ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Pošto sam definitivno utvrdio da mi je dosta toga što sam nekada pročitao potpuno izvetrelo iz glave, a svestan činjenice da sada malo drugačije gledam na svet nego što sam to činio sa 16-25, pa i više godina, rešio sam da ponovo pročitam ponešto što sam već čitao, a i da popunim neke rupe koje su definitivno postojale.


Tako sam nedavno ponovo počeo da čitam Antologiju srpske avangardne pripovetke Gojka Tešića i prvo što sam zaključio je da sam u svojoj glavi dosta grešan ostao prema Nastasijeviću koga nisam adekvatno shvatio kada sam ga prvi put čitao. Koliko samo ima sličnosti u pristupu jeziku Fipinom i Nastasijevićevom.


Međutim, nije to ono što me zanima. Zanima me da mi naši ovdašnji ljudi koji su prošli formalno obrazovanje na filološkom fakultetu malo pojasne kako se kod nas na fakultetu gleda i koliko se cene ljudi koji su se početkom dvadesetih godina bavili raznim "izmima"...


Bio sam na seriji predavanja u Domu omladine kada su Tijana i njeni drugari sa puno entuzijazma pričali o avangardi, ali nekako mi stalno izmiče koliko se to zaista vrednuje u "akademskim" krugovima i šta zaista "naša" avangarda predstavlja u svetskim okvirima...

Znam da je pitanje dosta glupo, ali bi me bilo kakav odgovor razveselio...

Evo ja ću kad neće niko upućeniji
Elem, avangarda je kod nas vrlo cenjena i dosta izučavana, barem jedan njen deo (o tome malo kasnije). Ekspresionizam i nadrealizam bili su nekako jedan trenutak kad je srpska književnost konačno sustigla evropsku posle ubrzanog kursa romantizma i realizma i kad su autori važeće književne tokove i dela upoznavali na licu mesta i u originalu. Pa mislim, vidite samo Vinavera <3<3<3. I sva ona silna energija i životno (ratno) iskustvo koje su imali npr. malobrojni preživeli od 1300 kaplara vrlo su se iskazali u tom međuratnom periodu. To valjda niko ne spori.
E sad, što se tiče proučavanja, treba reći da je od 1945-1990 forsirano najpre proučavanje nadrealizma (a i njegov uticaj, barem u poeziji, bio je izuzetno jak) i to onih nadrealista koji su bili i aktivni komunisti (većina) pa se tek potom pažnja usmerila i na one koji su bili nezainteresovani, neutralni ili čak, pupu, antikomunistički nastrojeni (Dragiša Vasić, Stanislav Krakov); za ove potonje morao je maltene da se vrši arheološki rad. Ali imam utisak (moguće da grešim, ponavljam, nisam stručnjak za avangardu) da se kod nas o tome baš dosta pisalo, i često vrlo uspešno. Sećam se da je odlična knjiga Radovana Vučkovića
http://books.google.rs/books/about/Poetika_hrvatskog_i_srpskog_ekspresioniz.html?id=0SG3BA8AZrUC&redir_esc=y
koja je nedavno prerađena u
http://www.knjizara.com/knjige/knjiga/132027_Poetika+srpske+avangarde+-+ekspresionizam_ISBN:978-86-519-0821-0

A naravno projekat Rastko nudi Deretićevu Istoriju - http://www.rastko.rs/knjizevnost/jderetic_knjiz/jderetic-knjiz_10_c.html
a bogami i ovo: http://www.rastko.rs/rastko-sl/knjizevnost/nauka/bstojanovic-morfologija.pdf

I sigurno ima još da se nađe, ali ovo je dosta za početak, nadam se

PS Za Nastasijevića: Sabrana dela koja je uredio Novica Petković, i radovi Novice Petkovića uopšte (!!!!1!)

Hvala. Voleo bih da čujem i tvoje mišljenje o tome da li je domaća avangarda (pre svega mislim na nadrealiste i neke druge pokrete kao zenitisti i sl.) relevantni u nekom svetskom okviru.
To da smo pristizali trendove jeste nešto, a da li smo nečim doprineli bilo bi sasvim nešto drugo....

Deretića sam čitao i poznat mi je taj tekst. Morfologija. deluje zastrašujuće....    .Vučkovića nisam, potražiću...


Čitam trenutno biografiju Boška Tokina koju je priredio Marko Babac. Hvale vredan trud da se prikupe njegovi tekstovi, ali ubi bože haotična knjiga...


Što se tiče Krakova, pre nekog vremena sam na buvljaku naleteo na Krila i kupio budzašto. To jeste možda u to vreme bilo zanimljivo, nekakvo filmsko kadriranje i slično, ali zaista ništa posebno...

Iz grmena velikoga lafu izać trudno nije!!!1 ... ahm.
Pa, ukratko, nažalost, odgovor je - ne.
To jesu vrlo značajni stvaraoci kod nas i za nas, a njihovi radovi su na nivou proze&slikarstva u većem delu Evrope toga doba, ali prosto mora da se ima u vidu kako je kulturno kretanje malne bez izuzetka od centra ka periferiji a ne obratno Dakle, nema prevoda sa srpsko(hrvatsko)g na druge jezike, nema recepcije, nema uticaja, nema relevantnosti. Prosto.
Ako to izuzmemo - onaj kursorni pregled avangarde kojem sam ja bila izložena na faksu naveo me je na zaključak da su znatno bolji bili samo a) Rusi (jao majko, ruska avangarda, suze mi idu) b) Francuzi c) Nemci dok npr. Englezi ili daleko bilo Holanđani... manje.

Šta je onda razlog zbog koga je jako teško naći originalna dela srpske avangarde?
Deluje mi da su kolekcionarske cene ovih knjiga i časopisa prilično velike...
Imam osećaj da knjige domaće avangardne književnosti dostižu priličnu cenu na aukcijama.
Čudi me da su samo domaći kolekcionari u pitanju...
Zar ima toliko ljudi koji sakupljaju domaću knjigu?

:/ Pa to već ne znam, to više zadire u bibliofilske vode... verovatno kolekcionari znaju razloge.

Neki prodavci polovnih knjiga mi tvrde da su glavni kolekcionari napolju i da plaćaju značajne cene za naše avangardne časopise, knjige i sl.
Na primer, časopis Dada Tank je jedan od njih prodao za par hiljada evra... Ako to nema relevantnost u svetskoj razmeri, zašto onda stranci plaćaju toliko?

Pa sad."Naši nisu relevantni u svetskim razmerama" nije isto što i "nisu relevantni/poznati uopšte" ali to nema veze sa kolekcionarstvom koje je... pa, delo strasti i opsesije... Nisu ni neraspakovane barbike relevantne za istoriju umetnosti pa se dobro prodaju 
Eto, Krakov ide skoro za dž, ali časopise je sigurno teže naći, naročito dobro očuvane, naročito komplete, a Dada Tank (i pogotovo Zenit) nesumnjivo spadaju u naše najvažnije avangardne časopise, objektivno su super dizajnirani... A što ja ovo pričam? Da li se to Mića pravi da ne zna???
Vreme je da se izvadi iz naftalina ona priča o ljubiteljima kaktusa, vidim ja!!!1

To bi trebalo izdati kao fototipsko izdanje... to su stvari kojima bi država trebalo da se bavi.
Ne da se nateže ko je bio u pravu u Drugom svetskom ratu, nego da sve od komunista skrajnute stvari između dva rata izvuče na videlo i ponudi budućnosti.

Crni Bobane, pa ti se ozbiljno sprdaš sa mnom, reprinte tih časopisa smo objavljivali i mi i Hrvati:
http://www.vreme.rs/cms/view.php?id=731581&print=yes
http://www.horetzky.net/hr/zenit-reprint/51-reprint-casopisa-zenit-svetokret-dada-tank-dada-jok-dada-jazz-

PS Gde je sad onaj lik da se žali kako se reprintima umanjuje cena prvih izdanja -.-

BEOGRADSKO BLAGO PODSVESTI

Ma, uopšte se ne sprdam, jevtro. Ništa mi nije jasno. Ja sam sada uzeo da malo detaljnije iščitavam tu avangardnu prozu i
shvatio sam da ono što ja smatram kvalitetnom prozom ima vrlo malu vrednost na tržištu, a ono što su
uglavnom egzibicije dostižu astronomske cene.


Ja nemam akademsko obrazovanje u književnosti i sve što sam naučio, naučio sam iz knjiga. To nije isto što i školsko znanje.
Zaista me zanima šta profesori na srpskoj književnosti misle o ovom periodu.


Izgleda mi da mi nema druge nego da ugnjavim Sašu Jerkova...

Hvala Alex...

Inače, danas sam bio u Narodnoj biblioteci da pokušam da pronađem naučnofantastičnu priču Boška Tokina
"Mars, Makroskop, Miki", koja je objavljena u časopisu Film  1926 godine, ali Narodna biblioteka, naravno, nema taj broj
ovog časopisa. Katastrofa...
Tražio sam jedno 7 časopisa, gotovo ništa nema.
"Budućnost ", gde je objavljen prvi SF roman Žila Verna kod nas 1873. godine, naravno, takođe, nemaju...

Quote from: Jevtropijevićka on 24-04-2013, 20:37:55
Evo ja ću kad neće niko upućeniji
Elem, avangarda je kod nas vrlo cenjena i dosta izučavana,

Па, добро, Јевтро, где си ти у среду, кад су ти варвари чопоративно у кући боравили? А није било ни оног мангупа Б. Јовића...

QuoteИНСТИТУТ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И УМЕТНОСТ, КРАЉА МИЛАНА 2
ПРОЈЕКАТ: КУЛТУРОЛОШКЕ КЊИЖЕВНЕ ТЕОРИЈЕ И СРПСКА КЊИЖЕВНА КРИТИКА

Теоријски и књижевнокритички разговори

Јелена Марићевић
Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду
Одржаће предавање

Неоавангарда
Сигнализам: књижевна теорија и пракса
(Све је само сигнал што ти види око)

У библиотеци Института за књижевност и уметност,
10. јула 2013. у 12 сати

Срдачно вас позивамо да нам се придружите

Ko me je tražio, taj me je i našao (tj. Zakk) A ja sam trenutno zatrpana nekim sasvim drugim stvarima (lužičkosrpski vodenjaci FTW!) i ne mogu ni da dišem od posla...

Quote from: Jevtropijevićka on 13-07-2013, 11:01:22A ja sam trenutno zatrpana nekim sasvim drugim stvarima (lužičkosrpski vodenjaci FTW!)

У мојим очима, бољи изговор ниси могла да нађеш. Нарадио сам се око истих.

АНТОЛОГИЈА СРПСКОГ ДАДАИЗМА
приредио Предраг Тодоровић
прво издање, 2014, 20 х 24 цм, 340 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-7549-986-2

924,00 РСД



Антологија српског дадаизма представља избор из српске авангардне књижевности, тачније оног њеног сегмента који аутор тумачи дадаистичком поетиком. Бројне дадаистичке литерарне творевине одликују интертекстуалност, полиморфност и метајезик, а продукт тога јесте метатекст. Штиво је жанровски разноврсно: ту су песме, поеме, приче, новеле/романи, драме, филозофија, дактилокарикатуре, антирекламе, памфлети, манифести, теоријски текстови / есеји.

Дада је себе прогласила ,,антиуметничком, антилитерарном и антипоетском". Њено окретање ка естетици ружног, ка порузи, пародији, сатири, погрди, апсурду, водило је ка субверзији, па и деструкцији дотадашњих постулата уметности, културе и цивилизације. Кључни аутори који су у овој антологији заступљени јесу Драган Алексић, Бранко Ве Пољански и Љубомир Мицић. Појаву потоње двојице, браће Мицић, Тодоровић објашњава амбивалентним везама Алексића с њима, као и онима између зенитизма и дадаизма. Часопис Зенит послужиће, заправо, као одскочна даска за промоцију Алексићевог дадаизма. Од осталих битних актера српске авангарде у Антологији се појављују Михаило С. Петров, Петар Палавичини, Бошко Токин, Раде Драинац, Мони де Були, Ристо Ратковић и Станислав Винавер.

Срж онога што аутор подводи под српски дадаизам објављена је у кратком временском периоду, од 1921. до 1923. године. Главни извори били су часописи Зенит, Дада-Танк, Дада Џез, Дада-Јок и Зенит-Експрес Дада-Јок 2. Антологија српског дадаизма обухвата готово све оно ,,најавангардније" у српској књижевности двадесетих година прошлог века што има везе с дадаизмом, пре појаве надреализма.

Uzeo na sajmu. Čak sam juče bio i na promociji knjige na Kolarcu.
Nažalost, najviše pažnje bilo je posvećeno tome da su Hrvati maznuli naše avangardne pisce i vode ih kao svoje, a mi, eto, Tina, koji je pisao na ekavici i u Krfskom zborniku, ne smatramo našim.
Bez obzira na sve, knjiga mi deluje vredna pažnje...
Čitam po malo...

Jevtra reče:

QuoteSećam se da je odlična knjiga Radovana Vučkovića http://books.google.rs/books/about/Poetika_hrvatskog_i_srpskog_ekspresioniz.html?id=0SG3BA8AZrUC&redir_esc=y

Nedavno sam je nabavio preko kupinda. Zaista odlična knjiga... Hvala jevrto...

Nema na čemu, Mićo, ti si sad mene obradovao...