ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

   Otvaram temu jer želim da se izborim sa svojom sopstvenom predrasudom.
   Iako sam veliki borac protiv:  ruralofobije (diskriminacije ljudi sa sela), mizoginije, mizoandrije, homofobije, nacionalizma, rasizma, ejdžizma priznajem da ima i stvari iznad mojih moći poimanja. Tako ne mogu da razumem vlasnike kućnih ljubimaca (u stanovima).

   Ma koliko se trudio ne mogu da shvatim kako to da neko postavlja životinju iznad svoje vrste.

   Časove u kojima može da se druži sa drugim ljudima, on troši izvođenjem životinje u šetnju po dva put dnevno, kupanjem životinje, nabavljanjem hrane za nju, vođenjem kod veterinara...
   Sve je podređeno ljubimcu u toj meri da za druge ljude vremena skoro da i nema.
   (Izuzetak su penzioneri koji imaju vremena na pretek)

   Posebno mi je problematična pozicija same životinje koja je ulaskom u stan (dvorište i kuća su nešto drugo) najčešće potpuno odvojena od svoje vrste i ne služi ničem drugom do pružanju utehe i ljubavi čoveku.
   Tako su papagaji i kanarinci, umesto slobode, u kavezima. Ribe u malim akvarijumima, a psi i mačke u stanovima postaju odvojeni ne samo od spoljne prirode već i od svoje seksualnosti.
   Zbog urednosti stana, neutralisaja lošeg mirisa i radi zaštite od potomaka, oni su najčešće kastrirani.

   (Pa citat - Mnogo volim svoje mačke. Najsrećnija sam bila posle njihove kastracije)

   Da li su ta bića, toliko odvojena od svojih vrsta i svoje prirode uopšte srećna?
   Umesto sebi sličnih,oni su sa višom vrstom, ali šta s tim? Da li će se životinja druženjem sa čovekom uspeti na viši nivo?

   Zato ne mogu da shvatim ovaj fenomen. Pomislim da je reč o ljudima koji očajnički žele ljubav i pažnju, ali koji su zbog nekog svog unutrašnjeg problema (povezanog sa strahom i nepoverenjem od izdaje drugih ljudi), nesposobni da je dobiju od sopstvene vrste.
   
    Možda je problem u društvu koje ljude otuđuje jedne od drugih.
    Odnosi su sve neiskreniji. Zasnovani na materijalnim interesima i koristoljublju. Moguće je da to stvara ograde za druge ljude i usmerava emocije na bića koja ne mogu na taj način da izdaju.

    Ili možda u bliskosti čoveka i životinje na račun bliskosti istih vrsta, nema ničeg čudnog. Možda je sve deo moje predrasude sa kojom moram da se izborim.

Ja odavno tvrdim da je koncept kućnog ljubimca, ma koje on vrste bio, u suštini patološki.

izvrstan post svaka čast na temi
imam malog psa i mačku...(kuća, oni žive u dvorištu) i kad iskažem svoj stav prema lutalicama koje treba ukloniti ( njih 11.000 u gradu) proglašavaju me zločincem, mrziteljem životinja...
ti ljudi su nevjerovatni njima je pomućen razum
pod uticajem raznih lobija oni imaju moć
šef vatrogasne stanice kaže da mora intervenirati kad se mačka zaglavi na drvetu jer udruženja za životinje odmah idu u medije... stvara se hajka... ( a ima samo 4 vozila od kojih je jedno dežurno drugo na koncertu a treće neispravno)

jednostavno ne mogu shvatiti da psima i mačkama daju neka svojstva koja ih ne stavljaju u rang sa ljudima... nego su iznad čitave ljudske vrste...

A ni antropocentrični sentiment iz ^gornjeg posta nije daleko.

Neka ljubi ko god koga hoće.

Sad će Meho da vam kaže, pa ne moram ja. -.-

Animalofilija je jedan od naziva za želju za seksanjem sa životinjama.

Ne mogu da zamislim psa koji je srećan u stanu, mada je komšija verovatno još nesrećniji. Vrhunac imbecilnosti je kad obuku psima neke jakne, džempere, šta su već. Mislim da se iza svega krije profit, jer se tim ljudima izvlače pare na sve moguće načine, tipa groblje za ljubimce, saloni lepote, razne škole i vrtići gde ih vlasnici ostavljaju dok su na poslu i da bi ih socijalizovali, kojekakve granule koje su preskupe, prateća oprema...

Hteo sam umesto animalofilija da stavim petofilija
jer je pet baš reč za kućne ljubimce, ali nisam siguran da li taj termin postoji.

Quote from: Jevtropijevićka on 11-01-2013, 13:11:42
Sad će Meho da vam kaže, pa ne moram ja. -.-

To da je razumljivo da neko više voli životinje nego ljude? Pa, naravno. Ja bih čak rekao da je to najlogičnija stvar na svetu.

Samo neupucena omladina moze da misli da je biti uvek sa ljudima bolje nego ne.


A "petofilija"    ko me je terao da citam post....

ukloniti sa ulice kako, crni labudalane?

kako uklanjaju 11.000 pasa u švicarskoj
to isto prekopirati vamo
da nas ne nazovu barbarima

uspavljivanjem, udomljavanjem, kastracijom...

Quote from: Petronije on 11-01-2013, 13:25:09
Vrhunac imbecilnosti je kad obuku psima neke jakne, džempere, šta su već.

Мислиш, нека пас зебе и кисне, да не би случајно неки онлајн ентитет по имену Петроније случајно помислио да је облачење имбецилно?

Možda treba podsetiti da se to radi psima koji genecki nisu obdareni kapacitetom da se nose sa hladnoćom i vlažnoćom, bilo jer ne pripadaju datoj geografskoj širini, bilo jer su ukrštanjem napravljeni takvim kakvi su. U oba slučaja nisu psi krivi no ljudi i ipak nije u redu da ispaštaju.

Quote from: Джон Рейнольдс on 11-01-2013, 19:46:16
Мислиш, нека пас зебе и кисне, да не би случајно неки онлајн ентитет по имену Петроније случајно помислио да је облачење имбецилно?

Izvini ako sam te uvredio, ali pas zebe i kisne? Pa čemu služi kućica? Boks? Zašto ima dlaku? Šta je sledeće, patike da im ne nazebu šapice?

Postoji i obuća za pse. Evolucija nije predvidela da idu po vrelom asfaltu, a verovatno nisi video ni kakve rane može da im napravi so kojom se zimi posipaju ulice.

joj to za sol je istina
kad smo mi uništavali led bacanjem soli oko kuće mali pas se plašio hodati i samo je cvilio

Pa nisam, ali nisam video ni obuću na psu, nikad. Svejedno, što se mene tiče sve su to gluposti, bio ja onlajn entitet ili čovek od krvi i mesa koji je odrastao sa minimum jednim a često i više pasa u dvorištu.

Pas za dvorište i kučence za stan nisu isto, a ne možeš ni te male za stan uopšte da ne izvodiš.

Najviše odevenih pasa video sam u Rimu.
S obzirom da je reč o gradu sa vrlo prijatnom klimom (samo 30 km od Mediterana), jedino što mogu da zaključim
je da ih Rimljani odevaju zbog fenseraja, a ne zbog klime.

Jes da je bila nova godina, ali bilo je bar plus 10.

Ma naravno da tu ima i fenseraja i svakakvih gluposti, ali u nekim slučajevima i kad su neke vrste u pitanju moraš da ih utopliš i zaštitiš.

Drugo je to za ljude koji imaju vremena.
Ali recimo neko je zaposlen, osam-devet sati je van kuće, a za to vreme mu je pas sam, zaključan u stanu ?
Ima jedan u komšiluku, pa koliko puta sam ga čuo da cvili i grebe po parketu.
Ne miriše mi to baš na ljubav, ni na sreću psa.
Veliki broj pasa lutalica navodi me na pomisao da postoji ogroman broj onih koji pse jednostavno ,,izgustiraju'', i onda ih bez imalo griže savesti, izbace na ulicu.
U suštini, mnogo je tu prenemaganja i foliranja. Postoje ljudi koji zaista vole i brinu o svojim životinjama, ali pitam se koliki je njihov broj među onima koji drže životinje. Mislim da nije baš veliki procenat.

Quote from: Meho Krljic on 11-01-2013, 15:09:04

Quote from: Jevtropijevićka on 11-01-2013, 13:11:42
Sad će Meho da vam kaže, pa ne moram ja. -.-

To da je razumljivo da neko više voli životinje nego ljude? Pa, naravno. Ja bih čak rekao da je to najlogičnija stvar na svetu.

Nisam od tebe očekivala ovakvu jezgrovitost! 
Ali da, sasvim je razumljivo da neko voli životinje i da gaji ljubimce, bilo da su zlatne ribice, hrčci ili psi i mačke, ili konji i slonovi . Moja porodica je godinama imala mačka i znam kakvu radost može da pruži životinja i koliko iskreno vlasnici (čuj, vlasnici) mogu da se vežu za nju.

PS
Čitam ove postove o manama vlasnika životinja pa se mislim, sve to naravno stoji, ali maltene svaki iskaz bi jednako funkcionisao i bio jednako tačan da umesto "ljubimac" stavim "dete"... brr brr.

Ni stvaranje rasa koje služe za ukras i zabavu, a u prirodi (ili makar na ulici) nemaju nikakve šanse, ne liči na ljubav.
Meni ''upotreba'' životinja za jelo ili bilo šta što obezbeđuje opstanak ljudi deluje nekako manje grešno od ove ljubavi.

Pa jes, svakako je manje grešno zaklati novorođeno jagnje zbog astraganske šubare nego ga hraniti na cuclu!!!

Quote from: Jevtropijevićka on 11-01-2013, 23:19:21

PS
Čitam ove postove o manama vlasnika životinja pa se mislim, sve to naravno stoji, ali maltene svaki iskaz bi jednako funkcionisao i bio jednako tačan da umesto "ljubimac" stavim "dete"... brr brr.

Istina, ima ljudi kojima je dete tek nešto više od ljubimca, ali to je sasvim druga priča.
Dete je, ipak, veći rizik : teže ga je nabaviti, dresirati i, ako bude neophodno, izbaciti iz kuće. A i ne znaš da li će biti dovoljno lepo da posluži kao ukras.

Quote from: Jevtropijevićka on 11-01-2013, 23:26:18
Pa jes, svakako je manje grešno zaklati novorođeno jagnje zbog astraganske šubare nego ga hraniti na cuclu!!!

Jagnje nije životinja kreirana za zabavu.
U svetu kakav mi poznajemo može se opstati  i bez astraganskih šubara.

Ti govoriš o modi. Zapravo se trudna ovca zakolje a koristi se krzno fetusa što svakako jeste bolesno ali nema veze sa opstankom.

Quote from: Petronije on 11-01-2013, 21:26:11

Quote from: Джон Рейнольдс on 11-01-2013, 19:46:16
Мислиш, нека пас зебе и кисне, да не би случајно неки онлајн ентитет по имену Петроније случајно помислио да је облачење имбецилно?

Izvini ako sam te uvredio, ali pas zebe i kisne? Pa čemu služi kućica? Boks? Zašto ima dlaku? Šta je sledeće, patike da im ne nazebu šapice?

Па чекај, и ти вероватно имаш косу па можда кад изађеш на кишу ставиш капу или носиш кишобран. И још си обучен. Зашто би пас киснуо и после седео мокар, квасио намештај и, на крају крајева, можда то и њему смета. Говорим о кућном псу који мора да изађе да прошета и обави своје, па зар да чека да киша стане или да кења на тераси? Зашто су такве ствари имбецилне?

Даље, питање кућа/двориште, итд. Имамо мопса који је десетинама векова кућно псето, тзв. пратилац (постоји и назив toy breed који је мени одбојан). Он има веома мало шансе да преживи у дивљини. И сад неко каже како "пас није за кућу". Онда су сви мопсеви, иначе веома драга, весела и симпатична створења, осуђени на патњу а можда и смрт. И не само они, још неколико врста. Зашто? Јер је неки Лони тамо замислио да би жена и ја требало пре да се дружимо с потенцијалним смарачима и мрсомудима уместо проверено драгог и увек веселог мопса? Ма иди бегај. Друга је ствар што људи код куће држе и цуњавце, хртове и неке врсте овчара који траже ако ништа оно бар дуже шетње.

Quote from: kimura on 11-01-2013, 23:20:18
Ni stvaranje rasa koje služe za ukras i zabavu, a u prirodi (ili makar na ulici) nemaju nikakve šanse, ne liči na ljubav.
Meni ''upotreba'' životinja za jelo ili bilo šta što obezbeđuje opstanak ljudi deluje nekako manje grešno od ove ljubavi.

Али те расе већ постоје и такви примерци су с људима срећни. Уосталом, шта предлажеш? Елиминацију таквих раса? Пардон, прављење паштете од њих? Нема неког много другачијег решења.

Valjda će se i najveći ljubitelji životinja složiti da je stvaranje krvožednih kučećih rasa, koje su opredeljene za međusobne borbe i prilično opasne za ljude, uzgred da i to pomenem, ipak gadost. I da su oni što jedu jagnjetinu ipak manje grešni.

То о "крвожедним расама" је такав новинарски булшит да је заиста потребно есеј сад написати о томе.

Preteče me Džon, htedoh nešto slično da napišem.

Verovatno si i sam, ako šetaš tog svog mopsa, imao prilike da se susretneš sa krvožednim rasama. Nisi samo u novinama čitao o njima.

Nema krvožednih rasa, ima vlasnika-kretena.

Према мопсу се досад "најкрвожедније" понашала једна далматинка (пас далматинац, женског пола, да не буде забуне). Изузетно "некрвожедна" раса. Стафорди и питови само седну и збуњено га гледају док овај лаје.

Quote from: Petronije on 11-01-2013, 23:43:23
Ti govoriš o modi. Zapravo se trudna ovca zakolje a koristi se krzno fetusa što svakako jeste bolesno ali nema veze sa opstankom.

Znam kako nastaju astraganske šubare i ne hajem za njih. To svakako smatram za nastranost i pogrešnu ''upotrebu'' prirode.

Ne mislim da od postojećih rasa treba praviti paštetu (osim ako si Kinez i to mnogo gladan ).   
Imali ste sreće. Tri pita su bukvalno zaklali psa mojoj drugarici.

Ma nisam tebi replicirao ali si se umešao, mrzelo me posle da editujem.

Quote from: Jevtropijevićka on 11-01-2013, 23:26:18
Pa jes, svakako je manje grešno zaklati novorođeno jagnje zbog astraganske šubare nego ga hraniti na cuclu!!!

Quote from: kimura on 12-01-2013, 00:09:41
Imali ste sreće. Tri pita su bukvalno zaklali psa mojoj drugarici.

Ne radi se o sreći. Kako vaspitaš psa, takav će biti. Majčin prijatelj je imao ženku staforda, iz ruke nam je jela kriške jabuke i balavila od sreće. Tata je imao ženku pita, mogla si da je ostaviš bebu da čuva. Slušala je svaku komandu, hvatala za ruku ako bez dozvole probaš da ubereš nešto iz povrtnjaka, ali samo tako da te zadrži. Nikad nikog nije ujela ni napala.

  Džon, ja nisam rekao da sam u pravu. Čak sam postavio temu da bi mi neko razrušio zabludu.

  Uzgred ti i tvoja žena niste primer mog nerazumevanja jer ipak imate jedno drugo. Pretpostavljam da ste jedno drugom prioriteti, a kuče vam dođe kao dodatna radost.
  Međutim postoje ljudi koji nemaju ni partnera ni najboljeg prijatelja (treba li da ponovim svoje vrste) i umesto potrage, posvećuju se isključivo ljubimcima.
 
  Posle osam sati rada na poslu plus sat i po dok se dođe do kuće, idu dve šetnje dnevno, jedno kupanje, bar jedno hranjenje... Zatim je to odricanje od večernjih izlazaka, a često i od letovanja i zimovanja.
  Pored tih svih obaveza osoba nema kad da se pozabavi svojom vrstom.

  Paralela sa detetom može da se napravi samo prvih nekoliko godina jer dete poraste i osamostali se, a ljubimac je samo večna obaveza.
Možda se mogu uporediti deca s posebnim potrebama. Međutim to je već viša sila jer dete sa posebnim potrebama nema alternativu nego da bude s roditeljima dok je recimo kanarinac mogao da živi na kanarskim ostrvima i ima seksualni, roditeljski i ostali život sa svojom vrstom.
   Neke mačke nikad ne izlaze iz zgrada, a mogle su živeti u prirodi i ne biti kastrirane.

   Ljudi ih gaje jer im je to prilika da dobiju šaku ljubavi i obilje pozitivne energije, životinja na to pristaje (jer i nema drugog izbora), ali pitanje je da li je to najbolje za nju.
   Bojim se da mnogi gaje životinje zbog te sebične želje da se pokupi ljubav, privreženost i pažnja s bilo koje strane, ne razmišljajući da li je ta životinja na dobitku ili gubitku.

Vidi, Angel, u Beogradu sigurno ima više kretena nego opasnih pasa. Niko se još nije upuštao u neko ozbiljno brojanje ali, ovako odokativno, uopšte ne sumnjam da je brojnost na strani ovih prvih. A ti prvi su gazde.

Volim životinje i razumem one koji ih vole. Ne smeta mi ako nekom pas leži ispod kreveta, a mačka prede na jastuku. 
Međutim, postoji nešto sporno u toj ljubavi (naravno ne kod svih ljudi), a što važi za situacije u kojima nam onaj kog volimo nije ravan. Neki ljudi tzv. ljubavlju prema životinji ( a ovde se komotno može reći i detu, isti je princip) prosto maskiraju veliki egoizam.
Egoizam se poznaje po tome što takva osoba ne mari za prave potrebe životinje (ili deteta) pa će, samo da bi popunila izvesnu emotivni prazninu u svom životu, držati psa u nemogućim uslovima ili roditi dete, iako nema volje i energije da se njime bavi.   

Slažem se, samo kažem da nema krvožedne rase kao takve.

Pa u neku ruku ima.

Ja sam čuo da su neki ljudi namerno isforsirali spajanje rođenog brata i sestre u nekim borbenim rasama da bi
mladunac bio što luđi i agresivniji.
Zatim su ga terali da onjuši krv da bi bio agresivniji.

Isto kao što su isforsirane krave muzare da se množe jer daju više mleka od ostalih
i pilići na koncentratu tako je moguće da neko isforsira baš najagresivnije od najagresivnijih metodama spajanja
braće i sestara pa plus dresiranje mnogo generacija za borbu i da se dobije realno baš agresivna rasa.

Naravno da će se neke rase u borbama pokazati bolje od drugih, ali ako uzmeš to štene i ponašaš se prema njemu kako treba on neće biti psihopata i napadati decu po ulici.

Прича о крвожедним расама је пре свега сензационализам. Чињеница је да постоје расе које су склоније агресији, али немојмо се зезати, много су још фактора има осим тог легендарног "одгајања ради крвожедности". Подједнако опасни могу да буду и многи радни пси, а шта тек рећи о псима чуварима? Власник у огромном броју случајева има пресудну улогу, чак и не увек свесно, типа да је одгајао пса да буде агресиван не би ли био главна фаца у крају или шта већ, већ често (можда и чешће) из незнања, неинформисаности, лењости, итд. Постоје расе којима човек не сме дозволити да буду доминантни. Емисије Цезара Милана су, узгред буди речено, веома корисне и информативне (мада је он многима одбојан, али ајде сад), буквално сваки савет који је могао да се тиче нашег Alexa могао је да буде и успешно примењен. У питању су детаљи, далеко од тога да је правио проблеме, али нека понашања смо довели у ред и то прилично касно, кад је био поматор.

Quote from: Loni on 12-01-2013, 00:35:16
  Paralela sa detetom može da se napravi samo prvih nekoliko godina jer dete poraste i osamostali se, a ljubimac je samo večna obaveza.

Па сад, како се узме. То што наводиш су екстремни примери, пас што је старији постаје баш све мања обавеза (до можда година кад почне да побољева), јер постане озбиљнији, смиренији, навикнутији на људе и њихове навике, понашање, итд. Уосталом, све то гледам свакодневно у кући. Пса смо купили првог, па добили двоје деце. Пас има девет, син осам, ћерка три године. Ево сад кад сам набројао године, зар ти мислиш да је пас већа обавеза од ових којима је остало још много да се осамостале, док је псу остала још која година живота? Јбт, жена шета пса да би побегла од луднице.

Буквално једини проблем с којим се кучкари срећу, а и он потиче од шабанског приступа љубимцима, јесте мало дужи породични пут. А не видим никакав разлог да сви хотели, смештаји, итд. не буду пет-френдли, не обрнуто као сад, а да посебно постоје они за људе који не желе ни могућност да се нађу поред животиња; на крају крајева, постоје смештаји искључиво за оне без деце. Јер ниједан реалан аргумент против таквог нечега не постоји, постоје само личне нетрпељивости.

Ја имам два заморчића!

Quote from: Harvester on 12-01-2013, 12:45:31
Ја имам два заморчића!

kviki i skviki 

Quote from: Harvester on 12-01-2013, 12:45:31
Ја имам два заморчића!

Nije valjda da bi se radije družio s njima nego sa Lonijem? 

što se animalofilije tiče, najviše volim žene pa mačke

  Jedna od smislenih poenti za uzgoj kućnih ljubimaca je i priprema za roditeljstvo.
Ko je navikao na večnu brigu o psu ili mački, verovatno će mu lakše pasti briga o detetu od onog ko pre deteta nije imao nikakve obaveze tog tipa.