ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Evo ja da se javim, pre svega jer sam bio iskreno zbunjen, a i dirnut što kaže Radmilo da sam mu nedostajao (Ghoule, čik dođi i prozivaj).

Na tribinu sam došao pre svega da budem ponovo tu, ali i zato što je tema bila zanimljiva...
Radmilo je bio Radmilo, nisam ništa drugo ni očekivao, i duboko sam zahvalan na korisnim savetima.
Ivan...
Aj' recimo da sam generalno razočaran što nismo zapravo govorili o samoj hrani koja se jede. Može tako?

Ispade da se pricalo o hrani koja se ne jede 

Aj ne zajebavaj me u sitne sate. Znaš dobro da smo očekivali da se govori o širem, konkretnijem dijapazonu knjiga i o hrani u tim knjigama, a ne o istorijskoj akuratnosti hrane.

Da počnemo ispočetka? O značaju punjenog batka pterodaktila za uverljivost priče? I, zašto čudi kad umesto u literarno utonemo u faktografsko? Kad rasprave skrenu u tom pravcu nekako se uvek setim diskusija o karakteristikama biplanetarnih sistema,  umesto o tome zašto se pisac njime petljao i koliko je taj biplanetarni sistem doprineo uverljivosti priče.

Dosadno je, Radmilo, dosadno. Rekoh ti, tvoja priča mi je bila korisna, ali mi nije trebala egzegeza o hrani u srednjem veku, radije bih slušao šta se u konkretnim delima jelo (pa onda USPUT možemo reći da li je verodostojno ili ne)...

Da je NF ubrzao jedno 200% bilo bi mnogo lakše, ali dobro, srediće to Nevidljivi u postprodukciji

E, tako nekako.

Ma, sve je bilo u redu. Ja sam saznao da su vilenjaci jeli uvek mekani hleb (već sam zaboravio kako se zove), a da su priče o vampirskom ispijanju krvi posledica popularnosti Coca Cole. Jedino mi je mnogo zasmetala izjava o popari i pihtijama, jedva sam se uzdržao iako neki misle da nisam. Ustvari, mogao sam do sutra, odnosno, danas. Uvek je tako bilo u LK, kad krenemo o astronomiji, zaboravimo na literaturu.

Nije bilo vremna da se priča o konkretnoj hrani u konkretnim knjigama, sem na nivou primera. Sem toga, ne vidim šta tu ima preterano da se priča. "Omiljeno jelo hobita su perčurke sa slaninom. Izvol'te recept." Za to vam je dovoljan i Gugl. Nisu vam potrebni predavači. A i pročitao sam vam najegzotičniji recept u vaskolikoj epskoj fantastici - za sarmice od vinovog lišća. Nisam siguran da bih uopšte i mogao da koncipiram predavanje od sat vremena na temu jednog kuvara, sem da čitam recept po recept, uz napomene tipa "Ako ne možete da nađete meso od tura, zamenite ga goveđim."

Quote from: scallop on 28-05-2013, 11:44:45
Ma, sve je bilo u redu. Ja sam saznao da su vilenjaci jeli uvek mekani hleb (već sam zaboravio kako se zove), a da su priče o vampirskom ispijanju krvi posledica popularnosti Coca Cole. Jedino mi je mnogo zasmetala izjava o popari i pihtijama, jedva sam se uzdržao iako neki misle da nisam. Ustvari, mogao sam do sutra, odnosno, danas. Uvek je tako bilo u LK, kad krenemo o astronomiji, zaboravimo na literaturu.

Ako su lagali mene, lagao sam i ja vas.

A nemoj tako, 'dovoljan je Gugl', da je tako ne bi se ni u kafanu išlo već bismo sedeli kući i ljuštili radžu.
Lepo je kad ti nešto kaže, jer ne piše sve na internetu....


A ono je najegzotičniji recept u Westeros kuvaru... velika razlika.





Džejp, priupitaj decu™ kako je njima bilo, značiće nam... to što je meni bilo ok nije bitno ako i gostima nije bilo ok

Ma, lagao te je taj što ti je poslao podatke ili pojma nema. Kvasci su prva stvar koju su ljudi pronašli pošto su otkrili da je zrnevlje jestivo, ali i zgodnije za jelo smrvljeno. I osnovna logika življenja - niko ne živi tamo gde nema šta da se jede, pa na Balkanu niko ne bi ostao da ždere samo kašice.

Pazi, mi zaista pojma nemamo šta su jeli kmetovi. To nikome nije bilo zanimljivo čak ni u zemljama čija je svakodnevica mnogo bolje dokumentovana. Verujem da su u debeloj meri to nagađanja. Inače, evo knjiga iz kojih su izvučeni ti podaci:  Miloš Blagojevic, Zemljoradnja u srednjovekovnoj Srbiji i Siniša Mišić, Lov u srednjovekovnoj Srbiji; isti Unutrašnje vode i njihovo korišćenje u srednjovekovnoj Srbiji.

Zgodan je taj Miloš Blagojević, ali nema tekstova na netu. Ili, ima? Imamo pojma šta su jeli. Sigurno su jeli sve šta su proizvodili. Javno ili krišom svejedno. Treba biti Turčin pa ne jesti prasetinu, a gajiti svinje. E, sad, da nikome nije zanimljivo... Ja se prvi javljam da jeste. Ima gomila mladih u Srbiji koji se pale na čitanje epske fantastike, a, bogami, i na pisanje. Bilo bi zgodno da njima pomognemo, da im hobiti i vilenjaci ne bi pojeli espap.

Posle ovog predavanja, mene je zainteresovala i lična higijena ljudi u srednjim vekovima.

- Pranje zuba?
- Brisanje posle nužde?

Kako? Čime?

(Za kondome znam. Pravili su ih od volovskih creva)

Loni, zube nisu imali. To ispadne vrlo brzo. Ovo drugo ti je lako, samo prošetaj šumom bez papira i kad te pritera pazi da se ne uvatiš koprive, to je ono zeleno, mali list i tako...
Pobogu, ako su jevreji imali šta da hasaju za vreme lutanja po pustinji, imalo se i na Balkanu nešto nabiti na ražanj, zajeziti potok te hvatati riba, skuljati jaja sa granja, tucati žir, ili odgristi jaganjcima muda zubima da bi bili lojaniji kad dodje zima i pravi se pastrma....
Idite malkice po ovoj našoj zemlji što nas trpi ovakve kakvi smo i pogledajte oko sebe. Ne piše sve kod Tolkina i onog debelog (ne mogu se setiti imena) što sve oko zida iza zida i zmajevo jaje na balegi priprema.
U krajnju ruku, eto vam Hazarski rečnik, pa kod pavića nađite recepte. Ima toga, sam se time hvalio.

Aleksije, imaš plus kod mene, ali, što se u Kruševcu nisi pojavio, ništa neće oprati.

Nisam baš 100% siguran za ovo za zube. Nisu oni jeli šećera i mesa svaki dan kao mi, pa ni karijes nije mogao da napreduje kao kod što napreduje danas. Sigurno je bilo svakojakih problema sa zubima u svim starosnim dobima, ali verujem da su postojali i starci sa dovoljno zuba za žvakanje.

Mac, oni su jeli brašno sa kamenjem. A staraca je bilo taman da postoji i neko pametan u selu. Ni Balkanska Narajama nije bila nepoznati model ponašanja.

Nažalost, knjiga ima itekako, ali nisu lako nabavljive. Već se godinama mučim da nabavim nešto od toga, ali sve se svodi na razne biblioteke pri fakultetima ili univerzitetima. Vrlo je teško naći te naslove čak i po antikvarnicama.

Skalope, kad budem imao sučim, kad budem mogao da nešto svoje prezentiram (paz izraza) doći ću na neku promociju da se prišljemčim uz zakupljenu tezgu.
Mac, nije stvar šećera, nego što kaže Skalop: sitnog kamena koji ostaje u brašnu tucanom u stupi,  kruni zube kod jela, čestih infekcija od kojih ispadaju kljove, mlaćenja i sličnih finih stvari.
I ko pretera 40 bio je starac.
Visina srednjovekovnih ljudi bila je dosta mala, idi u Smederevo pogledaj koliko su visoke prostorije koje su rekonstruisane, a sam Despot Stefan lazarević je opisivan kao "div, ogroman čovek". Kad ga iskopaše, stvarno je bio div za svoje vreme - negde oko 180 cm.
Koga zanima, nek pogleda stare monaške zapise, gde imaju recpete. Poznato je gde su decu slali u kaluđere, da bi imali šta jesti.

Ispravka: Knjiga "Privatni život u srpskim zemljama srednjeg veka" prepuna je odličnih podataka. Upravo je listam. Ima podataka o hrani, ali i o stanovanju, vlasteli, vojsci itd. Možda bih mogao da pripremim nastavak ovog predavanja, ali oslanjajući se na pomenutu knjigu. Ako nekoga zanima, naravno.

Sigurno je da je zanimljivo našim "epskim fantastičarima" koji stalno pišu napamet. Da bar jedan dobar izvor dobiju.

Imaš i "Grad u srednjem veku" ili "Istorija grada".

Quote from: ALEKSIJE D. on 28-05-2013, 14:39:11
Visina srednjovekovnih ljudi bila je dosta mala, idi u Smederevo pogledaj koliko su visoke prostorije koje su rekonstruisane, a sam Despot Stefan lazarević je opisivan kao "div, ogroman čovek". Kad ga iskopaše, stvarno je bio div za svoje vreme - negde oko 180 cm.

Digresija: visina prosečnog srpskog vojnika u Prvom ratu bila 160cm, a stropovi u gospode na 320... danas je omer nepovoljniji -_-




Digresija 2: kvalitet zuba ide izgleda od kvaliteta pijaće vode, ili sam tako čuo.

Zahvaljujem Nightflieru za informaciju o knjizi "Privatan život..." Skinuo sam je i pročitao sve o tome šta se jelo. Laknulo mi je. Braćo Srbi, sve smo krkali u ta vremena, Nightfliera je obmanuo njegov informator. Jedino ima rezerve oko šljemanja rakije i prepečenica se pripisuje turskim vremenima, ali i to ćemo da oborimo.

Odakle si skinuo? Kupio sam knjigu, ali voleo bih da imam i na tabletu.

Guglao sam naziv knjige + pdf. I skinuo.


I, ne da smo jeli leba, nego je hlebnu peć imalo svako dvorište. Time smo odbranili i poparu, ali za pihtije nema ništa, pa je BoB i dalje najbolja ponuda. I, jeli su leba i mas', a kuvali na mas' i loj. Maslinovo ulje samo kod bogatijih.

Ima i jedan ozbiljan defek', pa sam ostao delimično rezervisan za celinu. Tako to biva kad se plauzibilnost ugrozi. Na str. 118. piše da su gajili i bundevu, a to je ćorak. Inače, mogu da dopunim da je kesten bio jako važan (dandanas na Sardiniji jedu hleb od kestena), a da je oko Skadra gajen i vodeni kesten, koji danas možemo da dobijemo samo iz Kine.

Možda da posthumno preimenujemo temu u "Šta se jelo u Srednjem veku?"

I hleb ftw.

Ja to zato što sinoć mal' nisam pojeo jezik.

Skinuo sam pdf. No, i ono što mi je Gordan poslao prepisano je iz neke knjige. Pitanje je, naravno, pouzdanosti i opšteg kvaliteta izvora. No, Klijina izdanja su mahom izvrsna.

Ivane, nekada mora da delješ i golu logiku. Ako sam ja iscimao 49 začinskih biljaka koje rastu na našem delu Balkana, sigurno ima mnogo više toga šta može da se jede.

Nisam siguran da naša logika funkcioniše kada se vreme premota baš toliko unazad. Nije sporno da je imalo svašta nešto za jelo. Samo nisam siguran da su sebri iz raznih razloga to mogli sebi da priušte. No, ovu knjigu svejedno duže vreme planiram da pročitam, pa ću se baČiti na nju.