ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

А сад наступам ја као дежурни музички партибрејкер Мало Краша не може да шкоди

DJ Krush - Kemuri

DJ Krush - Shin-Sekai (feat Rino)

И наравно Сребрни Очњаци из Берсерка...

Berserk Tribute-Waiting So Long (Long Version)

Ima nečeg bajkovitog u muzici Arai Akino, ali ne - trivijalnog (i japanske bajke su često iznenađujuće, znam da su me sekirale zbog prisutne tuge, dok sam bila dete). Nešto slično se oseća i u njenom glasu.

Da, to me je i privuklo njoj - kao i mnoge druge koje znam. Nikad neću zaboraviti kada sam prvi put čuo Bara no shigemi (Šiprag ruža) sa albuma RGB u tišini svoje sobe, na relativno dobroj opremi. Ne dešava se često da mi pesma izmami suze na oči, ali to je bilo (i još uvek je) toliko otmeno, toliko elagantno, toliko magično... muzičko savršenstvo. E, to je po meni pravi fantasy u muzici. Kakav završetak, sa čelom, čembalom, čelestom, engleskim rogom (malo da izbegnemo "če-") i malo elektronske manipulacije! A i rađeno je kao "image song" (to je japanski termin za pesmu rađenu u duhu nekog dela, a da formalno ne pripada njemu) za TV seriju Lodoss War, ako se dobro sećam...

新居昭乃 (Akino Arai) - ばらの茂み (Bara no Shigemi)

@Savajat Erp
Heh, kada sam video "Berserk" pomislio sam na Susumua Hirasawu, ali ovo nisam čuo.

То је одјавна шпица, што се тиче Хирасаве, инструментали из Берсерка разваљују колико су добри.

Ово ми је убедљиво најјаче...

Berserk - Gatsu

Quote from: Savajat Erp on 27-06-2011, 08:11:51
То је одјавна шпица

Onda sam je čuo bar preko 20 puta. Davno to beše...

A Hirasawa ume da bude odličan. Moram i njega da se podsetim - u skorije vreme sam više slušao P-model, grupu u kojoj je on bio ključni član, ali njihova muzika je drugačija (iako isto elektronika).

「brown eyes」A Bridge To The Rings Of The Saturn／dip in the pool×甲斐 さやか
(kratko, ali ovo je zvaničan spot)

Za Miloša:
yanéka - The Origin

P-model iz 1979, s albuma In a Model Room, koji je meni jedan od najboljih (elektro-)pank/nju-vejv albuma u japanskoj muzici.

P-Model - Sophisticated

P-Model - Kameari Pop

P-Model - Art Blind

Kasnije P-ostaju čisti elektro-bend, sa odgovarajućom gikovskom tematikom (2D or not 2D? i sl.)

Sinoć sam preslušavao album Kessho od Yuiko i bio zapanjen koliko dobro zvuči, a koliko je žena nepoznata. Naravno, to sam znao i ranije, još otkako sam je prvi put čuo pre par meseci, ali dobro je podsetiti se nekih nepravdi više puta.

Jedan dodatni problem se tu pojavljuje: Yuiko nosi suviše često ime, pa ako pokušate da pronađete više informacija na netu, bićete zbunjeni. Čak i last.fm lista dve Yuiko, a ona druga je poznatija (iako je, po objektivnom mišljenju  , muzika ove naše daleko bolja!), pa se tu mešaju mnogi elementi oba profila.

Kessho (Kristal) je esencijalan album za sve ljubitelje elektro-popa (u mračnijoj varijanti), trip-hopa i raznih krosovera klasične i elektronske muzike. Na njemu su učestvovali Susumu Hirasawa (samo kao kompozitor prve pesme dole), meni vrlo draga Nahoko Kakiage (što mi je uvek pretpostavka kvaliteta) i Yuichi Tanaya (ex-Carnation). Na Youtube-u sam našao samo nekoliko njenih pesama, među njima tri sa ovog albuma.

ゆいこ - 陸の人よ

架空の空

Pa, kome se sviđa, evo:

http://www.mediafire.com/?gelkxqacws5vhp7

Dama se zove Keiko Matsui izdala je gomilu albuma od kojih su mnogi odlični. Evo nekoliko meni omiljenih numera.

Keiko Matsui Bridge Over the Stars

Keiko Matsui - Whisper From The Mirror

Preslušao jedan album iz diskografije kultne grupe iz 80-tih, Real Fish, kao i drugi solo-album njene članice Mari Fukuhare. Ovaj prvi je potpuno instrumentalan, neka vrsta kamerne muzike sa pop/rok postavom. I drugi album je uglavnom instrumentalan, uz par vokalnih deonica tu i tamo i poneki sempl ženskih glasova. Fukuhara je svirala klavijature i u tehno-pop grupi iz 80-tih, Shi-shonen, koja je delila dobar broj članova sa Real Fish. Ovde koristi klavir i kompjuter, uz ređu upotrebu gudačkih instrumenata. Elektronika daje nadrealni okvir melanholiji akustičnih instrumenata, kao da slušamo saundtrek nečijih snova.

Mari Fukuhara - La Lune

Prošlo je gotovo godinu dana od poslednje poruke, a ja u međuvremenu nisam bio zaludan. Pa, barem ne sasvim. 

Veći deo onoga što sam čuo naginje indi-popu/roku, šugejzu, drim-popu, post-roku, folku ili elektronici (ili bilo kojoj njihovoj kombinaciji), ali bilo je izleta i u druge žanrove. Mnogi od tih izvođača su nezavisni i objavljuju na manjim etiketama kao što su Noble, Novel Sounds ili Kilk Records.


Tu i tamo ću kačiti neke stvari koje pronađem na youtube-u, od ikona japanske nezavisne muzike kao što su Spangle call Lilli line, Tenniscoats i Clammbon preko sveže krvi poput Matryoshke, Ferri, Cellz cellara i mnogih drugih, do izvođača koje sam već spominjao i preporučivao, kao što su Akino Arai, Kahimi Karie, UA (dobro, nju možda i nisam) i drugi.

Kad smo več kod toga, poslednji album Kahimi Karie (It's here, 2010) je jedan od najboljih, i u njenoj diskografiji i u novijoj japanskoj popularnoj muzici.

Spangle call Lilli line - Sea (album Purple, 2008). Grupa koja postoji od 1998, i njihov stil se sigurno ne može sabiti u jednu pesmu, iako je na poslednjim albumima u ključu nekog downtempo-roka:

Spangle call Lilli line - Sea

1. Još malo SCLL-a, sa istog albuma:

Spangle Call Lilli Line - Rio

2. UA je jedno od najznačajnijih imena japanske popularne muzike, barem za one koje zanima sama muzika, a ne imidž ili marketing. Ta reč je uzeta iz svahilija, a može da znači "cvet" ili "ubiti". Ubilački cvet... Česta su poređenja ovog ili onog japanskog izvođača - tj. izvođačice - sa Bjork, ali mislim da zaista UA najviše odgovara toj slici, iako je muzički više naginjala džezu nego Bjork.

黄金の緑／UA (Video Clip)

3. Sa koncerta Majumi Kođime, i to dve pesme. Druga je Hard Bop... wow  !  Svaki put se oduševim kada ga čujem, a čuo sam ga sigurno više od 20 puta. Ali! Psihodelični kosmo-džez!

小島麻由美　"赤と青のブルース～ハードバップ"

World's End Girlfriend, pesma R.I.P. sa konceptualne kompilacije Invisible Folklore etikete Noble (2011.) Po formi post-rok, po sadržini mešavina mnogih žanrova (klasična muzika post-romantizma, elektronika, ambijent, indastrijal...):

World's End Girlfriend - R.I.P

vrlo lepo, hvala!

Nema na čemu. Ako se ikome sviđa meni je dovoljno.  World's End Girlfriend inače poseduje jednu prilično nemalu diskografiju.

Cellzcellar je objavio prvi album, Circus from a bygone era, na etiketi Kilk Records. (A Mari Fukuhara novi album naslovljen Karakuri. Čudna podudarnost... Razumete li šablon? Ne!!!!????  Dobro onda... čitam strip koji se zove Karakuri Circus. I pričam sam sa sobom.  )

Hm, jedan primer sa albuma:

Cellzcellar - In your small hands (feat Ferri)

Ovih dana slušam Ferri (pomenutu u prethodnoj poruci u vidu gosta u pesmi) i njen album prvenac, A Broken Carousel, koji je remek-delo melanholije i izgubljene lepote. Nema reprezentativnih pesama, pa sam od nekoliko za koje su snimljeni video-spotovi nasumično odabrao dve. Ferri peva na engleskom, ali ovaj zvuči dovoljno apstraktno da se značenje tek povremeno naslućuje u miksu glasova i elektroakustičnih zvukova. Možda bi poređenje sa Sigur Ros bilo na mestu.

Ferri「Fading sigh」


Ferri / tomorrow comes after today

Načinio sam jedan krupan korak ka upoznavanju sa japanskom muzičkom scenom: zaobišao sam sve posrednike i došao direktno do japanskih izvora. Pardon, jednog japanskog izvora, ali gde je jedan, tu je i drugi...

Natalie je ime sajta, starije sestre Comic Natalie (posvećene stripu), koji se bavi japanskom popularnom muzikom (u najširem značenju reči "popularno"). Negde sam pročitao da je japanska muzička industrija druga po veličini na svetu, i zaista verujem u to. Natalie donosi oko 40-50 vesti dnevno, plus mnogo specijalnih članaka i intervjua, i u njenoj bazi izvođača se nalaze stotine i stotine i stotine i stotine i stotine imena. Jedini problem je filtriranje i sortiranje svega toga u skladu sa ukusom jednog čoveka, jer je njihova industrija stvarno čudna (u odnosu na ono šta smo navikli), i na istoj etiketi mogu da se nađu najnemuzikalnija amaterska glupost i vrhunsko ostvarenje nekog žanra. Nekad je postojala podela na mejnstrim (mejdžor etikete) i alternativu (indi etikete), ali to se sada ne poštuje striktno.

Vidim da na Zapadu ljudi često poistovećuju (i, shodno tome, pljuju, blate, vređaju...) J-pop sa "muzikom idola", koja jeste njegov najvidljiviji sloj, jednako na televiziji, radiju, ulici ili internetu. Ta muzika jeste loša po svim aršinima, ali takva kritika usmerena na čitavu japansku pop-muziku promašuje poentu jer:
1. kao što rekoh to je samo površinski sloj;
2. idoli nisu muzičari per se, i ne shvatam ih ozbiljno. Skoro sam sedeo sa svojim drugom koji je antropolog i, dok smo pričali o tome, spomenuo je zaboravljenu ulogu zabavljača (poput "Sedmorice mladih" kod nas) i mislim da bi se taj termin mogao upotrebiti iako je kontekst ovde nešto drugačiji. Svejedno, meni su AKB48 (i njegovi klonovi) zanimljivi u sociološkom smislu jer je njihov uticaj na društvo ogroman i često nerazumljiv nama Zapadnjacima.

Konkretno mi mnogo više smetaju neke druge stvari, kao što je veoma popularni eurobeat, pa onda recimo visual kei - čiji predstavnici uglavnom imaju izgrađen zanimljiv vizuelni identitet, ali nikakav muzički - i slično. Mnogo od svega toga se koristi u animeima, i zato ne delim entuzijazam mnogih zapadnjačkih anime-fanova, koji se prvo upoznaju sa takvom muzikom i onda je zavole, zato što je japanska, a Japan je, naravno, kul.

No, sve to na stranu, jer ne volim da pričam mnogo o stvarima koje ne volim. Upoznao sam mnoga imena i mnoge izvođače, (na sreću ili ne, ne znam više ni sam  ) i moraću još da pustim da prođe neko vreme da se sve to slegne. Stvarno ima svega, od bljuvotina i totalnog kiča, preko solidnih i slušljivih stvari do remek-dela. Neke pesme sam prekinuo posle 20-30 sekundi slušanja i znam da im se neću vratiti: na primer, Kou Shibasaki (Mitsuko iz Battle Royale-a!). Drugi su relativno pristojni i mogao sam da ih odlušam. A treći su me zainteresovali da ih potražim na netu. A onda, tu su i Urbangarde koji su me zainteresovali iako me sama muzika nije privukla. Kič, ali vrlo svestan i promišljen. "Trauma-tehno-pop" je naziv koji su dali svojoj muzici ("tehno-pop" je termin koji se u Japanu koristi za elektronsku muziku koja vuče korene od Yellow Magic Orchestra). Imaju dvoje pevača - muški i ženski vokal - a ukupno ih ima petoro. Tekstovi su im fantastični, ali velika jezička barijera je problem za uživanje u njima. Njihove pesme su uglavnom satirični komentari na razne aspekte japanske pop-kulture i raznih potkultura. A spotovi su im... pa, vidite sami  !

Sailor Fuku wo Nuganai de (Don't take off your sailor fuku)

アーバンギャルド　コンクリートガール

Evo nečeg i za Mehu i druge ljubitelje noiza, ali prvo reč o čemu se radi. U avgustu je bio održan "Festival Fukušima", koji baš i nije bio festival u klasičnom smislu, već pre skup nezavisnih događaja koji su se odvijali na različitim lokacijama. Kako god, neki od tih "događaja" su obuhvatali učestvovanje raznih eksperimentalnih bendova i izvođača, kao što je Otomo Yošihide, ili, u našem slučaju, Noise densha (Noise train). Pre neki dan je japanski sajt DAX izbacio 15 video-klipova na svom YouTube kanalu sa raznim performasama sa festivala. Dakle:

ノイズ電車 - フェスティバルFUKUSHIMA! 世界同時多発イベント

(Svi snimci su ovde, na levom delu stranice.)

Što se tiče ostalog, preslušao sam poslednja 2 albuma od Urbangarde (od 5 ukupno), i mogu reći da razvaljuju. Nema slabih momenata - dođavola, nema ni prosečnih! Pesme su pop, ali imaju savršenu dinamiku, i čim mislite da će neke element postati zamoran, dolazi do promene, kako na nivou pesme tako i na nivou čitavog albuma, i ravnoteža muškog i ženskog vokala je savršena. Konsultovao sam mišljenja nekih ljudi koji prate japansku scenu i već godinama preslušavaju po nekoliko novih albuma dnevno, i svi se slažu da su albumi Urbangarde-a već nekoliko godina među najboljim koje japanska muzika ima da ponudi. Evo jednog:

QuoteUrbangarde is annoying the same way Kyarypamyupamyu is irritating yet somehow, there is something inherently irresistible about them. I struggle to describe their music – it's like MOSAIC.WAV (Akibapop) meets Perfume meets Shinsei Kamatte-chan meets Soutaiseiriron and yes, if that sounds that like a recipe for disaster, it is. URBANGARDE. IS. JUST. SO. FUCKING. WEIRD. BUT. GOD. THEY'RE. SO. DAMN. AMAZING. Oft times they've been called Soutaiseirion rip-offs/parody band/maybe even Soutaiseiriron in disguise but it's pretty obvious that they don't take themselves too seriously, so neither should you.

Ako se neko pita ko, ili šta, je Kyary Pamyu Pamyu, evo ga odgovor (upozorenje: za ovo će nekima trebati veća snaga volje nego za onaj prethodni klip  ):

きゃりーぱみゅぱみゅ - PONPONPON , Kyary Pamyu Pamyu - PONPONPON

Ona je trenutno veoma popularna u Japanu, ali evo šta Urbangarde misle o tom trendu:

アーバンギャルド - 病めるアイドル

Šteta što slušaoci ostaju uskraćeni za tekst, koji je čista satira.

Dalje, Tamurapan je jedna simpatična pojava u pop-muzici, koja sama piše tekstove, komponuje, aranžira i dizajnira omote svojih albuma. Ne dostiže nivoe Akino Arai ili Charine najbolje momente, ali bolja je od 95% drugih pop-pevača i pevačica:

でもない feat. Shing02 (short.ver) / たむらぱん

Joou-bachi (Kraljice-pčele) i Shinsei kamatte-chan su dva benda prilično prljavog zvuka koji su postali poznati/ozgloglašeni po svojim nastupima, i njima ću posvetiti više vremena u bližoj budućnosti.

Alternativna pop-grupa Uchuujin (vanzemaljci) ima novi mini-album koji je prezentovala pomoću vrlo čudnog spota:

ものすごい関係／宇宙人

amazarashi (tako se piše i na japanskom, tj. latinicom) su jedan tajanstveni bend okupljen oko Hiromua Akite, i, dok jedno vreme nisam bio siguran kako će da me dojmi njihova muzika (na prvo slušanje mi je delovalo kao prosečan, ili nešto malo jači, moderan rok), njihovi spotovi su van ovog sveta, o čemu svedoči i nekoliko nagrada na festivalima posvećenim animaciji. Inače, preslušao sam njihov poslednji album, Love Song, koji je sasvim dobar - ali ne mogu a da ne žalim kada čujem koliko su njihove najkraće pesme na albumu veličanstvene... Evo nečeg iz njihovog ranijeg perioda:

amazarashi 「夏を待っていました」

Hvala na upućivanju!!!

Quote from: Meho Krljic on 16-11-2012, 20:01:39
Hvala na upućivanju!!!

Ništa zato. Voleo bih da češće pišem ovde, ali, em mi vreme ne dozvoljava, em, i kada ga imam, radije ga trošim na čitanje ili slušanje muzike nego na pisanje o dotičnim. A pisati bih mogao do sutra. Samo u poslednjih mesec dana, na najvećem japanskom sajtu za muzičke vesti, Natalie, objavljeni su članci - uglavnom intervjui - o nekih 50 i kusur izvođača.

Ovih dana je najaktuelnija vest da se Yui povlači iz sveta šou-biznisa. Ona (vest, ne pevačica/medijska ličnost) mi lično ništa ne znači, ali je simptomatično kada naletite na 11 000 komentara na nju na Natalie-i. Onda, tu je vest da je 1-2. decembra premijera opere "The End" u kojoj peva Hatsune Miku. Dakle, vokaloid-opera... verovatno bi se većina ljubitelja "žive" opere  prezrivo nasmejala na ovu vest (a možda i pokoji kompozitor ili pevač okrenuo u grobu!), ali meni je to bar zanimljivo iz kulturološke perspektive, ako već ne muzičke (samo predosećaj, ne mogu da ne volim ono što nisam ni čuo).

A tu je i jedna velika zabuna oko toga šta je popularno u Japanu. Očigledno je da oni više slušaju (i kupuju!) svoju muziku nego anglo-američku - iako znaju da "pokupe" trendove - ali ono što od japanske muzike vole klinci po našim, domaćim forumima (ili američkim forumima, ili uopšte na Zapadu) je jedno, a ono što se pojavljuje na Orikonovim listama prodavanosti i u TV emisijama i časopisima je drugo. Imaju tamo svoje "praistorijske" bendove i izvođače, poput domaćih Rolling Stones-a i Queen i U2 i Michael Jacksona, koji su uvek na vrhu. Evo, tek pre neki dan sam čuo za TRF, koji se vodi kao pop/R&B bend i koji slavi 20-godišnjicu postojanja početkom iduće godine, a do sada je u Japanu prodao preko 20 miliona albuma i singlova.

Popularni trendovi na stranu, ovih dana se digla velika medijska buka oko novog, 17. albuma legendarne grupe Tokyo Ska Paradise Orchestra, koju je osnovao još legendarniji perkusionista Asa-Chang (i potom ih napustio), i koja danas ima 9 (muških) članova. Skraćeno ih nazivaju Ska-para, i žanr kojim se bave je, jel'te, ska. Evo najave za taj album,  "Yokubou" (= "želja", "žudnja"), na kome učestvuje nekoliko gostujućih vokalista, kao što je pevačica džez-grupe Ego-Wrappin', Nakano Yoshie. Inače, kompozicije su uglavnom instrumentalne i čitav album je prilično dobar i kompaktan, iako mi je prva pesma iz trejlera, sa gostujućim pevačem Hanaregumijem, jedan od najslabijih momenata na njemu.

東京スカパラダイスオーケストラ Trailer04 17th Album「欲望」

No, ovde sledi moja ispovest, podstaknuta grižom savesti. Pevačica i muzičarka Bomi (piše se "bomi") objavila je krajem oktobra svoj prvi "pravi" (dugometražni?) album. Iz nekog sada nepoznatog razloga imao sam utisak da sam čuo odlomak neke njene pesme i sa gađenjem prekinuo slušanje da mu se nikad više ne vratim. A onda sam naleteo na taj album na listi najboljeg iz Japana 2012. kod čoveka čiji je ukus vrlo sličan mom. To me je iznenadilo, ali priložena pesma sa YouTube-a je obećavala, i ni približno nije upućivala na utisak koji mi je ostao u glavi od ranije. Onda sam preslušao album i bio sam potpuno zbunjen! Nimalo slično onome što sam zamišljao!  Ne znam sa kim sam pobrkao boni i njen album "Meni-a-mal" (ili tako nekako, pošto, ako i znači nešto, to značenje je skriveno od mene), ali ovim hoću da joj se izvinim. Jedan od albuma godine, svakako, fuzija roka i elektro-zvuka, energičan i originalan, plod saradnje sa producentom wtf-om  , takozvani "jednocentimetarski pop", šta god to značilo!

泣きっ面リリー / bomi(ボーミ)

Čuo sam još mnogo stvari, ali neka ovo bude dovoljno za sada. 

Objavljen novi spot za Uchujin (videti gore!), za pesmu Rakujitsu, takođe sa mini-albuma Sango. Ako vas zanima ko je ovaj patuljak (koji se pojavljuje i u gornjem spotu), odgovor je: Mame Yamada, "najmanji mađioničar u Japanu".

楽日／宇宙人

Takođe, objavljen je i novi spot za bomi, za pesmu Eclair, koja je najčistiji pop na čitavom albumu - za šta, iskreno, ona nema dovoljno dobar vokal, ali to je iskupljeno izuzetno dobrim aranžmanom. To je ujedno i muzička tema filma "Kyou, koi o hajimemasu", od decembra u japanskim bioskopima.

エクレア / bomi(ボーミ)

Pošto ova stranica postaje sve nesnosnija za svarivanje mom sirotom pretraživaču, gledaću da izbegnem YouTube linkove do kraja iste.

Dakle, ostaju mi samo reči...  (slike me mrzi da postavljam - to ću na svom blogu)

Htedoh da napišem da je izašao novi album koji dele Asobi Seksu i Boris, ali vidim da je Miloš već okačio i link ka albumu (tamo na temi o novim albumima).

Onda, sledi najbolje iz oktobra, izraženo aritmetičkim veličinama!

1. Urbangarde (アーバンギャルド) - Geiger Counter Culture, 9/10
2. bomi - Meni a Maru, 8/10
3. Saotomesatsuki (五月女五月) - Seidaku awasenomu, 8/10
4. Special Others - Have a Nice Day, 7/10
5. Tamurapan (たむらぱん) - wordwide, 7/10

ali ostaje mi još da čujem par albuma i singlova koje već imam na hard disku, između ostalog Charu i Elephant Kashimashi, tako da može doći do promene. Inače, sve ovo gore su pravi albumi, jedino je pod 3) mini-album. Naravno, uzeo sam u obzir samo ocene od 7 pa naviše.

CDJapan beleži 618 izdanja za oktobar, ali mnoga su dupla - tipa regularna verzija i specijalna verzija (često sa bonus DVD-om) - neka čak i više nego dupla, a ima i dosta singlova, ali cenim da je pravi broj albuma preko 100, možda čak i 200. Ja sam čuo dvadesetak, tako da verovatno imam dosta propusta.

Najveće razočarenje: nano.RIPE




nikad ih nisam slušao do skora, ali iz izgleda benda i vizuelnog dizajna, mislio sam da će biti bolje. Pevačica dobro izgleda (šta 'dobro' - sjajno, bre!) ali ima užasno iritantan vokal...



Najveće pozitivno iznenađenje: bomi



iz razloga već spomenutih u jednoj prethodnoj poruci.

Pa, možeš JuTjub linkove da stavljaš u code tagove:


http://www.youtube.com/watch?v=17an2wP-y9M


Znam za to, ali se bojim da su ljudi u principu lenja stvorenja i da će manje ljudi tako da pogleda šta se nalazi iza tih linkova.

Al', ajde da probamo. Ling tosite Sigure (tačna transkripcija bi bila Rin toshite shigure) ima novi singl, Abnormalize, posle dve godina pauze na tom polju. Za sve ljubitelje prljavog i histeričnog alt-roka:

http://www.youtube.com/watch?v=if-8Vt4SwqM

Confuse - Nuclear Addicts EP (Tracks 1 - 5)

Kao što sam i mislio da će biti, Charin novi album, Cocoon, je odličan. Jedan od najkarakterističnijih glasova japanske popularne muzike - ako ne i najkarakterističniji  (možda će neki pomisliti da je ona u stvari mačka  ) - Chara je tokom karijere od više od 20 godina imala uspone i padove, menjala izdavače, bila u braku sa glumcem Tadanobuom Asanom, samostalno izdala jedan od najboljih albuma u modernoj SVETSKOJ pop-rok muzici, Something Blue, u limitiranom tiražu od ... ne sećam se tačno ... 2000 primeraka, možda? U svakom slučaju, ja nisam neki autoritet u vezi njene muzike, pošto sam čuo samo manji deo njene diskografije, tako da generalno ne pišem puno o tome, a i teško je naći reprezentativne spotove na YouTube-u, gde ono što mi prvo padne na pamet uvek nekako nedostaje. A i nije lako tražiti nekog ko ima tako uobičajenu reč (na japanskom) za ime.

Ali da ne biste ostali suvih usana, evo nečeg čega ima na YouTube-u. World Order imaju novi singl! Jedna od najčudnijih plesnih grupa na svetu je ponovo u akciji. Evo jedne pesme sa singla:

WORLD ORDER　"PERMANENT REVOLUTION"

Spot je rađen kao promocija za korejsku avio-kompaniju Asiana Airlines, ali to nije mnogo bitno, kao ni sama muzika. Bitna je koreografija koju izvode Genki Sudo, bivši majstor borilačkog ringa i njegovih 6 kompanjona koji čine World Order.

Sredio sam kompjuter i stvari sada idu lakše...

Gledao na Nico Nico Dougi koncert Goto Mariko i intervju sa njom i... my God  ... ženska razvaljuje uživo. Šteta što nema tih snimaka na YouTube-u da svi lepo vide, ali videću da li mogu nekako da ih prebacim na svoj hard disk, pa ćemo posle lako.

Evo nečeg sa koncerta Tokusatsua ("Specijalni efekti") koje vodi Ootsuki Kenji, legenda japanske pop-kulture i jedan od njenih najharizmatičnijih likova, koji se svojevremeno bavio i SF književnošću - hoću reći, pisao je istu - a gitaru svira Narasaki iz Coaltar of the Deepers:

https://www.youtube.com/watch?v=Xgtb4fhDRp8

https://www.youtube.com/watch?v=0JeCMLoxdYs

Posle susreta sa ne malim brojem izvođača čiji performansi prevazilaze većinu onoga što se nudi na sirotom starom Zapadu, odlučio sam da napravim neku prezentaciju, nešto kao mali presek moderne japanske scene, i raspršim nekoliko standardnih zabluda.

Neka mi neko kaže da li radi ovaj link:

http://www.nicovideo.jp/watch/sm18714430

Kod mene radi, ali to bi moglo da bude zbog kolačića. 

Quote from: ridiculus on 27-12-2012, 22:11:18
Neka mi neko kaže da li radi ovaj link:

http://www.nicovideo.jp/watch/sm18714430

Kod mene radi, ali to bi moglo da bude zbog kolačića. 

Radi, ali tek nakon registracije. Ja sam u par klikova otvorio nalog na toj stranici, povezujući se preko FB-a, i tek onda sam mogao da pogledam video.

EDIT: Usput, odličan je ovaj bend! Sviđa mi se!!!

Super, to nam otvara nove mogućnosti. Nico Nico ima mnoge snimke kojih nema na YouTube-u.

Inače, u pitanju je gorepomenuti koncert Goto Mariko, + kratak intervju (bez prevoda!), u dva dela, u trajanju od nekih 25 minuta, deo jedne TV emisije na Fuji TV-u. Drugi deo:

http://www.nicovideo.jp/watch/sm18714499

Mariko je bila pevačica i gitarista legendarne džez-hardkor-pank grupe Midori, koja se rasformirala pre par godina. Pesme su sa njenog debitantskog solo-albuma, 299792458, objavljenog sredinom ove godine, koji je izazvao nepodeljenu pažnju japanskih medija. Muzički slično sa Midori, malo blaže, doduše, sa više elemenata "nevinosti" i "slatkoće", ali ludilo je još tu.

Dođe i ovoj godini kraj, i sa njim želja da se preporuči najbolje iz nje! Al' ne daj vraže, nedostaje nam ZNANJA!  Preslušao sam možda nekih pedesetak albuma japanske produkcije iz ove godine, verovatno duplo manje singlova i maksi singlova, i isto toliko albuma iz evropske/američke produkcije. Ni izbliza dovoljno... Nigde nisam uspeo da nađem poslednje albume od Her Ghost Friend, Vanzemaljaca (Uchujin), Love Me Tender, mishmash*Julie Watai, Kyono+DJBaku, novi Kinoko Hotel  , novi Tokusatsu, novi Great3, Charan-po-Rantan, La-Ppisch, OST iz Lupina III: Žena zvana Fuđiko Mine, neke likove iz Cicala Mvta-e koji imaju singl...

Inače sam imao ideju da stavim 10 (ili 20) najboljih albuma, najbolje singlove, koncerte, video-spotove, OST-ove... Ne bih već mogao da se nosim sa nekima poput japanskog časopisa Music Magazine koji su odabrali po 10 (ili 5 u nekim slučajevima) najboljih ovogodišnjih albuma iz raznih kategorija: severnoamerički rok; engleski (+ australijski) rok; japanski rok; J-pop; R&B, soul, bluz; i slično. No, i ovo se ispostavlja kao previše, pošto nisam aktivno pratio tokom čitave godine, i sad nikako ne mogu da postignem da čujem makar samo ono što me zanima, čak i da je sve pristupačno. Možda onda iduće godine. Ali, ipak će biti neka vrsta mini-retrospektive i za ovu godinu.

No, evo još par zanimljivosti:

Malo buke od jedne od najvećih svetskih pank grupa ("Upozorenje", sa ovogodišnjeg singla):

BRAHMAN MV「警醒」
Muziku za film "Koi ni itaru yamai" (avangardni film prikazan i na Berlinskom festivalu) je radio Kei Yachimura, klavijaturista iz grupe Urbangarde, a kao tema je korišćena pesma sa njihovog prošlogodišnjeg albuma Mental Hells, Kodomo no renai (Dečja ljubav):

『恋に至る病』予告編

Odličan tribjut album Final Fantasy-ju sa 25 različitih izvođača (od akustike do elektronike, od džeza do transa):

https://www.youtube.com/watch?v=rdJKoMvoboM

Hvalaa!

Prilog:

world's end girlfriend - Les Enfants du Paradis (MUSIC VIDEO)

Ovo je nemoguće...  Mislim, nerealno je. Zaista.

Mozak mi se još oporavlja od kognitivnog šoka... 

Lutam tako ja Mrežom, tražeći neke informacije, kada me udari ovaj naslov poput groma:

Midori vs Shinsei Kamattechan

Događaj se odigrao pre više od dve pune godine, ali sama misao da su ta dva benda bila "suprotstavljena" u istoj prostoriji je više nego što obična ljudska psiha ima pravo da istrpi. Ta radi se možda o dva najluđa japanska rok-benda 21. veka - ili bar dva najbolja od najluđih - a ko je najluđi u Japanu, ima velike šanse da je najluđi i na svetu - to bar nije tajna.

Midori su se rastali ubrzo posle toga, ali Kamatte-chan je jak kao i uvek, ako ne i jači:

神聖かまってちゃん PV 「さわやかな朝」

Najavi tribinu!

Koju tribinu? Misliš onu 12. januara u Pop Lukinoj?

QuotePredavanje: HILJADU LICA JAPANSKE POPULARNE MUZIKE (Goran Marković):
Muzika idola? Visual kei? Mejnstrim J-pop? Anisong? Avangardni majstori buke? To su neka nama poznata lica te muzike, ali ko misli da je to sve, vara se. Žestoko. Japansko muzičko tržište je drugo po veličini na svetu, a Tokio je nezvanično svetska muzička prestonica prema broju klubova i muzičkih dešavanja. U Japanu trenutno postoje 64 muzička časopisa koja pokrivaju svaku zamislivu tematiku, od podele na domaću i stranu muziku preko posebnih žanrova do instrumenata i audio-opreme. U tom mnoštvu ima nečega za svakoga, čak i ako ste do sada živeli u uverenju da u Japanu ne prave muziku koja bi se dopala Vama.
,,Trauma-tehnopop", ,,samurajski džez" ili ,,1-centimetarski pop" – u Japanu mnogi izvođači imaju poseban naziv za svoju muziku. Otkrijte stil koji vam odgovara... i možda Vaš ukus nikad više neće biti isti...

Ali, to neće biti tribina, niti predavanje, kao što piše. Možda ću reći koju reč na početku, ali prezentacija će se sastojati u puštanju muzike - video-spotova ili koncertnih snimaka, svejedno - jer, k'o što neko mudar reče, "pričati o muzici je isto što i igrati o arhitekturi".

Dobro, svejedno. Pop Lukina 6 (Sakurabanin klub), 12. januar u 13h.

Nego, očekivalo se da će prošle godine Chad Van Wagner izdati konačno svoju knjigu o japanskoj rok muzici, ali to se nije desilo. Inače, Chad je imao svoj sajt Jrawk.com, koji sada nije aktivan, i koji je, između ostalog, imao odlične podkastove (puštao dosta onoga što sam do sada spominjao na temi, i još mnogo više). Manifest sa tog sajta se danas može naći samo preko Vejbek mašine i u njemu on kaže:

QuoteWell, first, a little backstory. In 2005, an aging record geek moved to Tokyo in search of What's Next, got a job teaching English (like everybody else) and quickly resumed his record geeking. There was just one problem: all this local stuff. Now, it wasn't a problem at first...in fact, it was a source of initial jubilation. A whole new music scene, a whole new world to discover! Yes!

The problem came soon after, however. Outside of the small handful of bands that had achieved some degree of notoriety in the West (Acid Mothers Temple, The Boredoms, Shonen Knife, Boris, etc.) there was NO information in English. Seriously, nothing. There were legendary artists that I had never even heard of, which is a rather sharp blow to the ego of a guy who's been collecting records for 30+ years. A trip to the basement of Shinjuku Disc Union was simultaneously thrilling and humbling. Whoever these "Zuno Keisatsu" people were, they certainly seemed important: there were no fewer than three shelves devoted to them. "Seagull Screaming Kiss Her Kiss Her?" Isn't that an XTC song? My God, who are Les Rallizes Dénudés, and why is that CD $800?

Uputio bih vas na te podkastove, ali izgleda da više nisu upotrebljivi. No, čim saznam nešto o knjizi, javljam.

No, idemo dalje... Jedan veoma interesantan bend je Charan Po Rantan, duet sestara koje sviraju ciganski pop. Jel' čudno zvuči ta ideja? Mlađa sestra, Momo, peva, a starija, Koharu, je jedan od najvećih majstora harmonike u Japanu. Prošle godine su imali nastup u Kanadi u okviru turneje Next Music from Tokyo sa pratećom grupom Cancan Balkan (da, dobro sam napisao!). Evo jednog video-spota za najnoviji album, Tagai no kagiana, objavljen tik pred Novu godinu:

チャラン・ポ・ランタン 「最期の準特急」 MUSIC VIDEO

Quote from: ridiculus on 07-01-2013, 19:25:21
Koju tribinu? Misliš onu 12. januara u Pop Lukinoj?

QuotePredavanje: HILJADU LICA JAPANSKE POPULARNE MUZIKE (Goran Marković):
Muzika idola? Visual kei? Mejnstrim J-pop? Anisong? Avangardni majstori buke? To su neka nama poznata lica te muzike, ali ko misli da je to sve, vara se. Žestoko. Japansko muzičko tržište je drugo po veličini na svetu, a Tokio je nezvanično svetska muzička prestonica prema broju klubova i muzičkih dešavanja. U Japanu trenutno postoje 64 muzička časopisa koja pokrivaju svaku zamislivu tematiku, od podele na domaću i stranu muziku preko posebnih žanrova do instrumenata i audio-opreme. U tom mnoštvu ima nečega za svakoga, čak i ako ste do sada živeli u uverenju da u Japanu ne prave muziku koja bi se dopala Vama.
,,Trauma-tehnopop", ,,samurajski džez" ili ,,1-centimetarski pop" – u Japanu mnogi izvođači imaju poseban naziv za svoju muziku. Otkrijte stil koji vam odgovara... i možda Vaš ukus nikad više neće biti isti...

Ali, to neće biti tribina, niti predavanje, kao što piše. Možda ću reći koju reč na početku, ali prezentacija će se sastojati u puštanju muzike - video-spotova ili koncertnih snimaka, svejedno - jer, k'o što neko mudar reče, "pričati o muzici je isto što i igrati o arhitekturi".

Dobro, svejedno. Pop Lukina 6 (Sakurabanin klub), 12. januar u 13h.

Taj prošarani format jedini i ima smisla kod ovakvih tema, tako ćemo mi 14-og o svemirskom roku 

Jedna grupa koja se neće naći na mom spisku najboljeg iz 2012, ali koju vredi pomenuti je 0.8 byo to shogeki (0.8 sekundi i sudar). U toj godini su izdali jedan maksi singl, i to vrlo čudan. U stvari, verovatno je to nešto najčudnije što sam čuo u prethodnoj godini, i pored toga što Japan ima mnogo čudnih grupa sa isto toliko čudnim pesmama. Od 5 pesama sa tog maksi singla, samo je jedna zaista "pesma" u klasičnom smislu, a ostale 4 su poput više različitih pesama stopljenih u jednu zbirku kolaža ili mozaika od zvukova, melodija i ritmova. Nažalost, taj njihov stil ne uspeva uvek da pobudi emocije ili intelekt, ali kada uspe, kao što je u drugoj kompoziciji sa singla, rezultat je božanstven:


0.8秒と衝撃。 PV 「ラザニア」

Najbolji japanski (originalni) albumi iz 2012, po mom iskustvu i sudu:

- Lillies and Remains/Sekaiteki no bando/Purple - Underrated
- Special Others - Have a Nice Day
- Kyary Pamyu Pamyu - Pamyu Pamyu Revolution
- De De Mouse - sky was dark

- Her Ghost Friend - Looking for Wonder
- Polysics - Weeeeeeeeee!!!
- The Novembers - Gift
- Chatmonchy - Henshin
- PE'Z - JumpUP!
- Furukawa Honpo - Girlfriend from Tokyo
- Dresscodes - the dresscodes
- Charan-Po-Rantan - Tagai no kagiana
- AKLO - Package
- Ziyoou-vachi - Hebihime-sama

- Magdala - magdala
- Arai Akino - Red Planet/Blue Planet
- Saotome Satsuki - Seidaku awasenomu
- bomi - Meni-a-maru
- Aureole - Reincarnation
- Chara - Cocoon
- Shinsei Kamatte-chan - Tanoshii ne
- Lama - Modanica
- Goto Mariko - 299792458
- Urbangarde - Geiger Counter Culture

Gledajte na gornji redosled vrlo relativno, osim prvih nekoliko mesta, koja su fiksna.

Sjajna godina za japanski hip-hop - tako kažu, iako nisam čuo mnogo materijala iz tog žanra, a od onog koji jesam, najviše me je dojmio Aklo. Počev od 2010, svake godine Manhattan Recordings i DJ Isso izdaju kompilaciju Best of Japanese Hip Hop Hits, na kojoj su se ove godine našla nova imena u usponu (Aklo, Salu, Dengaryu, Goku Green), kao i velika imena iz prošlosti koja su posle dužeg vremena objavila nešto (Tha Blue Herb, Ozrosaurus...).

AKLO "RED PILL" (Pro by BACHLOGIC)

Što se tiče međunarodne slave, Charan-Po-Rantan su održale turneju po Kanadi (Next Music from Tokyo) zajedno sa još nekolicinom bendova. Urbangarde su imali koncert u Francuskoj (Tuluz, video-igrački sajam u decembru) i osvojili gomilu fanova.

Velika godina i za Goto Mariko, koja je osim debitantskog solo-albuma, igrala u predstavi Hedwig and the Angry Inch, kao i u filmu Petal Dance (u bioskopima od aprila).

Velika džez-grupa PE'Z je omogućila besplatan daunlod nekih svojih albuma u ograničenom vremenskom periodu - poslednji, JumpUP! su ponudili javnosti 1. decembra i besplatan je do 31. januara.

I jedna loša vest: Ziyoou-vachi su najavile prekid aktivnosti posle koncerta u februaru ove godine. 

Furukawa Honpo - Girlfriend from Kyoto (a ne Tokyo)

Izem ti edit funkciju koja ne traje ni dva sata. 

Geiger Counter Culture mi je album godine na globalnoj skali, jer ništa što sam čuo nema tu raznovrsnost-u-koherentnosti i ujednačenost kvaliteta - recimo, In Our Heads (Hot Chip), koji je sigurno jedan od najboljih elektro-pop-albuma na engleskom jeziku iz prethodne godine, znatno pada u poslednjoj trećini. Grimes je slatka, ali ne dovoljno da ugrozi Urbangarde, a Coexist od The xx još nisam preslušao.

Japanska kritika obožava rok-grupu Zazen Boys, ali ja nisam čuo njihov poslednji album, a ono malo njihovih pesama koje jesam čuo nisu uspele da me ubede da postanem fan. I oni su jedna od grupa sa prošlogodišnje Next Music from Tokyo turneje po Kanadi.

Mnogo šta od ovoga nabrojanog možete skinuti uz pomoć sajta http://jmp3up.info/

Moram da napomenem i da je (formalni) završetak albuma Tanoshii ne (Zabavno je) od Shinsei Kamatte-chan, pesma Hana-chan wa risu ka, najbolji apokaliptični pop koji sam ikada čuo.

Mnogo novih izdanja i najavljenih izdanja od Nove godine; nastupaju neki novi bendovi i nova lica, kao što su Kuroki Nagisa i Wakusei Abunoomaru (Planet Abnormal). Posebno me interesuje album najavljen za mart, od grupe Uminote koju vodi u japanskim indi-krugovima čuveni Sasagući So-on (Noise) Harmonika.

Tu su i:
Boom Boom Satellites - Embrace (sa posebno zanimljivom obradom pesme Helter Skelter!)
Cornelius - Design A (saundtrek)
Kinoko Teikoku - eureka

Ovaj poslednji, što bi naš narod rek'o, "jebe kevu". Prvi dugometražni album grupe čije ime znači "Kraljevstvo pečuraka", iako ova postoji od 2007. Post-rok, drim-pop i šugejz se slivaju u jednu celinu - koja ponekad više naginje psihodeliji, ponekad popu, a ponekad je savršena kombinacija to dvoje - stvarajući muzičko okruženje čijim začaranim dolinama i ukletim šumama ovaj bend s lakoćom pleše, ponešen gotovo sufijskim kovitlacem emocija i strasti prema mesečinom obasjanom noćnom nebu... ili sijalicom osvetljenom tunelu!

きのこ帝国 - ユーリカ (MV)