ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

TV B92, tek da se ne ohladi tema, sinoć  ponavlja da je premijera koštala devetnaest miliona dinara, a da najskuplje premijere u Beogradu koštaju  do deset miliona...
Odakle njima ove cifre, ne kažu.

Velika pljačka voza.

Ovaj nesretni Dexa laže i kad kašlje u telefon.

Quote from: varvarin on 23-02-2013, 12:31:22

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Odbio-sam-Ciricev-dramski-tekst.sr.html

Дејан Стојиљковић: Мој хонорар је 480.000 бруто
Поводом објављивања незваничне спецификације трошкова око припреме представе у Народном позоришту у Нишу огласио се и књижевник Дејан Стојиљковић, писац дела ,,Константин – знамење анђела". Његово дело биће изведено 27. фебруара у нишком позоришту поводом обележавања јубилеја – 17 векова од доношења Миланског едикта:
– Очигледно је да су, уз хајку на позориште, започели и напади на мене. Измишљотинама, наравно, јер се објављује да сам наводно добио хонорар од 15.000 евра за текст драме. То је и неистина и велика глупост, која ми штети и ствара непријатеље. Не желим да ме због злонамерних и лажних информација које се објављују суграђани, моје Нишлије срећу и гледају попреко зато што сам наводно од њих узео толики новац. Истина је сасвим другачија – мој хонорар је бруто 480.000 динара – рекао је за наш лист Стојиљковић.

Sine Bruto, po nezvaničnoj specifikaciji troškova, 480. 000 je - NETO!




Stigle su i prve reakcije publike:
Fantastično... Izvrsno... Extra, ono baš eeeextra!!! itd


Mora da su fasovali nešto teže od prehlade

Сликовница о великом цару

Представа ,,Константин", према тексту Дејана Стојиљковића, редитељ Југ Радивојевић, копродукција Народног позоришта у Нишу и Народног позоришта у Београду


Представа ,,Константин" редитеља Југа Радивојевића настала је на основу драме Дејана Стојиљковића, фрагментарне структуре, која исписује догађаје из Константиновог приватног и политичког живота (драматург Иван Велисављевић, адаптација текста за сцену Спасоје Ж. Милановић). Нарација је преамбициозна и некохерентна, преплићу се бројне сцене, ликови и односи који приказују Константина у различитим животним добима, као рањивог дечака (Лука Грубишић), енергичног младића (Петар Бенчина), физички измученог старца (Миодраг Кривокапић). Радња је концентрисана на догађаје повезане са Константиновим признавањем хришћанства, почетке монотеизма, односно на проблеме који су пратили прихватање хришћанства. На сцени се муњевито смењују прикази из Константиновог детињства, младости и старости, слике његових односа са родитељима, супругама, војницима, песницима, лекарима, а радња се растеже између Наисуса, Солуна, Никомедије итд. Једна од последица тог мноштва испоручених кратких сцена је да се заправо ниједна зачета тема не обрађује дубље ни сложеније. Ликови су остали на нивоу скица, неуверљивих фигура које покушавају да се одрже путем фраза, псеудофилозофских речи и мисли, лажних зато што иза њих нема дубине ни аутентичности. У вези са тим, гледаоци остају ускраћени за пуни доживљај драме, емотивну идентификацију и катарзу који се очекују од ове врсте драмског театра.

Режија је ревијална, о постојању некаквог посебног сценског концепта или поетике се не може ни говорити, поставка је немаштовита, израз поједностављен. Радња се дешава на простору одређеном огромним степеницама на којима и око којих глумци, најчешће декламативно, наступају (сценограф Александар Денић). Сличне степенице су се у историји позоришта често ефектно користиле, у представама насталим по историјским драмама и трагедијама, на пример у инсценацијама Шекспирових комада, због снажног метафоричког потенцијала. Тог метафоричког значаја сценографије у овој представи нажалост нема, постоји само његова мимикрија – степенице су пуки декор, украс који нема стварни смисао јер не одговара суштински значењима радње. Сличну врсту дисфункционалности и самодовољности доноси употреба видео технологија (видео-дизајн Доријан Колунџија). На великом екрану у позадини се током целе представе емитују различите, црно-беле, стилизоване анимације које прате радњу. Оне по себи нису естетски незанимљиве, али су у представи потпуно непотребне јер представљају површну илустрацију, не надграђују радњу ни у једном битном смислу, ни значењски, чак ни поетски. Укључене су вероватно зато да би засениле гледаоца, да би га завеле својом формом и прикриле идејну празнину представе. Костим је визуелно ефектан, минималистички допадљив (Бојана Никитовић, Стефан Савковић).

Глумачки домети у бројном ансамблу варирају. Позитивнији утисак су оставили Петар Бенчина, у улози младог Константина, затим Тамара Драгичевић као кокетна, самоуверена и манипулативна Фауста, друга Константинова жене, као и Сузана Лукић у улози понизне и прогоњене Лидије, робиње, хришћанке. Они су уверљиви зато што су слојевитији и суптилнији од већине осталих ликова, сувих, неприродних, једнодимензионалних: Јелене, Константинове мајке (Снежана Петровић), Евсевија, биографа (Александар Михаиловић), Минервине, прве Константинове супруге (Александра Ћосић) итд.

Важност обележавања годишњице Миланског едикта, као и битност Константинове улоге у историји хришћанства нису спорни, али они нису, сами по себи, довољна грађа за стварање једне уметнички вредне представе. Уметност није у заводљивој форми нити у скупу помпезних речи. У одсуству кохерентнијег драмског ткива и веродостојнијих ликова, китњасти изрази и раскошне слике суштински не представљају више од празних фраза, нити успевају да сакрију недостатак истинског оправдања представе.

Шта нама, данас и овде, стварно значи ово површно сценско исцртавање Константиновог живота? Не много. Позориште није музеј или архив, оно је место суочавања, преиспитивања, проблематизације. Ако нам не отвори просторе имагинације, ако нас не мотивише, не инспирише и не провоцира, оно није право, није театар, већ његова имитација.

Ана Тасић
објављено: 01.03.2013.

http://www.politika.rs/rubrike/Kritika/pozorisna-kritika/Slikovnica-o-velikom-caru.sr.html

Иван Велисављевић? Kad bre Žika dogura na visoko?! 

Quote from: zakk on 01-03-2013, 03:47:24
Иван Велисављевић? Kad bre Žika dogura na visoko?! 

govori tiho i nosi dexu sa sobom...

u emisiji o kulturi 'apostrof' na niškoj tv belami (jednoj od onih koje su najurili s premijere kako ne bi smetali rts-ovoj ekipi da snima prilog) dexa objašnjava da se njegova predstava zove obično KONSTANTIN da bi bila u duhu šekspirovih tragedija naslovljenih obično, imenima gl. junaka: JULIJE CEZAR, TIT ANDRONIK, HENRI V itsl.

dexa je naš novi šexpir!

ŠEKSA! 

Quote from: Ghoul on 01-03-2013, 02:22:47
Сликовница о великом цару

Шта нама, данас и овде, стварно значи ово површно сценско исцртавање Константиновог живота? Не много. Позориште није музеј или архив, оно је место суочавања, преиспитивања, проблематизације. Ако нам не отвори просторе имагинације, ако нас не мотивише, не инспирише и не провоцира, оно није право, није театар, већ његова имитација.

Ovde sad čovek treba da bude oprezan. I valjda, pogleda predstavu.
Ne pada mi na pamet da branim nešto što nisam gledao.
Lepo je to rečemo, da onda nije teatar nego imitacija. Ali...
Koliko je visoko postavljena ta letvica?
Šta ćemo sa legendarnim pozorišnim predstavama kao VALJEVSKA BOLNICA, ili  LENJIN, STALJIN, TROCKI, ili...
One nisu nudile beketovske dileme, ali legendarne jesu. Čak ni zlobnici ne mogu da kažu da su to samo slikovnice.
A govorile su te predstave o konkretnim istorijskim događajima...
Zato, malo sam zamišljen nad ovako olako, iz zatrke slomljenim štapom nad Deksinom glavom. Možda grešim.

A šta je sa "Klebezablama"?

biće da se ovde radilo o prevelikim očekivanjima, ovo nit je istorijski roman, nit mislim da je deksa predendovao da jeste.
al kad prihvatiš "crnjanski path" onda se to obično ovako završi.
sad bi bilo lepo čuti kako žika komentariše politikin tekst.

Ma, predendovao je. I Žika je napisao svoje i skinuo gaće, pa što bi se sad petljao sa tekstom u nekim novinama?

evo šta kažu današnje NAŠE NOVINE:





kao i uvek u telefonskom intervjuu, malko su prepričali i interpretirali moje reči (nisam kazao da se m. edikt nigde ne slavi, nego nigde sa ovolikim žarom i pompom...)

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:421968-Konstantin-Spektakl-ipak-izostao




...Inače, ,,Konstantin" je sinoć imao i nesvakidašnji ,,prolog" ispred pozorišne zgrade, uoči premijernog izvođenja: mladi LDP-a, delili su letke i pozvali građane Niša na bojkot predstave zbog ,,nemilice potrošenih sredstava na ovu komediju", preinačivši proročku poruku ,,Pod ovim znakom ćeš pobediti" u - ,,Pod ovim znakom ćeš zaraditi"...

Gule, trebalo bi da ih tužiš za tu fotku.

Quote from: angel011 on 01-03-2013, 15:24:22
Gule, trebalo bi da ih tužiš za tu fotku.

što, baš sam lep!
vedar, nasmejan... 

...natekao... (Hoću da kažem, tako si ispao na slici)

ček, je l to Desko glumi u predstavi?

Ruše ti imidž. Lepo kaže Endži.

ma gde dogurao visoko, radio svoj pos'o za iste bedne pare za koji ga inače radim - zvali me, pitali, ja pristao. to je to. što, naravno, ne znači da treba da budem izuzet od streljanja kada se bude podvlačio račun zbog rasipanja para radničke klase. malo opravdanje možda može da mi bude da sam iz medija saznao za specifikaciju troškova, pa, kao, nisam znao u šta se upuštam, iako je prava istina da uvek znaš koliko se u kulturi para mulja. a mulja se. pa kontaš da, kad se već prosipa, i ti nakupiš štogod. ko drukčije kaže, zna se šta radi.


kad je reč o kritici ane tasić... ja nisam gledao predstavu, niti znam da li ću je, i kada, uopšte gledati, ali anu tasić izuzetno cenim kao pozorišnu kritičarku. međutim, i tu pontije pilat iz mene progovara, ja nisam radio na predstavi, moj posao je bio dramaturški rad sa piscem, a ne sa rediteljem. pisac ima zadnju reč glede teksta, dok reditelj može da tumači tekst kako god hoće - kao slikovnicu, ili kao šekspirovsku klanicu, ili da od toga pravi tetar problematizacije, kako ana tasić kaže. ja sam, tokom rada na tekstu, sugerisao problematizaciju konstantinovog lika, tj. preispitivanje njegovog preobražaja, između očevog principa surovog rimskog ratnika u pohodu na slavu i moć, i majčinog priklanjanja hrišćanstvu, odricanju od moći itd. i čini mi se da u tekstu postoji taj motiv, kao i još nešto što sam podsticao, a to je mračna konstantinova strana: ubistvo sina, ubistvo jedne od supruga, razna klanja i ubijanja koja je sprovodio... i najveća nezgoda tokom rada na drami bila je kako napraviti uverljivim konstantinov kasniji preobražaj u hrišćanina. ne znam koliko je to uspešno urađeno i moguće je da će to ostati najveći problem drame. koja, naravno, može pretrpeti i drastične promene, jer još uvek nigde nije objavljena, a pisac, rekli smo, ima zadnju reč...


prema tome, drugovi sagitaši i sestre sagitašice, pre nego kamenje poleti treba da znate da sam ja na visokoj nozi predstave o konstantinu u stvari bio u ulozi likova iz filmova hauarda hoksa i ketrin bigelou - sirovi revolveraš koji radi svoj posao, ali tako podržava dominantnu ideologiju. do te nemile situacije došlo je jer sam radio dve adaptacije dexinih priča za radio beograd (takođe po pozivu, urednik odabere šta će se raditi za adaptaciju pa pozove dramaturga za kog misli da će taj posao najbolje obaviti), dexa je bio zadovoljan i zvao me da sarađujemo i na ovom tekstu, jer se on nije okušavao u dramskome pisaniju, te je moj deo posla bio i savetodavan - šta u pozorištu prolazi, a šta je suviše romaneskno i teško radi na daskama. drugi razlog je što su mi trebale pare.

e, sad, šta je od svega ovoga što sam ja natrunio za 35 hiljada državnih dinara neto razvijano u predstavi, šta je uspelo, a šta je, možda, slikovnica - stvarno ne znam. za 2 miliona dinara znao bih mnogo više.

ma ako išta bude valjalo od te predstave, to će biti samo tvoja zasluga. (objektivna lilita progovara  )

Idi bre Žiko, bar da si neke ljucke pare izboksovao pa da te zezamo, ovako smo i za to uskraćeni 

  ne mogu ni da častim povodom svog prelaska na mračnu stranu dvorskog umetnika.

Quote from: Zika Kisobranac on 01-03-2013, 19:33:16
a mulja se. pa kontaš da, kad se već prosipa, i ti nakupiš štogod. ko drukčije kaže, zna se šta radi.

bravo žiko, tako govore pravi komunisti!


to cinik iz mene progovara, naravno. 


nego, nije li Konstantin revnosno pobio celu svoju familiju u direktnoj liniji za tron, a ne samo ženu i sina?

Quote from: LiBeat on 01-03-2013, 20:17:51
nego, nije li Konstantin revnosno pobio celu svoju familiju u direktnoj liniji za tron, a ne samo ženu i sina?

ako je verovati onoj životinji iz bosanskih šuma, kosta je bio fin mladić pun hrišćanskih vrlina, a ne zlikovac, tiranin i tako to. 

ako je vjerovati moralu i intelektualnom integritetu ti od sramote ne bi trebao da se javljaš. Stvarno je nejverovatno da u svakom, ama baš svakom trenutku kada se od doktora nauka očekuje da kaže nešto - ti nestaneš, i pojaviš se kad opet počne jeftina prozivka.

dakle, i dalje nemaš pojma o Konstantinu nego čekaš da neko drugi nešto kaže umjesto tebe, bestidniče

Quote from: LiBeat on 01-03-2013, 20:17:51
nego, nije li Konstantin revnosno pobio celu svoju familiju u direktnoj liniji za tron, a ne samo ženu i sina?

jeste, ali to ga ne čini tiraninom, jer to nema veze sa njegovim odnosom prema narodu

šta je radio svojoj famili je sasvim druga stvar, pogotovo što se ne zna i zašto je to učinio, zbog preljube, nemorala ili borbe za vlast.

ali narodu nisu nametani neljudski porezi, nije harao sa vojskom i ubijao sopstvene podanike, nije ništa slično što tirani rade činio

Quote from: Бата Животиња on 01-03-2013, 20:47:09

Quote from: LiBeat on 01-03-2013, 20:17:51
nego, nije li Konstantin revnosno pobio celu svoju familiju u direktnoj liniji za tron, a ne samo ženu i sina?

jeste, ali to ga ne čini tiraninom, jer to nema veze sa njegovim odnosom prema narodu

šta je radio svojoj famili je sasvim druga stvar, pogotovo što se ne zna i zašto je to učinio, zbog preljube, nemorala ili borbe za vlast.

ali narodu nisu nametani neljudski porezi, nije harao sa vojskom i ubijao sopstvene podanike, nije ništa slično što tirani rade činio

eh... ja nisam ni rekla da je bio tiranin, ja sam samo rekla da je revnosno pobio sve bliske srodnike u liniji za tron. Uopšte ne dovodim u pitanje datost da svaki čovek koji revnosno pobije braću i sestre i njihovu decu i ujake i tako već to uglavnom bude predivan čovek i vladar, prepun iskrene ljubavi za svoj... narod. 

pa nije baš bilo toliko klanja

uostalom, to ti je isto kao kada bi Dačić pobio Vučića, Nikolića, Tadića i Đilasa (ili ubacite koga hoćete od njih petorice kao protagonistu), ne vidim kako bi ga to učinilo tiraninom

bolje da se kolju među sobom a da država funkcioniše

ovako mi živimo u tiraniji kohabitacije, koju je Konstantin pametno sasjekao u korijenu 

tiranin

1.    pol. vladar koji vlada samovoljno, nasilnički; despot
2.    pol. onaj koji grubo primjenjuje vlast ne obazirući se na zakone ili se grubo odnosi prema nižima i mlađima
3.    pren. okrutan, nemilosrdan, bezobziran čovjek; nasilnik

da li to neko ovde stvarno pokušava da obrazuje tu copinu? 
baš ima dokonih i optimističnih ljudi...

sad će on da prizna da nema pojma o čemu da govori, samo pazi. evo ga, vata zalet. slušaj: 

Koliko JADAN neko mora biti da misli da je neka tačka 3 najrelevantnija u definiciji riječi tiranin?

Dakle, prve dvije tačke su apsolutno političke i ni pod razno ne mogu da se odnose na Konstantina, ali 3. ''kao može'' i tu nastupa the Ghoul

Sramoto odvratna južnosrbijanska, hajde da vidimo šta si rekao

Quote

Quote from: Ghoul on 21-02-2013, 20:16:17

ne njega, no jubilej otkako je započeo trend da se hrišćanske glavudže slizavaju s tiranima a ne sa sirotinjom.

dakle, majmunčina Ghoul razlikuje tirane od sirotinje

da mi je samo znati kako razlikuje okrutne, bezobzirne i nemilosrdne ljude od sirotinje? Pa Ghoul je izgleda najhumaniji marksista svih vremena, u stvari Karl marx treba da se pomjeri s trona i da doktrina počne da se naziva ghoulizam

jer ako je neko sirotinja to automatski znači da nije okrutan, što valjda implicira da su bogataši okrutni

dakle, je li moguće da Gul nema dovoljno skrupula već kako se promijeni broj strane na istom topiku tako on licemjerno mijenja svoj stav

je li ovo gore podrazumijevalo tiranina u značenju broj 3?

hajde, kompleksašu, reci da jeste pa idi i ubij se

Ne znam jel bio tiranin, ali u svakoj ozbiljnijoj istorijskoj emisiji on je suludi ubica, koji je toliko bio uplašen da će goreti u paklu zbog svojih zločina, da je uveo - ozvaničio hrišćanstvo i sam prešao u njega, ne bi li dobio oprost i izbegao kaznu za svoje zločine u vidu pečenja na tihoj vatrici.

Suludi ubica, za sve, sem za crkvu, za koju je svetac i sjajan tip.

Dajte, molim vas, primer nekog vladara u tom vremenu koji nije pobio bar deo svoje porodice i nije bio nasilan. Ne volim da se slažem sa Batom, ali ne mogu da se uzdržim.

Avgust Oktavijan?

Nemoj se trudiš. Oktavijan je valjda prvi sa imperatorskom vlašću. Trebalo je neko vreme da se osile.

brate, samo onaj ko totalno ne razumije istorijski kontekst može da ga tako okarakteriše

Ukratko, Grci su u Maratonskoj bici u 5. vijeku stare ere razbili Persiju koja od toga nije mogla da se oporavi vijekovima. Jednostavno, kao i Srbija, nakon poraza krah, još veće podjele, komadanje carstva itd... Grci nisu morali da brinu o pritisku s istoka pa su se poklali među sobom, ali to je neka druga priča.

Početkom 3. vijeka nove ere svi relevantni podaci govore da se opet na istoku uzdiže prijetnja i da valja podići bedeme na ulazu u Evropu. Zato je i preseljena prestonica iz Rima u Carigrad, sagrađena neosvojiva tvrđava i slično, prebačena je administracija, grad je je podignut iz ničega, sve je to trebalo da bude potpuno osposobljeno u što kraćem roku, da se stabilizuje u narednih sto i više godina, za koliko se pretpostavljalo da će istočno carstvo ojačati (naravno, ono je ojačalo u vidu Arabljana i muslimanskih pohoda, ali im je zbog pomjeranja centra Rimskog carstva na istok očigledno zaustavljen razvoj)

I dok se Konstantin zajebava sa dugoročnom viševjekovnom strategijom, za koju je Gul slijep kod očiju i u 21. vijeku, neke budale koje nemaju pojma o životu znaju šta je najbolje za Rim. Znaju mudo labudovo.

Konstantin je uspostavio temelje države koja je zvanično najdugovječnija zemlja svih vremena. Nijedna nije bila stabilnija i nije duže trajala od Vizantije. Odbranila se arapske najezde, od Rusije, od najezde slovenskih i germanskih plemena, od Huna i Mongola, čak i od Turaka duboko u 15. vijek, a i tada zbog izdaje a ne ratnog poraza.

I zato je trebao da potamani svaku dekadentnu budaletinu koja misli da vladati Rimom u stvari znači orgijati sa djevicama i jesti grožđe. Zato je i zapadno carstvo propalo a istočno opstalo više od milenijuma. A vidjećemo koliko će ovo sranje od Zapada danas da opstane, evo već pune gaće od Kine i ostalih. Ako budu naučili vizantijsku lekciju možda bude nešto od njih.

Quote from: scallop on 02-03-2013, 00:47:38
Dajte, molim vas, primer nekog vladara u tom vremenu koji nije pobio bar deo svoje porodice i nije bio nasilan. Ne volim da se slažem sa Batom, ali ne mogu da se uzdržim.

samo nam je to trebalo, sad će retardirani gul da proglasi tiranima sve vladare otkad je svijeta i vijeka


toliko je to neobrazovano goveče, doktor hobija iz djetinjstva

imam utisak da je ova životinja opet nešto iskenjala gore, ali ne pada mi na pamet da čitam njegove šumske komplekse kako bih to proveravao.

mora da mu nešto ne ide kako valja s doktoratom... ili s kiticom... nešto ga svrbi doktor, pa to ti je... 

kakva očajnička prazna priča 


ti u stvari sem svog skučenog žanra ne znaš ama baš ništa drugo


još si toliko patetičan da pričaš meni o doktoratu, pa budalo ti si doktorirao u ČETRDESETOJ GODINI a ja nemam ni trideset ahahahah


pa mogu 5 disertacija da napišem dok si ti jednu završio ahahahahah

Quote from: scallop on 02-03-2013, 00:47:38
Dajte, molim vas, primer nekog vladara u tom vremenu koji nije pobio bar deo svoje porodice i nije bio nasilan. Ne volim da se slažem sa Batom, ali ne mogu da se uzdržim.

Imperator Julijan, poznat kao Apostat, imenom Flavius Claudius Julianus.
Nije ubio ama baš nikoga.
Bio je nećak Konstantina Velikog i došao je na tron posle njegovog najstarijeg sina, koji se isto zvao Konstantin i koji je isto tako revnosno pobio familiju u liniji za tron, tu uključivši i dvojicu mlađe braće i njihovo potomstvo.
Julijan Apostat je ujedno i bio poslednji rimski Augustus koji je pokušao da iz zabrane vrati grčku i rimsku mnogobožačku religiju. Neki istoričari čak smatraju da je i imao nekakvu šansu da uspe, e da ga nisu našli mrtvog pod misterioznim okolnostima na jednom od njegovih persijskih pohoda. Bilo mu je tada samo 32 godine, i to je valjda nekakva dodatna ironija.

Eto, posle zlotvora Konstancija, uspeo je da sastavi dvadeset meseci. Nije stigao da pobije familiju i oponente.

To je veoma pogrešan dojam za koji je isključivo guglanje krivo.    Onaj ko iole poznaje biografije Imperatora, zna i da je za pokolj familije i oponenata potrebno znatno manje vremena.

A ti si sve znala o Apostati i nisi ni pipnula Gugl. Da sam guglao, a sad jesam ispalo bi da je Konstantinu ostalo pregršt sinova, tako da nije pobio celu familiju. Jedan link majstor meni drži lekciju o iolizmu! Hajde umeri svoju logoreju i proliferaciju.

Ja sam znao nešto o Julijanu, ali samo zato što sam čitao roman o njemu (nije ga napisao Dexa).

Mislim da Konstantin baš i nije primio hrišćanstvo jer su ga mučili počinjeni gresi, a Oktavijan je bio sve sem zen monah. To ni jednog ni drugog ne čini tiranima. Iz naše perspektive, svi vladari pre druge polovine dvadesetog veka bili su tirani.

Quote from: Nightflier on 02-03-2013, 12:28:07
Mislim da Konstantin baš i nije primio hrišćanstvo jer su ga mučili počinjeni gresi

pa naravno

a čak i kad ga je primio, pitanje je šta je primio, šta je on mislio da je to, možda je poštovao Jupitera i Jahvea istovremeno

QuoteIz naše perspektive, svi vladari pre druge polovine dvadesetog veka bili su tirani.

što svakako odgovara retardinjogulovom pogledu na svijet

Quote from: Nightflier on 02-03-2013, 12:28:07
Iz naše perspektive, svi vladari pre druge polovine dvadesetog veka bili su tirani.

tako je.
a i većina ovih potonjih.

iz moje perspektive, ista je to gamad, a fine razlike između ovih što su ubijali samo bližu familiju i onih što su pobili i širu, sve do braće od tetaka i ujaka, između onih što su narod pljačkali do poslednjeg cvonjka i onih što su mu ostavljali 3 cvonjka da mu se nađe za zimu - to prepuštam sofističkim glupacima poput one životinjke.

religija ljubavi, religija potlačenih nema šta da traži sa tom vrstom parazita - ali, počev od koste pa naovamo, bili su slizani s njima, i njihovi direktni saučesnici, a na štetu sirotinje raje. te stoga, ponavljam, ja ne vidim što bih slavio kao veliki dan početak njihovog saučesništva u najvećim zločinima i viševekovnoj exploataciji verujuće (a i neverujuće!) marve.

i tu nema ništa sporno, sem u slepačkim očima morona.

Gule, pravi si komunista! Zato te i volim.

Quote from: Ghoul on 02-03-2013, 13:20:31
iz moje perspektive

u srednjem veku bi životinjka naklapala o tome koliko anđela staje na vrh igle, danas može da naklapa koliko ljudi treba vladar da pobije pre nego što mu ovaj udari pečat tiranina, ali obrni-okreni, ista je to vrsta nehumanog slepca s nosem nabijenim u 3-4 knjige koje je pročitao, a nikakvu humanu vrednost iz njih nije izvukao, nego samo prazne reči i fraze.

uostalom, treba li uopšte raspravljati sa apologetom cenzure, sa braniocem onih što su rastrgli onu matematičarku i astronomkinju hipatiju, sa bolidom koji će sigurno naći koju reč razumevanja za palitelje aleksandrijske biblioteke...

što se ghoula tiče, on i dalje stoji uz ovo: "Al' tirjanstvu stati nogom za vrat, dovesti ga k poznaniju prava, to je ljudska dužnost najsvetija!"

opet narkomanija gula manitoga, majstora laži i prevare

bijedniče koji izokrećeš moje riječi i licemjerno optužuješ da sam ja branio nekakvo kamenovanje Hipatije, pa ti si idiot.

''sveštenici iz osvete napujdali stanovništvo da je kamenuju''

iz ovoga samo MORON može da zaključi da sam apologeta ubijanja Hipatije

a poenta tog posta je dokazivala jasno i glasno da hrišćani ni nakon Konstantnina nisu bili slizani sa vladarima, čime je čitava tvoja priča pobijena, ali ti nemaš dovoljno pameti da to ukapiraš, ''humanisto''


što se pročitanih knjiga tiče očigledno sam pročitao više i raznovrsnije od tebe, što je svakako tvoja sramota a ne moja

I dakle posle svega - ciji je veci?