ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Kad neko okači na JuTjub, ja ću linkovati. Retko bizarna epizoda.

Quote from: zakk on 20-11-2012, 21:02:57
Ovo za Kalmegdan je stvarno bilo dovoljno za danas, a ovo sa javnim servisom ga pretera -_-

Na sve ovo dodaj i da je utorak vece vreme za "Budvu na pjenu od mora" i let's call it a day. 

Gledao sam sinoć na RTS emisiju o Hagu, gde je gostovao i onaj Vukčević. Kakve smo mi nesposobnjakoviće angažovali da se bave pitanjima naših žrtava, to je strašno. Čovek ne može gramatički ispravno da završi dve rečenice, muca, preskače...

Quote from: Melkor on 20-11-2012, 19:11:53


EDIT izgleda da nije http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Profesor-osudjen-zbog-casa-istorije-na-Kalemegdanu.sr.html

Znaci, ako slucajno vodis neke prijatelje iz inostranstva na Tvrdjavu, jezik za zube...
Da li se sankcije mogu donositi i retroaktivno?
Ivica Dačić-Kalemegdan

Eh, ovi Pazarci    Udarili i na Srbiju i na Crveni krst

Zastava Srbije zapaljena u Novom Pazaru 

Quote
Nepoznati vandali zapalili su zastavu Srbije i istovremeno zastavu Crvenog krsta skinule s jarbola i zaboli u travnjak
NOVI PAZAR - U Novom Pazaru, ispred prostorija Crvenog krsta nepoznate osobe su tokom noći sa jarbola skinule zastavu Srbije i zapalili je, saopštila je danas novopazarska policija.
"To je drugi put kako nam pale zastavu.Policija je izvršila uviđaj, uzeli su ostatke zastave i neke kartone koje su doneli da je zapale", kaže službenica Crvenog krsta.
Nepoznate osobe, za kojima se intenzivno traga, zapalile su zastavu Srbije i istovremeno zastavu Crvenog krsta skinule s jarbola i zabole u travnjak "i na ovaj način počinili krivično delo povreda ugleda Srbije".
"Policija preduzima sve mere u cilju pronalaženja počinioca", navodi u saopštenju Policijska uprava u Novom Pazaru, čiji pripadnici su izvršili uviđaj.
O svemu su obavešteni istražni sudija Osnovnog suda i tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Pazaru, dodaje policija.

Naravno, pretpostavljam da je zastava Crvenog krsta skinuta jer je, eto, krst a ne polumesec. Stvarno nas ima tupavih...

ništa novo pod suncem, fufe vole svinje - ali ipak, slikovito!

Možda su mu rođake???

 Ma, to su bre kandidatkinje za vremensku prognozu na PRVOJ !!

ovaj tip je ljepši od gula, btw.

Ma to je samo poslovna pratnja. Cijena? Prava sitnica...

Ko još ne bi voleo da slika sa tim cicama?

Neverovatan razvoj situacije!

Quote from: PingvinPatuljak on 21-11-2012, 19:56:28
ovaj tip je ljepši od gula, btw.

nije sve u ljepoti, sta je sa inteligencijom?

hm, lapsus.

pa da, gul nije došao na briljantnu zamisao da se ovako krasno uslika. tip, ne samo da je ljepši, već je i pametniji od njega!

ma da. i jos se gul uvijek slika u nekim rupama. koju ce tamo namamiti, nema tog novca.

hm, je l ovo pravi tajmlajn slika?

Pa i da nije kakve veze ima?

pa ako je ovakav redosled, onda priča ide "Čanak toliko smorio dve devojke da ih je pretvorio u lezbejke", a ako je drugačiji onda je priča "Čanak je toliki mačo da je dve devojke odvratio od lezbejstva i izveo ih na častan put heteroseksualizma". mislim, razvoj situacije zavisi od sleda slika, zar ne?

Prati nivo pića u čašama. -.-

Ne. Već je Čanak duh.

Devojke se okrenule ka njemu, spremne da ga poljube.
Zatovrile oči (ljubiti Čanka sa otvorenim očima ipak nije uverljivo ni za SF),
a onda se desio PAF i Čanak nestade.
Prizva ga Aladin.

Unapred se izvinjam na vulgarnim rečima, al drugačije ne bi valjalo.

ISTORIJA SRBA - UKRATKO

Bog stvori Zemlju, stvori i narode razne a među njima naravno i Srbe.
I reče Bog Srbima: Vama dajem jednu veoma specifičnu osobinu, neka to bude kurčenje, a da stvar učinim zanimljivijom neka to bude kurčenje bez ikakvog osnova.
I još reče Bog: Idite sada Srbi i kurčite se po Zemlji dok je sveta i veka, i dok neka sila ne popizdi pa vas satre do poslednjeg.
I tako Srbi godinama hodiše po jevroaziji dok konačno u VII veku ne dođoše na Balkan.
Jedan Srbin reče: Čini mi se da je ovaj plodni balkanski prostor izuzetno povoljan za kurčenje. Ostala braća podržaše ga u glas. Čak šta više, reče glavni Srbin, hajde da se nastanimo u sred Balkana da bi naše kurčenje došlo do izražaja.
I kurčismo se tako vekovima dok ne dođoše Turci.
Kad dođoše oni vele: Aman Srbistanci daj samo da prođemo tuda pa da pljačkamo bogatu zapadnu jevropu.
Srbi odgovoriše: Kurac da prođete.
Satreše nas.
Posle pet vekova izbi buna.
Turci vele: evo vam primirje, Srbi vele: Evo vama kurac.
Prođoše ondak ratovi manji i veći dok ne dođe do Prvog svetskog rata.
Austrougarska reče: Aman Srbi deset puta smo veći od vas, predajte se.
Odgovor je glasio: Predamo se kurac bre! Satreše nas.
Dođe i Drugi svetski rat. Vlada potpisala pakt. Narod viče: Kurac pakt.
Nemačka kaže: Dobićete po pički.
Srbija kaže: Dobićete vi kurac, i to tvrd za mnogo godina. Satreše nas.
Ameri rekoše: Dajte bazu na Kosovu.
Srbin reče: Damo vam kurac na Kosovu i to u paketu sa još dva kurca da se zasladite.
Satreše nas.
Nato viče: Uđite u naš pakt da vas ne bi razmoždili.
Mi vičemo: Uđemo kurac u vaš kurčevi pakt, nabijemo vas sve na kurac, i usput popušite nam kurac. Epilog se da naslutiti...
Naša priča se nastavlja..

Quote from: tomat on 22-11-2012, 20:46:11
pa ako je ovakav redosled, onda priča ide "Čanak toliko smorio dve devojke da ih je pretvorio u lezbejke", a ako je drugačiji onda je priča "Čanak je toliki mačo da je dve devojke odvratio od lezbejstva i izveo ih na častan put heteroseksualizma". mislim, razvoj situacije zavisi od sleda slika, zar ne?

A šta ako su devojke BI, to je danas popularno, da se ne zna šta si i ko si, gde mećeš ili ti meću.

Zbunjen sam. Zar nismo mi njima uterali par puta?

Prosinečki i Savićević pevaju "Ko to kaže ko to laže Srbija je mala"

Quote from: Barbarin on 25-11-2012, 12:53:48
Unapred se izvinjam na vulgarnim rečima, al drugačije ne bi valjalo.

pa i nisu vulgarnosti problem, već što je sve ostalo netačno

eto Bugarske i Rumunije, nikada se nisu ''kurčili'' pa nešto ne vidim da su bolje prošli.

Blic: Srpske rukometašice pozirale u bikinijima, osmesi garantuju uspeh na EP!

Quote from: Бата Животиња on 25-11-2012, 18:05:06

Quote from: Barbarin on 25-11-2012, 12:53:48
Unapred se izvinjam na vulgarnim rečima, al drugačije ne bi valjalo.

pa i nisu vulgarnosti problem, već što je sve ostalo netačno

eto Bugarske i Rumunije, nikada se nisu ''kurčili'' pa nešto ne vidim da su bolje prošli.

Šta je netačno? Ovo je priča o Srbiji ne ovima sa istoka.

Mogli smo da pustimo Turke, mogli smo sa Nemcima da budemo u paktu, mogli smo Amerima da damo da naprave bazu i da Kosovo bude u Srbiji, nismo morali da težimo izlasku na Jadransko more....

aha: da smo pustili turke, oni bi samo kulturno prošli ka beču, i ne bi nas dirali;
i nemce da smo pustili, ništa nam ne bi falilo, bili bismo švajcarska na balkanu, kako da ne;
i baze na kosovu da smo pustili dobrovoljno, to bi se sjajno odrazilo za našu malu privredu.

jeste.

Barbarine, Bugari i Rumuni su pustili Turke i Austro-Ugare, prvi su potpisali Trojni pakt sa Hitlerovom Niemačkom i maltene nisu mnogo ni ratovali ni ginuli, ušli su u NATO i EU, a (da zadržimo postojeću terminologiju) i dalje mogu da nam puše kurac.

Bugara ima nešto više od Srba, standard i ostalo, bez ikakvih ratova i kurčenja - golja najobičnija. Rumune da ne spominjemo. Svi smo tu na istom geografskom prostoru, preko svih nas su gazile imperije, ne misliš valjda da mi pričaš da to što je Srbija 100 km zapadnija od Bugarske nešto znači u imperijalističkom smislu?

Kao ''SAMO'' o Srbiji ćemo da pričamo, e pa nećemo. Priča tvrdi da samo pristali da jedemo govna bilo bi nam bolje. Sasvim logično treba pitati zašto Rumunima i Bugarima nije bolje kad oni jesu jeli govna, mi i ovako kljakavi i dalje imamo bolju državnu organizaciju, obrazovni sistem, manji spoljni dug itd... jedina razlika je malograđanska, ono tipa ''sramota me što svi u svetu Srbe znaju samo po zločinima'' i tome slično.

Sveukupno gledano, Srbija je i dalje pojam za Bugarsku.

Srbija je pojam za još neke zemlje tu ćemo se složiti, al moramo se složiti i da su različiti narodi, pitanje je kako bi mi da smo kao oni, al naravno šta je bilo bilo je i ne može se ispraviti.

A za bazu, jel na trebalo bombardovanje i ostale zajebancije, oni su bazu napravili drugu po veličini, uzeli Trepču i ko zna šta sve ne, a šta smo mi dobili, NS još nema 3 most, mnogi gradovi još u ruševinama, fabrike razorene, pa sad kupuj kućne apaate tuđih firmi, itd.

Ako je ovo ironija, ignorisite, al moram da napomenem...

Quote from: Barbarin on 25-11-2012, 18:24:12
mogli smo Amerima da damo da naprave bazu

Ovo je cesta greska koja se provlaci!
Drzavno rukovodstvo SRJ je nudilo NATO paktu
ne samo baze u Srbiji, vec i clanstvo u tom paktu,
samo da ne dodje do agresije.

Drzava je odbijena uz reci - ne, vi morate biti vojnicki porazeni.

Prvi put čujem za ovo, iako ima smisla, al ne verujem. Mada u ovom svetu sve je moguće.

Quote from: Boris on 25-11-2012, 20:15:17
Drzavno rukovodstvo SRJ je nudilo NATO paktu
ne samo baze u Srbiji, vec i clanstvo u tom paktu,
samo da ne dodje do agresije.

Drzava je odbijena uz reci - ne, vi morate biti vojnicki porazeni.

izvor?

Quote from: Ghoul on 25-11-2012, 20:56:00

Quote from: Boris on 25-11-2012, 20:15:17
Drzavno rukovodstvo SRJ je nudilo NATO paktu
ne samo baze u Srbiji, vec i clanstvo u tom paktu,
samo da ne dodje do agresije.

Drzava je odbijena uz reci - ne, vi morate biti vojnicki porazeni.

izvor?

Bivsi Predsednik Srbije Milan Milutinovic,
u intervjuu RTS-u (uzivo emisija). Ne secam se se datuma,
mogu sam da ga priblizno lociram, polazeci od pdataka:

- da je taj intervju bio posle promena 2000.
- a logicno je da je bio i pre njegovog odlaska u Hag, 2003.
- ne verujem da je to bilo posto je pusten, 2009.
  pre mi deluje izmedju prva 2 datuma.

Skoro je ovo rekao i neki profesor sa Pravnog fakuketeta,
al mi se cini da je koristio isti izvor kao i ja

Quote from: Barbarin on 25-11-2012, 20:37:06
Prvi put čujem za ovo, iako ima smisla, al ne verujem.

Bez obzira na ovo gore, svakako to nije dokaz,
mozda je Milutinovic tad iznosio neistine...

Al vidis, ja verujem iz jednostavnog razloga - sasvim mi je logicno!

Nije drzavna politika (cak ni Srbije) bila toliko pod uticajem jednog coveka,
u nasem slucaju, Slobodana Milosevica. I ostali ljudi su nesto radili.

Na nizim (preciznije, na svim ostalim) nivoima vlasti,
ima i bilo je mnogo ljudi, koji su se bavili raznim poslovima,
pametnih i manje pametnih, pitanih i manje pitanih...

I nelogicno mi je da niko nikad od njih nije rekao

ljudi, ajd da im damo bazu, jer ce nas napasti
(vojska je vec duga vezbala odbranu od NATO-a,
sto znaci da se znalo za realnu opasnost od napada), unisititi
mogu nas oboriti s vlasti, poslati u Hag, sta god...

Nelogicno mi je da se niko nije setio da to vidi
kao jedini izlaz iz problema koji su pristizali!

Cak i ako pomislimo za sve njih da im ineteres,
odnosno zivot naroda nije nimalo bio bitan,
mislim da bi i u tom slucaju uradili sve - da spasu svoju kozu!

Da li bi u tom slucaju dali bazu da ostanu na vlasti?
Ja mislim da bi. I da je to nekom svakako palo na pamet.
I ne verujem da je drzavni vrh bio toliko slep/glup/zao/sta god
da to barem ne pokusa da iskoristi.

http://www.njuz.net/zuti-dim-u-krunskoj-oznacio-izbor-novog-predsednika-ds/

Apropo ovoga u vezi NATO baze, nije u rambujevskim pregovorima baza sama po sebi bila kamen spoticanja, ako se sećam kako treba, problem je bio u vojnom aneksu koji je - u slučaju prihvatanja od strane Srbije - garantovao NATO snagama neograničenu slobodu kretanja na celoj teritoriji Srbije i pominjao se i neki imunitet od gonjenja za bilo šta što bi pripadnici NATO snaga učinili. Što je praktično potpisivanje kapitulacije bez ispaljenog metka. Plus mogućnost referenduma na Kosovu posle tri godine. Evo malo od nekih izvora:

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Srbija/42959/Deset+godina+od+Rambujea.html

Quote
  U knjizi "Put u Rambuje" dr Predrag Simić navodi da su sporne odredbe pregovora bile vojno prisustvo NATO u SR Jugoslaviji i održavanje referendum na Kosovu, posle tri godine.
"Poglavlje 7 odnosilo se na vojne aspekte. Nije bilo dostavljeno delegacijama sa ostalim delovima ponuđenog dokumenta, na početku pregovora", navodi Simić.
"Pre razmatranja ovih pitanja, Kristofer Hil je otišao u Beograd i sa celokupnim planom, uključujući i anekse o bezbednosti, upoznao Slobodana Miloševića, a sutradan se sa njim upoznala i delegacija u Rambujeu.
U prvom odeljku Poglavlja 7, "Implementacija II", navodi se: "Poziva se Savet bezbednosti UN da usvoji rezoluciju po Glavi VI Povelje, podržavajući i prihvatajući aranžmane predviđene ovim poglavljem, uključujući uspostavljanje multinacionalnih vojnih snaga na Kosovu. Strane pozivaju NATO da uspostavi vojne snage i rukovodi njima kako bi pomogle da se obezbedi pridržavanje odredbi ovog poglavlja. One potvrđuju suverenitet i teritorijalni integritet SR Jugoslavije".
Uloga Ujedinjenih nacija i Saveta bezbednosti bila bi, da podrži formiranje međunarodnih snaga na Kosovu za implementaciju sporazuma, a te snage bi, bez učešća i uticaja Saveta bezbednosti, formirao NATO, na poziv pregovaračkih snaga.
Srpska strana se još pre Rambujea odlučno izjasnila protiv bilo kakvog prisustva međunarodnih snaga na teritoriji SRJ, uključujući Kosovo.
"Angažovanje Ujedinjenih nacija i posebno učešće Rusije u vojnoj implementaciji možda bi ublažilo taj problem. Koliko je poznato, nijedna takva ponuda nije učinjena", kaže Simić. 

Ili iz NINa

http://www.nin.co.rs/2002-11/28/26104.html

Quote
Tek u Nacrtu od 23. februara pojavljuje se prvi put glava 7. U njoj �e biti detaljno navedeni vojni propisi i ograni�enja koji bi morali biti uva�eni. U Aneksu A odre�uju se slagali�ta municije, u Aneksu B utvr�uje se status NATO-trupa. Jo� je 16. februara portparol Kontakt grupe na jednom brifingu za �tampu odgovorio na pitanje jednog novinara o prisustvu NATO-a na Kosovu: �I don�t have and� particular information on and�thing about NATO.� (�Nemam nikakvu posebnu informaciju o NATO-u�.) Onda je 19. februara podneta Glava 7 o vojnoj implementaciji, dakle dva dana pre planiranog kraja konferencije.


NEMA�KI POLITI�ARI STALNO SU PONAVLJALI da pregovori ne mogu nikako propasti na pitanju vojne primene, jer se o tome uop�te i ne pregovara. To je samo polovina istine. Istina je da su Srbi glatko odbili bilo kakvu inostranu vojnu jedinicu za implementaciju. Zbog toga su odbili da razgovaraju i o detaljima sprovo�enja vojne primene. Istina je, tako�e, da su i Sjedinjene Dr�ave najpre odbijale da govore o vojnoj primeni. Dokument o implementaciji trebalo je, takav kakav je, da bude prihva�en od zainteresovanih strana. U Parizu su, potom, stavovi o odgovaraju�im odredbama sporazuma bili ograni�eni na tehni�ke detalje. Istina je, jo�, da se Rusi nisu slagali s glavom 7 - vojna implementacija - i da nisu prihvatali Glavu 2 koja se odnosila na policiju, jer je upu�ivala na glavu 7. Ruski pregovara� Majorski, prema izri�itim uputstvima svoga Ministarstva inostranih poslova, iz tih razloga nije ni smeo da u�estvuje u pregovorima koji su se odnosili na te delove. Preostalim pregovara�ima je to odgovaralo; najva�nije je bilo da je Majorski tu, u Rambujeu, i time je izbegnut raspad.
Protivure�nost u sebi nosio je i sine ljua non uslov koji su uvele Sjedinjene Dr�ave prema kojem su Sporazum i dokumenti o implementaciji nerazdvojni i koji se istovremeno imaju doneti. U suprotnosti s tim bio je paket koji je od po�etka bio razvezan, jer se, eto, najpre pregovaralo o delu Nacrta koji nije sadr�ao delove o implementaciji. Oni su tek kratko vreme pre zavr�etka pregovora stavljeni na sto - kao vrlo providan poku�aj prepada�ke taktike.
Jugoslovenska strana je neprestano isticala argument da se najpre mora pregovarati o onome �to treba da bude primenjeno, a tek onda o samoj primeni. Ova taktika usvojena radi dobijanja na vremenu, koja je logi�ki bila zasnovana i koja je odgovarala i taktici pregovara�a u odnosu na otvaranje pregovora, u po�etku nije bila potpuno bezuspe�na. Srbi su pregovore prevukli na politi�ki deo i time razgovore o implementaciji prebacili za kraj Konferencije. Kako je i nekolicina pregovara�a iz Kontakt grupe videla svoje zasluge za otvaranje paketa, ameri�ka ministarka inostranih poslova zapretila je da �e se SAD povu�i iz implementacije. Ni u kojem slu�aju SAD ne bi bile spremne da politi�ka poglavlja i implementaciju donose vremenski odvojeno. S tom pretnjom Sjedinjene Dr�ave su se nametnule.
Tek dva dana pre planiranog zavr�etka Konferencije na sto je do�ao predlog o trupi koja bi brinula za primenu Sporazuma. No, dve sukobljene strane znale su ve� i od ranije da vojnu primenu treba da preuzme NATO. Albanska strana bila je o tome obave�tena jo� pre po�etka Konferencije, a jugoslovenska je o tome saznala najkasnije, u razgovoru nema�kog ministra inostranih poslova sa srpskom pregovara�kom delegacijom, 14. februara. Pri tome je Fi�er jasno stavio do znanja da je prisustvo jedne NATO-trupe neizbe�no. Tako�e i u razgovorima s pregovara�em Hilom, 17. februara u Beogradu, Milo�evi�u je podastrt takav zahtev i nagla�eno da bez NATO-trupe za implementaciju ne�e biti ni bilo kakvog sporazuma. Ali ni�ta manje jasan i odlu�an nije bio ni jugoslovenski odgovor: vojna jedinica za implementaciju ne dolazi u obzir, a pogotovo ne NATO-trupa.
Sigurno je da pregovori nisu propali samo na pitanju NATO-trupe za implementaciju. Ali potpuno je nesporno da Beograd ni u jednom trenutku nije bio spreman da prihvati jednu takvu NATO-trupu, a da i ne govorimo o tome da u tom smislu uputi poziv. Argumentacija Jo�ke Fi�era i njegove Kancelarije da se u Rambujeu o takvoj trupi nije ni pregovaralo, �pa je, prema tome, besmisleno da su na tom predlogu pregovori propali�, protivi se �injenicama i logici. Ipak je od po�etka svima bilo jasno da beogradsko rukovodstvo ne�e prihvatiti NATO-trupu za implementaciju. Ina�e, ceo diplomatski manevar u vezi s detaljima implementacije mogao je biti izostavljen. Srbi, koji su odbacivali trupu za implementaciju, konsekventno tome nisu hteli na pregovorima da razgovaraju ni o tehni�kom sprovo�enju stacioniranja. Uostalom, delovi o vojnoj implementaciji nisu bili nikakvi �predlozi� stavljeni za slobodno razmatranje, ve� kao neki model o kojem se, u najboljem slu�aju, moglo pregovarati u tehni�kim pojedinostima.

NEKE OSOBENE VARIJANTE OBJA�NJENJA DALI SU poslanici (nema�ke) stranke Zelenih Ber, Lipelt i �telcing, kad su konstatovali: �Nije se radilo o stacioniranju trupa na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, ve� samo o prolasku kroz te delove na Kosovu.� Naravno da je bila re� o stacioniranju NATO-trupa na teritoriji SRJ, jer Kosovo je ipak deo te teritorije. I nije se radilo ni o kakvom tranzitu kroz SRJ prema nekoj drugoj zemlji: Kosovu. Zbog toga je ovde pogre�no i upu�ivanje na Dejtonski sporazum. Ovaj primer ukazuje ili na ignorantan stav ili na spremnost mnogih politi�ara da manipuli�u.
Objektivno posmatranje ne bi nikako moglo odre�i da je neizostavan uslov za prisustvo NATO-trupe za implementaciju sporazuma u odlu�uju�oj meri doprineo propadanju pregovora. Sve suprotne tvrdnje idu mimo stvarnosti i javnosti prodaju trice za ku�inu.
Prema pregovara�kom konceptu Kontakt grupe, zapravo je imalo o malo �emu i da se pregovara. Bitnu sadr�inu mirovnog ugovora sukobljene strane trebalo je, prosto, da prihvate. Podlo�no pregovorima bilo je �samo� uobli�avanje principa. No, i ovde su se mogli, kako kazuje istorija dosada�njih pregovora, o�ekivati �ustri razlazi. Ali, na kraju krajeva, i same sukobljene strane na�le su se jedna prema drugoj s malo mogu�nosti da odlu�uju. Radilo se o tome da li �e 23. februara 1999. biti potpisan ili ne interni sporazum koji su �pregovara�i� stavili na sto.
Kakve su se posledice mogle predvideti u sve �etiri opcije, zavisno od toga da li je jedna strana potpisala, ili nije, taj sporazum:
(1) NATO-protektorat na Kosovu
Fakti�ki �e Kosovo, uz saglasnost obeju strana, postati NATO-protektorat na nekoliko godina. Bi�e jo� nekog ostatka srpske dr�avne vlasti na Kosovu, kao i ostatka Jugoslovenske armije sa manje od 3 000 vojnika za obezbe�ivanje granice. Pod za�titom NATO-a Kosovo u�iva �iroku autonomiju i nezavisnost.
(2) NATO-protektorat na Kosovu
Samo uz saglasnost SRJ, NATO mo�e bez daljeg da stacionira svoje trupe na Kosovu, �to bi i bilo u�injeno. No, kosovski Albanci, kao oni koji su odbili da potpi�u Sporazum, bili bi lo�e vi�eni od svetskog javnog mnjenja. Vojna kaznena akcija NATO-a bila bi, dodu�e, isklju�ena, a OVK bi nai�ao na NATO, ako bi nastavilo sa svojim napadima.
(3) NATO-vazdu�ni napadi na Jugoslaviju
Ovde su nedvosmisleno za NATO ispunjene pretpostavke za otvaranje vazdu�nih napada na Jugoslaviju. NATO se me�a u gra�anski rat na na�in kao da je on avijacija OVK.
(4) NATO-vazdu�ni napadi na SRJ???

PREMA NAJAVAMA AMERI�KE MINISTARKE inostranih poslova, i u ovom slu�aju do�lo bi do vazdu�nih napada na SRJ. No, u ovome, mogu�e, ne bi u�estvovali svi partneri NATO-a. Taj savez mogao bi se na�i u te�koj politi�koj situaciji.
Kakve pregovara�ke konsekvence prozilaze za glavne aktere iz ovakve situacije?
Za SRJ, nijedna od mogu�nosti s do sada
zastupljenim stavovima nije prihvatljiva. Slo�iti se s protektoratom NATO-a, to bi zna�ilo kapitulaciju bez borbe. Prema dotada�njim jugoslovenskim izjavama, rat bi za SRJ bio prihvatljiviji od predaje bez borbe. Jugoslaviji ostaje samo mogu�nost da odla�e odluku i da tokom pregovora postigne neke bolje po�etne uslove.
No, Srbi nisu samo pregovara�ko-strate�ki bili u lo�oj situaciji, ve� su to bili i pregovara�ko-takti�ki. Na albanskoj strani radili su engleski i ameri�ki savetnici kojima su pregovara�ki dokumenti bili dobro poznati. Tako su ti savetnici pisali pisma umesto Albanaca svojim kolegama u Kontakt grupi i onima koji su bili me�u pregovara�ima. Albanci su pre Srba dobijali i dokumente. Predstavnici NATO-a obja�njavali su im delove Sporazuma koji su se bavili vojnom primenom.
Kosovski Albanci bili su u lagodnoj situaciji. U osnovi, za njih su sve mogu�nosti bile prihvatljive. Najpovoljnija je bila Opcija 3. U tom slu�aju, gra�anski rat bi, uklju�ivanjem NATO-avijacije, bio brzo re�en u korist Albanaca. Kosovo bi tada bilo fakti�ki nezavisno i oslobo�eno svih oblika jugoslovenske ili srpske dr�avne vlasti. Zbog toga nije �udno �to su kosovski Albanci dosledno radili na ovoj opciji.

ZA NATO JE NAJPOVOLJNIJA BILA OPCIJA 1. Bila bi to prilika da Savez doka�e kako se pretnjom primene vojnih sredstava mogu ostvariti politi�ki ciljevi. Za 50-godi�njicu postojanja NATO-a, Savez bi u Va�ingtonu zasjao nepomu�enim sjajem. Opcija 2 je tako�e bila prihvatljiva, uz uverenje da �e se s kosovskim Albancima ve� iza�i nakraj. Ali, jo� je i Opcija 3 bila prihvatljiva. Njome je SRJ mogla biti na�injena jedinim krivcem za propast pregovora. �to se ti�e odnosa vojnih snaga, nije bilo nikakve sumnje da bi Savez taj rat dobio. Opcijom 4 tako�e bi se stiglo do vazdu�nih napada na Srbiju. Kao povod za rat mogla bi da poslu�i neka od humanitarnih katastrofa za koju bi bili odgovorni Srbi. Ali, proces odlu�ivanja u Savezu postao bi mnogo te�i. Mogli bi da izbiju otvoreni sukobi me�u partnerima u Savezu. Iz tog razloga, u NATO-u se nastojalo da ta nepovoljna opcija u svakom slu�aju bude izbegnuta.
Politi�ari na Zapadu, (posebno vlada Savezne Republike Nema�ke) neumorno su ponavljali kako su oni sve u�inili da do rata ne bi do�lo. �Nijedan, ama ba� nijedan poku�aj nije propu�ten da bi se postiglo mirno re�enje kosovskog sukoba.� (Savezni kancelar �reder, 26. marta 1999. u nema�kom Bundestagu)
Dan pre zavr�etka pregovora nema�ki ministar spoljnih poslova, u svojstvu predsedavaju�eg Savetom EZ, pozvao je u jednom pismu jugoslovenskog predsednika da shvati dalekose�nost predstoje�ih odluka. Bio bi to izbor izme�u mira ili unutra�njeg haosa i me�unarodne izolacije. Fi�er je pozivao Milo�evi�a da iskoristi poslednju priliku i predlo�eni mirovni sporazum prihvati u predvi�enom roku. Za neuspeh sporazuma Jugoslavija bi morala da plati visoku cenu. Milo�evi�u je stavljen u izgled prekid sankcija, a kao prvi korak dozvola jugoslovenskoj avio-kompaniji da u�estvuje u me�unarodnom avio-saobra�aju. U okviru jedne dugoro�nije perspektive, tako�e i ponovno uklju�ivanje u me�unarodnu saradnju i me�unarodne organizacije, �ime je ukazivano na mogu�nost da se status Jugoslavije popravi. Sve bi ovo moglo po�eti privremenom dozvolom da Jugoslavija bude posmatra� pri OEBS-u. Posmatrano s jugoslovenske strane, ovi diplomatski sro�eni podstreci pre su mogli zvu�ati kao uvrede. To bi posebno bilo jasno na predlogu da prihvati status privremenog posmatra�a u OEBS-u.
Rezultat koji je 23. februara dobijen u Rambujeu bio je razli�ito interpretiran i ocenjivan. U Sjedinjenim Dr�avama prete�no je bio negativno ocenjen. Vlada se na�la pod pritiskom. Mnogi su Rambuje videli kao neuspeh ameri�ke diplomatije, a odgovornost za to pripisivana je Olbrajtovoj. U Rusiji su izgledali zadovoljni �to je �koncept Olbrajt�, politika sile i vojnih pretnji, o�igledno propao. Veler, i s�m u�esnik konferencije, konstatovao je da je konferencija u mnogom pogledu vi�e li�ila na otpad nego na neki veliki plan koji je ciljao na to da strane u pregovorima privede razumu. Li�ila je na juna�ki proma�aj, mada je u odre�enoj fazi ipak izgledalo da se pribli�ava uspehu.
Za neposredno odgovorne, me�utim, francuskog i britanskog ministra inostranih poslova, pregovori su izgledali druk�ije. Oni su oslikali vrlo pozitivnu sliku pregovara�kih rezultata i daljih pregovara�kih izgleda. Petri� je �ak smatrao da je 95 odsto politi�kih delova Sporazuma bilo de facto postignuto, a da se o preostalih pet odsto iscrpno pregovaralo. Kako je Petri� stigao do takvog bilansa, nije mogu�e naknadno ustanoviti. Prema postoje�im izvorima, bilo je nesumnjivo da je srpska delegacija imala primedbe veoma odre�ene te�ine na politi�ki deo, koje je, uostalom, jasno stavila do znanja i u svom prvom izja�njavanju na kraju Konferencije. �to se ti�e srpskih stavova od 23. februara, na dan zavr�etka Konferencije, tu je odigrana jedna gotovo apsurdna igra. U prvom pismu napisanom u 13 �asova, srpska delegacija je, istina, konstatovala veliki napredak u pregovorima, ali je potom navela nekoliko zna�ajnih delova u kojima nije mogao biti postignut nikakav sporazum. To prvo pismo - tako su Srbima stavili do znanja - shva�eno je i ocenjeno kao odbijanje Sporazuma. Na to je u 14,30 �asova, stiglo drugo pismo s uop�teno nazna�enim obavezama, a u 16,00 i tre�e pismo od strane Srba koje je bilo ne�to pomirljivije. No, i dalje nisu mogle postojati nikakve sumnje da i za politi�ki deo Sporazuma jo� postoje zna�ajna razila�enja. Jo� kriti�niji deo vojne implementacije uop�te nije bio ni stavljen na pregovore. Srpska strana oglasila se jednostavno spremnom da u Parizu razmatra �smisao i karakter� me�unarodnog prisustva.

PRETERANO POZITIVNO PREDSTAVLJANJE USPEHA konferencije mora se sasvim jasno sagledavati u funkciji prebacivanja krivice za neuspeh koji je bio predvidiv. Tako je srpskoj strani lako moglo biti preba�eno da je uzmakla od ve� navodno postignute saglasnosti.
Beograd je 5. marta objavio izjavu srpskog predsednika Milutinovi�a kojom se izra�ava �vrst i agresivan stav. Prema izjavi, predstojala je velika i la�na predstava u re�iji Sjedinjenih Dr�ava. Od srpske strane tra�i�e se da stavi potpis na neki sporazum o �ijim se glavnim delovima nije �ak ni raspravljalo. Sjedinjenim Dr�avama, nekim zemljama koje imaju predstavnike u Kontakt grupi i Hilu prebacuje se da su se bavili prevarama, falsifikatima i manipulacijama. Pritisak s kojim se radilo na stacioniranju trupa otkriva prave ciljeve; naime, da se jedan strate�ki va�an deo Evrope zaposedne pod izgovorom da se �eli doneti mir. Sadr�ina i jezik ove izjave jasno su govorili da se s jugoslovenskim rukovodstvom ne mo�e posti�i sporazum na osnovu predlo�enog Nacrta.
Napori SAD izme�u Rambujea i Pariza bili su pre svega usmereni na Albance. Po nalogu Olbrajtove, u Pri�tinu je otputovao senator D. Dol (beogradsko rukovodstvo ga nije primilo) da bi predstavnike OVK li�no pozvao u Va�ington. Dok je albanska strana namamljivana ��e�erlemama�, za jugoslovenske sagovornike najvi�e je bilo okorelog, suvog hleba. Evropljani su bili spremni da pri skidanju sankcija odu jo� i dosta dalje. No, SAD su davale pristanak samo za onaj deo sankcija koje su bile u neposrednoj vezi s krizom na Kosovu.
Nema�ka diplomatija bila je tako�e aktivna, pa i u svojstvu svog predsednikovanja Evropskom zajednicom. Nema�ki ministar inostranih poslova sreo se 8. marta u Beogradu s tamo�njim rukovodstvom. Pri tome je ponovio svoje dotada�nje stavove. S jugoslovenske strane prijavljene su �elje da se umnogome izmeni politi�ki deo sporazuma, pri �emu je me�unarodna mirovna jedinica odlu�no odbijena. Nijedna strana nije odstupila od svojih stavova, nije ni najmanje do�lo do pribli�avanja gledi�ta.
Jo� istoga dana Fi�er je razgovarao i sa kosovskim Albancima u Pri�tini. Oni su izrazili spremnost da potpi�u Sporazum i stavili u izgled da to u�ini i OVK. Ipak, naglasili su da se sa Sporazumom mogu slo�iti zato �to �e srpska vlast na Kosovu trajati jo� samo ograni�eno vreme i �to �e na Kosovu biti stacionirana NATO-trupa. Nema�ki ministar inostranih poslova zalo�io se i 9. marta kod albanskog rukovodstva u Tirani da se Sporazum potpi�e i pre nastavka pregovora u Parizu. Kao i u Pri�tini prethodnog dana, on je kao istorijsku gre�ku ocenio to �to kosovski Albanci nisu jo� u Rambujeu potpisali Sporazum, jer time nije mogao biti upotrebljen ve� izgra�en prete�i potencijal, a pritisak na Beograd navodno je smanjen. Fi�er je razvejao strahovanja svojih albanskih sagovornika u vezi s implementacijom. Od trupe predvo�ene NATO-om ni u kom slu�aju ne�e se odustati.
Preostalu uzaludnu putni�ku diplomatiju op�irno je predstavio Petri� (Volfgang Petri�: �Kosovo, Kosova�). Ni pregovori u Parizu nisu mogli dati nikakav rezultat, jer nijedna strana nije bila spremna na neki istinski veliki korak ka kompromisu. Albancima takav korak nije bio potreban, jer su oni, bez daljeg, bili u dobrom polo�aju. Za Srbe bi jedan takav korak o�igledno zna�io pot�injavanje diktatu, na koji nisu bili spremni.
Tako ni Holbruk, kad je 23. marta 1999. stigao u Beograd na svoj poslednji, kako je mislio, susret s Milo�evi�em, nije mogao ra�unati s tim da �e prikloniti jugoslovenskog predsednika. Ova poseta mnogo vi�e odnosila se na to da se ostvare drugi ciljevi. Za Klintona i ameri�ku vladu re� je bila o tome da preokrenu raspolo�enje u Kongresu koji je i dalje imao negativan stav. Jer, jo� su mnogi ameri�ki poslanici i senatori bili protiv vojne intervencije NATO-a. Holbrukovom posetom moglo se pokazati da je zaista sve u�injeno kako bi se izbegao rat. I stvarno, nakon toga promenilo se raspolo�enje u Americi. I za saveznike Sjedinjenih Dr�ava i njihovo pravdanje politike pred javno��u, neuspe�na Holbrukova misija poslu�ila je kao dokaz nepopustljivosti i zle volje jugoslovenskog predsednika Milo�evi�a.
Pitanje o dobitnicima i gubitnicima mo�e ovde dobiti odgovor samo time �to bi se pokazalo u kojoj su meri postavljeni ciljevi bili postignuti.
Veliki dobitnici bili su kosovski Albanci, posebno OVK, koji su narasli do odlu�uju�e snage na Kosovu, �ak i za pregovara�kim stolom. OVK je postigao maksimum onoga �to se moglo posti�i: re�enje gra�anskim ratom putem sticanja mo�nog saveznika koji svojim u�e��em u ratu umnogome menja vojni odnos snaga. Frapira to s koliko se doslednosti i bez odstupanja i�lo za tim ciljem. Kasno stavljanje potpisa na Sporazum u Parizu bilo je takti�ko majstorstvo. Preranim potpisivanjem u Rambujeu, Kontakt grupa bi dobila diplomatsko sredstvo za pritisak na SRJ da tako�e potpi�e Sporazum. No, albanskim �stratezima� moglo je ba� to da ne bude po volji. Mnogobrojni poku�aji Amerikanaca i Kontakt grupe da vo�u albanskog pregovara�kog tima Ta�ija privole za prevremeno potpisivanje, ne mogu izbe�i izvesnu komi�nost. Sugestija nema�kog ministra inostranih poslova, da albanska strana treba kona�no da potpi�e kako bi se na Beograd mogao izvr�iti pritisak, samo je u�vrstila Albance u njihovom otporu. Politi�ari sa Zapada o�igledno nisu bili u stanju da shvate strate�ki cilj OVK. U o�ima jednog Fi�erovog savetnika, Albanci su bili �gomila sirovine i nedorasli zadatku�; ali ta �gomila sirovine� ipak je pred sobom imala jasan cilj, i�la je za njim s doslednom taktikom i instrumentalizovala sve one koji su na �gomilu sirovine� i na �Balkan� gledali s predrasudom i ignorantski.

Quote from: Boris on 25-11-2012, 21:32:19

Quote from: Ghoul on 25-11-2012, 20:56:00

Quote from: Boris on 25-11-2012, 20:15:17
Drzavno rukovodstvo SRJ je nudilo NATO paktu
ne samo baze u Srbiji, vec i clanstvo u tom paktu,
samo da ne dodje do agresije.

Drzava je odbijena uz reci - ne, vi morate biti vojnicki porazeni.

izvor?

Bivsi Predsednik Srbije Milan Milutinovic,
u intervjuu RTS-u (uzivo emisija). Ne secam se se datuma,
mogu sam da ga priblizno lociram, polazeci od pdataka:

- da je taj intervju bio posle promena 2000.
- a logicno je da je bio i pre njegovog odlaska u Hag, 2003.
- ne verujem da je to bilo posto je pusten, 2009.
  pre mi deluje izmedju prva 2 datuma.

Skoro je ovo rekao i neki profesor sa Pravnog fakuketeta,
al mi se cini da je koristio isti izvor kao i ja

Quote from: Barbarin on 25-11-2012, 20:37:06
Prvi put čujem za ovo, iako ima smisla, al ne verujem.

Bez obzira na ovo gore, svakako to nije dokaz,
mozda je Milutinovic tad iznosio neistine...

Al vidis, ja verujem iz jednostavnog razloga - sasvim mi je logicno!

Nije drzavna politika (cak ni Srbije) bila toliko pod uticajem jednog coveka,
u nasem slucaju, Slobodana Milosevica. I ostali ljudi su nesto radili.

Na nizim (preciznije, na svim ostalim) nivoima vlasti,
ima i bilo je mnogo ljudi, koji su se bavili raznim poslovima,
pametnih i manje pametnih, pitanih i manje pitanih...

I nelogicno mi je da niko nikad od njih nije rekao

ljudi, ajd da im damo bazu, jer ce nas napasti
(vojska je vec duga vezbala odbranu od NATO-a,
sto znaci da se znalo za realnu opasnost od napada), unisititi
mogu nas oboriti s vlasti, poslati u Hag, sta god...

Nelogicno mi je da se niko nije setio da to vidi
kao jedini izlaz iz problema koji su pristizali!

Cak i ako pomislimo za sve njih da im ineteres,
odnosno zivot naroda nije nimalo bio bitan,
mislim da bi i u tom slucaju uradili sve - da spasu svoju kozu!

Da li bi u tom slucaju dali bazu da ostanu na vlasti?
Ja mislim da bi. I da je to nekom svakako palo na pamet.
I ne verujem da je drzavni vrh bio toliko slep/glup/zao/sta god
da to barem ne pokusa da iskoristi.

Сећам се одлично те емисије, чак цитирам Милутиновића: "Крис, хајде да будемо у НАТО-у". То вели да је рекао оном америчком жвалавцу Кристоферу Хилу нешто пре бомбардовања. Онда цитирам Хила: "Милане, мора да си нешто погрешно разумео, али настави." Е сад, зашто ли се тога сећам, питајте гуруа ми. 

Ne mogu da pročitam Mehin quote na tapatalku ali koliko se sećam uslovi su bili takvi da ih niko normalan ne bi prihvatio, bombardovanje je moralo da se desi, nije tu bilo nikakvog kurčenja.

Sve je to posle prihvaćeno.

pa referendum i pravna neodgovornost NATO snaga su bili problem. Pazite šta se danas govori za nezavisnost Kosova, da su je dobili zbog srpskih zločina nad Albancima, a nikome nisu ni sudili za zločine prije 24. marta 1999. godine. Riječju, samoispunjavajuće proročanstvo.

U svakom slučaju, to je na kraju ispala samo Klintonova opsesija i ništa drugo. Valjda je jasno da Srbi nisu baš narod koji se kurči, jer u I svjetskom ratu prihvatili su 9 od 10. tačaka austrougarskog ultimatuma, a deseti su donekle ispunili (gotovo dozvolili slobodno kretanje bečkih policajaca po teritoriji, koliko se sjećam), u II svjetskom potpisali Trojni pakt (što je, u neku ruku, sasvim razumno), i nikoga ne treba da čudi pragmatična odluka da se uđe u NATO.

Ali Austrougarska nije željela saradnju Sa Srbijom, to nije željala ni Hitlerova Njemačka ni Klintonov SAD, to je valjda jasno. Nismo mi baš toliko ludi pa da se toliko zajebavamo sa svjetskim silama, ali neka granica mora da se zna, i do sada se znala, a kako će biti odsad boga pitaj...

Не вреди да потврђујем све горе изнесено, осим да поновим оно што је сад више него очигледно - Западна Европа није наклоњена Србији, нити је икад била. Да не употребим реч "непријатељи", јер - забога - није дипломатски, сад постоје савезници и противници, мада су Србију и "савезници" бомбардовали '44, а немачке подгузне муве нису. Ово што истичем није никакво "Калимеро понашање" као што ће јалово фркнути локална грађанија, већ је просто нешто на шта наша дипломатија мора да рачуна. Нажалост, не видим да имамо људе способне да ходају на ивици жилета. Поражавајуће је, а то је "Викиликс" тако очигледно показао, да нико од српских политичара у забележеним и објављеним контактима са западњацима није ништа тражио за државу; или су тражили за своју странку или су друкали друге. Самим тим закључујем да ни садашња српска сервилност није у интересу државе, већ је у интересу владајућих политичара, што не мора да се поклапа. Пардон. У 99% случајева се не поклапа.

Quote from: Lord Kufer on 26-11-2012, 01:30:44
Sve je to posle prihvaćeno.

Није прихваћено, силом је истерано. То је велика разлика, као (још увек) непризнавање Косова.

SERBIA TODAY - RUSSIA TOMORROW!

EKSKLUZIVNO:
Srbija na leto 2013. postaje članica Ruske Federacije!

BEOGRAD-U Moskvi se u ovom trenutku već razrađuje plan prisjedinjenja Srbije Ruskoj federaciji!

http://www.pravda.rs/2012/11/28/ekskluzivno-srbija-na-leto-2013-postaje-clanica-ruske-federacije/

    Ovi u Pravdi kao da su čitali Snow Crash ili igrali Deus Ex: Invisible War.

Kakav Snow Crash, ovo ko da je iz Trećeg Oka.

Oce li to votka pojeftinit?

Jok, pravićemo Ivanjičku votku.

Да ли је неко обавестио Малог Слобу о овоме? Упљува се свињче од приче како ојачавају везе с ЕУ, па се бојим да му нису дотурили овај број "Правде".

Operacije zakazuju za 2021. godinu!
Prodaju spermu na crnom tržištu?

http://www.facebook.com/pages/Kako-to-da-su-Srbi-krivi-za-sve/195485697255604?ref=ts&fref=ts

то питанје морали би поставити уену. браво гуле, увек у центар.

Quote from: Бата Животиња on 25-11-2012, 19:07:40
Barbarine, Bugari i Rumuni su pustili Turke i Austro-Ugare, prvi su potpisali Trojni pakt sa Hitlerovom Niemačkom i maltene nisu mnogo ni ratovali ni ginuli, ušli su u NATO i EU, a (da zadržimo postojeću terminologiju) i dalje mogu da nam puše kurac.

Bugara ima nešto više od Srba, standard i ostalo, bez ikakvih ratova i kurčenja - golja najobičnija. Rumune da ne spominjemo. Svi smo tu na istom geografskom prostoru, preko svih nas su gazile imperije, ne misliš valjda da mi pričaš da to što je Srbija 100 km zapadnija od Bugarske nešto znači u imperijalističkom smislu?

Kao ''SAMO'' o Srbiji ćemo da pričamo, e pa nećemo. Priča tvrdi da samo pristali da jedemo govna bilo bi nam bolje. Sasvim logično treba pitati zašto Rumunima i Bugarima nije bolje kad oni jesu jeli govna, mi i ovako kljakavi i dalje imamo bolju državnu organizaciju, obrazovni sistem, manji spoljni dug itd... jedina razlika je malograđanska, ono tipa ''sramota me što svi u svetu Srbe znaju samo po zločinima'' i tome slično.

Sveukupno gledano, Srbija je i dalje pojam za Bugarsku.

Da smo izbegli neke od ratova kao sto smo mogli bilo bi nas daleko vise...procena je oko 15 miliona. Inace, Rumuna ima znatno vise, standard im je bolji i regionalna su sila...