ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Eto, to je po meni relativno uspešan domaci humoristički serijal. Kratko ali efektno!


Državni posao 1. epizoda


Ima sve epizode na YouTube.

meni ovo ne drzi paznju ni dva minuta .

Kad idu Štreberi? Nesrećnica... 


Drzavni posao - Oranija (60. epizoda)

Stvarno je naporno i dosadno. Prilicno verno odslikava besmislene diskusije u drzavnim firmama.

Ko se malo udubi može dosta toga da prepozna i shvati. Dobri su momci. Naravno da ima i padova, ali su ok i rado ih gledamo.

"ИЗВИН БАБА ЈБГА!"


Državni posao 71.epizoda - PETARDE

Pitanje za Vojvođane - kako biste opisali akcenat ovog lika u sredini sa naočarima?

Gledam ovo redovno, i shvatam da sam nazalost vise od pola svog zivota proveo slusajuci ovakve price i posmatrajuci ovakve ljude...

Ko nije iz Vojvodine teško da će ovo razumeti.
Akcenat? Čisti vojvođanski.

Južna Bačka-severni Banat. 

Ili da lokalizujemo, južnobačvanski (ne južnobački, koji ni izbliza nije lep kao severnobanatski, il' pevajući svinjskosremski). Mati čika Đorđeta Čvarkova a.k.a. prof dr Svetislava Kišprdilova je Mošorinka, oseti se da je leta arčio na Titelskom bregu. Manje više akcenat, lokalnu konstrukciju rečenice je skinuo do jeznog bola.
Ne bilo zapoveđeno, nek' neko okači prof dr Kišprdilova (s univerziteta u Novom Miloševu) u epizodi po izboru, al' od 'Šljivovica', 'Dudara udara' il' 'Vino udara' da bude...

...ja ne mogu jer mi je neko salio s trave, pa mi crko hard. Cenim na nekoliko nji' s radionice, al' to ćemo još istražiti. Znači, biće 'M'rš u Šišatovac, vrati se natrag, pička ti materina!'. Nebitno hard, dobri su skečevi, može i onaj 'Prof Kišprdilov priča o medu'. Blagodarim.

Crni Stevo. Ništa ne znaš. Rastopljeno olovo salito "s trave" ima blagotvorno dejstvo na hard... Doduše, samo za one tradicionalne rotirajuće diskove, ne i solid state...

Eto, kad neće niko onda mora svoj svome. Kako je nastala akademija u Novom Miloševu:
VELIKA SRBIJA - PROF. KIŠPRDILOV (AKADEMIJA NAUKA)


A evo i šljive:
Velika Srbija B92 - Sljiva (Svetislaf dr Kisprdilov)

Sramim se. Danas sam spoznao i činjenicu da se mera za hard iskazuje u colovima. Al' je mene vreme izgazilo pa satrunilo...

Plutice, oko moje, vodiću te uŽabalj na vašar, sam' da nedelja od petnaestog dođe! Pa ćemo jesti kretoš, piti vinjak s kiselom vodom... Ako dođe ringišpalj, daću ti da me hajkaš, makar sa sedala isp'o.

Hvala na odgovoru. 

Da Možda Ne
Humor u Srbiji - smeh do suza
Čemu se Srbi danas smeju? Da li se nešto promenilo u poslednjih nekoliko decenija u našem shvatanju humora? Čemu smo se nekada smejali, a šta je danas aktuelno? Da li se radije sećamo starih humorističkih serija ili nas više zabavljaju aktuelne? Koje su nam omiljeni humoristički programi? Ko su ljudi koji su nas godinama zasmejavali?
Da li danas neki političari više zabavljaju ljude od humorista? Da li je politika onaj deo javnog života koji je najviše izložen humoru? Kako je ekonomska kriza uticala na humor i vedriji pogled na svet?
Da li je stereotip da su Srbi kao narod duhoviti? Da li je tačna teza da je humor bio izlaz u najtežim situacijama? Umeju li Srbi da ismevaju svoje osobine, narav, ili im je draže da to čine na tuđi račun? U emisiji Da Možda Ne Olivere Kovačević, govore:
Dragoljub Ljubičić Mićko, glumac i satiričar
Jovan Ćirilov, teatrolog
Autori i glumci humorističkog serijala Državni posao:
Nikola Škorić, Dimitrije Banjac i Dejan Ćirjaković.
Šta Srbija misli o sebi u emisiji Da Možda Ne Olivere Kovačević.



http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/RTS+1/1244274/Da+Mo%C5%BEda+Ne.html

Djordje Cvarkov - Zika pijan si, neupotrebljiv si

     Kad nekom scenaristi kažu: Slušaj. Imamo jako mali budžet. Plate za samo tri glumca i jednog kamermana. Sve mora da se odigrava u jednoj prostoriji. Smisli nešto na tu temu; nije nimalo lako biti maštovit u tako ograničenim uslovima.

     Zato je ovo vrlo solidno. Štaviše vrlo dobro. S obzirom na uslove i ne može bolje.

Ja sada svima kažem "Pozdravite mamu vašu!"

meni ovo negde na pola puta izmedju foliranata i tln - al' zato kad ga nabodu, mnogo ga dobro nabodu:

Bačka kulen zmija-Svetislav Kišprdilov@Tok Šok

jos jedan, bas dobar:

Velika Srbija - Kisprdilov o sampanjcu

Imaju nekih bas legendarnih epizoda. Drogos, 8. mart, i meni omiljena - kicenje. Mogu da je gledam svaki dan.

Djordje Cvarkov - Imitira zmaja

U svakoj šali, pola šale...

http://novinenovosadske.rs/mladi-referenti/

Oaza u »pustinji realnog«

Šta je tajna uspeha serijala popularnog daleko izvan matičnog vojvođanskog prostora? Kreativnost i subverzivnost, naravno

Tri mutna tipa kradu bogu dane u zaturenoj suterenskoj kancelariji "arhivatorsko-žalbenog odeljenja" državnog preduzeća koje valjda nešto proizvodi ili pruža nekakve usluge, mada je nejasno šta ili kakve; da najmlađi od njih nema laptop na stolu, ni po čemu što vidimo ne bismo mogli da zaključimo da kancelarija i svi u njoj nisu zamrznuti negde u 1976. godini, dok se drug Tito tamo negde napolju sprema u posetu nekoj čudom još neposećenoj nesvrstanoj braći, a o sestrama da se i ne govori. Likovi, dvojica starijih, na par godina od penzije, i jedan tridesetogodišnjak (mada ih sve igraju glumci koji su otprilike vršnjaci, dakle imaju trideset i koju!), okapaju u tom svom prašnjavom birokratskom brlogu odlučno odbijajući ma i najmanje naznake nekakvog suvislog i korisnog rada, ganjaju kojekakve privatne "šeme" koristeći državne resurse i neprekidno brbljaju, izlažući nam nepresušno vrelo svoje "mudrosti običnog čoveka", koja se lavovskim delom sastoji od koještarija u koje veruju s dirljivom naivnošću. I tako kroz već valjda blizu dvesta pedeset epizoda, svaka od po pet, šest do osam, devet minuta, kroz celu jednu sezonu (startovala u septembru 2012) – a sada je već zagazila i u drugu – serije Državni posao, u produkciji Radio televizije Vojvodine (RTV).

Šef njihove male zajednice, glavni arhivator Đorđe Čvarkov (maestralno ga igra Dimitrije Banjac), u ona je samoupravljačko-autonomaška vremena bio finansijski direktor firme, a posle prevrata ga je skrajnulo u ovaj podzemni ćorsokak, i tu ga zaboravilo zauvek; Čvarkov je opsesivno uveren da su "dođoši" (naročito Bosanci) krivi za sve što ne valja u Vojvodini a i u njegovom sopstvenom životu. Živi u periferijskom salašarskom naselju gde ima farmu pilića koje neprestano diluje okolo, a novcem je i inače opsednut – i tome shodno škrt – toliko da bi postideo i samog Baju Patka. Osim pilića, u njegovom životu postoje još samo njegova baba (kojoj teško da je manje od 110!) s kojom živi na salašu, i uvrnuti susedski duet, takođe pretpotopska frau Šilovićka – koja je dakako hoh viner šule – i večito pijani komšija Žika, koji mu služi kao katica za sve u njegovim troterskim poduhvatima.

Dragan Torbica (by Nikola Škorić) prirodni je, u vojvođanskom kontekstu folklora svakodnevice, čvarkovljev antagonist, galamdžijski bosansko-krajiški tip, koji je pak u arhivatorsku kancelariju došao odozdo, sa mesta šofera, ali sa Čvarkovim besprekorno funkcioniše kao savršen neradnički par koji žalbene predmete ne rešava decenijama, a arhivom se ne bavi ni toliko da obriše prašinu. No, ispod tog suštinskog savezništva ključa kotao "folklornih" razlika, jer je Torbica hodajuće ovaploćenje stereotipa "dinarca" sklonog plemenskom umrežavanju i kozanostrisanju, svakovrsnom "rodijačkom" muljanju, i svemu drugom što je neodvojivo od (negativnog) stereotipa dinaroida koji – po dubokom ubeđenju gadljivog čvarkovljevskog everymana – samo zagađuje Vojvodinu svojim dođoškim bahatlukom i nekulturom, baš kao što je i on, Torbica, na drugoj strani, ubeđen da pre "njih" u Vojvodini nije bilo ničega, i da "domoroci" nisu ni znali kako se živi sve dok ih Sve Torbice Sveta nisu tome podučile. Ipak, Torbica je tipični gubitnik, do guše u kreditima i dubiozama, sposoban za sitne spačke ali ne i za stvarno "snalaženje" u sve surovijim pravilima života "napolju". U međuvremenu gaji najnežnije uspomene na planinski zavičaj koji da je raj na zemlji li se, gle, u nj ipak ne bi vratio, i sekira se što su mu sinovi nizašta, ali je ćerka, tatino zlato, prava pametnica, baš šteta što je žensko...

Ovakvom se tom-i-džerijevskom paru "najboljih neprijatelja" u kancelariji pridružuje pripravnik Boškić (nadimak izveden od imena, a prezime kao da nema, nikada ga kanda nećemo saznati), mlad, sportski tip, lepuškast mada beznadno smotan. Boškić (Dejan Ćirjaković) je naizgled sve suprotno od svojih arhivskih kolega: mlad, savremen, emancipovan, kompjuterizovan, urban (to da je "rođeni Novosađanin" jedino je što stalno naglašava kad ga Čvarkov stane prozivati o tome da ko je i odakle je) i uopšte, čovek XXI veka... Kada se zgražava nad nepojamnim budalaštinama koje su u stanju da izgovore Torbica i Čvarkov, nepovratno izgubljeni u prašumama novog milenijuma, Boškić deluje kao Glas Razuma, svojevrsna kontrolna instanca u serijalu. Međutim, i to je negde na iole dubljem nivo tek privid. Najpre, Boškić je svojevrsni čovek bez svojstava, mekušac i oportunista iz imućne i uticajne porodice koja je dobro plivala i u socijalizmu i u kapitalizmu, i koja ga je i instalirala u tu kancelariju dok se ne nađe nešto bolje, da dete ne dangubi i da mu ide staž... Ako su ona dvojica "folklorni (arhe)tipovi", Boškić je urbano-savremena, podmlađena & apdejtovana varijanta istog, i u tom smislu kao lik funkcioniše u bilo kojem lokalnom mikrokontekstu, mada nije bez neke što mu je domicil Novi Sad, jer se autori – a to su pravo ova trojica protagonista – sjajno preko Boškića poigravaju i stereotipom o "suzdržanim Novosađanima" koji nikada ne učine ništa (recimo sa ženama) nego samo šmekuju, šmekuju...

Šta je uopšte tajna ovolikog uspeha Državnog posla, omiljenog i na televiziji i na internetu, i to daleko izvan svog prirodnog novosadsko-vojvođanskog domicila? Na jednoj strani, zanat: ova je serija beskrajno duhovita, sjajno osmišljena i odlično odigrana, mada niko od ove trojice nije školovani i profesionalni glumac. Na drugoj, tu je i njena subverzivnost.

Krenimo od kraja: šta je tu subverzivno? Da, ovi likovi čitaju novine i prate sajtove, pa komentarišu zvizdarije političara i stranaka, sve poimenično i bez pardona, ali gle: to je na koncu sasvim marginalna stvar, i nipošto nije pravi agens subverzivnosti. Ono što jeste njen agens je činjenica da su Čvarkov, Torbica i Boškić zapravo prikazani kao ljudi uvek spremni na svakovrsno licemerje i momentalnu izdaju bilo kojeg svog "uverenja" (od politike pa do"onih stvari") zarad makar i najmanje lične koristi. Dakle, kao slabići koje od političara i parajlija deli samo to što nisu u njihovoj koži, a ne to što su "dušom bolji i pošteniji" od njih. To ide pravo uz nos prijatnom draškanju narcisizma "malog čoveka". Isto to autori rade i s regionalnim i nacionalnim stereotipima: igraju ih ne bi li ih dekonstruisali, obesmislili i razorili, pokazavši svu njihovu šupljinu, a ne zato da ih učvrste, kako to biva s produkcijom TV treš humora, koji se otvoreno ili loše prikriveno udvara predrasudama o "Drugom".

Na drugoj strani, sposobnost da se snimi preko dvesta epizoda u kojima se ni na trenutak ne izlazi iz te dronjave kancelarije, i u kojima se – osim dva doslovno zanemarljiva kratka gostovanja – ne pojavljuje niko osim narečene trojice, a da sve to ne bude dosadno – fascinantna je. Pri tome, gotovo je sve bazirano na verbalnom artiljerijskom sukobu, fizičkog ili geg humora vrlo je malo. Ako mislite da je to lako – pokušajte... Takođe, fascinira nekovrsna "ekspanzija" drugih, neprisutnih likova, koje redovni gledalac već poznaje kao rod rođeni a da ih nije video ni čuo, niti će: direktor Dobrosavljev "moralni pigmej", lepa Magda, čvarkovljeva baba, frau Šilovićka, Žika, Boškićev moćni brat, Milica i Smiljka Torbica... Ne vide se, ali su bolje napisani i odigrani od mnogih koji se, nažalost, i te kako vide!

U ovom se žanru sigurno ništa bolje nije pojavilo na ovdašnjim televizijama u XXI veku. Relevantan srpski medijski humor: Corax, Somborac, Državni posao, Njuz net... dalje nema. Dalje je pustinja realnog! Srećom, svaka pustinja ima i oaze!

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1139711

Najjači HUMOR na ovim prostorima još od starih nadrealista. Opaka fora sa tri naizgled razlicita lika, vojvodjanin, bosanac-dodjos, i onaj naivni, znaci blue print za haos u najavi tj. utovar ovog naivnog, finog, a sve na tu odlicnu ignorant foru do sad nekorištenu kod nas ako se ne varam, i te igre rečima, pogrešno skontavanje, iščašeni pogledi na svet a opet u neku ruku realni. Gluma izuva. Jedino sto moz da me pravo nasmeje danas od domaceg sranja, svaka im cast, to se cekalo!

Preciznije, naivni je prosečan middle class nešto mlađi Novosađanin, načelno urban, blago metro itd. A nadređeni, "rukovodilac", stara garda, stereotipni je Bačvanin.

A tovari su i medjusobni, ne samo na Boškića

Jes vala, ali kad je to između njih dvojice više mi je nekako drugarski, od milja ako mogu tako se izrazim, jer ipak su oni ma kolko sukobljeni dođoš-starosedelac razlikama ipak jedna te ista sorta tzv. divljeg čoveka sa prostora Vojvodine, i iako mi je ljuti Krajišnik Torbica sigurno bliži po mentalitetu iz razumljivih razloga i prepoznajem sve te fore iz neke svoje svakodnevne priče, ipak mi nekako simpatičniji Čvarkov sa tim naglaskom i bečenjem, znači mnogo jak i zarazan glumac! Al' najjače mi od svega kad ono gledaš scenu i tačno samo iščekuješ na kojoj krivini će Boškić da se oklizne i da ovi krenu na njega ujedinjenim snagama ahahahaha, znači da ponovim ahahahahahahahaaha

O TV seriji "Državni Posao" (kako sam pokraden)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2013/10/o-tv-seriji-drzavni-posao-kako-sam.html

Sigurno ste svi već pogledali bar jednu epizodu genijalne humorističke serije "Državni posao" koja već 2 godine svakog radnog dana ide na RTV Vojvodini, a ko još nije tu su bukvalno sve epizode na jutjubu pa nek se baci na gledanje da se nadoknadi propušteno, jer doista, tvrdim dakle tako je, da je ovo najjači humor na ovim prostorima još od kultne Top Liste Nadrealista sa kraja 80-ih godina prošlog veka.

Sve je to lepo i krasno, i stvarno je uživancija gledati takav program, a ja se čak i smejem naglas kolko su duhoviti, ali avaj, postoji samo jedan problem tu. Naime, ja odgovorno tvrdim, da je autor serije i glumac ujedno, Dimitrije Banjac, mazno, da ne kažem ukro il' posudio, ovaj jedinstveni koncept humora direktno sa mog bloga. Da, da, dobro ste pročitali, drsko ukro a bez da mi je dao bar par procenata na tu anti-intelektualnu svojinu.

Ako ko od novijih čitalaca ovog bloga i sumnja ili nije siguran da ja govorim istinu, nek prelista slobodno blog na 2009. godinu koja je bila i najplodnija i nek pročita samo par tih tekstova od kojih sam neke objavio i u svojoj knjizi "Abraksasov vodič niz dokumentarni film", a koja je inače skrajnuta od strane države i to samo zato što sam Srbin i anarhista, pa će videti da sam ja taj "ignorant koncept" kako sam ga sam krstio, a ovaj lopov ga sad prisvojio pod ko zna kakvim nazivom, osmislio još kao mlad dečko a sticajem okolnosti ga primenio u praksi tek 2008. na 2009. godinu, te će logičnim zaključivanjem skontati da ako je "Državni posao" pokrenut 2012. da tu nešto ne štima i da je to zapravo originalno delo ovih mojih 10 prstiju, mada ako ćemo iskreno kucam po tastaturi samo sa 2 prsta, al' to se samo tako kaže, ne misli se tu bukvalno. Dakle, da se neko ne zbuni, ja ovde ne govorim ni o ideji niti o scenariju, jer nisam vam ja scenarista (dalekobilo), nit' nekakav filmski radnik il' šta ti ja znam, nego običan siromašni, pošteni bloger koji zbog ovakvih pojava poput gospodina Banjca nema da plati čak ni pivo u Klagenfurtu, nego mora da žicka i moli gazdu da ga časti, pa vi sad vidite kako bi se vi osećali da npr. vaš originalni koncept mazne tamo neki autonomaš, Mađar, il' šta li je već, znači Srbin sigurno nije jer Srbi brate ne kradu na taj način, da se odma' razumemo.

Znači, dok on sad ubira plodove mog ličnog umnog rada, i ko zna kakve nepokretnosti ima i bahanališe se po Novom Sadu, ja ovde u siromašnom predgrađu Beograda džaba kitu o tastaturu mlatim jer nemam bre ni da jebem pošteno a da ne pričamo o bilo čemu drugom najosnovnijem. Pa bre roditeljima ne silazim sa grbače ni u najavi a imam ej bre 36 godina, malo li je? I aj' sad, gde je tu pravda, gde je nezavisno pravosuđe da zaštiti nas poštene Srbe koji i pored ozbiljnih psihijatrijskih problema svaki dan teško radimo za ovu zemlju i na svakom koraku edukujemo srpsku nejač o širokom dijapazonu jako bitnih socijalnih tema za ovo duboko posrnulo društvo? Zar ne bi bilo daleko pravednije da umesto što ministarstvo kulture daje pare za tamo nekakve očajne filmove poput...ma da ih ne navodim sad, nisu ni vredni pomena, i finansira razne državne televizije sa serijama sumnjivog porekla, da se evo npr. lupam meni dodeli ona najobičnija invalidska državna penzija da mogu u miru da nastavim sa svojim prosvetiteljskim radom a ne da svaki bogovetni dan kad se u znoju probudim mora da brinem za svoju osnovnu egzistenciju, da nemam bre ni za lekove koje mi je ista ta država prepisala, a ne ja što sam kao sam na svoju ruku što me zli jezici kleveću?

I evo, ko po navici opet nema Litijuma u apotekama, a niko gistro pojma nema zašto, i kada pitam kad će dobiti taj jako bitan stabilizator oni kažu ovih dana, i tako već mesec dana, pa alo bre, koga vi zajebavate? I nije ni čudo što je tolki porast samoubistava međ' psihijatrijskim slučajevima u poslednjih mesec dana kada onaj najosnovniji lek ne možeš ni na vidikovačkoj pijaci da pronađeš a to nam je bilo poslednje utočište i štek. Vi kad bi znali kako se ja sad nervno labilno osećam vi bi smesta kroz evo ovaj prozor skočili, ma bez razmišljanja, al' srećom ja imam taj panični strah od visine pa ne smem ni da pogledam niz bezdan, i pre bi motornom testerom vratnu žilu sebi sada preseko nego što bi skočio sa četvrtog sprata, al' bez zajebancije. Idi bre, pa ja ko mali na bazenu Košutnjak nisam smeo sa jebene dvojke da skočim dok su moji vršnjaci skakali sa desetke ko iz pičke, ma i sa tornja onog ponajvišeg, a meni se samo od pogleda na te skokove odsecale noge i nije mi uopšte bilo dobro, i o čemu mi sad dalje da pričamo?

Ali nije ni to, Banjcu nije bilo dovoljno što se nelegalno opario na "Državnom poslu" nego je nedavno svoju imperiju proširio i na "Prvu srpsku televiziju" a koja je sve samo ne srpska, al' ne bih sad o toj TV da me dušmani ne bi prozvali da širim ksenofobiju il' koju već od tih gistro netrpeljivosti, pa da me njihovi advokati iz one terorističke "države" dole što je na pravdi boga okupirala Palestinu, ošure tako da ni moji praunuci koje nažalost neću ni imati jer realno koja će nesrećnica sa mnom da pravi decu, dakle ni moji čukun-unuci ne bi to mogli da otplate, a ne ja! I gde sam sad stao? Da bre, znači taj Banjac na PRVOJ sad ladno ima i seriju pod nazivom "Srbi u svemiru", i to na isti onaj moj fazon iz 2008-e, a koja naravno ide u udarnom terminu, petkom u 22h u okviru ultra gledane emisije sa Ivanom Ivanovićem, i aj', šta nam to govori? Pa govori nam da ljudska pohlepa zaista nema granice, jer šta, mogo je fino, ispod tezge razume se, da mi dadne ma samo 300 evra mesečno, čisto da preživim do prvog, i evo ne bih mu tražio ni dinara više ovoga mi krsta, ali jok, on je rađe uzo sve to za sebe, a ko zna koliko hiljada evara je u igri, i kakve se tu mutne kombinacije prave, jer te serije su počele od nedavno da niču ko pečurke posle kiše, a na napaćeni narod da deluju ko "gljive ludare", jer nema ko to više ne gleda, a nemajući ni u najavi ideju da sam zapravo ja, Bojan Pandža, od oca Slobodana i majke Ljiljane, kreator tog konceptualnog humora o kom sam već govorio, znači ni na thanks listu se nisu udostojili da me uguraju. Dakle sramota pogolema! I eto, toliko za ovaj put, čisto sam hteo da vam nagovestim šta sve ljudi poput Banjca i sličnih, a bez trunke griže savesti i empatije rade ne bi li se domogli tog ogromnog kapitala, a sve na štetu nas skroz marginalizovanih i obespravljenih Srba, koji smo s mukom preneli taj prastari duh zajebancije naših predaka čak iz čestite Bosanske Krajine sa okolinom, ne bi li pomogli našoj majčici Srbiji po svaku cenu, i eto, dok smo se mi žrtvovali drugi su najopuštenije profitirali, i dok ja ovde sad pijem Step sok iz kesice i uništavam svoj ionako ruinirani želudac, oni piju ko zna kakve strane sokove i alkohole, a vrlo se dobro zna kolko nas je taj isti alkohol uništio kao narod, kolko je brakova razorio, kolko ubistava i ratova potpalio. Toliko o tome, seme li im i pleme, znači nećemo stati, o ne!

Državni posao je definitivno nešto najbolje na srpskoj televiziji  ... Ovo je zaista vrh:

DRŽAVNI POSAO [HQ] - Ep.265: Višekruna (04.12.2013.)

Budim se iz sna nocu i smejem se ko lud!

Đorđe Čvarkov politički spot PAS partije

Kraljevi 

Stvarno najbolji skeč program, još od doba TLN.

https://www.youtube.com/watch?v=ZCkafcITdXM

Dimitriije Banjac, najbolji domaci glumac trenuitno!

Ma šta trenutno, za mnoga ljeta najbolji naš glumac, a još u ovoj epizodi isti moj pokojni deda, ma pljunuti 

Nego, da li je juče bilo epizode? Nema je na Youtube-u, a inače je odmah okače?!

dominacija

DRŽAVNI POSAO [HQ] - Ep.347: Zavisnost (11.04.2014.)

Quote from: Дадара on 13-04-2014, 19:55:40
dominacija

DRŽAVNI POSAO [HQ] - Ep.347: Zavisnost (11.04.2014.)

BRAVO!
DRŽAVNI POSAO [HQ] - Ep.348: Sličice (14.04.2014.)

Neverovatno je da već 350 skečeva oni održavaju relativno visok nivo, uz blage padove.

Meni su najbolje epizode Fike fik, Šifra crveno, Sulejman... Kad bi morao da izaberem jednu, onda bi to bio Višekruna. Prvo, tu se najbolje vidi "tajna" njihovog uspeha, a to su vrlo plastični likovi koje nikada ne vidimo, a koji se redovno pojavljuju. Drugo, Čvarkovljev monolog koji počinje na 03:25 je nešto najbolje od komedije što sam ja video na televiziji ko zna otkad. Verovatno nema isto dejstvo na gledaoca koji nije "ušao" u karaktere, ali taj monolog je urnebes.

http://youtu.be/YfieN2_oWYs

sad su me podsjetili da su mi nedostajale 2 sličice za Životinjsko carstvo!

Da... Dzimi, hvala PUNO sto si nabrojao tebi najbolje epizode, bilo bi lepo da i drugi "bace"  svoje favorite.

Ja sam uz Dzimija do kraja puta, samo bih dodao vrhunsku:

https://www.youtube.com/watch?v=R2MLLJOtkFg

a ne mogu da se setim kako se zove ona kad se Torbica prene iz sna i zaurla: VIDECETE VI KAD SE SESELJ VRATI!!!

http://youtu.be/EDpFJTiYJCw


http://youtu.be/3-qeRl6tmQs


http://youtu.be/8BdI7qvpv0Y


http://youtu.be/leMwLCJnRuQ


I neprikosnovena, stara epizoda, bukvalno mogu svaki dan da je gledam. Vidi se da nisu uvežbani kad sada, čak je i kvalitet zvuka i slike slabiji ali Čvarkov sabija.


http://youtu.be/tZfX0uNofxs

E to to, dajte svoje favorite, ima nas koji ne gledamo redovno pa nam znači.
Ovako na prvu odlične su mi -Ravna Gora i ona kad  Boškić dolazi sa Beogradskog splava mamuran pa Čvarkov počinje priču o starim kafanama, ne znam naslov ali tad kaže ono ''treći red triestreći crep, tu je čuvao kuburu'' 

https://www.youtube.com/watch?v=wXJ7T-lywcA