ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ajmo malo življe, skoro nam uteče januar. 


Inače, meni je ovaj deo januara bio najbolji komad kalendarskog vremena u poslednjih... ni sama ne znam koliko godina, sve sama putovanja i to u pratnji odlične proze, ništa šund i ništa žanrovske drugorazredne bezvezarije, stroga dijeta i tako to.


Najpre McAuely sa trilogijom koja je u završnom tomu prebacila i sebe a kamoli samo moja očekivanja a onda me je Chabonov The Yiddish Policemen's Union potpuno oborio sa nogu, ali potpuno. Inače, Chabon mi se dokopao posebnog mesta još od prošlogodišnjih putovanja sa Gentlmen of the Road, čitala sam to valjda u duhu u kom je i napisano, strogo čapter dnevno, i na kraju došla do zaključka da bih bila najsrećnija da se to može tako i nastaviti, svaki dan po jedan Chabonov čapter, sve do duboko u starost, naprosto leka radi, nešto kao dijaliza za mozak zatrovan šundom i polupismenim trešom.    Yiddish... je upravo to ali kratak je to roman i nikada ga dosta, a kako se zbog čitanja Chabona u nedogled odgađa i jelo i spavanje, struktura Gentlmena ima sasvim za mene pogođenu dozu, znači strogo čapter dnevno, poželjno pre spavanja i da te bog vidi kako zaspiš zdrav i prav i ubeđen da je svet zavredio da preživi i majanski kalendar, kad već u njemu ima i takvog štiva. Proza kao insulin. 

Ja sam Novu godinu započeo sa starim sf-om...sabranim robotskim pričama Isaka Asimova.
U izdanju Čarobne knjige.
Ove godine čekam razne naslove, na spisku su : Sećanja ne led-Stivena Eriksona, Mala braća-Riki Hautala, nastavci Aberkrombija i Džordana...E da, Libeat, jel nastavak Kroninovog prolaza ,,Dvanaestorica'', već izašao u svetu, pošto čujem da će ga Skrobonja prevoditi ?

Sad ću se malko ponavljati, jer sam ti već odgovorila na drugom topiku   

Izašlo je, izašlo, ali mene se nije baš dojmilo pa sam to i batalila tamo negde na petini, iako sam nakon čitanja Prolaza imala poprilično volje za nastavkom. U pitanju je vešto napisan šund koji je kanibalistički samom sebi dovoljan, žvače i prežvakuje sopstvene viškove i manje-više uspešno pravi od njih nešto nalik narativu ali ipak mu megalomanija dođe glave pa se nekako vidi i providi da tu i nema bog zna koliko idejnog materijala nego se sve svodi na veštinu kukičanja. E sad, nekom to dosadi pre, nekom posle, a meni je dosadilo na samom početku Dvanaestorice i ne verujem da ću se tome vraćati.


Inače, ja sam počela godinu sa domaćim sfom, uglavnom hrvatskim, i to na papiru...    

Quote from: LiBeat on 19-01-2013, 17:57:49

Sad ću se malko ponavljati, jer sam ti već odgovorila na drugom topiku   

Sad nađoh da jesi. U zadnje vreme sam malo pogubljen, izgleda  .
Onda da Kronina precrtam sa spiska, ionako imam previše serijala koje pratim.

Pa, prilično sam sigurna da nećeš mnogo izgubiti ako precrtaš Kronina, a dobićeš sigurno, pa makar nešto vremena za čitanje boljih stvari.   

jesil ti libe čitala od ovog čobana, šobana, šabana nešto da vuče na horor? barem priče ako ne romane?

njegova 'god of dark laughter' je jedna od najboljih horor priča iz 21. veka koje sam pročito.

Sem ova dva naslova ništa njegovo nisam pročitala.
( rupe u mom obrazovanju su vaistinu ogromne.  )

Procitao drugu knjigu Stivena Eriksona u serijalu Malaza  "Deadhouse Gates" ili "Dveri kuce mrtvih" kako je kod nas prevedeno. Potpuno sam odlepio i jedva cekam da Laguna odrzi svoje obecanje i izbaci i "Secanja na led" za kojih mesec dana. Eriksonu ide nekako sve od ruke - i epika i intimne drame i akcija i uzasi... neverovatno, zaista! Meni je ovo postao jedan od omiljenih romana fantastike koje sam ikada citao. Naravno, kao i u prethodnoj knjizi, treba vam strpljenja i barem prvih stotinak strana da pohvatate konce i likove, ali kada se to desi i zaista uronite u ovo... Erikson nagradi citaoca na svaki nacin. Samo se nadam da Laguna nece praviti pauze od po pet godina izmedju ovih romana, vec ce zaista, kako su najavili, ici sa njima jednom godisnje.

U planu je da se objavljuje jedna knjiga godišnje. S tim da je moje mišljenje da od tog plana nema ništa. Sa prevodom četrvrte knjige nije se ni krenulo - doduše, krivicom vlasnika autorskih prava - a s obzirom na to da je svaka naredna knjiga u serijalu sve zahtevnija za prevod, a i da je lektura verovatno noćna mora, uopšte nisam ubeđen da će Laguna moći da održi planirani ritam. Deluje mi izvesnije da će se objavljivati dve knjige u tri godine.

Dovršio Sabrane robote od Asimova.
Sa starim majstorom nema greške. Odlične ideje( recimo ona o robotu predsedniku SAD), priče ispričane pitkim, detektivtskim stilom, dostupne svima, a opet uz puno intelektualnih igrarija ( kao u priči Slika u ogledalu) i maštovitih detalja ( Kolo naokolo, Bekstvo, Dvestogodišnjak ).
Dvestogodišnjak mi je najbolja priča, i nekako kruna svega ; robot postaje čovek ( postepeno ), i umesto dugovečnosti, gotovo besmrtnosti mašine, bira ljudsku smrtnost. Tako dolazi do svojevrsnog preplitanja i spajanja veštačkog i prirodnog ; te granice se brišu, čini mi se da je to budućnost koja je zamišljena.
Mada ima priča u kojima su roboti opasnost, Tri zakona robotike izražavaju veru autora da će tehnologija doneti ipak, lepšu budućnost.
Davno sam čitao Zadudžbine i Golo sunce. Kad sam naleteo na priču Slika u ogledalu, setio sam se robota Danila Olivava.
Ipak, mimo robotskog ciklusa, ostaće mi kao  najbolje njegovo delo Bogovi lično.

Ova zbirka je imala preporuke od velikog broja imena koja se kotiraju kao "teškaši" u mojoj knjizi i, bogami, zaslužila je sve te preporuke. Ima nešto pomalo sablasno u izrazu i stilu koji Karin nudi u zbirci, a onda sama kaže da to ima nekakve veze sa činjenicom da je odrasla u polarnom svetu u kom su dani i noći sazdani od drugačijeg materijala negoli na ostatku planete. I kako to već biva sa autsajderima u američkoj varijanti žanra, Karin upečatljivo odudara od ustaljenih stilskih i izražajnih normi, baš kao i Sedia, recimo, ili Lord – proza im ostavlja dojam slojevitosti kakvu njihovi produktivniji i popularniji američki pandani nisu u stanju ni da imitiraju a kamoli samostalno proizvedu.

Pol Anderson, Tau zero.
Ideja i radnja na opštem planu deluju mi uglavnom ok (nisam baš mnogo SF-a o generacijskim brodovima čitala). Ali.
Interakcije likova nisu me ovoliko iritirale još od Eona Grega Bera. Svi su nešto kao okarakterisani, svi vrhunski racionalni, iskusni, traume iz prošlosti prerađene i odbačene, ovo ono. I onda "aaa, ona se jebala s drugim, fiiiilliiiings" i "aaa, ali mi se u stvari ipak voooolimo i stvaramo ljudsku rasu iznova". Ma važi. Da je lepo počišćena sva ta melodrama, i da se Anderson usredsredio na temu, knjiga bi bila i bolja i uverljivija. Ovako mi prosto dođe da čitam samo naučno-tehničke delove teksta, a to mi se inače skoro i ne dešava.

Jevtro, jesi li čitala "Srce komete"?

Quote from: Nightflier on 09-02-2013, 14:58:13
Jevtro, jesi li čitala "Srce komete"?

Nisam...

Od srca preporučujem. Svojevremeno je objavio Polaris. Nudim ti elektronsko izdanje bilo na srpskom, bilo na engleskom.

http://www.amazon.com/Heart-of-the-Comet-ebook/dp/B0089EXHEK/ref=sr_1_1?ie=UTF8&qid=1360416852&sr=8-1&keywords=heart+of+the+comet

Btw, evo mog ovogodišnjeg učinka:

januar

The Truth, Terry Pratchett 5/5
The Red Knight, Miles Cameron 5/5

februar

Deadhouse Gates, Steven Erikson 5/5
The Queen Is Dead, Kate Locke 5/5
The Dead Heart of Xin, Brandon Hodge 4/5
The Six-Gun Tarot, R.S. Belcher 2/5

Pol Anderson, Tau zero.
[/size]
[/size]Kako ti to pade na pamet... To je jedan od prvih romana koje sam pročitao na engleskom...

Quote from: Nightflier on 09-02-2013, 15:34:28
Od srca preporučujem. Svojevremeno je objavio Polaris. Nudim ti elektronsko izdanje bilo na srpskom, bilo na engleskom.

Hvala, ali za sada ne bih, ovo me je baš podsetilo šta mi smeta u tvrdom SFu: ljudi.

Quote from: Mica Milovanovic on 10-02-2013, 00:15:13
Pol Anderson, Tau zero.

Kako ti to pade na pamet... To je jedan od prvih romana koje sam pročitao na engleskom...

Eto, potrefilo se da sam dobila nekoliko knjiga "na čuvanje", među njima i ovo, i jednu Andromedu (3), i dva Sirijusa... i sad čitam malo-pomalo.

"Srce komete" se upravo i bavi ljudima. No, ne pritiskam.

Nightflieru, u pravu si sto neces bas da insistiras Nije Srce komete tako dobro, meni je ostalo u jako lepom secanju iz vremena kad se knjiga pojavila (pre 20ak godina cini mi se), da bih je ponovo procitao pre par meseci i jako se razocarao upravo prenaglasavanjem te ljudske dimenzije u klasicnom Benfordovom maniru na koji sam postao jako alergican (previse palamudjenja, insistiranja na klanovskim podelama i iznenadnim obrtima po politickoj osnovi, nesto nalik na parlamentarnu scenu srbije). Doduse cak i Zelaznijev Amber mi je postao dosta plici posle 20ak godina nekritickog obozavanja al ajd sad, il sam ja postao mnogo ogorceniji ili mnogo zreliji od tada, nesto jeste u pitanju. I da se odmah ogradim od klasicnog "ima li nesto da se tebi svidja Berserkeru" odmah dodajem da sam u medjuvremenu poceo da citam Znakove Sagite, brojeve 1-3 i da sam najprijatnije iznenadjen svezinom i ocuvanoscu prica koje sam tamo zatekao, a sve su iz istog perioda od pre 20 godina. Evo upravo citam Martinovu pricu cije je ime zapanjujuce slicno nadimku meni dragog forumasa na ovom topicu 

Ah. Istini za volju, "Srce komete" sam čitao u srednjoj školi. Dakle, poslednji put pre jedno petnaest godina. Tada je ta knjiga na mene ostavila izuzetno dobar utisak. Ne sećam se ko je prevodio - po stilu mi se nešto čini da bi to mogao biti Sale ili Goran - ali se sećam da je bilo nekih zadžebanih stvari za prevod, koliko sam to tada mogao da uvidim, a da je dobro rešeno. Meni se veoma dopao dualitet mašinsko-biološko sa jedne strane, a sa druge strane završnica romana i okretanje od planetarnozemaljskih izdrkavanja, te odlazak na nov put, koji nije opterećen bremenom gomana od kojih niko nema vajdu. To mi je bila baš odlična poruka.

Glede Martinove priče, moj nick je primarno kingovski. King je imao novelu Night Flier (sa "i"), a Martinovi su Night Flyers (sa "Y") - ali nemam ništa protiv da budem  simbioza. . Čini mi se da je Boban objavio obe, u nekom trenutku. Ali hvala na lepim rečima. Zaista mi znače.

Quote from: Nightflier on 10-02-2013, 23:20:56
Sale ili Goran

Saću lupim bez gledanja -- Zoran Jakšić?

Ne znam, zaista - a mrzi me da tražim knjigu.

Odlicno sroceno detaljisanje jednog veoma vaznog dela istorije koji je otvorio vrata digitalnom dobu, u kom su nas vec na samom pragu docekali hidrogenska bomba i dekodiranje DNA. A sve je to poteklo iz jedne male grupe ljudi oko Turinga i von Neumanna. Fascinantno ispripovedano, uz obilnu dozu insajderske perspektive, sa sve detaljnim seciranjima uglavnom tragicnih karijera i zivota nekih zaista genijalnih ljudi koji su rucno oblikovali svet u kom danas zivimo.

a od proze:

Ajte vi što umete da nalazite dela u originalu na netu pronađite mi
ova dva:


Tom McCarthy: Men in Space i C.

Skinuo sam. Gde da ti pošaljem?

Nightflieru, hvala puno, ali pretekli su te melkor i Gaff. Dobio sam juče.
Hvala i ostalima koji su se ponudili preko poruka.


Ja sam pročitao njegov prvi roman koji je objavljen u hrvatskoj i nije bio loš.
Sada sam video neke kritike za ovaj i deluju zanimljivo. Da li je neko čitao?

Na preporuku Dacko, pročitala Rugobe Skota Vesterfelda, prvi deo omladinske SF tetralogije.

U svetu budućnosti, svu decu smatraju rugobama; svako na šesnaesti rođendan ide na obaveznu plastičnu hirurgiju nakon koje postane lepotan ili lepotanka, prelazi preko reke u naselje u kome žive lepotani, i tamo ide sa žurke na žurku (postoji i mogućnost fakulteta za one koji to žele, a kasnije će svi dobiti i posao). Svet je neka vrsta utopije - sva deca su rugobe i jedna drugoj nadevaju podrugljive nadimke, tako da tu niko nije odbačen, i sva ta deca znaju da će nakon šesnaestog rođendana biti lepa. Nema ratova, nema bolesti, priča se da postoje nekakve Specijalne jedinice koje čuvaju red, ali ih je malo ko zaista i video, pa ih mnogi smatraju nekom vrstom urbane legende. Sve je ekološki ispravno, i tako redom.

Tali, glavna junakinja, jedva čeka da i sama postane lepotanka - svi njeni prijatelji su već otišli preko reke, i ona se smrtno dosađuje. U tom čekanju, i tajnim prelascima preko reke, upoznaje Šaj, devojku rođenu istog dana kad i ona. Od Šaj saznaje za još jednu legendu, grad po imenu Dim, gde nema lepotana ni obavezne plastične hirurgije. Šaj beži u taj Dim, a Tali iz prve ruke saznaje da Specijalne jedinice zaista postoje, pošto joj iste postavljaju uslov: ili će im izručiti Šaj i Dim, ili nikad neće postati lepotanka - a za rugobe jednostavno nema mesta.

Knjiga je predvidljiva, kao i likovi, ali ne u negativnom smislu. Roman se drži obrazaca kakve smo do sada svi već videli, i ti obrasci funkcionišu: iako mogu da pretpostavim šta će se desiti, sa sve obaveznim ljubavnim trouglom (bogu hvala pa nije progutao celu priču), i dalje me je vuklo da čitam i to i vidim. Nisam sigurna koliko bi se knjiga dopala vršnjacima glavne junakinje, pre mi liči na nešto za mlađe čitaoce (10-12 godina, recimo), ali je svakako simpatična.

Ukoliko će, po običaju, glavna junakinja biti ta koja ruši nepravedni poredak (tm), onda u tetralogiji postoji i detalj koji sam mogla i u drugim delima da primetim, samo da sam na to obratila pažnju: poredak ne ruši buntovnik, ni neko ko je od poretka pobegao (recimo, nakon spoznaje da uz obaveznu plastičnu hirurgiju ide i neka vrsta lobotomije) - poredak ruši osoba koja želi da se u njega uklopi, a ne daju joj.

Sve u svemu, simpatična knjiga, i nešto što bi dečicu moglo da motiviše da čitaju fantastiku.

Puklo je kod nas samo tako, što sam i očekivao. Danas je potpuno pogrešno navlačiti klince na fantastiku preko SF-a. Nažalost, zbog propasti tog serijala zatvorena su vrata za "Levijatana" i ostale romane iz tog sveta, za koje mislim da bi sjajno prošli kod nas.

Rugobe su SF koliko i Igre gladi. Kako su Igre gladi prošle kod nas?

Prva knjiga veoma dobro,  koliko znam - ali sad je pitanje koliko je film imao veze sa tim. Druga i treća dosta slabije od prve. S tim da ne mogu da garantujem za pouzdanost informacija od druge dve.

Angel, potpuno nam se poklopilo mišljenje o tim knjigama.   Nadam se da će ti se dopasti i Prošlost, mada je i ona crnjak. 

Ne mislim da su Rugobe pukle zato što su omladinski SF, nego su prosto potonule u onom moru knjiga, što se dešava svakom trećem Laguninom naslovu bez obzira na žanr ili neki kvalitet. Recimo, za Keltov san Vargasa Ljose ima mnogo pohvalnih komentara na sajtu, verovatno se lepo i prodaje, a knjiga nikakva nije, kao da je pisac samo nabacao građu koju su pomoćnici skupili, bez karakterističnog literarnog uobličavanja. S druge strane, Grad i psi i Zelena kuća, dve fenomenalne knjige, nisu komentarisane skoro uopšte i verovatno će se i one jednog lepog dana naći na rasprodaji, pa da ih odmah preporučim.

Čim je SF, osuđeno je na komercijalnu propast. Laguna malo-malo pa pokuša da objavi nešto tog tipa - i ti naslovi redovno završe na akcijama sa popustima od 80%.

Najzad i jedna odlično napisana knjiga, s obzirom na sva ograničenja jednog samog po sebi klaustrofobičnog pristupa putovanju kroz vreme.

Procitao TOKIO Mo Hejder - opaku trilercinu koja paralelno prati dva vremenska toka - jedan se desava u Nankingu u vreme japanske okupacije (i pokolja), a drugi 1990. godine u Tokiju... Nisam citao ranije nista od ove dame, ali je ovo veoma dobro napisano, napeto, na momente jezivo i uzasno, sa snaznim likovima.

Evo meni februarskog učinka:

Deadhouse Gates, Steven Erikson 5/5
The Queen Is Dead, Kate Locke 5/5
The Dead Heart of Xin, Brandon Hodge 4/5
The Six-Gun Tarot, R.S. Belcher 2/5
People of the North, Matthew Goodall, Shaun Hocking, Rob McCreary, Philip Minchin and William Thrasher 3/5
Blood Skies, Steven Montano 4/5
Black Scars, Steven Montano 3/5
Soulrazor, Steven Montano 2/5
Crown of Ash, Steven Montano 2/5

Za promenu, samo je Eriksonov roman mutirana cigletina od knjige, dok su ostali relativno pristojni. Budući da sam Eriksona ponovio, The Queen Is Dead zaista se izdvaja kao najbolji roman od pročitanih. Najveće razočaranje je Montano. Nakon vrlo solidnog prvog romana, koji vrvi od sitnih gluposti, ali je toliko zabavan da mu se sve može progledati kroz prste, serijal zapada u krizu i u svakom narednom romanu biva sve gori. Nakon Crown of Ash napraviću pauzu sa Montanom, pa ću videti da li mu je pošlo za rukom da se izvuče iz tog čabra.

Mnogo hvaljeni Belčer pokazao se solidnim ali nemaštovitim piscem, čiji se galimatijas pretvorio u dosadnu staračku kasku - i pored jasno uočljivog potencijala za odličan horor. Montanu makar polazi za rukom da zadrži pažnju čitaoca kroz world-building i razne karakondžule sa kojima se njegovi protagonisti susreću.

Detaljnije možda nešto kasnije, ako preživim OVU turu gripa.

Uh, ne znam više ni u koji ovo topik ide i da li je neko već javio.
Moguće, pošto sam usled gripe bio u desetodnevnom autu, isključen od vesti i sveta 
Uglavnom, Laguna je izdala drugi roman iz serijala epske fantastike Pitera V.Breta, koji se zove ,,Pustinjsko koplje ''.
Prvi deo Noć demona, bio je sasvim solidan, ništa spektakularno, nadam se da drugi deo neće biti lošiji, ako već ne bude i nekog napretka.
Paladin je izdao dugo najavljivani horor roman Kingovog zemljaka Riki Hautale, pod nazivom ,,Mala braća''.

Mark Bould, China Mieville (Eds) - Red Planets - Marxism and Science Fiction


Voleo bih da mogu da kažem da razumem išta od ovih eseja!

(ovo nije ocena kvaliteta, jednostavno, moje poznavanje marksističke teorije je -  blago rečeno - jednako švedskom poimanju balkanskog mentaliteta)

Ovih dva meseca čitam sve od Jaloma što može da se nađe. Nije SF pa nije potrebno guglovati 

E, gaffe, gaffe...
Mi matoriji smo u mnogo boljem položaju od tebe.
Mi smo, kao Obelix, upali u lonac sa marksističkom čorbom kao mali.
Mnogi od nas još nisu isplivali...


Marksistički kritičari su sedamdesetih godina bili najznačajniji akademski izučavaoci teorije naučne fantastike.
Darko Suvin, Fredric Jameson, Marc Angenot, Carl Freedman,  Istvan Csicsery-Ronay Jr., na primer, samo su neki od kritičara koji su
pokušali da iskoriste potencijal naučne fantastike kao kritike ideologije zapadnog sveta da joj podignu ugled i izdignu je iz
petparačke literature.


Ako pogledaš akademske tekstove o SF-u iz sedamdesetih i osamdesetih, videćeš da najveći broj potiče upravo iz ovih krugova.
Mi koji smo odrasli na Suvinu i "Od Lukijana do Lunjika", nama je ovo blisko i teško nam je da se odmaknemo od ovakvog pogleda
na naučnu fantastiku.


Ali sasvim je moguće da to nije jedino moguće posmatranje. Na primer, knjiga Nemanje Radulovića  Podzemni tok (Ezoterično i okultno u srpskoj književnosti) pruža jedno novo viđenje početaka naučne fantastike kod nas, viđenje koje odstupa od uobičajene teze o
korenima naučne fantastike u razvoju nauke sredinom devetnaestog veka.

Quote from: Mrs Parker on 04-03-2013, 06:15:06
Ovih dva meseca čitam sve od Jaloma što može da se nađe. Nije SF pa nije potrebno guglovati 

Za knjige koje ne spadaju u fantastiku postoji druga tema: http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,4345.0.html

@Mića Da sad ne ulazim u priču o marksizmu i SF-u, nego samo da pomenem kako ovih dana čitam drugu Radulovićevu knjigu, Slika sveta u srpskim narodnim bajkama, suva je kao barut ali enciklopedijska i neviđeno korisna stvar.

Quote from: Jevtropijevićka on 04-03-2013, 16:11:00
Za knjige koje ne spadaju u fantastiku postoji druga tema: http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,4345.0.html

Hvala. Teško je odmah sve pohvatati 

whohoho!! Svonvik ovde razbija, ali razbija! 
Ko je citao The Dog said Bow-Wow vec poznaje glavne likove Dargera i Surplusa a seting je postapokalipticna posthumanisticka Rusija ali kako je samo to ispricano, kakva je to samo divlja i raskalasena imaginacija i kakav je to samo suptilni humor i takt i stil i sve nesto najlepse! Urnebes na trista strana, morala sam sinoc da na silu iskljucim citac u dva nocu, ko najkukavniji bipolarni dzanki! Baja Svonvik rulz!! 

Meni se uopšte nije dopalo. Inače sam fan i postapokaliptične fantastike i alternativne istorije, ali mi Svonvikov humor nije ni najmanje prijao.

Privodim kraju Pustinjsko koplje od Pitera V.Breta.
Bret je pisac koji čini mi se zaista obećava, i ima još dosta prostora za napredak.
Ima tu još stvari koje bodu oči- pustinjski narod i ratnici prikazani su po modelu viđenom već x puta u raznim varijantama ( čini mi se da su bolji delovi knjige oni o Liši, Reni, Rodžeru uopšte dešavanja i likovi van pustinje), muško-ženski odnosi su prikazani prilično naivno i neubedljivo, itd.
S druge strane, u ovoj knjizi sasvim solidno se nosi sa priličnim ,,ukrupnjavanjem'' i rastom priče, kao i sa težnjom da je ispriča iz ugla više, za priču važnih likova.
Slično kao i prva, dinamična je i ne klizi u nepotrebne opise i filozofiranja.
Ukratko, ovo nije knjiga bez mana, naprotiv, ali mislim da autor zaslužuje šansu i strpljenje i da možemo očekivati od njega sve bolje.

Ovo se čita trenutno  :
Prvi deo, a izašao je i drugi...

          Od prve plate castio sam sebe izmedju ostalog i sa 3 Lagunine knjige:"Placenik" (Budjoldica ili kako je vec zovu), "Budjenje nemani" (Dzejms Kori) i "Grad i Grad" mog novog najomiljenijeg pisca, China Mjevila.
         Za pocetak, moram priznati da me Budjoldica konacno povukla. Kada sam procitao prvi deo prekvela, Krhotine casti, bio sam razocaran do daske. Najave Space opera sage koja je povukla tolike nagrade u svetu kod mene su izazvale negativan efekat: ocekivao sam remek delo ili bar kvalitetnu akcionu prozu na nivou ranog Dejvida Brina i Rodzera Zelaznija. Umesto toga Krhotine casti su bile blagogagoljiva ljubavna pricica sa nesto malo SF elemenata, sto sami prilicno ogorceno napomenuo tada. Godinu dana kasnije nekako mi je u ruke dospeo "Barajar" (maltene besplatno, pa sam ga zato i uzeo) i u casovima dosade dosao je i on na red. Uzeo sam ga u ruke razmisljajuci i ocekujuci sve propustie prethodne knjige. To ocekivanje dovelo je do prijatnog iznenadjenja jer je Barajar ispao pitkiji, brži, puniji akcijom i smisleniji, i ostavio je prijatan utisak laganog romančića za opustajuće popodne. Što će reći, zaista me je zabavio i opustio, a pošto sam napustio previsoke prohteve po pitanju stila, jezika i priče, zabava i opuštanje su mi bili sasvim dovoljni. ''Plaćenik'' je ustvari prvi roman o mladom Majklu Vorkosiganu, originalno i prvi napisan. Pripremljen prethodnim čitanjima, ovog puta sam imao udobnu vožnju: pitak roman, sa zapletom manje više na nivou omladinske literature (Star wars, Star trek itd), prost jezik i stil, ali pitak, dobar prevod. Sve u svemu, lepo sam se opustio uz ovu knjigu, spoznajući da u mom literarnom svetu ima mesta i za ovakve ''čitaj knjigu i zamišljaj da si na plaži'' trenutke.
       Sve u svemu, moja preporuka za Plaćenika, uostalom i za ceo ciklus sada stoji, kao za opuštajuću, nezahtevnu literaturu koja je taman kvalitetna da savršeno ispunjava slobodno vreme. Prosto mi je žao što sam načuo da Laguna odustaje od serijala, i to sada kada sam se konačno navukao.

Mala pauza za kafu pa krećem i sa prikazom ostalih dveju knjiga koje sam pročitao, pretpostavljam da bi 3 pozitivna prikaza odjednom sa moje strane bili šok za neke sagitaše:)

ups dupli post 

''Budjenje nemani'' sam neminovno uporedio sa knjigom ''Oblast otkrovenja''. Imale su istu najavu, isti marketing. Dok je Oblast otkrovenja toliko slab i govnjiv roman da sam jedva uspeo da ga prelistam do kraja (što sam i napisao http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=10672.0 ), Budjenje nemani je taman toliko dobro da se čita bez problema. Bez većih problema. Dobro, sa par problema, ali se otpilike uklapa u moju novu filozofiju ''treba mi knjiga za plažu a treba mi i knjiga kad želim da uposlim preostalih 90% mozga''.
         Budjenje nemani je ok. SF arsenal je tipično space operetski, nema suviše nerealnih stvari, brodovi idu relativističkim brzinama, imaju domašaj samo unutar našeg sistema, ali se kroz njega relativno brzo kreću, taman toliko da je moguće izvesti par ''car chase'' scena, par ''ala star trek space battle'' scena. Pisac se drži skromnijeg SF arsenala ali mu to daje veće mogućnosti jer ne mora da lupeta previše dok objašnjava a sam svet ostaje uverljiviji i samim tim prijemčiviji čitaocu.
         Jezik i stil su taman toliko dobri da pratim knjiga bez nerviranja zbog nepismenosti pisca (sve češći slučaj kod modernih dela). Džejms Kori očigledno nije /ubacite po želji ime nekog zaista pismenog pisca, tipa Simons, Mjevil, McDonald/ ali me ne nervira, na momente čak i prijatno iznenadi.
         Zaplet je ok, tipičan za space operu, čak je i obavezan cliffhanger na kraju neiritirajući jer pisac zaokružuje radnju romana i vezuje niti pripovedanja istovremeno ostavljajući prostor za nastavak, ali je u tome manje alav ili prosto veštiji od većine ostalih koji smatraju da će završetak romana zarezom umesto tačkom automatski obezbediti prodaju narednog (ne)dela.
        Likovi su definitivno najslabiji deo. Glavni lik Holden je iritirajući idiot čije moralne norme smrde na kilometar jer nemaju veze sa zdravim razumom, a osim tih normi inače nema ništa što bi uopšte privuklo pažnju. Daleko bolje je odradjen drugi noseći lik, detektiv Miler koji mi nekako liči na Hemfrija Bogarta ali bar ima neku ličnost i odredjeni šarm koji ta ličnost sa svim manama i vrlinama donosi. Ostali likovi su kartonski šabloni space opera: sposobna i zgodna riba kao prvi oficir, jedan muscle man bez suviše mozga i pametnjaković mašinista koji sve može. Uspeo sam da im zaboravim imena čim sam zaklopio knjigu. A da, riba se zove Naomi. Valjda sam je zapamtio zato što je dala Holdenu na kraju romana (znate ono, hero gets the girl itd). Njihova motivacija je još gora od karakterizacije. Holden je moron koji zarad svog moralnog mira izaziva sveopšti rat DVA PUTA u toku romana, a kada konačno dobije priliku da te ratove zaustavi, odjednom postaje oprezan u onome šta priča i kome priča te odlučuje da sačeka... Glavni vojskovodja u igri ustvari nema vojsku, sa svim svojim vojnim iskustvom pušta da ga civili muntaju kako piscu zatreba...da skratim, likovi se ponašaju kako radnja zahteva u datom trenutku, ne morate da se nervirate oko njihovog integriteta jer ga nemaju. Na svu sreću, ovaj hendikep knjige je dovoljno zamaskiran ostalim elementima da mi nije smetao u tolikoj meri da prestanem da čitam. Dakle, sveukupno Budjenje Nemani na skali 1-5 bih ocenio kao 3+. Zabavan je, neopterećujući, može da se dočita i ne kažnjava čitaoca na kraju nekim grozomornim cliffhangerom. Bez obzira što moj prikaz zvuči kao pljuvačina, kupiću nastavak kad se pojavi, to je i konačni zaključak.

Krajnja ocena: 3+

  Berserker reko nešto pozitivno, ljudi, gledajte!
Sad probaj da nađeš sledeće romane o Majlsu, oni će ti se verovatno još više dopasti, opšte je mišljenje da serijal napreduje (znatno) tokom prvih nekoliko knjiga. (onda od Diplomatskog imuniteta opet kreće nadole...)