ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Nisam se slagao; ne volim slike; ne cenim pisanije.
Nedostajace, jer je tip ljudi koji nestaje.

Slažem se (s drfom, manje s Kalajićem).
KOSMOTVORAC je nečitljiva budalaština od kvazi-romana, ali njegova MAPA (ANTI)UTOPIJA je jedna od najbitnijih knjiga koje sam u svom formativnom periodu života čitao – prva koja me je osvestila po pitanjima dualiteta htonsko-uransko, i uopšte u pogledu spiritualno-okultnog aspekta muško-ženskih odnosa. Takođe, neke priče koje sam o njemu slušao inspirisale su aspekt 'teorije zavere' u NAŽIVO jednako koliko i Lavkraft.

Dakle, ipak ga je pojeo rak?

Da je bio lik - bio je.

Do kraja 80-ih relevantan chimbenik arty-scene u ex-YU (one teoretske, ponajvise), njene modernosti/avangardi/(pa i )post-moderne, ali sa povampirenjem srbstvujushcheg nacionalizma 90-ih i jedna od paradigmaticno tragicnih i promasenih biografija osoba sa Prostora koje su, defecirajuci o svemu oko sebe, prije svega utronjali vlastiti lik&djelo.

Ako je cijeli taj period zadnje dekade i bio, sa striktno medicinske strane posmatrano a zbog svoje bolesti, bolesnik - bio je to uistinu opasan Bolesnik.

Poslednji Intervju "POKUŠALI SU DA ME UBIJU!"
Poznati intelektualac otkriva kako je izbegao "tihu likvidaciju" u Kliničkom centru i kako ga je Đinđić prozvao "salonskim fašistom"



Književnik, slikar, intelektualac, Srbin... Dragoš Kalajić je, kao što to kaže naslov njegove knjige, jedan od poslednjih istinskih, "starozavetnih" Evropljana. O tome govori i činjenica da se izvodi iz njegovog dela "Rusija ustaje" čitaju za govornicom Dume, a kod nas prećutani roman "Poslednji Evropljanin" dobio je prošle godine nagradu Saveza pisaca Rusije - kao najbolji strani roman.

Nedavno je Kalajić u Rimu, gde trenutno živi, imao veoma uspelu samostalnu izložbu slika, a u stalnom stvaranju nije uspela da ga omete ni podmukla bolest, sa kojom se bori već izvesno vreme. Posle dužeg vremena, on je pristao da govori za jedan domaći list, a Kurir ekskluzivno prenosi njegova razmišljanja iz svojevrsnog političkog i mentalnog azila u Italiji.

U grupi ste srpskih intelektualaca - nekad "moralno-politički nepodobnih", a danas "politički nekorektnih" - kojima je, u rasponu od svega mesec dana, otkriven rak grla. Da li je to slučajnost?
- Mislim da je u mom i u slučaju Mome Kapora bilo kobno što smo se 1995. godine našli na mestima u Bosni gde su NATO bombarderi izručili tone radioaktivnih bombi, kada su SAD, prema rečima francuskog generala Galoa, "povele atomski rat protiv Evrope".

Priča se da je operacija kancera u Beogradu, koja je prethodila Vašem odlasku u Italiju, zapanjujuća po nemarnosti lekara.
- Ni devet meseci nakon operacije, na Kliničkom centru niko nije uočio da je njihov glavni hirurg ostavio pola inače malog tumora da se razvija i buja, premda mi je samouvereno tvrdio da je odstranio više nego što treba. Kad je konzilijum milanske bolnice "Humanitas" pregledao beogradske snimke, jedan lekar mi je prišao i otvoreno rekao: "Ja vas znam s televizije, kad ste branili srpsku stvar. Pretpostavljam da ste u vašoj zemlji poznatiji, meni ovo liči na pokušaj elegantne likvidacije."

Da li i dalje polažete velike nade u Srbiju i smatrate naše friške ratove herojskom avangardom u širokom pokretu "uspravljanja evropskog čoveka"? Vidite li na srpskoj političkoj i kulturnoj sceni snage sposobne da odgovore na takve izazove epohe?
- Zahvaljujući ratovima stekao sam uvid u našu istinsku, ali vazda odbačenu elitu, u Srbiji i rasejanju. Bio bih u stanju da sada, odmah, sastavim bar tri vlade sposobne da u roku od najviše dve godine preporode Srbiju, odbace nametnute sisteme uništavanja privrede, zaduživanja i rasprodaje za budzašto, te usvajanja nemačkog modela, koji podrazumeva oslanjanje na sopstvene snage, zaštitu sopstvene proizvodnje, pokretanje velikih javnih radova i privilegovanje interesa zajednice a ne pohlepe pojedinaca.

Ako biste sutra postali ministar kulture, šta bi činilo Vaš program?
- Prvo bih Beograd pretvorio u centar velike kontraofanzive evropske filmske i video proizvodnje, nudeći svetu sve, od lakih komedija i srceparajućih melodrama, do remek-dela onih koji su danas u Evropi onemogućavani jer su "politički nekorektni". S tako stečenim sredstvima finansirao bih veliki pokret kulturnog uzdizanja stanovnika Srbije koje okupatori, posredstvom uništenja sistema obrazovanja i TV-kretenizovanja, pripremaju za novo poturčavanje, u okviru Evropske unije.

Kakvo je Vaše mišljenje o književnim nagradama u Srbiji, posebno o najvažnijoj, NIN-ovoj?
- Ne bih menjao nijednu stranicu dnevnika koji Dragan Jovanović redovno objavljuje u NIN-u za skoro sve romane koji su tu godinama nagrađivani. To je psihopatološki razumljiva pojava jer dotični žiri, po pravilu, biva sastavljan od intelektualnih i moralnih kepeca, što zavidljivo mrze sve više od sebe, obuzeti provincijskim kompleksom inferiornosti. No, pravo pitanje je zašto srpski radikali, zašto patriotska Srbija ne stvara svoj sistem vrednosti, premda za to postoje moćni kritički umovi, poput onog u Nebojše Vasovića.

Vaši oponenti su Vam pripisivali različite etikete, a veoma često je korišćena ona "salonski fašista". S obzirom na to da je Vaša druga supruga rimska grofica, u toj etiketi reč "salonski" zaista stoji. Komentar?
- Tu etiketu je proizveo Zoran Đinđić, za potrebe jednog pamfleta protiv mene, od Crnjanskog ukravši, preinačivši i obesmislivši izraz "salonski komunisti". Komunistima doista nije mesto u salonima, već u fabrikama, dok su saloni, pak, prirodan ambijent fašista. Najistaknutiji "fašisti" evropske kulture bili su šampioni najboljih salona, od D'Anuncija i Paunda, do Jingera i Crnjanskog. Kako priznaje najslavnija feministkinja, a potvrđuje Erika Džong, "žene obožavaju fašiste". Evo i sad, sedom i na pragu starosti, od mondenskog šetališta Gštada do prijema u rimskim salonima prinčeva Ruspoli ili Kolona, nametljivo mi se nude zgodne i mnogo mlađe, naočigled pomenute supruge, koja je takođe mlada, carski otmena i prelepa, lepša i od tajanstvene Ave Gardner, a kamoli banalne Monike Beluči. Naravno, dobro znam da to nije posledica neke moje fascinacije već ogromne nestašice muškaraca, koji masovno dezertiraju među p***re. Što reče jedan junak mog novog romana, osmatrajući visoko društvo Njujorka: "Ako hoće da imaju dobar seks, žene ovde moraju da spavaju s crncima, a ako hoće da vode intelektualne razgovore, moraju da se druže s p***rima. Kod Srba imaju i jedno i drugo, samo je njihov problem što to još ne znaju, a srpski da imamo preče brige."

Pamtichu ga najvishe kao katastrofologa.

Dobar je bio, dobaaar...

Iako se u mnogocemu nisam slagao sa njim, bio je veliki intelektualac, guru i hedonista, i nije bio licemer sto je najvaznije u tom spoju. Do kraja je ostao veran paganskim bogovima i nimalo nije (zlo)upotrebljavao pravoslavlje, po cemu se izdvajao od nase nacionalisticke elite...

Upravo sam procitao 'Evropsku ideologiju'.
Vise nego preporuka.

Музеј Југословенске кинотеке

Четвртак 6.12. ОМАЖ – ДРАГОШ КАЛАЈИЋ
17:00  ЧУДНА ДЕВОЈКА (ЈУГ 1962)
ул. Шпела Розин, Воја Мирић
р. Јован Живановић

/пауза 20 минута/

ПСЕЋИ ЖИВОТ (ИТА 1962)
Mondo cane
р. Паоло Кавара (Paolo Cavara), Гвалтијеро Јакопети (Gualtiero Jacopetti), Франко Проспери (Franco Prosperi)

/пауза 20 минута/

Представљање сајта посвећеног Драгошу Калајићу и његовом делу:
www.dragoskalajic.com

/пауза 20 минута/

Пројекција ТВ емисије МОН БЛАН
епизода из познатог ТВ серијала

spremite se na vreme za SMAK SVETA!



http://ljudska_splacina.com/2012/12/smak-sveta-dragos-kalajic.html

Dragoš Kalajić objašnjava i denuncira pošast HORORA i SF-a, a naročito horor stripova!!!

HOROR + SF = SMAK SVETA (The Dragoš Kalajić Show)



http://ljudska_splacina.com/2013/06/horor-sf-smak-sveta-dragos-kalajic-show.html

nedavno se navršilo 10 godina od njegove smrti.

evo prigodnog članka, ako nekog zanima:

Dejan Đorić - Srpski Hiperborejac - Decenija od smrti Dragoša Kalajića

На данашњи дан преминуо је Драгош Калајић (Београд, 22. фебруар 1943 - Београд, 22. јули 2005).
Многе од нас он је својим делима, ставом и држањем извео на пут којим данас корачамо.
Једног дана, када наша Идеја коначно победи, лик и дело Драгоша Калајића славиће се као пример борбе за истину и правду у временима када су сви остали одустали.
СЛАВА УЧИТЕЉУ!