ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

 
,,Hlorofilija'' Andreja Rubanova je ruski nacionalni bestseler.
Osnovni kvalitet ovog futurističkog romana je ideja.
Stanovništvo Rusije 22.veka smanjilo se na samo četrdeset miliona ljudi.
S obzirom da svi mogu da stanu u Moskvu, svi su i stali u nju pa drugi gradovi više i ne postoje.
S obzirom da niko ne mora da radi jer je ceo Sibir iznajmljen Kinezima koji debelo plaćaju, više od polovine Rusa i ne radi.
Čitav privid blagostanja kvari biljka ,,malicija'' koja se zapatila svuda oko Moskve pa i u samom gradu između zgrada. Za svega nekoliko sati biljka izraste i do nekoliko metara. Oko pedesetog metra se zaustavlja.
Stanovništvo je vremenom odustalo od borbe sa njom. Umesto toga grade s ogromne zgrade, a stanovanje na najvišim spratovima postaje privilegija.
Nova hijerarhija zasnovana je upravo na tome na kom ko spratu živi. Što niže, to je manje sunca, a više depresije. Na vrhu je najlepše. Tamo su najveći bogataši.
Sa nižih spratova seku biljku i jedu sirovu. Sa viših od biljke prave sublimacije i ,,otmene'' droge.
Većina mladih samo bleji, ne razvija se, imaju mali fond reči i zanimaju se ilegalnim sečenjem malicije.
Pojavljuju se i religije koje veličaju travu, a kod ljudi koji preteraju s drugom, rađaju se čak i zelena deca.
Čitav sistem funkcioniše sve dok pola milijard Kineza ne odluči da se povuče iz Sibira.
Rusi više neće moći da žive iznajmljivanjem teritorije za rad. Većina će morati da radi, a s obzirom da se nema šta raditi, već u prvim nedeljama stanovništvo će pojesti skoro čitavu maliciju – biljku koja je i stvorila novu hijerarhiju, reigiju i sistem vrednosti.


Ako bi se pogledao siže, ovaj roman mogao bi se pohvaliti kao idejno genijalan.
Rubanov kritikuje savremeno rusko društvo koje ekonomski napredak zahvaljuje upravo resursima, a u kojoj se malo radi na proizvodnji sopstvenih proizvoda (I u knjizi su kao i na javi većina proizvoda široke potrošnje kineski). Trava koje je u knjizi puno može iti simbol i marihuane koja ima sličan efekat kao i malicija.
Međutim podosta je i mana u ovom delu.
Glavni problem je realizacija odličnih ideja. Nedostatak kulminacije i peripetije. Od zapleta brzo se dolazi do razrešenja.
Autor nas previše gura na sporedne koloseke.
Umesto da čitaoci prate radnji u Moskvi prilikom odlaska Kineza i pada civilizacije koje znamo, oni prate nekoliko glavnih junaka koji su pobegli iz grada u selo, udaljeno petsto kilometara u kome malicija ne raste.  U tom selu sukobljavaju se sa divljim domorocima što nema baš puno veze sa glavnom radnjom.
   Mnogo tema u romanu je otvoreno. Mnogo likova prikazano. Malo toga je zatvoreno na pravi način.
U vrlo kratkom vremenu dešava se sve.
  Savelije i Varvara čekaju dete za koje ne znamo da li će biti zeleno. Doktori sumnjaju da će se Savelije skinuti sa droge. U toku same trudnoće oni i beže iz Moskve i žele da se vrate u postapokaliptično stanje (u kome ipak Savelijv časopis funkcioniše, što je svojevrstan paradoks), pa se ipak ne vrate.
   Kraj je dosta zbrkan.
   Stiče se utisak da je autor s velikom pažnjom radio prvi deo romana, dok je u drugom brzinski rešavao stvari. Nekoliko glavnih junaka stradaće od ruke divljaka i gotovo.
   Šteta. Roman je imao potencijal da bude veliki, ali je u drugom delu naglo izgubio na kvalitetu. Od dugačkog i detaljnog uvoda dobijena je kratka radnja. Stoga zaključujem da je roman kao alšinizam. Dugo idemo do vrha, a spustimo se naglim survanjem. Greota.
   Ipak može da se preporuči. Reč je o futurističnoj fantastici koja će možda biti utemeljena u stvarnost nego što izgleda.

Ja sam probao da čitam. Početak još nekako, ali posle postaje sve gore, pa sam napustio...