad još čovek da izgata nekako na KOJU milju je pisac mislio...

Vec duze vreme me kopka nesto,
pa posto se ovde okuplja i dosta prevodilaca,
osecam slobodu da pitam.

U Poovom Gavranu, postoji stih:
"Quaff, oh quaff this kind nepenthe, and forget this lost Lenore!"

U svim prevodima na koje sam naisao (mada ih nije bilo puno, al ajd)
ta rec nepenthe je ostavljena bas tako - "pij nepenthe...".

Sta mislite, da li bi (i kako) to moglo da se prevede,
ili je ispravno ostaviti ovako?

"Nepente" je doslovce "lek za tugu", ako se ja dobro sećam Homera.

Dakle, kada bi se to posavremenilo, bilo bi nešto tipa "Pij, o pij ovaj blaženi bensedin i zaboravi..."

argh, sad ne mogu da se setim, ali postoji u slovenskoj mitologiji neka voda (ili trava?) od koje se sve zaboravlja...

bensedin 

Najbolje da se pogleda u ovo izdanje; neko je već to rešio, siguran sam...

QuotePosle Gavrana na engleskom, nižu se i ukrštaju prevodi na srpski jezik. Pohvala Edgaru Alanu Pou i njegovoj vrhunskoj pesmi, u isti čas i u istim koricama, pohvala je i njenim prevodiocima: Nika Grujić Ognjan (1878), Milorad (Popović) Šapčanin (1882), Svetislav Stefanović (1903), Jovan Ćirilov (1952), Trifun Đukić (1965), Vladeta Košutić (1972), Kolja Mićević (1972), Branimir Živojinović (1979), Kolja Mićević (2006).

Uspeo sam da zaboravim i da sam se upoznao i da sam pričao sa Koljom Mićevićem... zreo sam za penziju -_-

Quote from: Nightflier on 08-11-2012, 00:40:57"Nepente" je doslovce "lek za tugu", ako se ja dobro sećam Homera.

Aha, nisam znao.

Quote from: zakk on 08-11-2012, 00:55:35Najbolje da se pogleda u ovo izdanje; neko je već to rešio, siguran sam...

Ok, bacicu pogled, kad/ako naidjem na knjigu.

Moj problem sa navedenim prevodiocima se završio svađom, nismo baš familiju jedni drugima pominjali, ali je bilo tu negde. Ako baš želite da znate nikad im niko nije tražio da prevode mere niti oni to rade, jer (bože moj) oni nisu matematičari i tehnička lica. Kome treba nek uzme da računa.
Super, bar znam s kim više neću sarađivati.


Inače, ako još niste razrešili lanac i jutro evo šta kažu paori iz Zadružnog saveza Vojvodine.
* jutro ili katastarsko jutro = 5.754,7396 kvadratnih metara, ali se često zaokružuje i na 5.755 kvadratnih metara
* lanac = 10 motika = 7.193,4245 kvadratnih metara


Sad nastavite sa Poom.

Quote from: Plut on 09-11-2012, 22:30:01
Moj problem sa navedenim prevodiocima se završio svađom, nismo baš familiju jedni drugima pominjali, ali je bilo tu negde. Ako baš želite da znate nikad im niko nije tražio da prevode mere niti oni to rade, jer (bože moj) oni nisu matematičari i tehnička lica. Kome treba nek uzme da računa.
Super, bar znam s kim više neću sarađivati.

Због болдованог им реци да сам их отерао у три пизде материне. Не да ми се да сад пробудим млађе дете да употребом овог сајта:

http://www.onlineconversion.com/

прерачуна све што треба. Јер старије дете то можда може да прерачуна и без сајта.    Јбт, и онда после људи кукају што немају посла и губе клијенте. 

Ako su u pitanju takvi debili, možda je i bolje da ostave originalne mere, pa da preračunavaš ti. Ko zna šta bi oni izračunali...

Istina...

Quote from: Nightflier on 07-11-2012, 14:31:29
Recimo da sam ja pobornik toga da se u prevodu fantazijskih romana "zaboravi" da su pisani na engleskom, već da se pretpostavi da su pisani na nekom nepostojećem jeziku

'rvaCkom, recimo










A kad veliki pobornik zaboravljanja uspešno zaboravi na kom li ono beše jeziku piso King, dobijamo ovakav ,,prevod"








Naravno, na sam pomen Zelene milje, ova slina od prevodioca se oma doseća da je zgodno sakriti se iza:

Quote from: Nightflier on 09-11-2012, 13:46:48
E da. "Zelenu milju" je radio Boban. Mene su samo potpisali.

To je na forumu, na blogu se pa dosetio da je zaboravio da nije prevodio... tako nekako.




http://www.blogger.com/profile/03505845968380804736

Nekim čudom, pobornik zaboravljanja, je zaboravio i predgovor autora, najavljen na naslovnoj, pa za vas koji ste ga platili ali ne i dobili, evo:






Vi koji niste platili, ne preuzimajte. Rekoh vam da... e jbga.


Ah da, ima i drugo prvo (kupujmo) domaće izdanje, tu je isti tekst prevodila Ana Drenjanin, dok se pobornik zaboravljanja, Ivan Jovanović, igro lektora i koLektora

Pazi stvarno nema predgovora, kolko sam bio zaluđen, a još uvek jesam, nisam ni skontao da nema tog dela knjige, bar da nisu stavi na naslovnu stranu, pa nikom ništa, al ovako 

Quote
"Cold weather is expected to me, said Minister of the line"

Na zvaničnoj internet stranici Ministarstva energetike, u odeljku na engleskom jeziku, nalazi se tekst koji je postao tema sprdnje anglista, budući da se na zvaničnoj prezentaciji ministarstva umesto adekvatnog prevoda, nudi tekst provučen kroz Google translate.

http://www.021.rs/Info/Srbija/Cold-weather-is-expected-to-me-said-Minister-of-the-line.html

Imaš ti jel' nešto translate english Google protiv?

Nikad ja nisam da imam protiv nje.

Evo nešto slatko. Neko mi je poslao link sa Stipanovom pričom prevedenom na engleski. Zamolio sam Katarinu da pročita jedan paragraf i da mi kaže je li to dobar prevod. Rekla mi je da je to šta je pročitala - sasvim engleski. Možda će zainteresovani biti zadovoljniji nego što jesu.

Quote from: Miljan Markovic on 26-02-2012, 21:33:14
... sasvim solidnog, da ne kažem, dobrog prevodioca - Vladan Stojanović.

Ko me je vukao za jezik.    

Dečko definitivno nije talentovan. Definitivno. Čitam Kingov roman Pod kupolom. Kako stvari stoje, uskoro ću prestati. Ipak, teško mogu da poverujem da je King počeo tako loše da piše, mada ima delova gde mislim da je to isključivo Kingova krivica, ali, takođe, mislim da celokupnom utisku kumuje u mnogočemu ovaj nesrećni prevodilac. Ako bih se vezao za sitnice, Vladanu se i posle toliko hiljada prevedenih strana (Kinga) likovi deru jedan na drugog; taj i taj mu se nalazi na toj i toj ulici; gorionici sagorevaju metre gasa na sat i slično...

Pa da li na kraju se acre prevodi kao aker, jutro ili ralo?


Da li je nekome poznato da su sljedeći termini uspješno (!) prevedeni (što će reći da postoje baš precizni srpski termini) na našem jeziku i ako jeste gdje to?


hue
lightness
brightness
tint
shade


dakle, interesuje me da li postoje neki ustaljeni prevodi ovih termina ili je sloboda data prevodiocu?

Ime furlong dolazi od staroengleske reči furh sto znači brazda i land sto znači duga. Ime nas vraća u istoriju, a prvo je označavala dužinu brazde u jednoj akri polja. Tako je nastala i mera za površinu akra. Jedna akra je površina koja je duga jedan furlong, a široka jedan lanac.
http://sl.wikipedia.org/wiki/Aker
Što će reći: akra je akra i nema pandan u našem jeziku, kao što ni liga (tj. dužini od oko 3 milje) koja je u engleski govor došla kao rimska mera -  koliko legija može da pređe u određenom vremenu, za jedan sat.

Quote from: scallop on 24-12-2012, 01:02:58
Evo nešto slatko. Neko mi je poslao link sa Stipanovom pričom prevedenom na engleski. Zamolio sam Katarinu da pročita jedan paragraf i da mi kaže je li to dobar prevod. Rekla mi je da je to šta je pročitala - sasvim engleski. Možda će zainteresovani biti zadovoljniji nego što jesu.

A? Vi razmenjujete linkove sa mojim pričama?

Quote from: entelehija on 13-05-2013, 01:54:04
Pa da li na kraju se acre prevodi kao aker, jutro ili ralo?


Da li je nekome poznato da su sljedeći termini uspješno (!) prevedeni (što će reći da postoje baš precizni srpski termini) na našem jeziku i ako jeste gdje to?


hue
lightness
brightness
tint
shade


dakle, interesuje me da li postoje neki ustaljeni prevodi ovih termina ili je sloboda data prevodiocu?

Ovo prvo: zavisi od konteksta.


Ovo drugo: zavisi za šta ti treba. Meni se čini da ti tražiš tehničke termine, a oni su kod nas preuzeti (bar u terminologiji likovnog) iz francuskog: tonovi, nijanse, valeri. Najbolje da nađeš neki naš udžbenik ili priručnik o osnovama slikarstva. (Ako se radi o pojmovima u književnom tekstu, imaš, svakako, veću slobodu prilikom prevođenja.)

Hvala!
Da interesuju me tehnički termini ali nisam zadovoljan prevodima kojima se koristi likovna umjetnost ili teorija forme znajući da na engleskom oni imaju toliko specifično značenje. Npr., nigdje nisam naišao na valjan prevod (koji uključuje i razliku ta dva termina) riječi brightness i lightness je ih oba prevode sa istom našom riječju. To me podsjeti i na image, picture, painting koji se ovdje u prevodu takođe ne razlikuju...
Valjda će neko ko se bavi modernijom i tehnološkom stranom konačno prirediti neki valjan prevod...

Mnogo si strog evo sad gledam, Nemci takođe obe reči prevode sa Helligkeit (barem na nepouzdanoj Vikipediji). Ako ove definicije stoje:
Brightness
The "attribute of a visual sensation according to which an area appears to emit more or less light".
Lightness, value
The "brightness relative to the brightness of a similarly illuminated white".

onda je brightness stepen sjaja, jarkost, a lightness valjda valer. Koji su to postojeći prevodi koji ti ne odgovaraju?

Što se tiče "image, picture, painting" umereno sam sigurna da će iole ozbiljniji prevod svakako da razlučuje te pojmove, sad da li određivanjem terminologije na početku teksta ili nekako drugačije, to zavisi od prevodioca i urednika...

Ja bih brighness preveo sa svjetljivost a lightness sa osvjietljenost, dok prevodioci inače oba termina prevode sa osvijetljenost ili ponekad svjetlina.
Što se tiče valera mislim da on više odgovara terminima tint i shade jer prvi predstavlja svijetljenje dok drugi označava sijenčenje (tamnjenje) što u likovnim umjetnostima označava valersku skalu (od svijetlog ka tamnom a u pitanju je isti ton, hue, ili -kako bi se hue isto moglo prevesti- obojenost).
U teoriji o boji radi se o bitnim razlikama ali, kako vi rekoste, u kolokvijalnoj upotrebi prevod može da bude i slobodniji.

Za image, picture i painting jedino što mi pada na pamet je stavljanje izvornog termina u zagradama. Naročito danas kad postoji cijela jedna nauka o slici (image) koja može a i ne mora da uključi picture i painting.

Hm, ok. (Sad tek vidim koliko je godina prošlo od likovnog u osnovnoj školi)

Za image itd: meni se ovako površno čini da je problem samo da se napravi distinkcija image/picture tamo gde je od značaja, painting se rešava nekom naznakom da se misli na konkretno umetničko delo (npr: "slika temperom") ali uvek sve zavisi od konteksta.

I da, molim te, bez persiranja, jer to pomiče doba moje osnovne škole u još veću daljinu

Da, u ovom drugom slučaju bitnu razliku treba napraviti između image i picture. Nisam siguran da li za tu razliku odgovara njemačko bild i abbild.
Takođe postoji, kad smo već kod boja,  razlika između color, paint i dye.
Mislim da sam u nekim knjigama nailazio da se kod nas i dye prevodi sa boja a trebalo bi, kako Hrvati to rade, prevesti kao bojilo. I napraviti razliku između bojanja (painting, što se kod nas prevodi sa slikanje, iako bi bilo pravilnije bojanje jer slikanje uključuje riječ lik koja upućuje na picture) i bojadisanja  (dyeing)...

QuoteI da, molim te, bez persiranja,

Ma šta kažete... 

Ovo je nekima (čitaj: jevtra) poznato, ali moram da navedem, jer sam tek nedavno nabavio izdanje из 1925. Kiplingovih Izistinskih priča, prepričanih od strane генијалног Stanislava Vinavera:


Za ovo moram da pređem na ćiliricu, na veliku zstefovu radost 



...


Преводио сам са дрхтавом и благодарном љубављу ову књигу коју су једни нараштаји већ научили на памет, а други се спремају да је науче, да је унесу у сва своја ткива и начине до краја живота својом.


Превод је слободан, он се старао да изнесе не толико случајне буквалне поједине Киплингове речи, колико њихов вечнији склад, Киплингову недокучну и мудру музику. А она струји не само преко и поред речи, обилазећи их, него иде, пробија се и провире и кроз саму њихову срж, и шиба из њиховог камена светлим чудом тајних и неслућених извора.


...


Како је Кит дошао до свога ждрела


У мору једном у давно време, о миље моје, живео је један Кит, и јео је рибе.


Он јеђаше моруну и јеђаше коруну, и кркушу и мркушу, и буцова и морског куцова, и рибу клизуљу и рибу гмизуљу, и црвенперку и њену ћерку и извијену и превијену, а у лукавству печену, шепртљиву и превртљиву бегуљу - рибу јегуљу.


Све рибе што их је само знао пронаћи у мору. појео би: свако чељ-аде својим чељ-устима - овако!


итд. итд.

Quote from: Miljan Markovic on 26-02-2012, 21:33:14
Da ne bih ispao klasična srbenda daću vam i ime jedno sasvim solidnog, da ne kažem, dobrog prevodioca - Vladan Stojanović.

Sva sreća pa si se izvukao posle. On je preuzeo Kulu posle mene, i dok sam ja (a ne pišem ovo sad da hvalim sebe... baš) sanjao kako da prepevam komala-pesmu, jer em sam navikao da čitam prepevane pesmice u knjigama, lepo sa rimama, em volim to da radim, čovek je sve i jednu rimu (a rime su BIG THING u šestoj knjizi) preveo samo bukvalno i ostavio tako kako je. U prvoj polovini pete i u  šestoj knjizi ima par stihova:
"Oh Susannah-Mio, divided girl of mine, done parked her rig in the Dixie Pig in the year of '99."


Ja sam to, vodeći se znanjem ZAŠTO Suzana ide u kafanu Dixie Pig, i pod kojim okolnostima se nalazi u 1999. (dakle nije dočekala godinu "prirodno", nego je "skočila" tamo) preveo ovako:


"O, Suzana-Mio, podeljeni anđele moj, parkirala si KLINJU u DIKSI SVINJU, u godini '99" (devedeset devetoj)...


Na nekoliko mesta se stihovi pojavljuju u šestoj knjizi, između ostalog u naslovu jednog odeljka, gde je Stojanović napisao "Suzana-Mija, moja podeljena dragana". Na drugom mestu, gde se ona priseća celog natpisa, on piše "Suzana-Mija, moja podeljena devojka, parkirala je svoj kamion pred Diksi Pigom godine 1999". Kasnije, Stojanović od kamiona napravi kočije, pa u jednom odeljku tako prevodi...
Ja sam se držao Skrobonjinog šablona prevoda onih North Central Positronics natpisa, gde je sve ostavljano tako u originalu, Stojanović je rešio da transkribuje.
Kod scena koje su skoro pa preslikane iz treće knjige, prepisivao sam Skrobonju (i menjao gde je i King menjao), jer mi je bilo bitno da ostane ta magija kako se scena ponavlja. Stojanović je sve sam radio, "svojeručno".
Doduše, ja sam imao sreću što sam fanboy pa sam imao i propratne knjige s rečnicima i pesmicama za svih sedam knjiga, koje je Robin Furth pripremila za Kinga.
Jedna od stvari koje su me najviše iznervirale je ime jedne kuće u sedmoj knjizi. Naime, znamo (ili možda i ne znamo) kako su Kingove knjige sve na neki način povezane. Tako u Vreći kostiju imamo kuću koja se zove "Sara laughs", što je kod nas prevedeno sa "Nasmejana Sara". U sedmoj Kuli ima kuća koja se zove "Cara laughs", očigledno twinner (pojam iz Talismana) već pomenute Sare. Ja sam prasnuo u smeh čitajući, znajući da prevod, ako hoćemo da budemo konzistentni unutar izdavačke kuće, treba da glasi "Nasmejana Kara". Čak sam to stavio i kao nick ovde pa mi je Boban, naravno ne znajući šta je u pitanju, pretio na pp. Ah, ta divna vremena. Stojanović je pak preveo: Kara lafs.
A vidim bogami i rečenice poput "uzvratio mu je klimoglav". Klimoglav?
Ok, dosta o njemu.


Pre no što kažem još nešto o nekima, moram da se ogradim od nečega - Raj Asasina, Laguna. Nit' je roman nečemu, pa shodno tome nije ni prevod. Ja sam mislio sve vreme dok sam radio da je do mene, al' nije samo do mene. A i u Kuli mi na par mesta recimo fale reči, ali to me ne brine, pošto očigledno ne možemo biti savršeni, pa čak i pisci sami maše padeže i izostavljaju reči u rečenici.


Mogu da postujem i jedan mail prevodioca... ne znam mu ime, znam da je preveo "Anđele i Demone", koji je Alnariju poslao mail napljuvavši mene (pišući čak kako se vidi da nisam nikad čitao Kinga ), a onda i moj odgovor njemu na prozivke, na koji nikada nisam dobio odgovor. Ja u to vreme još ne bejah pročitao "Anđele i Demone" (tj nisam ih ni do današnjeg dana čitao), ali znam da čovek voli 1950's da prevodi kao "hiljadu devetsto pedesete" ili tako nekako. A da, u mailu gde mene pljuje, hvalio je Magdalenu Reljić. 'nuff said. O Kuli i prevodima Kule mogu još do sutra, pa ću stati ovde (pogotovo da ne krenemo u priču o plaćanju prevoda i lekturi i tako... mada možemo i to drugom prilikom).


Zanimljivo mi je da niko na topicu nije reagovao na prozivku za Zelenu milju. Vrlo zanimljivo. Imali smo nebrojene situacije tipa "nisam ja to prevodio!" No, dobro.

Isto mi je čudno kako niko ne pomenu Roganoviće? Zbog zločina nad Harijem Poterom ja bih, da živimo u svetu Pesme leda i vatre, naredio da im se odseku ruke. Ovako, danas, zadovoljan sam činjenicom što je Narodna knjiga onomad izgubila prava, što je neko iz Evro Giunitija ili imao dovoljno mozga sam od sebe ili je pratio forume, te odlučio da knjige da na ponovnu lekturu. Ali Roganovićima zabraniti pristup izdavaštvu. Magdaleni Reljić isto.


Koga od prevodilaca mogu da pohvalim... Nenada Dropulića iz Lagune recimo. Hvalio bih Gorana Kapetanovića da nije Vremeplovčeve žene i neobjašnjivog guranja prideva umesto priloga u konstrukciji sa "delovati"... (delovala je tužna, delovala je lepa, delovala je vesela).


Tako da bih se složio s Kuncem, uglavnom pribegavam originalima. Mada sam počeo opet da čitam prevode, jer posle par godina prevođenja teološke literature hoću malo da se vratim i beletristici, pa moram da vidim kakvi su sad trendovi, svaki lektor hoće nešto drugo.


I da, ogroman problem nam je naš sopstveni jezik, ovakav kakav je, nesređen i bez jasnih smernica u mnogobrojnim oblastima samog jezika... tako da su prevodioci manje-više stalno u nekom ćorsokaku.


@Mića:
Ja nešto nisam fan takvih prevoda    Treba davati prednost duhu, a ne samom bukvalnom tekstu, ali ne treba biti ni previše slobodan.

Iako je prevod Revolveraša sasvim solidan, ipak, imam primedbe na Skrobonjin prevod.
"Uzmi tužnu pesmu i učini je boljom." Iskreno, ovaj stih meni ništa ne znači. Da je možda ostavljen u originalu ili u vidu fusnote koja bi objasnila o čemu se radi ("take a sad song and make it better", dakle pesma Bitlsa Hey Jude), mislim da bi bilo kud i kamo bolje.
Ili, prokleti ritam pesme Šlic od čičak trake! Jebote, trebalo je da nađem original Revolveraša da bih shvatio da je u pitanju pesma ZZ Top Vecro fly koja ima upečatljiv ritam. Mislim da je i ovo trebalo da bude rešeno kao i sa stihom Bitlsa.
Ali dobro sad, lako je biti general posle bitke...

Da, to sa stihovima je... onako.
Inače, Nemci nisu ladno prevodili uopšte pesme... ostavljali su u originalu. A i ovaj noviji prevodilac im je užas, baš loš nemački. Ranije su imali jednog prevodioca za Kinga koji je bio fenomenalan, čak je i sedamdesetih/osamdesetih bio u redovnom kontaktu sa samim Kingom da se konsultuje oko nekih stvari.

A apropo Zelene milje bez predgovora... Alnari ima običaj da stavi korice novijih izdanja, a da unutra budu starija... Revolveraš je najbolji primer.