ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

hm, bioskopi su u krizi tako da to uopste nije los rezultat...

SAW je imao 542 gledaoca, CURSED 1 857, HOUSE OF WAX 3 294,...

Jesu li ovo podaci za celu srbiju ili samo bg?

Ovo su podaci za celu SCG.

Vazno je napomenuti i da LAND distribuira Taramount sto mu umanjuje gledanost. Primera radi, Tuck je radio HOUSE OF WAX i taj film ima znatno veci rezultat iako je u srpskim okvirima verovatno istog ako ne i manjeg kalibra od G.A.R.a. Prosto Tuck ima najbolji plasman u bioskopima, najbolji marketing i bolju pokrivenost medija.

Quote from: "crippled_avenger"Ovo su podaci za celu SCG.

Vazno je napomenuti i da LAND distribuira Taramount sto mu umanjuje gledanost. Primera radi, Tuck je radio HOUSE OF WAX i taj film ima znatno veci rezultat iako je u srpskim okvirima verovatno istog ako ne i manjeg kalibra od G.A.R.a. Prosto Tuck ima najbolji plasman u bioskopima, najbolji marketing i bolju pokrivenost medija.

HOUSE OF WAX se prikazivao u vecim salama(u terminima od ujutru do kasno nocu) Tucka i posle ne znam ni ja koje nedelje, dok je Land zbudzen u najmanjim salama u dva termina na dan(mamicu im njihovu) i to dva dana posle premijere.  
I jos im pukne film pa ostadoh bez zadnjih 20ak minuta!!!    

Zanima me jedna stvar. Ja poslednjih nekoliko godina slabo gledam televiziju pa bih zamolio nekog da mi kaže da li je reklama za novog GAR-a uopšte bila plasirana u javnost?

Quote from: "Kunc"Zanima me jedna stvar. Ja poslednjih nekoliko godina slabo gledam televiziju pa bih zamolio nekog da mi kaže da li je reklama za novog GAR-a uopšte bila plasirana u javnost?

Jeste, reklamica od jedno 5 sekundi.

znaci i domaci distributeri su ponovili taktiku americkih> ignorisati film sto je moguce vise.

Onda bi bilo van mozga što su ga uopšte uzeli.

Mlađani Taramount se, sa jedne strane, ponosi otkupljivanjem Zemlje - ko je video pres materijal, zna o čemu pričam - a sa druge strane ne ulaže preterano u reklamiranje. Ali, posle one "premijere" može se reći da Taramount još nije mnogo vičan organizaciji.

Sa druge strane, Romero ovde nije nepoznato ime. Bogdan Tirnanić je koncert Bijelog Dugmeta, to jest jugonostalgičarsko hodočašće na tu prevaru, upoređivao sa Romerovim mrtvacima. To mu je bila osnovna teza u kolumni, koja se pojavila u Kuriru, dan-dva posle koncerta. Pri tome uopšte nije objašnjavao ko je Romero, ni ko su zombiji. Očito je smatrao da se radi o stvarima iz opšte kulture.

Dalje, mrtvaci i dalje pune one dve-tri beogradske sale, pa se još jednom pokazalo da dobre stvari same sebe reklamiraju - kažeš ortaku da si gledao opak film, a on ode, uveri se, i prenese poruku drugome.

Quote from: "Pajke"

Quote from: "crippled_avenger"Ovo su podaci za celu SCG.

Vazno je napomenuti i da LAND distribuira Taramount sto mu umanjuje gledanost. Primera radi, Tuck je radio HOUSE OF WAX i taj film ima znatno veci rezultat iako je u srpskim okvirima verovatno istog ako ne i manjeg kalibra od G.A.R.a. Prosto Tuck ima najbolji plasman u bioskopima, najbolji marketing i bolju pokrivenost medija.

HOUSE OF WAX se prikazivao u vecim salama(u terminima od ujutru do kasno nocu) Tucka i posle ne znam ni ja koje nedelje, dok je Land zbudzen u najmanjim salama u dva termina na dan(mamicu im njihovu) i to dva dana posle premijere.  
I jos im pukne film pa ostadoh bez zadnjih 20ak minuta!!!    

Ali u tim salama je dobar zvuk, mnogo je intimnija atmosfera, i - lako se napune. 28 dana kasnije se u takvim salama neplanirano duže zadržao. Inače, broj termina je u Domu sindikata sada povećan. Umesto dva na početku, sada ga daju u tri, možda i četiri termina.

Quote from: "taurus-jor"

Quote from: "Pajke"

Quote from: "crippled_avenger"Ovo su podaci za celu SCG.

Vazno je napomenuti i da LAND distribuira Taramount sto mu umanjuje gledanost. Primera radi, Tuck je radio HOUSE OF WAX i taj film ima znatno veci rezultat iako je u srpskim okvirima verovatno istog ako ne i manjeg kalibra od G.A.R.a. Prosto Tuck ima najbolji plasman u bioskopima, najbolji marketing i bolju pokrivenost medija.

HOUSE OF WAX se prikazivao u vecim salama(u terminima od ujutru do kasno nocu) Tucka i posle ne znam ni ja koje nedelje, dok je Land zbudzen u najmanjim salama u dva termina na dan(mamicu im njihovu) i to dva dana posle premijere.  
I jos im pukne film pa ostadoh bez zadnjih 20ak minuta!!!    

Ali u tim salama je dobar zvuk, mnogo je intimnija atmosfera, i - lako se napune. 28 dana kasnije se u takvim salama neplanirano duže zadržao. Inače, broj termina je u Domu sindikata sada povećan. Umesto dva na početku, sada ga daju u tri, možda i četiri termina.

Ja nisam znao kakva je ta manja sala u Dom Sindikata dok nisam otisao. Dobra je, mada mi smeta sto se ne osecam komotno kad ispred mene sedne neki dugajlija. Termini su mi problem posto ne mogu ici na ove kasnije jer cu propustiti BUS za Vrsac, tada je najraniji termin bio u 16, 45h sto je jos i podnosljivo. Uglavnom kebam one oko podneva u Tuck-u.

Nego, ako hoćete da vidite kako se matori kritičar može izblamirati, pogledajte današnji BLIC.

Milan Vlajčić se bori sa zombijima, sopstvenom slabom koncentracijom u bioskopu...

("Film ima vrlo malo dijaloga")        
("Na drugom kraju je ulični lumpen-proletarijat, ružni, prljavi i zli, koji uglavnom otelovljuju i zombije")    
("I na kraju iskrsava nekakva specijalna jedinica koja kreće u istrebljenje zombija, kao da spasava ljudsku civilizaciju od zlih Marsovaca")      
("Sve je to zbrkano poređano u dramaturški nevešto povezanim celinama")    

...i nedovoljnim poznavanjem, odnosno nerazumevanjem materije o kojoj piše, kao i umetničkih postupaka koje razmatra.

(Zombiji su "neka vrsta vampira, ali bez gotsko-transilvanijskoe mistike i zavodljivosti".)
(Zemlja mrtvih počinje poučnim upozorenjem o zombijima, što otkriva autorovu nesigurnost da su nekadašnje lekcije ostale nesavladane)

Ima tu i pokoja pametna rečenica (uključujući odavanje pošte Romeru na "Noći" i "Zori"), ali nisam baš siguran da ih herr Vlajčić nije prepisao iz filmskih antologija - na koje se u tekstu poziva.

Ljudi, u Srbiji skoro da vise niko ne UVOZI filmove. Tuck i Taramount su prevashodno ispostave americkih mejdzor studija. Dakle, LAND je jedan od filmova koje Taramount MORA da pusti u bioskope. E sad, oni imaju neko malo pravo, po sugestiji Amera da neki film ne puste u bioskope. Tako recimo FREDDY VS. JASON nije bio u bioskopu. GHOSTS OF MARS umalo da ne udje u bioskiope. Secam se da mi je Jelicic tada bio rekao da nekako isposlujem da FDU napise molbu Tucku da nam ustupi kopiju za skolsku projekciju i onda smo na faksu gledali netitlovanu kopiju. Film se posle nasao u bioskopu, na svu srecu.

LAND jd dakle vrlo lako mogao da se ne nadje u nasim bioskopima. Kao recimo BUTTERFLY EFFECT...

Situacija sa Sin City-jem je slika i prilika bede nase bioskopske stvarnosti...najbolji film godine nije ni stigao u nase sale...a sto je najgore cak i da ga puste u septembru napravio bi neke pare jer bi ga gledala vecina onih koji su ga gledali na DIVX-u.

2 stvari:

1. Tirke je veliki prvoborac žanra u Srbiji, možda i prvi-prvcati (neka me Kripl ispravi ako ima neki raniji, a ljući od tirketa)! To je čovek koji je 1980. vanredno pohvalno pisao o MAGLI i o SCANNERS kao o odličnim filmovima, dok je sva ostala kvazi-kritičarska bagra bila skoncentrisana na socijalne drame nesvrstanih zemalja i izvikane mudrijaške autore na FESTu.
Eeeej! 1980. niko ovde nije ni u ludilu mogao da zamisli da napiše povoljan prikaz horora, a da ovaj nije by Hičkok & Polanski (u kom slučaju se ne bi ni zvao 'horor' već psihološka drama, triler, i sl.) – eventualno, ako se baš radi o nečem neosporno odličnom, poput HALLOWEENa – rekli bi nešto kao: 'dobar film, za svoju bednu sortu'.
To je Tirke radio dosledno, kontinuirano, i vrlo zabavno – čak i u TV REVIJI: jedini je, uz RITAM, koji je tad već postojao, davao solidne ocene takvim naslovima kakvi su BLOB i ELM STREET 4, kakve idioti poput Vlajčića ni motkom od 2 metra ne bi takli, kamoli svoje 'cenjeno' ime stavili ispod texta o njima.

2. Vlajčić je oličenje svega što mrzim i čega se u srpskoj kritici gnušam, i mislim da je krajnje vreme da se penzioniše ili umre, kako se ne bi dalje blamirao, i kako bi prestao da pred mase iznosi svoja bezvezna, često neproverena, faktografski netačna i vrednosno problematična prtkanja.

Quote from: "Ghoul"
Vlajčić je oličenje svega što mrzim i čega se u srpskoj kritici gnušam.

Čitav tvoj post je za potpisivanje, ali ovo je jezgroviti sažetak.

Ja sam mislio da se samo mene gnusate...

Ti si čovek (for lack of a better term) koga VOLIMO da se gnušamo.

Vlajčića se samo gnušamo - tačka!

Quote from: "Ghoul"Ti si čovek (for lack of a better term) koga VOLIMO da se gnušamo.

Vlajčića se samo gnušamo - tačka!

Ispade CA kao Alexis iz Dinastije.

Crippled Avenger-the geek who cried CRIPPLE

..a moze i Crippled Avenger-the messenger who fell from the grace with...WHOMEVER!    

Universal has announced (you guessed it) rated and unrated editions of George A. Romero's LAND OF THE DEAD, which stars Simon Baker, John Leguizamo, Dennis Hopper and the yummy Asia Argento. Both discs lurch onto shelves October 18th, and should retail at around $29.99 a piece. The rated edition (runtime 1 hour 33 minutes) will be available in 1.33:1 full frame only, whereas the unrated edition (1 hour 37 minutes) will be presented in 2.35:1 anamorphic widescreen. Each will carry English Dolby Digital 5.1 and DTS 5.1 Surround tracks. No extras or artwork as of yet...

Četiri minuta dodatnog materijala...
Mislio sam da će biti bar 10!

Ne znam na osnovu čega si to očekivao.
Romero je explicitno kazao, u najmanje 2 intervjua koja sam s njim čito, da će produžetak biti MINIMALAN – odnosno, upravo tako nešto, 3-4 minuta. A veći deo toga uzima jedna izbačena scena koja mu je remetila ritam – dakle, ne očekuj 4 minuta komadanja i krvoliptanja. U najboljem, možda ukupno 48 sekundi krvi više...

Znam za Romerovu izjavu, ali imaj u vidu sledeće: pojedine scene će biti zamenjene alternativnim, eksplicitnijim scenama: nešto će biti izbaćeno da bi nešto drugo bilo ubačeno!

To je super!

E sad, problem je u sledećem: PENTHOUSE scena koja je izbačena (bar sudeći po scenariju) treba da traje bar 3-4 minuta. OK, može se uglaviti i u manji time frame, ali onda gubi na atmosferičnosti koja je postojala u scenariju. Pošto je Romero izjavio da će biti ubačeni i dodatni dijalozi (izbačeni iz scena koje su ušle u film: a ušle su sve, osim jedne), jasno je da će se (ako je ova minutaža valjana) raditi o samo nekoliko repllika... Iskreno, ja sam očekivao malo podrobnije bavljenje likovima posade Dead Reckoninga: u scenariju postoje neke super replike i situacije koje bi likove učinile efektnijim (kao ona koja objašnjava zašto je devojka koja vozi DR dobila nadimak Lepi Dečko i slično).

Ja sam nedavno imao srecu da u pristojnim uslovima po drugi put odgedam LOTD i priznajem da sam sada ubedjen da se radi o odlichnom filmu.
-originalni scenario nisam chitao,ali nemam nikakvih  krupnijih zamerki osim,naravno,zaista blede uloge Dennisa Hoppera,koji je kanda at last platio danak svom nekritichkom odabiru uloga i zestokom tezgarenju wherever!
-film ima sjajan ritam,ali ono shto mi se najvishe svidja je to shto poseduje jasnu svest o svom istinskom B poreklu(mada je nekim chudom dobacio do glavnotokovske wide distribucije!),B ideologija je odlichno uparena sa budzetskim dostignucima
-na nivou ideoloskog podkonteksta zombie priche i njihovog simbolichkog znachenja Romero je davno postavio chvrste osnove,tako da ovde zbilja nije ni bilo potrebe da se ovom prilikom kopa dublje
-LOTD  odlichno funkcionishe i kao film sa prepoznatljivim autorskim odrednicama ali i kao repertoarski fim(ipak verujem da ce DVD,manje ili vishe budzen,biti njegov natural habitat)
-galerija zombija je sjajna i u duhu demokratskog pluralizma gledaocima pruza mogucnost da,kao u sluchajevima boys ili girls bandova,odabere svoje favorite(ako na stranu stavim mladu,ja bih se ipak drzao zivuce Asije Argento!)
-ne treba biti strog,proshlo je mnogo godina,Romero vishe nije onaj isti Romero,filmovi su se promenili,bash kao i publika(rachunajuci i onu osveshcenu kojoj je stalo do ovakvih naslova!)
-ovo je svakog divljenja vredan povratak majstora posle bolnog posrnuca,kakav je,slozicemo se,bio THE BRUISER(koji je stigao nakon remek-dela,najboljeg Kinga na filmu ever,THE DARK HALF i nadam se da Romero nece nastaviti tom cik-cak metodom!)
-trenutni SCG box office skor,ALL THINGS CONSIDERED,ipak prava mera stvari,a ochito je da LOTD ima,barem na ovom trzishtu,izvestan sleeper potencijal!

                       Sve u svemu,LUTKA LUTKINA!

Most recently he (Romero) appeared at the Edingburgh Film Festival, where Land of the Dead was screened, and made mention (as we've heard many times before) that the DVD of it will feature a lot more gore, some of which wasn't even hinted at in the theatrical cut (Uni has plans for both a widescreen uncut and fullscreen theatrical DVD release), and that a scene with Leguizamo's character coming upon a hanged resident of Fiddler's Greeen will be back in.

Nadam se samo da ce se konacno videti sta se dogodilo sa one dve lezbijke!

Quote from: "crippled_avenger"Ja sam mislio da se samo mene gnusate...

E, moram i ja da kažem da si ti legitimni kritičar za gnušanje. Dakle, tvoj rad je opravdan i potreban, samo malo štrči zbog nedostatka nekog drugog glasa. Ali, tvoja kritika se čita sa onim obaveznim "daj da vidim šta je sad nalupetao". Tako da to nije ista sorta. Ni iz daleka. Tebi može da se kaže "nemaš pojma" i da se upusti u raspravu. Šta da kažeš Dudi?

LAND OF THE DEAD trenutno ima 3 321 gledaoca

Lotd su povukli iz svih bgd bioskopa - ostala je samo ponocna projekcija u Tuckwoodu. Ovo je urađeno i pored toga što interesovanje nije jenjavalo. Politika.

ako je poklich mogao da u tri rate vazi za Willyja(na stranu,naravno,Virginijin bata i Tenkashica!),onda moze i -FREE ROMERO!
Pozivam na ulichne nemire(street riot ipak zvuchi bolje,neka ih kao kod brace hemichara predvodi oznojena Rosario Dawson u nagoveshtaju shorca!)!!!!!!!
                          HANG THE DJ!

Universal has announced that unrated DVD will feature a commentary with Romero, producer Peter Grumwald, deleted scenes and  8 featurettes.

Featurettes>
"Undead Again: The Making of Land of the Dead",
"A Day with the Living Dead",
"When Shaun met George",
"Bringing the Dead to Life",
"Scenes of Carnage",
"Zombie Effects: From Green Screen to Finished Scene",
"Bringing the Storyboards to Life",
"Scream Tests: Zombie Casting Call".

Pogledao sam LAND OF THE DEAD. Od najave o trajanju sam delio Ghoulovu skepsu. Medjutim, film me je neprijatno iznenadio jos nekim detaljima na koje nisam racunao.

Naime, LAND OF THE DEAD ni stilski ni konceptualno zapravo nije Romerov film. U njemu nema serioznog odnosa prema ustajanju mrtvih koji smo imali u trilogiji. Cak naprotiv, od celokupnog univerzuma zemlje u kojoj su mrtvi ustali, podvucena je krajnje petparacka i realisticki sasvim neuverljiva avanturisticko-akciona prica.

LAND OF THE DEAD izgleda kao film koji bi Romerovi junaci GLEDALI u pravom Romerovom o zombijima. kada bi u svetu gde su ustali mrtvi, opstao Holivud, preziveli bi se zabavljali uz ovakve sadrzaje. Medjutim, nazalost, to je novi Romero. Novi Romero zapravo nije Romero vec Carpenter. LAND OF THE DEAD je po svom iluzionizmu apsolutno Carpenterovska prica na tragu ESCAPE FROM NEW YORK.

E sad kao samostalan film carpenterovskog opredeljenja LAND OF THE DEAD  je super, efemeran pa bas zato i trajan minorni B-film.

Da parafraziram Guillermo Del; Tora iz ekstaticnog preview videa za film, jesu Mikelandjelu dali da ponovo slika kapele, ali je on nacrtao strip umesto Geneze...

Eh, pa ne mogu zombiji da ustaju (sve jedno da li iz grobova, ili u smislu "kuke i motike") u svakom nastavku. Ustanu u prvom delu, a u ostalim tumaraju... Ne mogu živi da beže od zombija u svakom nastavku, jer prvo to je monotono, a drugo na kraju će se ipak organizovati u nekakvim oazama...

Ono što je večito je ljudska glupost, koja će nam svima doći glave, i koju vredi prikazivati sve dok se ljudi ne probude iz mentalnog "zombitisa" u kome smo svi danas. Zombitis - bolest u kojoj oboleli teži da zadovolji samo svoje potrebe, ne obazirući se na potrebe okoline.

Kako to "nema serioznog odnosa", zar nije Big Daddy propatio zbog gubitka svakog svog "deteta"?

ako vas zanima nesto detaljniji omentar LOTD, overite

http://dobanevinosti.blogspot.com/2005/08/land-of-dead.html

A, dobro, ako Dimitrije tako kaže, onda nemamo izbora do da mu verujemo...

QuoteZemlja mrtvih stilski zapravo nije Romero već Karpenter

Jel to sad znači da Meg Rajan sme da glumi samo u romantičnim komedijama, Brus Vilis samo u akcijama, a Romero sme da režira samo romerovske zombi filmove?

I šta mu znači ono "Romero ukida akcioni potencijal proleterima, a pruža ga zombijima"? Prvo, to nije nešto samo po sebi loše, drugo, i zombiji su proleteri, i treće proleteri nikad nisu ni imali akcioni potencijal, uvek je to bio pojedinac protiv grupe ljudi s jedne i grupe zombija s druge strane.

Svi Romerovi zombi filmovi se međusobno razlikuju: zašto ne bi i Zemlja mrtvih ponudila nešto novo? Znam da je sada moderno da se snimaju akciono orjenisani zombi filmovi - to je stvorilo otpor kod dela fanova koji su Romera otužili da se prodao i priklonio trendu. Ja ne mislim tako. I Zora mrvih je imala nekoliko izrazito akcionih deonica, pa to nikom nije smetalo. Ono što je važno jeste činjenica da akcioni elementi nisu "progutali" film. Akcija u filmu je u službi priče & nema suludih obračuna u Resident Evil maniru! Sajmon Bejker ne iskače iz helikoptera, Azija Arđento ne trči niz eksplodirajuću zgradu... Nema takvih gluposti... Postoji određena stripovska stilizovanost koja film čini manje "ozbiljnim" od predhodnika, to svakako. To opet ne znači da je LotD ublažena varijanta DEAD brenda za publiku XXI veka. Po zahvatu i složenosti ZM podseća na nikada ralizovan prvobitni tretman za Dan mrtvih. Romero se uvek trudio da svojim zombi filmovima podari dodatnu dimenziju. Zemlja mrtvih nije izuzetak. Evidentno je da je film dorađen posle terorističkih napada na SAD (što je, uostalo, i sam Romero istakao u jednom od intervjua) i novi film se može posmatrati kao metafora savremenog američkog društva (izolacija, želja da se pobegne od pravih problema, vladavina tiranije...). Zemlja mrtvih u sebi sadži dovoljno tradicionalnih Romero elemenata da ostane u verna dosadašnjim filmovima. Političke implikacije su tu - ovoga puta, što mi je zasmetalo, gotovo potpuno neskrivene (Kaufman je Buš, Fidlers Grin je supstitucija za Kule Bliznakinje,Veliki Tatica je Sadam Husein, a zombi sa dairama može biti Ratko Mladić). Krvoliptanje je tu - nije nesputano kao u središnja dva filma iz serijala, ali ga ima više nego u bilo kom drugom zombi filmu koji je u ovom veku distribuiran u američkim bioskopima. Film nije savršen, ali se mora primetiti da se radi o najabicioznije zamišljenom Romerovom filmu do sada. G.A.R.je ovoga puta imao priliku da radi sa pristojnom količinom zelenih novčanica, ali je LotD po holivudskim standardima još uvek niskobudžetski film koji definitivno ima određeni B štimung (ovo shvatite kao kompliment, ne kao zamerku). Romeru je zbog relativno malog budžeta imao određenu slobodu, mada, očigledno, morao je da pristane i na neke ustupke.

Bilo bi zanimljivo kada bi zombiji počeli da organizuju svoja naselja. Ne znam da li bi živeli u manjim zajednicama kao što je porodica, ali bi se sigurno  osposobili u vršenju jednostavnijih poslova i korišćenju nekih mašina. Što se tiče ishrane organizovali bi mesare sa živim ljudima, zaključanim u kaveze. Naravno da ne bi jeli sve ljude, one odabrane bi samo zarazili s namerom da prošire ili unaprede zajednicu (ako im zafali automehaničar ili specijalista za estetsku hirurgiju   ). U svakom slučaju to društvo bi bilo bez kriminala (ne računajući ubijanje živih ljudi), seksualnih aktivnosti, pijanih ili izdrogiranih, sve u svemu bez poroka. Ako izračunamo koliko danas ljudi strada zbog bolesti, ratova ili droge, mogu da tvrdim da bi od zombi zajednice ljudi mogli samo da se nauče redu i slozi.
Au, baš sam se uživela    

Kunc, moze ZEMLJA MRTVIH da ponudi nesto novo. Problem je u tome sto ne nudi nista novo.

Svi zahvati koje ovde Romero uvodi imaju ime i pretece.

Raniji filmovi u trilogiji su se razlikovali jer su nastajali u razlicitim epohama. 1968. je bila pocetak Novog Holivuda, 1978. bila je kraj Novog Holivuda. 1985. bila je sredina osamdesetih. Svaka od tih era odlikovala se izvesnim karakteristikama koje je Romero morao pratiti da bi bio savremen. Tada je bilo vazno biti savremen.

ZEMLJA MRTVIH je njegov prvi zombi film koji je arhaican, na dobar nacin, ali definitivno arhaican. I to danas moze da prodje jer postoji retro trziste u svim oblastima.

Razlika izmedju ZEMLJE MRTVIH i ostalih flmova je u tome sto ona po prvi put nije prica o ljudima, vec o stilizovanim stripovskim likovima, koji su vise tipovi nego karakteri. Ma koliko se stilski razlikovali, pa cak i ulazili u stilizaciju (recimo u DAWN OF THE DEAD ima stilizovanih elemenata), filmovi izvorne trilogije su ipak price o karakterima.

ZEMLJA MRTVIH je prica o tipovima.  

Kad je rec o akcionoj orijentaciji zombi filmova, ona je prirodna tendencija zato sto upravo od 1985. sa filmom RAMBO 2 biva ozvanicena koncepcija masovnog pokolja depersonalizovanih negativaca (premda to prvi put imamo u WHERE EAGLES DARE). Od tog momenta masovnost protivnika, sto je izvorni horor touch, postaje akcioni motiv. Kako je resavanje problema sa masovnim protivnikom usadjeno u psihu gledalaca sa akcionim filmoima, horor je prosto morao da uvede akcioni element. I tu ja nemam zamerki na Romerovo okretanje toj inovaciji. Medjutim, njegov film nimalo nije trendy. To jest trendy je koliko i GHOSTS OF MARS.

U tom smislu, takodje se slazem da nije umeskan. daleko od toga. Stavise, mislim da bi sraight Romero bio prihvatljiviji za ikonoklasticni novi milenijum.

E sad, da bi ZEMLJA MRTVIH bila Romerov film, mogla je da zadrzi ovu pricu ali da je razvija kao film o KARAKTERIMA. Posto je nije razvijao u tom pravcu, ostavsi na nivou TIPOVA, priblizio se Carpenteru.

Kad je rec o politickom momentu, ne osporavam ga. Postoji i vrlo j direktan. Romero je za razliku Carpentera  reditelj sa politickom odgovornoscu. Premda se za Carpentera takodje moze reci da je politizovan ali u jednom relaksiranijem pravcu.

Big Daddy je Osama. Cholo je Saddam, placenik koji se okrenuo protiv gazde. Slican je i Osama, s tim sto je Cholo sekularan, dok je Big daddy iracionalan i vec mrtav.

Ovaj sa dairama je Brega. Da se desi zombi apoklaipsa, prvi bi se probudio Brega i osnovao Dugme. Otisao bi u Fiddlers Green i svirao ljudima.

A kad je rec o iskakanju iz helikoptera i trcanja niz zgradu, nije presudno sto toga nema. Vazno je sto su ovi likovi tako postavljeni da se ne bi zacudili da je toga i bilo. Zar ne?

Ima dosta istine u ovome što zboriš, o Cripple - s tim da se ja ne bih upuštao u ocene šta je Romerov film a šta nije. Zemlja mrtvih JESTE Romerov film - on ga je režirao, a vala i napisao. Potpuno je odvojeno pitanje da li se nekome sviđa taj drugačiji Romero, koji se uistinu "vozi" na tipovima, a ne na likovima. Ali, da li je to samo po sebi loše? Teško. Delo ne posmatraš prema svojim očekivanjima već po onome što konkretno nudi. Konkretnije - da li je Zemlja mrtvih uspeo film na osnovu svoga ustrojstva: akcije, oslanjenja na tipove? Ako mene pitaš - po akciji jeste, a po tipovima - i jeste i nije. Opečeni tip mi je sjajan. Ne treba mu ništa više. Još bolji mi je Čolo. Funkcioniše na najosnovnijem, dramaturškom nivou (Portorikanac u SAD, gnevni radnik iz niže klase), koji ne uključuje lična učitavanja (npr. tebe asocira na Sadama, mene ni najmanje). Ali, na primer, glavni junak "visi". Kakav je prikazan ne može da fukcioniše "karpenterski samoobjašnjivo". Za onako ambiciozan kostur (tvorac Dead Reckoninga, heroj grada koji se gnuša ljudi i beži od njih) nosi suviše malo mesa, i nimalo nije definisan svojom vizurom.

Sagledavanje Karpentera kao "tipologa" važi za veći broj njegovih filmova, ali ne za sve. Šta ćemo sa filmovima Tamna zvezda, Kristina, Čovek sa zvezda, U čeljustima ludila, gde su u centru pažnje likovi? Hoćemo li ove filmove otpisati kao loše jer u njima Karpenter odstupa od svog (ili od drugih nametnutog) kanona?

Uz pismeno dopuštenje autora, kačim ovde prikaz LOTD koji se, blagotvorno, okrepljujuće, pre svega bavi ideološkom komponentom ovog razočaravajućeg filma. Nezaveden površnim atrakcijama Azijinih (nagoveštenih) sisa i ponekog čerečenja, Alexandar Bečanović, istaknuti crnogorski kritičar i pisac, pruža ovde jednu malo dublju analizu filma, s kojom se slažem barem 98%.

Dakle, evo:




Land of the Dead

Nakon izvanrednog Day of the Dead (1985), karijera Džordža Romera je krenula nizbrdo, kako u komercijalnom, tako i, što je još gore, estetskom smislu: i Monkey Shines (1988), i Due occhi diabolici (1990), i The Dark Half (1993) i Bruiser (2000), bili su daleko ispod razine koju je krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih postavio režiser što se sasvim opravdano smatra za jednog od najvažnijih autora modernog horora. Činilo se da je Romerova odluka da svoju Zombi trilogiju pretvori u tetralogiju i više nego mudar i koristan potez: na terenu koji najbolje poznaje, autor će poduzeti vlastitu finansijsku i poetičku rehabilitaciju i revitalizaciju, u narativnom okviru koji je već bio od njegove strane minuciozno i seriozno istražen i nadalje će se razvijati fascinantna alegorija o humanističkim deficitima, kao što bi i žanr trebao da dobije injekciju kreativnosti u trenutku kada američki horor manjak vlastitih ideja nadoknađuje trendovskim eksploatisanjem azijske produkcije. Ali, na kraju Land of the Dead (2005) se pokazao ne kao vrhunac ili logično razvijanje esencijalne Romerove t(r)opologije, već kao kulminacija režiserove krize, štoviše, projekt koji opasno obesmišljava i ono što mu je prethodilo, pridaje sasvim pogrešne, smiješno neadekvatne i glupavo jednosmjerne odovore na semantički kompleksne postavke iz prethodna tri filma  Zombi serijala.
                                               
Najveća diskrepanca između Land of the Dead i njegovih prethodnika ogleda se u izmjeni režiserove epistemološke metodologije. Naime, u Night of the Living Dead (1968), Dawn of the Dead (1978) i Day of the Dead, figura zombija ima dvojaku funkciju: s jedne strane, živi mrtvaci su bukvalno otjelotvorenje i konstrast u nosećoj mi/oni dihotomiji, koja omogućava da se dramatizuje sve manja antropološka razlika između Istog i Drugog i užas koji se objelodanjuje u spoznaji da ta čudovišta postaju neka vrsta mimetičkog ogledala u kome se reflektuje groteskno deformisan lik čovjeka u (kapitalističkom) okruženju, s druge, invazija zombija je povod za analizu posvemašnjeg komunikacionog, emotivnog i bivstvovnog kolapsa koji se odvija između samih ljudi, te između čovjeka i njegovih institucija koje takođe doživljavaju slom, pokazujući da su i one groteskno neodgovarajuće. Na taj način, Romerova socijalna i egzistencijalna kritika je bila uporedna i sjajno spojena, ponudivši jedno od najprodornijih čitanja krize savremenog čovjeka.

Razlog zašto je ta kritika bila višestruko efikasna, sastojala se između ostalog i u tome što, ma koliko bila relativizovana (eda bi se pojačao pesimistički opis čovjeka i ljudske zajednice), egzistencijalna diferencija nikada nije brisana, i time je inovativno interpretirana temeljna žanrovska struktura horora. Ali, u Land of the Dead, Romero neplauzabilno odlučuje da napusti vlastitu poziciju, pa je prvo redefinisao status zombija, a onda i – nasuprot znakovitih mikrokosmosa iz Night, Dawn i Day – ponudio navodno širu društvenu perspektivu. Na početku filma imamo priliku da se upoznamo sa novom, poboljšanom varijantom zombija: predvodnik živih mrtvaca je ne samo Crnac (i više nego indikativna promjena režiserove naklonosti, s obzirom na ulogu Duejna Džonsa u Night) nazvan Veliki Tatica (sic!), nego i – racionalno biće, sposobno i da misli i da izražava emocije, pa nakon svake pogibije kakvog zombija može se čuti melodramatična kuknjava predvodnika za svojim sunarodnicima. Uskoro će Veliki Tatica razuzdanu gomilu zombija pretvoriti u dobro organizovanu vojsku koja – u scenama koje podsjećaju na ono što su komunisti nazivali: 'kad se digne kuka i motika' – kreće da se osveti ljudima i da zauzme grad i soliter u kojem vlada Kofman (Denis Hoper), zli kapitalista.  

Eto, u samom smo centru spomenute Romerove proširene socijalne slike: dok se zombiji ujedinjuju, dotle su ljudi i dalje tradicionalno klasno podjeljeni. Ljudima upravlja uz pomoć vojske Kofman, dok je većina stanovništva potčinjena i eksploatisana; tu je i treća kategorija koja je preživljela iz ranijih Romerovih Zombi filmova, profesionalci, predvođeni Rajlijem (Sajmon Bejker) i Čolom (Džon Leguizamo). No, kada Čolo od Kofmana ne dobije smještaj u soliteru, ovaj odlučuje da se osveti i, bez obzira što to ugrožava ljudsku bezbjednost, ucjenjuje svemogućeg kapitalistu. 'Ne pregovaram sa teroristima', kaže Kofman, i kome nije bilo jasno, sada mu se samo kazalo: aha, tu je taj čuveni Romerov socijalni sens, pa Kofman je zapravo – Buš. Krajnje pronicljivo, nema što. Onda, u okretu koji je direktno pozajmljen iz Escape filmova Džona Karpentera, Kofman vadi Rajlija iz zatvora, kako bi spriječio Čolov osvetnički poduhvat. Za to vrijeme, zombiji provaljuju u grad.

U Night, Dawn i Day, ideološke implikacije su izrastale iz samog zapleta, iz Romerove sposobnosti da precizno identifikuje političku konotaciju u narativnom toku. Drugim riječima, filmovi su bili konsekventni horori čija je retorika bila i ideološka, dok je u Land of the Dead postupak potpuno suprotan: ovdje izgleda da je Romero prvo odredio svoj politički sadržaj, odabrao metu svog napada, stavio dovoljno liberalnih metafora koje bi trebalo da se dopadnu progresivnim kritičarima, pa tek onda počeo da grubo nakalemljuje na tu osnovu fabulu i ikonografiju. Zbog toga u Land of the Dead ništa organski ne proizilazi jedno iz drugo, već je sve kruto, neuvjerljivo i beznadežno providno povezano, kao u slučaju ubistva Kofmana, koji strada od ruke Velikog Tatice (Judžin Klark), a uz pomoć – benzina! No, ako je ova metafora i pridružena simbolika trivijalno transparentna ('kič se može mjeriti stepenom banalnosti svojih asocijacija'), onda tretman zombija i potlačenih ljudi (ko su ovdje pravi proleteri, ko trećesvjetska populacija?), kao i miješanje žanrova, posvjedočuje da je druga strana ovakvih neinteligentnih Romerovih prosedea – konfuzija.  

Ali uz svu tu konfuziju (film je niti horor, niti akcija, niti distopija, niti naročito dubokoumna politička parabola), Romero nas vodi do katarze, do poente kojoj je sve vrijeme valjda težio. U završetku, nakon što su se riješili totalitarnog diktatora, Veliki Tatica se nađe na nišanu, ali Rajli odbije da ga ubije, i u potresnoj sceni, mirne rijeke ljudi (koje idu u Kanadu!) i zombija, odlaze svaka svojim putem. Čime Romero misli da je, u svojoj histeričnoj potrebi da bude ljevičarski samosvjestan, došao na 'genijalnu' zamisao, da je razriješio žanrovski čvor: da je konačno pacifikovao dihotomiju Isto – Drugo. Čemu više horor kao žanr koji tematizuje strah od života i smrt, čemu više generičke priče o užasu koji je ukorjenjen u ljudskom susretu sa nepoznatim i stranim, kada je tu sada politička korektnost, čiji je horizont toliko širok i dobrodušan da su eto i zombiji (ili bilo koje Drugo) potpali pod njene tople ideološke skute.

U 'običnim' i 'puko komercijalnim' horor filmovima, preživljavanje čudovišta je neprijatna garancija da se ciklični karakter strave nastavlja, da je, dakle, ocrtana konstelacija trajna; i Romero valjda računa da sikvel (mada Land of the Dead nije baš prošao na blagajnama kako se očekivalo), ali sigurno iz drugačijih razloga. Ako bi se poruke iz Land of the Dead doslovno razvijale, može se pretpostaviti što će se događati u petom dijelu. Recimo, tridesetak godina kasnije: ljudska i zombijska zajednica žive jedna pored druge u 'miroljubivoj koegzistenciji' (obje populacije su prešle na vegetarijanizam). Ali, mladi i dobro očuvani živi mrtvac iz ugledne zombijske i mlada djevojka iz ugledne ljudske familije, počinju tajno da se viđaju. Međutim, i stari ljudi i stari zombiji se bune protiv ove snažne romanse, uz reference recimo na Šekspira i Romea i Juliju. No, i pored svih pritisaka konzervativnih struktura, par istrajava u svojoj ljubavi, a sve više im pomažu politički osviješćeni studenti i napredna ljudsko-zombijska omladina. Na kraju ljubav trijumfuje, živi mrtvac i djevojka se vjenčavaju u crkvi koja priznaje brakove različitih vrsta – film bi mogao da se zove Marriage of the Dead –, i povedeni tim primjerom, ljudi i zombiji ukidaju aparthejd i nastavljaju da žive slobodno i u toleranciji u multikulturnom društvu. Hepi end.

Sam za sebe, Land of the Dead je katastrofa, ali tek kada se sagleda u kontekstu Zombi serijala, poražavajuća dimenzija njegovog pogubnog, degradirajućeg, dementnog karaktera može se na pravi način utvrditi. Ovo je rijedak primjer u povijesti filma da je neki auteur tako protivrječio samom sebi, da je retroaktivno pokušao da porekne i falsifikuje ono najboljem u vlastitom opusu, da ukine temelj na kojem je počivala njegova sineastička građevina. Jedino se ovdje Land of the Dead pokazuje kao 'višeslojni' film: na prvom nivou to je komično, na drugom ponižavajuće, na trećem – stravično djelo.

                                                   




(opet ja)
OK, možda je 'katastrofa' malkice preteran izraz, ali mislim da je linija Sašinog razmišljanja ispravna, i u suštini je podržavam.

Hm, ja se s druge strane uglavnom ne slazem sa ovim tekstom iako je rec o hvale vrednom pokusaju da se nesto ozbiljnije i temeljitije preispita LAND OF THE DEAD; ono gde se slazem je Romerova povrsnost, a donekle i konfuznost sto opet dovodi do toga da je LAND OF THE DEAD moguce tumaciti po mnogo razlicitih osnova, bez neke ubedljive konacne reci. Tako se meni i ovaj tekst, uz sav trud, cini vise kao ucitavanje nego kao analiza, narocito u drugom delu gde iz prvobitnog pomalo suvoparnog stila prelazi u gotovo karikaturalni podsmeh...  

Dakle, po meni je ovo tek jedno moguce tumacenje filma koji zbog svoje nedovrsenosti daje povoda da drugi to urade u svojim kritickim analizama, i ako se Ghoul sa ovim tekstom slaze 98% (a mislim da preteruje) ja se onda slazem jedno 2% (i sigurno preterujem).

Jedno lepo zapazanje koje se moze tumaciti i kao vrlina i kao slabost (to je vec stvar ukusa) filma je ono (Romero/Carpenter) sto je mnogo detaljnije izneo Avenger u svom tekstu koji se vise bavi stilskim nedoslednostima, i s tim se potpuno slazem iako sam ja eto prevideo da to pomenem u sopstvenom prikazu koji je vise od one impresionisticke sorte pa mu se (nadam se) moze ponesto i oprostiti.  

btw Ghoule jesi li ti napisao tekst/kritiku/esej o LAND OF THE DEAD za neki casopis/sajt?  

Ja ću SIGURNO pisati o tom filmu, bilo rivju, bilo detaljniji esej (mada, u potonjem slučaju, kopka me da se osvrnem na sva 4 Romerova filma: baš juče sam gledao Argentovu verziju DAWN-a...), a možda i oba – zavisno od ponuda. Mada, ozbiljan esej traži vreme koje nemam niti ću imati u narednim mesecima...
Možda je 98% malo preterana cifra za moje slaganje, ali poštujem Sašin apsolutistički pristup, iako sam ja – for better or worse- mekši u očekivanju da čiča od 70 godina ponovi snagu i bes i mrak iz filmova koje je pravio sa 20-30-40 godina. Ono što mu svakako ne praštam, jeste upravo idejna konfuzija i čak salto mortale koji je izveo sa ulogom zombija u filmu, i sa patetično-liberalnim, naivnim 'idejama' o 'suživotu' sa mrcinama...

Uprkos Becanovicevom negativnom prikazu, LAND OF THE DEAD ima citavih 4017 gledalaca!

Meni apsolutno nije jasno u čemu se ogleda idejna konfuzija ovog filma. Struktura LotD-a je veoma jednostavna i sasvim je jasno ko tu koga i zašto.

Quote from: "crippled_avenger"Uprkos Becanovicevom negativnom prikazu, LAND OF THE DEAD ima citavih 4017 gledalaca!

Jel' se računaju hardcore fanovi poput Jora koji je film odgledao najmanje 4x?  

Quote from: "Kunc"Meni apsolutno nije jasno u čemu se ogleda idejna konfuzija ovog filma. Struktura LotD-a je veoma jednostavna i sasvim je jasno ko tu koga i zašto.

Slazem se. Biche da je apsolutisticki kriticar, koji ocito zivi u proshlosti, sam bio u konfuziji usled osujechenih ocekivanja. I shto je najgore - uzeo je da ovaj film mehanicki uporedjuje sa prethodna tri, a ne primechuje da su i oni sami medjusobno razliciti. I takodje mu potpuno ispada iz vida - cenjeni nadobudni kriticar mozda nema Internet, pa se nije informisao - da Romero nije imao dovoljno love da u startu razmislja o necemu ambicioznijem, da ovo nisu ni sezdesete, ni sedamdesete, ni osamdesete sa slobodoumnijim producentima, nezavisnim reziserima i otvorenijim trzistem za plasiranje beskompromisnih filmova poput Nochi, Zore i Dana. Na kraju krajeva, shto je vech ovde receno, Romero ima 65 godina.

Izjaviti da ovaj film nije akcioni neverovatna je glupost. Nego shta je? Zaista "autoritativno" lupetanje, nema shta.

Ja se slazem sa mozda pet odsto. Ostalo otpada na ucitavanje i bes.

Josh neshto: uloga zombija je takodje stvar za diskusiju. Ali, o tome chu kasnije, tacnije za nedelju dana - nakon shto sopstvenu tezu iznesem na predavanju.

Fino.
Samo, zašto su zombeji s pogrešne strane žice? Mislim, ako su već ušli u grad, šta će nazad, i zašto žica stoji? A ako se tek spremaju da uđu, onda je Kula (bez bliznakinje) ispred a ne iza njih.
Mnogo mi je ovo cut'n'paste pristup plakatiranju.

Tako je bilo i na legendarnom bioskopskom plakatu - zombiji idu od grada - umesto ka gradu... Ali, to je neophodno da bi se videli i zombiji i grad... Jeste malo nelogicno... Mada, mozda je to scena kada zombiji odlaze iz grada posto ih je Rajli postedeo...

A ne, ne dopuštam.
Na plakatu još i ima smisla jer ukazuje na to da su zombeji završili sa gradom i da sad idu u nove pohode (They are coming to eat you! Or maybe just to live peacefully in your neighbourhood! Try to get along! After all, we are them – they are us!).

Na DVD kaveru nema smisla, jer su zombi okrenuti kao da izlaze iz grada, a suočeni su sa netaknutom žicom koju su morali da sruše in the 1st place da bi u grad ušli!
KO TU KOGA LAŽE, A?