ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Kao neko ko bi jako voleo da se bavi crtanjem stripova koji ce i da se izdaju, a ne samo leze u mojim fasciklama, zanima me sta vas, kao ljubitelje stripa privuce da uzmete neki strip, da pozelite da ga procitate?
REcimo da idete po knjizari u strip odeljenju, sta ce vam prvo privuci oko da uopste otvorite album? Kakva mora biti naslovna strana, naslov? I kad ga otvorite, sta ce vas zainteresovati?

Quote from: "Bilja"Kao neko ko bi jako voleo da se bavi crtanjem stripova koji ce i da se izdaju, a ne samo leze u mojim fasciklama, zanima me sta vas, kao ljubitelje stripa privuce da uzmete neki strip, da pozelite da ga procitate?
REcimo da idete po knjizari u strip odeljenju, sta ce vam prvo privuci oko da uopste otvorite album? Kakva mora biti naslovna strana, naslov? I kad ga otvorite, sta ce vas zainteresovati?

-Odredjeni crtacki stil, tema...

Ja uglavnom uzimam stripove po preporukama, a kupujem ih zbog price, ako je to bilo pitanje.

Nezgodno sam se izrazila...
Mislim na ono, recimo, vidim korice, u boji, famozan crtez, naslov misteriozan i zanimljiv, npr statijaznam Bljesak ili Beskonacno Putovanje, lupam sad, ali nema veze...i onda mi to kao privuce paznju...
Ili pored kakvih bi korica prosao, a da se ne bi potrudio da otvaras album?
Pa onda kakav tip crteza je vama zanimljiv, Manga, Marvel, Realistican tipa Princ Valijant, nesto kao Kordej ili mozda pak Zoograf ili Pahek, ili tipa Bourgeona (hm, moja inspiracija pomalo)...? Da li kolor vise privlaci oko od crno-belog crteza?
Dalje, radnja. Kakva radnja ce vas najpre zainteresovati. Tamo gde su samo likovi koji mnogo pricaju, filozofiraju (Why I hate Saturn npr), alternativno do ludila ali realistican crtez (npr Magicians Wife, Moebius-ovi), alternativno do ludila ali nerealistican crtez (Momci, Underground), puno akcije (SF, super heros),  Humoristicki (Pahek), Mracnjak (Sin City, Sandman), itd.

Heh... uglavnom ime pisca na koricama


Ako se, pak, radi o nepoznatom piscu, pa i nepoznatom crtacu, pa ako povrh toga ni na jednom sajtu koji posecujem ne mogu da nadjem nikakvu recenziju toga (npr. ako je strip domaci), onda otvorim album/svesku i pogledam a) crtez; b) kompoziciju table; c) dijalog/recitativ na par test-mesta.


Sto se tematike i zanrovskog dijapazona tice, apsolutno sve moze da me zainteresuje ako je dobro napisano: od spandex comix (Ultimate Spiderman, X-Force, New X-Men), preko krimi-spandexa (Alias, Powers), preko ratnih i akcionih prica (War Story, Punisher, Hitman), krimica i akcija (Queen & Country, Sleeper), noira (100 Bullets, Catwoman, novi Daredevil) preko cool-ezoterije (The Invisibles), literarne ezoterije (From Hell, Hellblazer, Sandman), road-movie+western ezoterije (The Preacher),  potpuno psihodelicne ezoterije (Automatik Kafka + Promethea + bilo sta iz Vertiga danas), apokalipticnih serijala i serijalcica (2020 Visions, Y the Last Man), francuza (Metabarons), preko "alternativaca" (koji sad svi odreda pisu za Marvel, al' ajd sad), do necega tipa Bette Noir.

u STRIPU PRE SVEGA GLEDAM CRTEŽ.
Ako me crtež, tj artwork ne privuče, može scenario da bude ne znam kakav - ne zanima me. Slična stvar u muzici - apsolutno me ne zanima TEKST pesama ako mi melodije ne leže.

Takođe, odbija me previše texta - ako je to sve balon do balona, ogromni baloni texta - idi bre, čitaću onda knjigu umesto toga! takođe, treba da bude dinamičan, da se što više izražava kroz sliku, akciju, dešavanja (što originalnija, maštovito prikazana i dizajnirana) a ne beskrajne stranice likova koji kenjaju ne znam o čemu.
Volim stripove u kojima ću minute i minute da blenem u SLIKE, da im se divim i proučavam ih, a ne da minute i minute čitam SLOVA! (Ovo ne znači da nužno preferiram 'sitan vez' tj. preterano detaljisanje, senčenje i bojenje - čak i redukovan stil, poput Minjolinog ili u komičnom stripu Votersonov, mogu biti podsticajni da dugo bleneš u crtež i diviš se onome što je postignuto sa nekoliko naizgled jednostavnih poteza.)

Pošto lično preferiram horor i fantastiku, takva tematika će me pre privući nego realističan ambijent običnih svakodnevnih ljudi u sakoima i autima koji idu kroz prepoznatljiv ambijent - u stvari, kojigod žanr da je u pitanju, preferiram stilizovan crtež - hiperrealizam je stvar tehničara i zanata, a ne umetnika.
Ukratko, preferiram Minjolu, Bizlija, Korbena, Kordeja, Žeželja itsl.

Poslednji crtac koji me je zaista odusevio je bio Leinil Francis Yu. Ne znam gde mozes naci njegove stvari jer mu sajt vise ne radi ali ja sam se sokirao u pozitivnom smislu kada sam video Wolverine 113 i prvu tablu. Cist linearan crtez sa puno detalja, nit je kao Moebius niti kao Manara a opet vuce od njih...e, da, Najamnika i Dana sam uzeo samo na osnovu prelistavanja iako se prica kasnije pokazala kao osrednja. Sin City je isto bio vizuelno impresivan, kao i na primer Stray Toasters. Sienkiewiczeve stripove uzmem uvek, bez obzira na to da li su preporuceni ili ne.

Zaboravih na Maxxa (najbolja kombinacija crtez-prica) i na Kabuki, sjajan crtez

Kada su domaca izdanja u pitanju, uobicajeno ih kupim kakva god da su (naravno, neki opsti kriterijumi robe ipak postoji: da nije underground, ili barem ne cisti, da je iole pristojno crtano i stampano...) Tip price je nebitan za ono sto bih kupio, posto domacih izadnja ionako nema puno. No, prica je bitna je za ono sto mi se i dopadne kada ga procitam. A u zadnje vreme mi se, ovako iz glave, dopao Cruciform, manje-vise Eudora i naravno LBN. S druge strane, ako se nekom greskom pojavi jos jedan Aron, ne zanima me koliko dobro Kovacevic crta, necu ga kupiti (o necemu sto se zove Stormy & Iceberg da i ne govorimo).
Dakle, za kupovinu prvog broja  mi je bitna iole pristojna produkcija, a za drugi broj vec treba da me i prica malo zaintrigira (ne sama tematika, vec scenario).
Naravno, to sve vazi samo za domacu produkciju.
Za stranu, najbolje je da negde na coveru pise "Alan Moore" ili "Mauro Marcheselli"...

QuoteTakođe, odbija me previše texta - ako je to sve balon do balona, ogromni baloni texta - idi bre, čitaću onda knjigu umesto toga! takođe, treba da bude dinamičan, da se što više izražava kroz sliku, akciju, dešavanja (što originalnija, maštovito prikazana i dizajnirana) a ne beskrajne stranice likova koji kenjaju ne znam o čemu.

Da. Jebiga, i onda pokupis bilo sta od Briana Michaela Bendisa i bacis i pre nego sto si procitao prvu svesku. Pritom, propustis najbolji dijalog koji postoji u strip umetnosti ikada, i propustis njegova ludacka vizuelna resenja.

Isto moze da ti se desi i sa McKeanovim "Cages", a sto se crteza tice, isto tako mozes da propustis From Hell, X-Force/X-Statix, Queen & Country... o Sandmanu da ne govorimo.

Na prvom mjestu ja gledam crtez..Naravno dami za izuzetno napetu pricu nije niti bitan crtez ako prica recimo pocinje ovako:
Od  glavnog puta broj 66 na visini sansajna se odvaja put koi vodi do doline kratera..u toj dolini danas se nalazi muzej, gdje posjetioci mogu da vide crne komadice otadaka od meteora.
Niko im medjutim nije ustanju(turistima) da pokaze tajanstvena mjesta
zvana "CRVENI CVJETOVI SMRTI" niti daim isprica pricu koju su cak i sadasnji stanovnici zaboravili.Jedan se sjecao jer je poznavao licnost
iz ove price,odavno vec sahranjenu na groblju navaja u sontu.
I ON JE ISPRICAO"....

Za ovakvu pricu prodaobi komad zemlje samo daje imam..
Prokrstariobi kadabi mogao cijelu europu samo da nadjem ovakav strip
sa ovakvom pricom, plus akoje jos i crtez OK, onda nepostoi cijena kojabime mogla sprijeciti da takvo nesto ne nabavim...
Misticna mjesta i neistrazeni predjeli, uvijek su bili moje omiljeno stivo...
 

'a sto se crteza tice, isto tako mozes da propustis From Hell, X-Force/X-Statix, Queen & Country... o Sandmanu da ne govorimo.'

FROM HELL nisam propustio zbog crteža, iako stvarno nije baš bajan, no za taj konkretan strip recimo da služi svrsi inekako je čak i arhaično-adekvatan.
A Sandman je verovatno najbolja ilustracija za temu 'odličan scenario – uglavnom osrednji crtež'.

Pre svega hvala na odgovorima, puno ste mi pomogli.
Vidim da je vecini najpre presudan crtez, zatim radnja, to onako na prvi pogled. Poznati autori imaju vece sanse sto je u stvari i logicno. Takodje, zanr je veoma bitan. Imam utisak da realne price o zivotu nekog coveka, tipa drame, dakle bez SF elemenata, nemaju prodju. Da li? Akcioni su takodje u prednosti. Volela bih da cujem i zenska misljenja, ali zenski ljubitelji stripa kao da ne postoje.
Druga stvar je sto s obzirom na to sto ste napisali (a Spider je ocigledno strucnjak za strip) ja kao moguci autor strip albuma kod vas nemam sanse.  Prvo, imam previse teksta, sto ocito nije bas omiljeno medju citaocima, zatim radnja nije bas medju trazenim zanrovima, tj vise je bas ono kao sto pise Ghoul:
"Takođe, odbija me previše texta - ako je to sve balon do balona, ogromni baloni texta - idi bre, čitaću onda knjigu umesto toga! takođe, treba da bude dinamičan, da se što više izražava kroz sliku, akciju, dešavanja (što originalnija, maštovito prikazana i dizajnirana) a ne beskrajne stranice likova koji kenjaju ne znam o čemu. "
Mislim da ovo poslednje "beskrajne stranice likova koji kenjaju ne znam o čemu" bas lepo opisuje radnju mojih stripova. Doduse, mozda neko drugi ne bi imao to misljenje, ali sam kao autor vrlo samokriticna.  
Hmmmm, dal' da odustanem od toga da neko drugi cita ono sto crtam i da crtam samo za svoju dusu. Ionako to niko nece ni da pogleda ni besplatno, pravo da vam kazem...  

Hajde uskeniraj par stranica, pa da vidimo kako izgleda to sto radis...
btw, jesi li ti radila scenario, ili neko drugi? Ako si ti, jesi li prvo resila da nesto nacrtas, pa onda smislila pricu, ili si prvo imala pricu, pa onda resila da je crtas?
btw2, sto se tice onih par devojaka koje citaju stripove a da ih znam, uglavnom kod njih ide Dylan (i to Marchesellijev) i Corto...  i ne eksperimentisu sa novim stvarima....

i Martin i XIII...

Largo Winch ima gomilu teksta ,MM zna isto tako da "ubija" s tekstom ali ako je radnja napeta ta gomila teksta uopste nije ni vazna cak nestane citajuci .

Djole,
sama radim scenario, crtez i tusiranje. Obicno radim paralelno scenario i crtez, dakle dok crtam, smisljam sta ce biti dalje. Tako je uzbudljivije, ali ima veliku manu da mnogi albumi ostanu zauvek nedovrseni (jasno je i zbog cega).
Primere crteza imam skenirane, ali ne mogu da ih postavim ovde, jer onda vise necu ostati anonimna. REcimo, avatar sam sama uradila.
I ne citam Dilana vec dugo, a Corta nikako. Citam mnogo toga, ali uglavnom nista od onog sto, koliko vidim, voli vecina ljubitelja stripa. Neke kultne stvari niti sam citala niti me zanimaju. Zasto, to samo psiholozi mogu da odgovore.
Zasad radim za svoju dusu, ali moram da priznam da bih volela i da drugi to citaju.

Hm, pa ako je anonimnost toliko bitna, ok...
A iz avatara bas i ne moze da se proceni puno toga (ok, naznake stila su tu, ali sencenje, kompozicija strane, crtanje figure... pa znas vec)...
Za scenario sam pitao jer dobar deo crtaca smatra da je dosta imati lepe slike (vidi samo Redzu i ranije spomenutog Kovacevica), a prica... koja prica?
E sad, ne kazem da je tako kod tebe (ne znam), samo mislim da je za jedan strip - serijal i uopste strip bitno da ima precizno definisan scenario koji se krece u odredjenom pravcu, umesto ad hoc smisljanja dogadjaja.

Sto se scenarija tice, apsolutno mi je jednako bitno da li se radi o ultra-nasljakerisanom-hyper-cool-sf-suspens-spijuncu ili karverovskim "pricama iz zivota".


Dakle, sta je bitno.


Bitna je dramaturgija. Bitno je da postoji kakav-takav zaplet, kakav takav dramski sukob, ili, u nedostatku istog (sto nikako ne povlaci za sobom da je to nedostatak samog stripa, naravno), odredjeni "character arc", odnosno, odredjeno putovanje radnje/likova iz tacke A u tacku B.
Ako je to protkano zanimljivim likovima, zanimljivim dijalozima, i, dakle - najbitnije: ako zelim da vidim sta ce se desiti na sledecoj strani, stvar je i vise nego legitimna. Postoji jos jedno pravilo: show, don't tell. Dakle, nemoj mi kao Zodorovski (recimo Inkal, ako si citala) objasnjavati kao malom detetu sta se sad u radnji desava i ko radi sta i ko oseca sta, vec nadji nacin da to prikazes kroz naraciju.
A sa crtezom mozes cuda praviti kako da, recimo, izborom uglova i kompozicijom table napravis kontrapunkt mestima gde imas "vodoskoke dijaloga"   i celu stvar na vrlo lak nacin izdnamiziras.


Uostalom, da se ne lazemo, uopste se ne radi koliko teksta imas po panelu, vec koliko je on zanimljiv, citljiv, odnosno da li klizi. Pogledaj samo dijaloge kakve pise Dejvid Mamet u svojim scenarijima (Spanish Prisoner, House of Cards, Oleanna) ako te vec ne zanima da ti narezem sempl kako to u stripu radi neko kao sto je Brian Michael Bendis   . Tone dijaloga: ali: klizi: dinamicno je: zabavno je: pametno je (sto je jos veci kuriozitet -  ljudi inace nikad i nikako ne pricaju tako u stvarnom zivotu (ovo se odnosi na Mameta; Bendis ne moze biti realisticniji).


I pretpostavio sam da si sama tvorac svog avatara, i ako ga izdvojim i gledam kao neki fraktal onoga sto inace crtas a nisam/nemam (imao) prilike da vidim, uopste, uopste ne izgleda lose.
Mozda da se ipak ohrabris, pa sibnes par tabli nekome na mail, ako ti je vec zent (a mogu potpuno da te razumem i zasto) da "skidas gace" pred svima izlazuci se na forumu  


O, i hvala za kompliment, by the way.

O Biljo.

Pusti modu, čitaj ŠTO VIŠE različitih škola, i nemoj da se zamaraš ičijim očekivanjima. Najbolje bi bilo da izgradiš sopstveni stil. Nije jednom našem crtaču to je uspelo, a jedan - Branislav Kerac - stopio je u svom izrazu evropsku (belgijsko-francusku) i Marvelovu školu stripa.

Ranije su stripovi (uglavnom belgijsko-francuske škole) vrveli od teksta, tačnije od SUVIŠNOG objašnjavanja onoga što već vidimo. Strip ti je medij koji se nalazi na pola puta između filma i knjige, pa su takva stremljenja i logična. Ali stvari vremenom sazrevaju i u prvi plan dospevaju najbolje mogućnosti medija. To se dogodilo i sa stripom.

Da pojasnim: kada govorim o suvišnom objašnjavanju, govorim o autorovoj naraciji, a ne o dijalozima. Jedan od mojih omiljenih stripova, Poručnik Bluberi upadljivo pati od ove mane. Tek nakon što je scenarista, Šarlije umro, a kompletan posao preuzeo crtač - Žan Žiro/Mebijus - ovaj nedostatak se izgubio.

Jedan drugi predstavnik francusko-belgijske škole, Džeremaja je pak primer savšene ravnoteže između teksta i slike. Herman ima kameru u glavi, koja nam, uz dijaloge, govori sve što treba da znamo o radnji, likovima i Džeremajinom apokaliptičnom svetu. Herman, inače, u potpunosti odbacuje "naraciju".

Japanci su majstori u NEkorišćenju autorske naracije. Oni se trude da na gomili strana što više toga opišu slikom i dijalozima.

I grafičke novele se kreću u tom pravcu.

A zbog čega ja volim strip? I zbog VIZIJE i zbog DOBRE PRIČE. Jedno bez drugog po meni ne daju dobar strip. Ali ću često više voleti prosečno (čitaj: jednostavno) nacrtan strip sa odličnom pričom (Korto Malteze), nego odlično nacrtan strip sa lošom pričom (vidi Najamnika, i podosta evropskih "slikanih" stripova).

obožavam kada je na naslovnici crtež koji ima veze sa radnjom unutar stripa
obožavam kada je naslovna kao u Dylan Dog Ples smrti

obožavam SF ilustracije kao u Natana Nevera

Hvala svima na odgovorima, ova tema me veoma zanima. Radim na stripovima vec neko vreme, tesko je reci da li dugo ili kratko, jer neki moji prijatelji crtaju od pete godine    ali sam kukavica da nesto konkretno poundim izdavacima, pa da to procita jos neko osim mene. To sto je i izaslo u albumima, casopisima i strip magazinima, je uglavnom zato sto su oni nekako nasli mene, cak jednom i preko interneta i moje prezentacije.
Koliko god to laskavo bilo, i dalje mi se cini da je to bila srecna slucajnost i da ce me svaki izdavac odbiti kad vidi moje filozofski nastrojene likove kako tupe o smislu zivota... joj, pa onda ocigledni uticaj "francuske" skole, to ce reci Bourgeona i Loisela na moj crtez.
"E sad, ne kazem da je tako kod tebe (ne znam), samo mislim da je za jedan strip - serijal i uopste strip bitno da ima precizno definisan scenario koji se krece u odredjenom pravcu, umesto ad hoc smisljanja dogadjaja."
(Kako vi pravite ove citate )
E sad, Djole, slazem se s tobom donekle, ali ipak zasto ne ad hoc? Eto recimo Panasonic od Janjetova. Uostalom, to mu dodje blize realnom zivotu u kome nema scenarija. Mana je dakako da se moze desiti da se autor toliko upetlja da vise ne ume da nastavi radnju sto se meni redovno desava.
Mada, treba uzeti u obzir da je ovo ipak ZNAK SAGITE sajt sto ce reci ljubitelja SF, pa bi zapravo bilo logicno da i ja o tome, ako ne bas pisem, ono bar crtam.
"Bitna je dramaturgija. Bitno je da postoji kakav-takav zaplet, kakav takav dramski sukob, ili, u nedostatku istog (sto nikako ne povlaci za sobom da je to nedostatak samog stripa, naravno), odredjeni "character arc", odnosno, odredjeno putovanje radnje/likova iz tacke A u tacku B.
Ako je to protkano zanimljivim likovima, zanimljivim dijalozima, i, dakle - najbitnije: ako zelim da vidim sta ce se desiti na sledecoj strani, stvar je i vise nego legitimna. Postoji jos jedno pravilo: show, don't tell. Dakle, nemoj mi kao Zodorovski (recimo Inkal, ako si citala) objasnjavati kao malom detetu sta se sad u radnji desava i ko radi sta i ko oseca sta, vec nadji nacin da to prikazes kroz naraciju. "
Spideru, nemam sta da dodam ovde. U potpunosti se slazem. Cak i da je ne znam kako dobar crtez pa cak i radnja, ako sve ukupno, dijalozi, crtezi, radnja ne klize, cela stvar pada u vodu, Evo recimo Lea Hernandez. Njena "Cathedral Child" je uradjena u nekom Manga fazonu i ajde OK crtez je dobar, radnja bi bila OK da nije toliko komplikovana da stvar moras da citas jedno 10 puta da ponesto ukapiras (bar je meni tako bilo) i opet ti mnogo sta ne bude jasno. U stvari citalac se kroz strip vise muci da ukapira sta se desava nego sto moze da uziva.
Ali zato Magicians Wife, crtez od Boucq-a...mmmmm. Dobar. Jeste komplikovana readnja, ali kad se uhvatis, ne mozes da ostavis strip. Sto bih volela da imam to delo! Mameta i Bendisa, na zalost, ovde ne mogu da nadjem. Niko nije ni cuo za njih.
"Pusti modu, čitaj ŠTO VIŠE različitih škola, "
Tauruse, citam, citam... Ej, a sta je sa Princom Valijantom? Taj strip uopste nema dijaloge, samo naraciju. Za Dzeremaju se slazem, za Corta i Najamnika takodje, samo sto Corta ne citam. Jednom sam videla originalne table jednog akademca, valjda mu je to diplomski, u ulju, na kartonima, pazite slike u Moneovom stilu, kao mini galerija slika famozno naslikano, bolesno dobro, ali... ali to ipak nije strip. Ima kadrove, ima odlicnu kompoziciju, ali... Sta kad to umanje na A4 ili manji format, pa fotokopiraju na graficke boje, sta ce ostati od tog stripa od sve te umetnicke lepote, bez radnje? Radnja je bez ikakvog teksta u fazonu necijeg ruznog sna, sve je nejasno i ne desava se zapravo nista.
Jeste, pak je vazna i prica i crtez, kratki rez kadrova u stilu "pade zec iz bureta, zavesa je okacena naopacke", ovaj, bas i nema neki efekat cak i ako se crtez moze meriti sa impresionistima.
Komunjaro, koji je to Dilan Dog? Mislila sam da sam procitala VECINU.

Quote from: "Bilja"E sad, Djole, slazem se s tobom donekle, ali ipak zasto ne ad hoc? Eto recimo Panasonic od Janjetova. Uostalom, to mu dodje blize realnom zivotu u kome nema scenarija. Mana je dakako da se moze desiti da se autor toliko upetlja da vise ne ume da nastavi radnju sto se meni redovno desava.

Svaka cast Janjetovu, no meni se Berrnard bas i ne svidja. No, posto o ukusima ne vredi rapravljati, da kazem ovako: postoji veoma mali broj crtaca koji mogu da izvuku dobru ad hoc pricu (opet da stavim ogradu: mozda si ti jedna od njih, ali to ne mogu da znam), i to uglavnom nisu pocetnici. A i sama si rekla da dolazi do upetljavanja.
Mislim, ceo Image je nekada bio baziran na tome da oni dobro crtaju, a price ce doci same od sebe. Price nisu dosle, pa posle ni Alan Moore nije mogao da ih opere. S druge strane, pogledaj Vertigo i ABC: jak scenario (detaljno osmisljen, narocito kada je ABC u pitanju) i (uglavnom) dobar crtez.
No, to su vec strana izdanja. Problem sa domacim je sto prakticno nema ni jednog sa detaljno, dalekosezno osmisljenim scenariom. Sve su uglavnom limunadice sa dobrim crtezima, ili tripovi kojima se ne moze pohvatati ni glava ni rep. Da upotrebim termin koji je Spajder naveo: nema dramaturgije.
Zato mislim da bi na domacem trzistu lepo legao jedan detaljno isplanirani, komplexni serijal... a ne raznorazni Aroni, ili prepotentna u postavci a ocajna u u izvodjenju Blaga Templa...
btw, mislim da je Zeljko (komunjara) pricao o DD #1 Slobodne Dalmacije, tj. DD Gigante #1, "Totentanz".

riječ je o prvom izdanju DD od slobodne dalmacije

ali mislim da  je to neko vandredno izdanje u italiji

Mislim da je riječ o temperama ili akvarelu

otiđi na www.stripovi.com i pogledaj sliku

Ja se, Biljo, divim crtezima Hala Fostera, ali priznajem da Princ Valijant nije "moj" strip. A mogu da ga studiram beskonacno jer sam stripoman, ciji su majka i otac takodje stripomani. Stripoteku gajimo od dvocifrenog broja, kao i Strip Art, Spunk, Marvel, DD, Gigant...

SVAKI strip u mojoj kuci prodje kroz najmanje tri ruke.

Da li si citala stripove Hosea Ortisa? Kod nas su objavljeni Hombre, Cetiri jahaca apokalipse i njegova verzija Tarzana, koja je itekako umela da odskoci od ostalih "nastavljaca".

Inace, mogu da se slozim sa Spajderom: bez dramaturgije nema stvarno odbrog stripa. Kao sto rekoh, ranije sam se divio dobro crtanim stripovima. Danas trazim mnogo mnogo vise, i to prevashodno na scenaristickoj strani.

Quote from: "djole"Svaka cast Janjetovu, no meni se Berrnard bas i ne svidja. No, posto o ukusima ne vredi rapravljati, da kazem ovako: postoji veoma mali broj crtaca koji mogu da izvuku dobru ad hoc pricu (opet da stavim ogradu: mozda si ti jedna od njih, ali to ne mogu da znam), i to uglavnom nisu pocetnici. A i sama si rekla da dolazi do upetljavanja.

Meni se Panasonic dopada, ali da budem iskrena, uglavnom zato sto je dobar crtez i zato sto je jako duhovit, a inace lici na neciji trip pod srednje teskim drogama. Ipak je dobar
Ali u jednom si u pravu, svakako mnogi crtaci rade ad hoc zato sto se oslanjaju na (svoj) genijalan crtez koji ce uvek da izvadi stvar. Ali vidis, to vazi za odredjene zanrove znaci ne apsolutno. Princ Valijant se ne moze raditi bez scenarija i to jako dobrog, ne moze ni u globalu SF varijante jer po pravilu dobijamo scene viska i scene manjka osim ako autor nije bona fide genije. Ipak mislim da neke podvrste zanrova odlicno "trpe" ad hoc pisanje scenarija. Ali su u manjini.
Zao mi je sto ne mogu da dodjem do svih dobrih stvari koje navodite, npr Vertigo ili ABC koje ti navodis, pa ne mogu da ocenim rad.

QuoteProblem sa domacim je sto prakticno nema ni jednog sa detaljno, dalekosezno osmisljenim scenariom. Sve su uglavnom limunadice sa dobrim crtezima, ili tripovi kojima se ne moze pohvatati ni glava ni rep.

Nazalost, skroz tacno. Mozda gresim ali ponekad mi se cini da neki autori vise crtaju album s ciljem da impresioniraju citatelje svojim umecem, ili zato da ih primete strani izdavaci. Gde je tu iskrenost?
A to su ljudi sa stvarno sjajnim autorskim mogucnostima i talentom.

QuoteJa se, Biljo, divim crtezima Hala Fostera, ali priznajem da Princ Valijant nije "moj" strip. A mogu da ga studiram beskonacno jer sam stripoman, ciji su majka i otac takodje stripomani. Stripoteku gajimo od dvocifrenog broja, kao i Strip Art, Spunk, Marvel, DD, Gigant...

Nije tebi lose  
Nisam sigurna da li sam videla nesto od Hosea Ortisa, jer su mi kroz ruke prosli mnogi stripovi pa nisam bas sve autore popamtila.
Bas me interesuje kakvo je vase misljenje o F. Bourgeon-ovom Noseni Vetrom (ili avanture Izabele Marnaj), izlazilo u Stripoteci svojevremeno. Meni se jako svidja taj strip, odusevljena sam i cuvam ta 4 nastavka, mada je, uslovno receno, crtez osrednji, jer Bourgeon bas i nije vodio racuna o anatomiji, a nije se bas ubio ni od sencenja, i jasnoca kadra je ponegde zanemarena. Svejedno, bez obzira na manjkavosti crtez je veoma privlacan. Kako mu je to uspelo?

Quote from: "Bilja"Radim na stripovima vec neko vreme... ali sam kukavica da nesto konkretno poundim izdavacima, pa da to procita jos neko osim mene.

Mi smo zapoceli da objavljujemo domace stripove u Znaku sagite ali smo i prestali ubrzo zbog nedostatka iole podnosljivih radova.
Ajde daj nesto da vidimo sta moze da se uradi, zudim da dobijem neki domaci strip duzi od deset strana, a da pritom bude smislen.

odlicno pitanje

osnovna mana stripa u celini je serijalizacija, sto tebi kao autoru verovatno i nije goruci problem kada jos fakticki nisi ni startovala ali vidim da si pokrenula ovu temu vrlo analiticno pa hajde sve da razmotrimo. mislim da je vecini ljudi ovde to jasno i da je prvi korak u kultivisanu strip-citaoca kod nas bezanje od toga (prvo od bonelijevih serijala pa onda od marvela i svega ostalog). to je lose. serije kriju veoma dobre i zrele autore i nista mi nije draze nego iskopati neki dobar, nesablonski scenario ili cesce, grupu scenarija nekog mladog talentovanog autora. takve promene se obicno desavaju tek nakon raspada originalnog koncepta, nakon sto se on pretrpi sve raspolozive sablonske izmene i originalni autori napuste seriju. na primeru serijala dilan dog to bi bilo popustanje sklavijeve stege i smisljanje originalnijih mehanizama od sablona jedna lepotica-jedno cudoviste-jedna grucova sala po epizodi. to se moze postici razlicitim dramaturskim metodama, kao sto je naprimer menjanje vizure price gde noseca licnost postane jedan od sporednih likova u prici, gde se ono sto je vec ispricano o nacinu na koji interaguje i vodi radnju smatra vec poznatim a ne konstantno prezvakava iz epizodu u epizodu u neznatno razlicitim varijantama. drugi nacin bi naprimer bio razbijanje postojeceg koncepta unosenjim novih momenata i uvodjenjem novih, zanimljivih likova. kao najsveziji primer za to javlja mi se stazinski sa svojim the amazing spiderman gde vec u prvoj epizodi nove serije uvodi lik ezekija, ekscentricnog bogatasa i genijalca, koji uz to poseduje i moc identicnu spajdermenu iako ga nikad nije ujeo radioaktivni pauk. fakticki, ovakav pristup revitalizaciji serijala verovatno prvi je uveo alan mur u svom vec istorijskom tswamp thing-u

no bez obzira sto volim i citam te beskonacne serijale sa stalno istim vecno mladim junacima u kojima zapravo nikad niko ne umire (ako se i omakne, vratice ga oni na zahtev citalaca za par sezona) mnogo vise volim stripove koji imaju neki svoju dramsku celinu, zaokruzenost. ili ono sto se jos kod eshila, sofoklea i euripida naziva pokretacem radnje. mozda se sandman moze iscitavati bez reda, pocevsi od bilo kog tradea ali mislim da bih jako zamerio piscu nilu gajmanu da radnju nije zapoceo bas onim dogadjajem koji ce usloviti sve ostale, granajuci se u cidovisnu krosnju da bi se na kraju opet sve stopilo u jednu tacku, a to je zarobljavanje morfeusa koje ce usloviti sve psihicke transformacije tog lika.
u okviru tako postavlje price najvise mrzim kad prisac u beskonacnost identicno ponavlja osnovne motive tako da to vec lici na serijalizaciju. ocigledan primer za to je preacher, koga zaista, bez obzira na sjajne dijaloge i odlicno postavljene likove nikad nisam uspeo procitati do kraja jer me je smorio prazan hod u glavnoj radnji. ne razumem zaista zasto garth eniss nije sve zavrsio znatno ranije (u 20-30 epizoda) a sve te bizarne koncepte koji su dobri, ali ne i dovoljno jaki kao podloga za radnju koja je davno trebala biti zavrsena iskoristi u nekom drugom, verovatno cak uspesnijem izdanju.

za crtez je vazno da je u skladu s konceptom price. mislim da preterano ilustrativan crtez (koji se cesto laicki naziva "dobar") opterecuje pricu na isti nacin na koji bi neki reziser-amater stalno forsirao close-ups i krupan plan. detaljan crtez u stripu bi po meni sluzio samo za ekspresiju odredjenog stanja lika, za naglasavanje. kada je stalno nesto naglaseno onda gubi svoj smisao. zato je po meni "losiji", nepoterecen crtez bolji za jacu pricu, jaci scenario, jer nepotrebnim detaljima ne odvlaci citaoca od elemenata naracije

sto se tice tvog drugog pitanja i konkretnih saveta za mladog pisca/scenaristu po meni je sve ono sto ti je vec gore ranije savetovano vrlo bitno ali vise kao neki finishing touch, kad si upoznata sa svim mehanizmima naracije nego ako bas pocinjes. pozvacu se na micin savet sa susedne diskusije kada kazem da smatram da je zaista bitno da prisac pise o sebi. s tim sto ja ne mislim da si toliko omasila, forsirajuci neki "muski" deo sebe. pretpostavljam. nisam citao pricu.
najbitnija stvar za mladog pisca je da ne popuje. neko ko je mlad i bez dovoljno zivotnog iskustva obicno ide u bespotrebna objasnjavanja i filozofiranja..pisac mora da postuje inteligenciju i znanje citaoca, da razdvoji bitno od nebitnog i ono sto se moze reci od onog sto se mora reci. dalje, pisac mora biti smislen, da sve sto kaze, izlozi ne deluje kao obicno najbrajanje informacija vec da sled njegovog ramisljanja vodi nekom cilj, ima neku poentu. da sve, cak i u okviru odredjene scene ima svoje dramatruske celine. da pravilno odabere sta gde kada treba istaci.
i najbitnije, da ima sta da kaze. mladi pisci su cudno voce koje pazljivo treba negovati, imaju i previse energije za pisanjem ali i premalo zivonog iskustva. pisanje je po meni cin u kome pisac ili scenarista isteruje svog licnog demona, pretvarajuci ga u likove ili price. price koje vrede morale su biti ispricane, likovi koji vrede borili su se da budu napisani. to je vrenje, ziv proces a ne katalosko odabiranje ovo cu ili ono cu. grozim se onih pisaca koji idu na ciljno imitiranje ovog ili onog popularnog pisca i grade neke blede neprivlacne imitate. da li je svetu zaista potreban novi king, lofkraft, borhes, tolkin, pincon, sekspir, hemet, eko, prust, melvil, bikovski, berouz, bulgakov ili dostojevski, a pri tome sve nijansu bledji od originala? pisac jeste mozda produkt i njihovog iskustva ali kao nagradnja, plus kao multi-educated, plus uvek mora da traga za onim dominantnim, svojim glasom.

da odgovorim na pitanje koje nije postavljeno ali se nekako provlaci kroz citav topic. imas dobar nastup i ostavljas utisak odlucnog, inteligentnog mladog autora koji zna sta zeli i sta moze. plus, zaista si dobro potkovana, sto je prava retkost u onom delu zenske populacije bar i delimicno zainteresovanom za fantastiku. privatno i van ovog foruma, mozda znam jos jednu devojku koja sa ovom samouverenoscu pristupa tematici. iskreno, toliko si me zainteresovala za sebe kao autora i svoj rad da ne samo sto sam vrlo rad da besplatno pogledam sve sto si uradila do sada, uz mozda neke vrlo konstruktivne, ne preterano stroge savete s moje strane, vec bih rado platio neku razumnu cenu za sve tvoje stripove, kopirane. nadam se da me neces odbiti s objasnjenjem da zelis da sacuvas svoju anonimnost jer to nece ici dalje od mene.

u svakom slucaju sav uspeh u daljem radu

Quoteprimeru serijala dilan dog to bi bilo popustanje sklavijeve stege i smisljanje originalnijih mehanizama od sablona jedna lepotica-jedno cudoviste-jedna grucova sala po epizodi. to se moze postici razlicitim dramaturskim metodama, kao sto je naprimer menjanje vizure price gde noseca licnost postane jedan od sporednih likova u prici, gde se ono sto je vec ispricano o nacinu na koji interaguje i vodi radnju smatra vec poznatim a ne konstantno prezvakava iz epizodu u epizodu u neznatno razlicitim varijantama. drugi

Skroz tacno! To si odlicno primetio. Meni se ta promena dopala, jer mi je vec smetao predjasnji sablon DD. Mozda deluje na prvi pogled neuobicajeno, ali stavljanje DD u pozadinu radnje i ukidanje konstantnog ponavljanja istih stvari zapravo je drasticno popravilo kvalitet DD. Cela ta fama sa zavodjenjem obavezno zgodne klijentkinje i Grucovim salama pocela je da budjavi i postaje dosadna.
Shvatam sta mislis i prakticno nemam sta da dodam.
Da li se ti bavis novinarstvom? Pises kao neko ko je veoma obrazovan u polju knjizevnosti i mozda novinarstva i kritike. Imam utisak da radis mozda u nekim novinama ili da se bavis knjizevnoscu.
Ja ne umem da napravim tako ilustrativan i odlicno srocen pregled teme, pa me sad sramota da uopste nesto dopisem.  

Quoteza crtez je vazno da je u skladu s konceptom price. mislim da preterano ilustrativan crtez (koji se cesto laicki naziva "dobar") opterecuje pricu na isti nacin na koji bi neki reziser-amater stalno forsirao close-ups i krupan plan. detaljan crtez u stripu bi po meni sluzio samo za ekspresiju odredjenog stanja lika, za naglasavanje. kada je stalno nesto naglaseno onda gubi svoj smisao. zato je po meni "losiji", nepoterecen crtez bolji za jacu pricu, jaci scenario, jer nepotrebnim detaljima ne odvlaci citaoca od elemenata naracije

Zavisi od stila, zanra i mnogo cega jos. Mislim da ponekad scenario, zanr i uopste stil zahteva jednostavnji crtez, neopterecen, a ponekad je nuzan slozeniji. Licno mislim da ce veoma ilustrativan, slozen crtez ipak uciniti vecu uslugu autoru sa marketinske strane. Recimo, svakako ce pre biti primecen takav rad i pre ce postati interesantan i za citanje odnosno pracenje radnje. Suvise jednostavan, pa i recimo amaterskiji crtez, u startu odbija citaoce, pa ma kako mu radnja i ideja bile dobre.  Za pocetak rada autora, uvek se pre zahteva izuzetno dobar crtez, a posle cemo da se bavimo eksperimentima.

Quotepisanje je po meni cin u kome pisac ili scenarista isteruje svog licnog demona, pretvarajuci ga u likove ili price. price koje vrede morale su biti ispricane, likovi koji vrede borili su se da budu napisani. to je vrenje, ziv proces a ne katalosko odabiranje ovo cu ili ono cu. grozim se onih pisaca koji idu na ciljno imitiranje ovog ili onog popularnog pisca i grade neke blede neprivlacne imitate. da li je svetu zaista potreban novi king, lofkraft, borhes, tolkin, pincon, sekspir, hemet, eko, prust, melvil, bikovski, berouz, bulgakov ili dostojevski, a pri tome sve nijansu bledji od originala? pisac jeste mozda produkt i njihovog iskustva ali kao nagradnja, plus kao multi-educated, plus uvek mora da traga za onim dominantnim, svojim glasom.

Opet se slazem. Mogu li ja samo da klimam glavom a ti pisi?  
Narocito to za isterivanje demona. Ja sam to radila, nebrojeno puta kad sam pisala ili crtala. Suvise je naporno raditi ciljne imitacije. Jednostavno moras da budes bolji od originala (sto protivreci samo sebi vec u startu) a drugo, cak i da JESI BOLJI, svejedno ce te kriticari pojesti jer nisi svoj. Na kraju krajeva, svako najbolje poznaje sopstvene demone, a ne tudje.  

Quotepristupa tematici. iskreno, toliko si me zainteresovala za sebe kao autora i svoj rad da ne samo sto sam vrlo rad da besplatno pogledam sve sto si uradila do sada, uz mozda neke vrlo konstruktivne, ne preterano stroge savete s moje strane, vec bih rado platio neku razumnu cenu za sve tvoje stripove, kopirane. nadam se da me neces odbiti s objasnjenjem da zelis da sacuvas svoju anonimnost jer to nece ici dalje od mene.

Toliko sam negaitvnih kritika dobila u zivotu da se vise i ne brinem zbog istih. Nije prijatno naravno, ali naucis da UCIS iz kritika, da shvatis gde gresis.
U svakom slucaju, hvala na komplimentu.  
Poslacu ti mail, ako hoces (na Private messages).

Quote from: "SANdMAN"pisanje je po meni cin u kome pisac ili scenarista isteruje svog licnog demona, pretvarajuci ga u likove ili price. price koje vrede morale su biti ispricane, likovi koji vrede borili su se da budu napisani. to je vrenje, ziv proces a ne katalosko odabiranje ovo cu ili ono cu.

Bas ti se dopao La prigione di carta, a?
Nego, sta je bilo sa registracijom domena? Jel sve ok?

QuoteDa li se ti bavis novinarstvom? Pises kao neko ko je veoma obrazovan u polju knjizevnosti i mozda novinarstva i kritike. Imam utisak da radis mozda u nekim novinama ili da se bavis knjizevnoscu.
Ja ne umem da napravim tako ilustrativan i odlicno srocen pregled teme, pa me sad sramota da uopste nesto dopisem.  

ne.. zaboga ne, uopste ne koleginice za baze. gosh...  
posto oboje pocinjemo da nemamo sta da dodamo i intenzivno se stidimo, cini mi se da ce ovo biti pocetak jedne vrlo uzbudljive komunikacije..  

QuoteSuvise jednostavan, pa i recimo amaterskiji crtez, u startu odbija citaoce, pa ma kako mu radnja i ideja bile dobre.  Za pocetak rada autora, uvek se pre zahteva izuzetno dobar crtez, a posle cemo da se bavimo eksperimentima.

sad, amaterski da ali jednostavan, visokostilizovan sigurno ne. ja bih to pre formulisao da svaki amaterizam odbija, a da bilo sta u sto je ulozen neki privlaci paznju. cak i kad je lose, samo po sebi, nazalost. a opet i ti losiji umetnici, ako se puno potrude opet mogu da daju dobar rezultat.
no ja bih radije da se manemo tih teorijskih kalkulacija jer, gledajuci tvog avatara kao jedini primer tvog rada za koji ja znam, ako me slaba rezolucija nije zavarala rekao bih da si na vrlo dobrom putu. sam stil crteza me direktno asocira na jill thompson, meni omiljenu i najbolju crtacicu sandmana, s tim sto je mozda kosa previse detaljna za nju a sam izraz lica je blago nakrece na burgeona. naravno, ne znam kako ti idu anatomija, perspektiva i kadriranje, ali rizikovacu da kazem da bi me uz solidnu pricu kupila sasvim

s nestrpljenjem cekam da mi posaljes mail na private messages i da konacno vidim tvoje radove..

QuoteBas ti se dopao La prigione di carta, a?

7 od mojih 15 imaginarnih prijatelja i 5 od 7 podeljenih licnosti smatraju da La prigione di carta kicks ass!!! inace, ima jos par epizoda koji na razlicit nacin obradjuju teme vezane za pisanje: caccia alle streghe - cenzura i upotreba narkotickih sredstava, il negromante - prica o iluziji velicine kao ogranicavajucem faktoru kod umetnika, morgana - rusi strukturu price i ubacuje crtaca na savove price i pomenuti la pridione di carta koji prica o impetusu za pisanje

QuoteNego, sta je bilo sa registracijom domena? Jel sve ok?

uplatio sam negde pre desetak dana i bas sam ih danas zvao, bio je neki problem kod njih sa duplim username-om. inace, na co.yu se dosta ceka, po mesec dana i vise..

nego, miodrag ima neke stvari za mene koje ce ti poslati, javi mi kad stignu...

Quote from: "SANdMAN"
7 od mojih 15 imaginarnih prijatelja i 5 od 7 podeljenih licnosti smatraju da La prigione di carta kicks ass!!! inace, ima jos par epizoda koji na razlicit nacin obradjuju teme vezane za pisanje: caccia alle streghe - cenzura i upotreba narkotickih sredstava, il negromante - prica o iluziji velicine kao ogranicavajucem faktoru kod umetnika, morgana - rusi strukturu price i ubacuje crtaca na savove price i pomenuti la pridione di carta koji prica o impetusu za pisanje

Sama Tamnica mi je nekako previse ocigledna na kraju, iako nije losa. Il Negromante mi je mnogo bolji,a o Morgani da i ne govorimo. Caccia alle streghe je vise lekcija iz strip-istorije, s obzirom na sve sta se desavalo sa ECijem i Fredricom Werthamom u US pedesetih.
A ne zaboravimo ni I cavalieri di tempo, koji je doduse malo bezveze, ali se ipak radi o masti...

Quoteuplatio sam negde pre desetak dana i bas sam ih danas zvao, bio je neki problem kod njih sa duplim username-om. inace, na co.yu se dosta ceka, po mesec dana i vise..

Ko ceka taj doceka. Vazno da je sa papirima bilo sve u redu.

Quotenego, miodrag ima neke stvari za mene koje ce ti poslati, javi mi kad stignu...

OK, s tim sto ce mi on to slati na Zajecar, pa treba da naidje neki prevoz da mi moji to posalju za BGD.

Ne vredi, nece od mene biti albuma. Mislim, kako od programera napraviti umetnika? Uostalom, ne valjda praviti od hobija u kome stvarno uzivas posao. Ako dobijes novac ili nedajboze pocnes da zivis od onog sto volis da radis, onda to prestaje da bude lepo i zabavno, a postaje nesto sto se mora odraditi.
Ono jeste, lepo je kad neko uziva u tvojim stripovima ili, recimo pricama, slikama ili muzici (ako sviras).
Nekako su me jos u startu oklasifikovali kao alternativca, a bogami i traze me i iz underground magazina, pa mada to moze da zvuci bas zgodno, i onako cool (ja alternativac), imam utisak da slabo ko cita underground i alternativu. Mislim da su to najispljuvanija dela u stripu, nisu li?
Onda, ako sam alternativac (a ljudi koji se u to razumeju, lepo kazu da jesam) koliko je alternativaca ili nedajboze undergorund autora izdalo album, poznato i iscitavano?
Druga stvar, jos vaznija: ja pisem ZENSKE stripove. 100% zenske teme, radnja i zanr. Koliko muskaraca voli da gleda filmove Meg Rajan ili Dzenifer Aniston? Koliko muskaraca je procitalo Bridzet Dzones? E sad, koliko zena cita stripove?
Tu lezi problem.
I sta cu ja na SF sajtu?

pravo da ti kazem, ja ne znam ni ko ce od ljudi koje se bave poslovima vezanim za umetnost, od ljudi koji su zavrsili akademije napraviti umetnike. sta je to konkretno sto ce ih napraviti. ne zelim da budem pogresno shvacen i ispadne da potcenjujem jedno takvo obrazovanje ali mislim da postoje i neki drugi faktori, sem velike zelje, talenta iskazanog u ranim godinama i obrazovanja. imati sta da kazes je jedna. moci, imati snage to kazes. umeti to iskazes kroz reci, slike, pokret, muziku. to je jako tesko samo kroz obrazovanje koje cesto tezi od ljudi da napravi samo dobre tehnicare a ne i da ih dotakne i pokrene iznutra. formalizam nasuprot ekspesionizma.

s druge strane, ti za mene jesi umetnik jer si uspela da me dotaknes, odusevis crtezima  koje si poslala. mislim da veoma gresis kad tvrdis da nikad od tebe nece biti albuma. cak i te stare table radjene pre skoro pet godina pokazuju pokazuju kvalitet i veliki potencijal za nesto tako i steta sto to jos tad nisi realizovala. velika steta. ne vidim preterano velike greske u perspektivi ili anatomiji koji ne bi mogle biti prikrivene pazljivim kadriranjem i osmisljavanjem table. ako si jaka (kao sto jesi), gotovo fantasticna u krupnim kadrovima onirije gde prakticno samo sa jedan lik, sanjac, figurise ili ako ti odgovaraju scene sa malo likova onda ti samo fali dovoljno jaka prica za jedan takav strip. pokrice da se stalno i iznova prikazes jedino u najboljem svetlu. sve sto ti fali je mozda dobar scenarista, neko sa kim ces podeliti zadatke.

priznajem, nisam slep da to ne vidim, da se kod nas forsira jedan totalno drugaciji stategijski pristup mladim autorima. u nedostatku novca i bilo kakve znacajnije paznje kulturnog estambismena, izmisljena je ta nesrecna underground scena kao alibi da se jednostavno uopste i ne radi na kompleksnijim pricama i scenariju. sve sto uopste nije underground ili alternativno, kao i tvoji stripovi. a do one sledece stepenice, odlaska mladih autora napolje i stampanja albuma tamo malo predug i prekriv put. strip prestaje biti crtez vec slika, table su mozda dobro osmisljene, kompozicijski efektne ali totalno hermeticke i necitljive. bar za mene i nikad nisam dosao u iskusenje da kupim jedan takav strip.


ja sam vise nego ikad zainteresovan da pogleda i sve ostale tvoje radove (posebno te nove, Brigite Jones style   ) ali ne znam koliko je to tehicki ostvarivo, cak i ako bi to tebi odgovaralo, jer ne zivimo bas u istom gradu...

Crtez je najbitniji za kupovinu, jer radnju ne mozes znati dok ne kupis.