ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Prema očekivanju 

Љубазношћу штампара, канонско, исправљено издање Веригаша - романа о нашима појавило се пре који дан,  таман на време за Сајам књига у напоредној васељени. 

Започео у Тулси, Оклахома, довршио у Корзикани, Тексас.


Сад сам прегледао шта су написали други, па опет видим надрљавања "дал' је збирка, дал' је роман?" Не разумем шта је то у људском бићу да неку књигу гура тамо где не жели писац. Ако писац каже да јесте, онда јесте.


Први део књиге сам мало теже читао, сметало ми је пречесто "швенковање", а ни драматуршки манир приповедања ми није пријао. Негде у бројним претапањима изгубио сам место где је објашњено зашто је убијена Кристина. Не спадам у оне којима је свеједно где се дену испршени ликови у књизи, па се осећам зацепљеним и за лик Рудолфа. Нестао је негде са неким конвојем репатријације, а писац ми га је баш тврдо уцртао.


Мада се каже да читању прија јак почетак, мени је боље ако чврсто држим књигу кад је дочитавам. Укупно, мени се књига боље завршила него што је почела. У читању су ми пријали неки избори речи и реченичне градње.

Quote from: scallop on 25-11-2012, 17:08:21
Започео у Тулси, Оклахома, довршио у Корзикани, Тексас.

Ова вестерн дописница остаде као сироче неословљена, па да исправимо...

Елем... Ако укрстимо две чињенице -- моје слепљивање парчића из студентског доба и твоју пословичну лаку очинску руку -- могу само да прихватим ову рецензију као неуобичајено позитивну

Рудолфа сам намерно послао, пацовским каналима пре пацовских канала, тамо где је отишао. Није му ту било даље место, јер ме је занимало како ће Дамњан завршити, а не да пратим вековну заверу. Што не значи да у неком хипотетичком наставку Рудолф не може бити васкрснут. Можда си овом опаском ту ствар мало додатно подложио.

Кристина је други пар гаћа. У овој верзији њена смрт је испала тек као колатерална штета, убиство епизодисте. Али је реч о озбиљнијем драматуршком проблему, којег нисам успео срећно да решим. У првим нацртима сценарија Кристина је била неупоредиво јачи лик него Јарна, претила је да засени све около (ко је читао, сетиће се шамара на испитивању и оцене Јарнине сексуалне оријентације -- знак да су односи међу ликовима много мутнији него што се види по радњи)... Једва сам на крају Кристину на силу сузбио и то је остала прича о Јарни, јер ми је тема била неизвесност буђења Веригаша.

Знам, знам, премного је у том првом делу набијено на премало простора . Али, ето. Да није овако укоричено, никад и не би.

После пола године могао бих да додам да од "благе" рецензентске руке, као ни од накнадних ауторских објашњавања никад нема фајде. Остаје само порука да је драматуршки брзак слаба замена за литерарни поступак. Мноштво детаља не чини причу јаснијом. Такође, неке приче да се са ликовима може као и у животу, сад је био ту, па га више нема, не пију воду. Писац може да, за рукицу, уведе у причу било који лик, али исто тако, за рукицу, мора и да га изведе. Зато је боље вратити се оном лепшем писању које памтим. Ни образложење да је било бити ил' набити није успешно. Имам објављен роман писан под сличним притиском, а данас бих више волео да нисам направио компромисе које сам направио. Временом, имаш све мање прилика да неком објасниш зашто се тако догодило. То ти је још један разлог што је објављивање Урошевићеве приче била лоша услуга писцу.

Quote from: scallop on 08-06-2013, 09:51:28
После пола године могао бих да додам да од "благе" рецензентске руке, као ни од накнадних ауторских објашњавања никад нема фајде.

Ово прво (рецензентску руку) немој да потцењујеш, и не би било лоше кад би ове форумске утиске мало повремено сабирао и у микрорецензије јер се заиста информисаних читалаца домаће фантастике у Србији свело на неколико, а правих приказивача тек на пар (Бакић, Ивков...).

Средњи део (Дрина) је писан као класична проза, нормална трудноћа. Али је први део, Јарна, био нереализовани филм, а морало је напоље као елијен. То се "мени јавило" и отурио сам даље од себе како сам умео.  Та флешовитост се наравно осећа при читању, јер нисам био при времену да је тетошим да са 35 страна иде на 150. Али, опет, Јарна је ионако прича о распадању реалности, па ко је залудан неће замерити што се мало помучио са крпицама информација, као и сама Јарна. Ко зна - можда се неки Веригаш пробуди у тој муци?

Мени је битно да се мени вратио душевни мир са укоричавањем.

Quote from: scallop on 08-06-2013, 09:51:28Остаје само порука да је драматуршки брзак слаба замена за литерарни поступак. Мноштво детаља не чини причу јаснијом. Такође, неке приче да се са ликовима може као и у животу, сад је био ту, па га више нема, не пију воду. Писац може да, за рукицу, уведе у причу било који лик, али исто тако, за рукицу, мора и да га изведе. Зато је боље вратити се оном лепшем писању које памтим. Ни образложење да је било бити ил' набити није успешно. Имам објављен роман писан под сличним притиском, а данас бих више волео да нисам направио компромисе које сам направио. Временом, имаш све мање прилика да неком објасниш зашто се тако догодило.

Потписујем као приповедачка начела. А ово животно: боље је увек реаговати и исцедити, него киселити и оклевати, скромно мислим.

Quote from: scallop on 08-06-2013, 09:51:28То ти је још један разлог што је објављивање Урошевићеве приче била лоша услуга писцу.

"Лепој причи није потребан леп језик" - рече Павић. А оно Миксијево је лепа прича. И можда је то био једини могући тренутак да се укоричи? У Миксија много верујем и ко зна које ће нам хиљаде страна бањарошки мангуп подарити... Али то ћемо на другом топику.

Počela da čitam, i za sada, jedno pitanje: 1980. godine lik kaže nacija, zar tada ne bi trebalo da budu narodi i narodnosti?

Nitpicking. 

Quote from: angel011 on 23-06-2013, 01:09:28
Počela da čitam, i za sada, jedno pitanje: 1980. godine lik kaže nacija, zar tada ne bi trebalo da budu narodi i narodnosti?

Nitpicking. 

Мислиш на ово?
_____________________________________________________________________
Сад се Бодин збунио. Скинуо је сако и бацио га у Надеждино крило, рукаве своје заврнуо.

— Надежда, ви сте млађушан архитекта, ово вам је први већи подухват. Пустите ме да завршим мој посао, да што пре сечете траку за вашу робну кућу и нацији лепу изјаву изјавите. Јесте ли разумели?

Смејао се осмехом Харисона Форда, није он био ни тако строг.
_____________________________________________________________________

Одговор: није грешка. Бодин је мислио на југословенску нацију, коју су тад чинили југословенски народи и народности (и измишљени и стварни).

endzi,jel si skoro pazarila knjgu?
...i gde?

Quote from: Agota on 23-06-2013, 02:02:45
endzi,jel si skoro pazarila knjgu?
...i gde?

Ејнџел је свој примерак добила у клубу ЛК (а и још пар људи/жена ће). Ако Веригаша више нема ни у "Беополису" ни у "Чудној књижари", онда сачекати скоро доштампавање.

(Рецензенти нек се јаве за свој примерак)

Quote from: angel011 on 23-06-2013, 01:09:28
Počela da čitam, i za sada, jedno pitanje: 1980. godine lik kaže nacija, zar tada ne bi trebalo da budu narodi i narodnosti?

Nitpicking. 

Angel, šališ se? Bodin ima pravo da kaže šta mu padne na um. I, tada se nije išlo u zatvor ako neko kaže drugačije.

Quote from: zstefanovic on 23-06-2013, 01:49:05

Одговор: није грешка. Бодин је мислио на југословенску нацију, коју су тад чинили југословенски народи и народности (и измишљени и стварни).

Da, na to sam mislila. Razumela sam na šta je mislio, nego me je izraz zbunio, pošto ja pamtim narode i narodnosti kao uobičajenu frazu.

@scallop: ne šalim se, i znam da Bodin može da kaže šta 'oće. Bilo mi neobično, pa pitam.

Ma to je sve kako mali Perica zamišlja jugoslovenstvo.
Bilo je bratstvo i jedinstvo naroda i narodnosti, NIKO NIKADA nije pomenuo reč "nacija" koju nam imputiraju sada ovi mrzitelji jugoslovenstva i prelepe srpske latinice.

Populusque Balkanorum prema izvorima Catena Mundi.

ovo mi nikad nije palo na pamet, bratstvo i jedinstvo naroda i narodnosti umjesto jugoslavenske nacije. uzrok svih zala, definitivno. svi doslovno gurnuti u pripadnost narodima i narodnostima.

Nitpicking, drugi deo: Djeca okružena Damnjanom. Greška ili ja nešto ne kapiram? 

Quote from: angel011 on 23-06-2013, 21:48:02
Nitpicking, drugi deo: Djeca okružena Damnjanom. Greška ili ja nešto ne kapiram? 

Постоје два могућа решења:

1) Веригаши, њихови фанови и апологете би рекли да су се деца прикључила Дамњану у морфичко поље . (Једна од премиса ВРоН је Шелдрејково http://en.wikipedia.org/wiki/Rupert_Sheldrake#Morphic_field као што се види у епилогу)

2) А аутор би рекао да и мудри Хомер задрема, а камоли ми данашњи.  Записуј такве ствари, па да их видим на гомили.

Баш ме је занимало шта ћеш да одговориш.    Број 2) је прихваћен.

Quote from: zstefanovic on 24-06-2013, 16:13:36Записуј такве ствари, па да их видим на гомили.

Pa, to je bilo to. Na dva ili tri mesta sam naišla na ispuštenu reč/tipfeler, ali nisam upamtila gde.

Elem, pročitala sam knjigu, dopada mi se, prvu i treću novelu/priču sam pročitala i pre i sviđale su mi se i tada - i zanimljivo mi je da uporedim svoju nekadašnju i sadašnju reakciju.

Sada dok sam čitala Vreme buke i besa, malo-malo pa sam mislila Ijao, studentsko pisanje, i bilo mi milo, kao blast from the past; prilikom prethodnog čitanja, pre koliko li godina, nisam imala taj osećaj. Struktura priče mi nije smetala ni nekad ni sad (možda jer smo iz istog čopora?  ). Jezik je oneobičen, što mi je prilikom prvog čitanja bilo prosto zanimljivo, a sada se pitam da se ne radi možda o mladalačkoj težnji da se u jednu novelu unese sve što se nosi u sebi.

Mlađarija sa natprirodnim sposobnostima, fina tema ako se obradi na zanimljiv način. Pitam se o prozorljivim strancima - ako moć naših potiče od "Žive Vode", odakle potiče moć stranaca? Imaju li i oni sopstvene izvore i mesta moći, ili su svi strani prozorljivi zapravo poreklom naši? Svašta bi tu još moglo da se napiše (nadam se da hoće).

U Drini mi je ijekavica izgledala veštački. Posvete domaćim autorima su mi bile simpatične, plus su povezale Drinu sa prilično različitim delima domaće književnosti - poslastica za one koji prepoznaju (ja većinu nisam prepoznala  ). Da nije ijekavice, Drina bi mi bila možda i bolja od Vremena.

Sa Uskom stazom sam se prvo susrela kao sa filmom, pa onda sa pričom u Politici, i sada i u knjizi. Kad sam videla film, reakcija mi je bila "Slabo šta kapiram, ali mi se dopada". Uz Vreme i Drinu, Uska staza je nešto jasnija. Mogla bi biti još jasnija, uz nekoliko romana o Verigašima  . A može i da stoji samostalno, dovoljno je intrigantna da privuče pažnju, a ne mora sve da se crta.

Uživala sam u čitanju, i nadam se još brdu knjiga o Verigašima.

Quote from: zstefanovic on 23-06-2013, 03:19:41

Quote from: Agota on 23-06-2013, 02:02:45
endzi,jel si skoro pazarila knjgu?
...i gde?

Ејнџел је свој примерак добила у клубу ЛК (а и још пар људи/жена ће). Ако Веригаша више нема ни у "Беополису" ни у "Чудној књижари", онда сачекати скоро доштампавање.

Ima u BEOPOLISU.
...eto,ako nekog zanima, jos uvek moze da se nabavi.

pa ja samo gledam šta ovde pišete i ne mogu da verujem.
Ima u Čudnoj knjižari, naravno, Agota, to je ono mesto gde si bila pre tri dana i izjavila da te domaći autori ne zanimaju.

Quote from: Boban on 25-06-2013, 21:09:16

Ima u Čudnoj knjižari, naravno, Agota, to je ono mesto gde si bila pre tri dana i izjavila da te domaći autori ne zanimaju.

Pa ti si bre lud

...nacela sam,zamorno je,al videcu...

Sad se izvlačiš... 

Quote from: angel011 on 24-06-2013, 18:06:58
Uživala sam u čitanju, i nadam se još brdu knjiga o Verigašima.

Ne uzivam u citanju,i iskreno se nadam da je ovo kraj knjiga o Verigasima.

Doduse,procitala sam taj prvi deo Vreme buke i besa,te se nadam da ce  do kraja biti  boljitka,racunam na tu Drinu...
Nezanimljivo,prica neubedljiva,likovi klimavo postavljeni,dijalozi na granici iritantnog...
OK,debitantski roman ,pisan leta 1994 ,ali mene to ne zanima,imalo se vremena za korekcije...
Stotine,i stotine recenica koje pocinju sa : Jarna je,Caslav je,Kristina je,Nadezda je...i tako do besvesti...
Zao mi je,i neprijatno, ali utisak je jednostavno takav - mizeran.

manje-više, to je to.
Autor tvrdi da je prvi deo prerađena drama, ali to može da bude objašnjenje i ništa dalje od toga.
Iritantni su dijalozi jer su veštački, umetani po potrebi i bez logike likova.
I sama radnja je fragmentarna, ali opet bez unutrašnje logike nego mi sveznajući pripovedač ređa bitne detalje onako kako želi da ih čitam.
Na kraju, ovo uopšte nije roman, nego nekoliko jedva povezivih priča iz možda sličnog univerzuma.

Quote from: Boban on 26-06-2013, 16:30:44
manje-više, to je to.
Autor tvrdi da je prvi deo prerađena drama, ali to može da bude objašnjenje i ništa dalje od toga.
Iritantni su dijalozi jer su veštački, umetani po potrebi i bez logike likova.
I sama radnja je fragmentarna, ali opet bez unutrašnje logike nego mi sveznajući pripovedač ređa bitne detalje onako kako želi da ih čitam.
Na kraju, ovo uopšte nije roman, nego nekoliko jedva povezivih priča iz možda sličnog univerzuma.

E kad izdavač koji je izdao tu knjigu tako kaže... 

Quote from: angel011 on 24-06-2013, 18:06:58Uživala sam u čitanju, i nadam se još brdu knjiga o Verigašima.

Хвала на одзиву.  Поставила си десет тешких питања одједном, али плашим се да ћу то моћи да одговорим тек након пута. 

Quote from: Agota on 26-06-2013, 13:33:35Ne uzivam u citanju,i iskreno se nadam da je ovo kraj knjiga o Verigasima.

Хвала, Агота. Нека пишу, па макар и добро, како рече Брега. Јави утиске до краја.

Quote from: Boban on 26-06-2013, 16:30:44Na kraju, ovo uopšte nije roman, nego nekoliko jedva povezivih priča iz možda sličnog univerzuma.

Јеси ти то уопште прочитао у цугу скорије? Немој да те завара што си неке од ових ствари преко воље објавио по три пута ових 20 година. Откуд знаш... У ВРоН ти можда лежи кључ за хамлетовске дилеме "Последњег Србина". 
_______________________________________________

Још само да чујем објашњење Алексове формуле, па да узмем први одмор од 1995:

Quote from: Alexdelarge on 22-03-2012, 22:06:54
srbovanje+novum-kunstwollen= verigaši

Јесте кроспостовање, али за све жељне да чују саундтрак из средњег дела Веригаша (Светлана Спајић):

Ко је пропустио концерт у недељу у ДОБ-у (сала "Американа"), има прилике да чује вечерас у 19 ч. америчку групу "Китка" и Светлану Спајић (Сала СО Нови Београд). Има неки скуп Крајишника па  их ове етнозвезде посећују.

Више о:

KITKA & SVETLANA SPAJIĆ

Kitka je američki vokalni ansambl inspirisan tradicionalnim vokalnim tehnikama Istočne Evrope. Kitka teži da proširi granice folk muzike kao žive savremene umetničke forme. Ovaj projekat nastao je u saradnji sa Svetlanom Spajić koja je jedna je naših najboljih izvođača tradicionalne srpske i balkanske pesme.


Nastup Kitka delimično je omogućen podrškom "Fonda za Zajedničko Razumevanje" i "Fondacije za Umetnost Srednjeg Atlantika"  preko internacionalnih umetnika SAD u partnerstvu sa "Nacionalnom Zadužbinom za Umetnost" i "Andrew W. Mellon  Fondacijom"

www.kitka.org

www.svetlanaspajic.com

Quote from: zstefanovic on 26-06-2013, 18:36:09
Јесте кроспостовање, али за све жељне да чују саундтрак из средњег дела Веригаша (Светлана Спајић):

Ко је пропустио концерт у недељу у ДОБ-у (сала "Американа"), има прилике да чује вечерас у 19 ч. америчку групу "Китка" и Светлану Спајић (Сала СО Нови Београд). Има неки скуп Крајишника па  их ове етнозвезде посећују.

Више о:

KITKA & SVETLANA SPAJIĆ

Kitka je američki vokalni ansambl inspirisan tradicionalnim vokalnim tehnikama Istočne Evrope. Kitka teži da proširi granice folk muzike kao žive savremene umetničke forme. Ovaj projekat nastao je u saradnji sa Svetlanom Spajić koja je jedna je naših najboljih izvođača tradicionalne srpske i balkanske pesme.

...a i zavičajka nam je....

Quote from: ginger toxiqo 2 gafotas on 26-06-2013, 18:52:11...a i zavičajka nam je....

Да! А уочи лепог Видовог данка приредила ми је стравичну завичајску ствар: водила Америчанке и мене на Цер. И тако су гошће у Текеришу седеле са старинама и певале наше жетелачке песме. И плакале.

Но, ајмо на музику.

Мекани увод: Китка пева Источну Европу.
Kitka: Yerusholayim Slavnyi Gorod, Hubava Milka

Тврди наставак: Саинко (мегазвезда, туванско двогласно певање) и Цока у Београду 2011. Веригашење, кад год се сретну Монголи и Срби...
Sainkho Namchylak and Svetlana Spajic

Мехо о новом Цокином албуму "Сив соколе" http://www.jazzin.rs/pjevacka-druzina-svetlane-spajic-siv-sokole-multimedia-music/

Да се скромно вратимо и на тему:

1. И друга тура ВРоН отишла. Доштампавање ће можда бити у августу.

2. Ивана озваничила свој став http://ivanamilakovic.blogspot.com/2013/07/procitano-u-junu-2013.html

3. Нечијом болећивошћу Веригаши се обрели у гласању Невидљивог: "Rezultati 3. Izbora za najbolji SF/H/F roman svih vremena" http://www.sfpogled.net/Arhiva/WWW%20SFpogled/2013/VESTI/3%20Izbor%20SF_H_F.html (нек се јави тај гласач на ПП, има пиће)

Ко је читао, зна да су Јарни једва дали да види винчанске фигуре 1993. у Музеју града. (а и то су биле лажне)

Тачно 20 година касније, епилог сакривености:

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:439183-Otkrica-iz-Vince-uskoro-u-javnosti

Пар акцената из текста:

Quote- Nažalost, ni studenti ni javnost od Drugog svetskog rata nisu u mogućnosti da vide Vasićeve nalaze i pisanu zaostavštinu - kaže arheolog dr Dubravka Nikolić, koja brine o Vasićevoj zbirci. - Zaista je bizarno da je država ulagala desetine hiljada evra u klimatizovanu kutiju za jednu mumiju, a da svoju Vinču nije prezentovala ni srpskoj, a kamoli stranoj javnosti. Nemamo čak ni suvenir sa Vinče za turiste.

Arheolozi podećaju da već dugo nije moguće videti nijedan eksponat s lokaliteta Belo brdo i drugih nalazišta koja je istraživao profesor Vasić. Ni njegova legendarna knjiga o Vinči, napisana još tridesetih godina 20. veka, ni brojna druga dela nikada nisu doštampavani.

- Institucije koje čuvaju zaostavštinu mog pradede Miloja su ili zatvorene ili nemaju izložbeni prostor

- konstatuje arheolog dr Milica Tapavički Ilić, praunuka profesora Vasića. - Muzej na lokalitetu je zatvoren jer prokišnjava, Narodni muzej ne radi duže od decenije, Muzej grada Beograda nema zgradu, a Arheološka zbirka nema prostor.

Sagovornica "Novosti" smatra da bi se od profesora Vasića moglo učiti i o patriotizmu i brizi za zaštitu kulturne baštine.

Kada pišeš roman, onda piši roman, a kada hoćeš da se baviš arheologijom i futuristikom i spekulistikom, onda radi to; ne poturaj nam u literaturu stvari kojima tamo nije mesto.
Potpuno je nebitno da li se nešto što si ti opisao dogodilo ili će se dogoditi, ako je knjiga slaba na literarnom nivou, sve pada u vodu...

Danas si nešto ljut... 

Quote from: varvarin on 09-07-2013, 12:32:26
Danas si nešto ljut... 

Разуми га, не би ни нам било лако да смо закуцани на приморју у Црњој и Горој, у оном лудилу.

Quote from: Boban on 09-07-2013, 12:14:22
Kada pišeš roman, onda piši roman, a kada hoćeš da se baviš arheologijom i futuristikom i spekulistikom, onda radi to; ne poturaj nam u literaturu stvari kojima tamo nije mesto.

Ајде, признај да је добра фора: да читалац за измишљене елементе мисли да су истина, а за стварне да сам их измислио. Књига -  детективска загонетка, да се забављаш месецима утврђујући право стање. Образовање кроз забаву, да се тако скромно изразим...

Quote from: Boban on 09-07-2013, 12:14:22Potpuno je nebitno da li se nešto što si ti opisao dogodilo ili će se dogoditi,

Па како небитно? Ко вам је био пророк-нарикач пре Шкеровића? Локација и постојање јадарита, виђена скоро у метар... Да је динарски тип у ствари и генотипски, а не само фенотипски... Винча - цивилизација, а не култура.... Садржај неископане громиле... Итд.

Quote from: Boban on 09-07-2013, 12:14:22
ako je knjiga slaba na literarnom nivou, sve pada u vodu...

Е, ту ти ја нисам објективан. Али ћу да проследим ову инсинуацију мом издавачу, уреднику, жирију конкурса Знака Сагите, Фестивалу југословенског кратког и документарног филма, као и комисији за јубилеј града Београда. Нек они виде шта објављују и награђују, нану ли им њихову корумпирану и србозавереничку...

А мени су и чекови довољни и да ме даме читају. 

Pročitala sam ''Vreme buke i besa'' i mogu da kažem da mi ZStefanović ništa ne duguje, naprotiv. Ovakvu priču bih u svako doba čitala, drage volje, bez da mi se ikako plati - na ovom ili bilo kom svetu.
Videćemo kako će biti za druge dve.
Saplitala sam se, istina, na početku, nije mi se dopao stil (možda zato što je, kako sam kasnije pročitala, reč o adaptiranom scenariju), ali me od momenta kad Nadežda krišom uzima lopticu dobra priča jednostavno povukla. Sad zameram autoru što nije duža i, ako smem tako da kažem, više razrađena.
Likovi su veoma živi, svi odreda, a to otvara bezbroj mogućnosti. Ženska privlačnost je savršeno predstavljena, bez klišea i trunke neukusa. To je retko i postignuto je uprkos (za mene) ne tako privlačnom pripovedanju. Čestitam.
Biću drska za još jednu zamerku, izrazito lične prirode. Dva vremenska toka prepliću se dinamično i skladno. Lako ih je pratiti i tu nema ama baš nikakvog problema. Problem je u napadnom nabacivanju fraza i simbola koji se vezuju za određeno vreme. Za 1980. godinu tu su : drugovi i drugarice (dobro, može), ali i ''Zastava 101'', kostim krojen po ''Burdi'', kom odgovara ''Kluzov'' sako + italijanske cipele. Mnogo je sve to. Uz 1993. godinu neizbežni su dileri deviza, a i pejdžeri zvrckaju kao da im je stavljeno u dužnost da nas sete kako tad nije bilo mobilnih telefona. Ovo su, naravno, samo moji utisci. Verovatno se samo meni čini da je pisac nekako nesiguran u pogledu opšteprihvaćene stvarnosti, pa poziva u pomoć dilere, valjda kao deo te stvarnosti koji je moralo dodijati i najodsutnijim duhovima 1993.
Kraj mi je odličan. U ''Ishodu'' ne bih promenila ni reč.

Quote from: kimura on 25-07-2013, 23:58:03
Pročitala sam ''Vreme buke i besa'' i mogu da kažem...

Уф. Ово је пријало, толико да сам помислио да је реч о скривеној камери. 

Quote from: kimura on 25-07-2013, 23:58:03Videćemo kako će biti za druge dve.

Волели би неки и то да чују -- не било заповеђено, ни под морање.

Иначе, све критике прихватам како јесу, осим једне. Наиме...

Quote from: kimura on 25-07-2013, 23:58:03Biću drska za još jednu zamerku, izrazito lične prirode. (...) Za 1980. godinu (...) kostim krojen po ''Burdi'', kom odgovara ''Kluzov'' sako + italijanske cipele. Mnogo je sve to.

Како да прође без "Бурде" и "Клуза"?! Нисам издржао, ако сам и крив.

Quote from: kimura on 25-07-2013, 23:58:03
U ''Ishodu'' ne bih promenila ni reč.

Ни ја.

Али... Тај крај је оригинално (1995) био споран и политички некоректан, те су од 1996, па надаље објављиване само (ауто)цензурисане верзије. Што је можда и боље.

Невероватно је да сам заборавио да се и ученик Старца са планине осврнуо на ВРоН:

Слободан Шкеровић
Бермудски троугао
(Уводна реч на промоцији Бермудског троугла у Кући Ђуре Јакшића, 21. септембра 2012.)

QuoteУ свом етапном роману Веригаши, који се састоји од три приче, Зоран Стефановић, отвара перспективу своје генерације, несрећне јер је одрастала у време тоталног хаоса, инфлације, изненадне беде и ратова, изазваних и ничим изазваних, у време када је дрога, уз шунд и политички куплерај, постала главни извор забаве и замене за дух. Стефановић у својој књизи тражи решење и лек против данашњег ужаса, у паралелном животу етничког бића које на Балкану и у Подунављу, траје од незапамћених времена култура као што су биле она Лепенског вира и Винче – преисторијског мегалополиса који је постојао на територији данашњег Београда. Утицај овог подсвесног мора информације, као колективног сећања, на јунаке његове књиге је толико јак да у стварности производи напрслине кроз које незадрживо продире и – због недостатка одговарајућег система тумачења који би био способан да интегрише те заборављене елементе културе – ствара болесну ситуацију која од нас захтева радикалну промену у ставу према животу и друштву.

http://www.rastko.rs/rastko/delo/14661

Quote from: Boban on 09-07-2013, 12:14:22
Potpuno je nebitno da li se nešto što si ti opisao dogodilo ili će se dogoditi, ako je knjiga slaba na literarnom nivou, sve pada u vodu...

Sreća te ''Verigaši'' nisu slabi. Sada, pošto sam pročitala knjigu, reći ću da su jači, mnogo jači nego što sam mogla da pretpostavim na osnovu prve, uvodne priče. Inače, mislim da ''Vreme buke i besa'' treba ostaviti na početku. Redosled priča (koje itekako jesu celina) ne bih menjala.

''Drina''mi se mnogo dopala. Sadrži sjajne slike, uzbudljive same po sebi, a i dobro uklopljene, tako da ova ''staromodna i neambiciozna pripovest'' uopšte ne deluje ravno niti ''mirnije'' od prve i treće priče.
Azra i stari Kasim su mi upečatljivi toliko da sam na tom planu očekivala možda nešto više od napisanog, ali dobro. Može i ovako.  Posle njih i sam Veliki rat, ako ne računamo scenu u snegu, dođe nekako bledunjavo. Rudolfov nestanak mi nije zasmetao (uzgred da kažem da me nisu previše mučila ni pitanja vezana za Kristinino ubistvo). Takvim bićima priliči da se izgube preko okeana. I možda pojave još koji put, u nekoj novoj priči.
Ipak, najviše me dojmilo to što su prozorljivi mladi ljudi ili deca. Time se naglašava se težina dara koji su nasledili i vešto brani jedan pogled na svet sa kojim se nimalo ne slažem.

''Uska staza'' bi mi, verovatno, delovala krajnje čudno i autistično da sam je čitala nezavisno od prve dve priče. Ovako dođe kao zgodan kraj. A samo pisanje mi je ovde bolje (htedoh reći : više po mom ukusu) 

Uopšte uzev, podsticajna knjiga. Goni na razmišljanje, zamišljanje, premišljanje. To cenim i volim, pa ću lako oprostiti piscu ako me nije sve vreme vodio za ručicu ili ako nije imao spreman odgovor na svako moje pitanje.

Било задовољство читати. Да не кварим одговором по тачкама, само ћу на главно да се осврнем:

Quote from: kimura on 30-07-2013, 01:24:19Uopšte uzev, podsticajna knjiga. Goni na razmišljanje, zamišljanje, premišljanje. To cenim i volim, pa ću lako oprostiti piscu ako me nije sve vreme vodio za ručicu ili ako nije imao spreman odgovor na svako moje pitanje.

Ако је дошло до премишљања, онда су амбиције књиге испуњене. Што се тиче вођења читаоца за ручицу и одговарања, ствар је оваква: перципирање и освешћивање и јесу тема/тежња у ВРоН. Ерго, сваки читалац, баш као Јарна и Богдан, сам ово мора да прође, освести своју позицију, нађе своје одговоре (не нужно у овој књизи, мада није ни то крупнији грех  ).

Црногорац је, иначе, добро запазио, свака му ја ка Његошева: ,,Утицај овог подсвесног мора информације, као колективног сећања, на јунаке његове књиге је толико јак да у стварности производи напрслине кроз које незадрживо продире и – због недостатка одговарајућег система тумачења који би био способан да интегрише те заборављене елементе културе – ствара болесну ситуацију која од нас захтева радикалну промену у ставу према животу и друштву." (моје наглашавање)

То је што се тиче великих одговора. А секундарне одговоре ћу радо дати заинтересованима.

Е, да: "jedan pogled na svet sa kojim se nimalo ne slažem". Који је то поглед на свет у ВРоН?

Ајмо мало музике за промену. Делић из богатог саундтрека пристижућих Веригаша 2:

Расплет:

Rain Experience - Nagual

Завршница (бисер, ужаси синхроницитета, тек ове седмице запазих да су све локације у споту изгледа идентичне са локацијама ВРоН 1 ):

Rain Experience - Anima

Quote from: zstefanovic on 02-08-2013, 04:04:26
Е, да: "jedan pogled na svet sa kojim se nimalo ne slažem". Који је то поглед на свет у ВРоН?

Fatalistički. 
Šalim se malo, odgovor uopšte nije tako jednostavan. Ipak, pokušaću da ga spakujem u nekoliko brzih reči, pa kako ispadne.
Devedesetih smo svi (čak i oni koji su bili stvarno mladi kao ja tada) na bezbroj načina varirali pitanje : čime smo mi sve ovo zaslužili? Pre svega, čime smo zaslužili onliku pažnju? Da li je zlatno ovo parče zemlje pod našim nogama, imamo li, može biti, blago nekakvo za koje i ne znamo? Da nismo nešto važno zakopali i zaboravili? Ljudsko sećanje je kratko, baš kao i naša pamet ili naš vek. A velike tajne ni pod zemljom nemaju mira, nego nas, sa svim potisnutim sećanjima, spopadaju kad im se niko ne nada.
Na ovu temu se može svašta napisati, i ozbiljno i neozbiljno. ''Verigaši'' su tu samrtno ozbiljni.
Čuvari tajne su deca ili savim mlade osobe, gotovo deca. Oni su istovremeno i čuvari i zarobljenici, a u pitanju je potpuno, veoma okrutno robovanje iz kog nema izlaza - čak ni u smrt.
Za mene je pitanje slobode jedno od najznačajnijih, a mislim da ni ovo malo slobode što čovek može imati nije moguće bez poznavanja sebe i izvesne sposobnosti da se nad sobom gospodari.  Koji od mladih Verigaša to može? Ako je upoznavanje i gospodarenje teško i najobičnijem smrtniku, kako li je tek njima? Lično je kod njih u zapećku, sve je kolektivni plan.
Imaju, doduše, tuđa sećanja i iskustva, ali im to koristi koliko i Damjanu i njegovoj drugarici pri prvom seksualnom odnosu.
Baš se pitam  da li je sve to namerno tako postavljeno?
Lično verujem, nadam se da je tako ili, najbolje, želim da svako može, samo ako tako hoće, da odbaci sve darove i pođe putevima koji mu nisu zacrtani.   

Quote from: kimura on 03-08-2013, 03:01:58

Quote from: zstefanovic on 02-08-2013, 04:04:26
Е, да: "jedan pogled na svet sa kojim se nimalo ne slažem". Који је то поглед на свет у ВРоН?

Fatalistički. 

То је питање за милион долара.

Велике теме отварате, људи... Просто да човек зажали што не пишете веће јавне приказе, у овој пустињи душа, где нема довољно приказивача свега што се објави унутар наше фантастике.

Питање предодређености и усуда у Веригашима

Елем... Да се вратимо питању: да ли нам је ово суђено? Овај, хммм - јесте. Рат је наслеђен. Али не на онај начин како се из првих слојева књиге можда могло разумети. Спасење је лична, а не колективна ствар, и ту нам нико други није крив што смо инертни да се мењамо миц по миц.

Да ли је свет Веригаша фаталистички?

Мало је глупо да ја одговарам у име мојих ликова, јер су своји људи  , али мислим да у једном дубљем слоју није... Напротив. Иза слојева које си ти проницљиво видела (очигледно, ни сам нисам био свестан шта сам о деци писао!), стоје и неке друге чињенице, неки други модели понашања.

Рецимо, за разлику од људи-веригаша, здухаћ Кузма, као сила природе која је одлучила да постане човек, нема никакве хамлетовске дилеме. Он је отишао тамо где је наумио, гоњен најдубљим и увек искреним мотивима. И врло је намерно стављено да Кузма у роману повремено узима мој лажни идентитет, јер је то био начин да кроз сав онај мрак и манипулацију приче дискретно сугеришем модел живота у који је моја маленкост увек веровала и у стварности делатно спроводила (колико се могло, ако се урачуна фактор урођене глупости људског рода).

И реакције људи-веригаша нису исте у роману, већ извиру из њиховог карактера и темперамента. Надежда иде за нагоном, не-мистички, на неки начин здраво... Јарна је јаровита и кујица, ићи ће намерно за тим да их преигра све (тема наставка који намеравам крајем године или следеће да радим). Дамњан и Азра су просто били премлади и борили су се колико су могли у оним ужасима...

Богдан Селимовић (директно моделован према неким професорима са Филозофског факултета) је ту најспорнији и најкривљи, јер се до средњих година упорно држао интелектуалне куле од слоноваче, чисте лажи и конструкта, глумио јунца-младића, комплетно игноришући стварност. Коју је цену платио за то остаје за расправу, јер оно склапање очију може да се тумачи двоструко. У сваком случају, "стари он" је на неки начин умро.

Могу ли се окови веригашке/неверигашке неслободе расковати? Могу. Морају. Али то је унутрашње ропство, не социјално, и слободна воља је ту кључни космички фактор. И глуп је онај ко се не ослободи и сам је себи крив. Али то је ствар искључиво појединца, и не треба нам нико други да то урадимо. Ми бирамо шта ћемо бити.

Али је, како се у роману види, важна и секвенца, алгоритам, редослед енергетске оптимизације бића. А тај редослед може да буде само: љубав --> дејство --> знање --> лична слобода. Сваки други редослед је у роману довео до трагедије.

Наслеђе понекад може помоћи некима да дођу до те секвенце, али постоје и наслеђа која нису добра. То можемо знати само урањајући у њих. Срећом да лично ослобађење не захтева увек наслеђе, нити спољне елементе. Довољна је она Шкеровићева рекалибрација свести и опажања и ту се сто одсто слажем с дотичним, како се по књизи види.

Сажетак мудролија

"Ал' наслеђу стати ногом за врат то је људска дужност најсветија". То се може урадити само ако се наслеђе испита: лично, породично, етничко, верско, човечанско, генетско итд.

Знање ће нас једино ослободити, мада без чиста срца и акције до тога нећемо стићи.

(Нешто сам у гужви ових дана, па се попут Канађанина извињавам за одлагање одговора. Ваљда се неће поновити. Шта сам дужан за ову сеансу?  )

Quote from: kimura on 25-07-2013, 23:58:03
mogu da kažem da mi ZStefanović ništa ne duguje, naprotiv.

Drago mi je što će biti nastavka.

Quote from: kimura on 08-08-2013, 00:10:49

Quote from: kimura on 25-07-2013, 23:58:03
mogu da kažem da mi ZStefanović ništa ne duguje, naprotiv.

Drago mi je što će biti nastavka.

Благодарим. Стараћемо се да буде достојно почетка, али уједначије, како је народна воља листом тражила.

Сад читам и ово горе што сам данас написао, муљаво и редудантно, и питам се да ли сам јасно одговорио на питање о усуду у ВРоН. Хтео сам да кажем да је скоро све лепршавије, простије и другачије него што нама изгледа, али да из тромости много мрачимо и премишљамо.

Је ли се та антифаталистичка поента видела из горе датог?

Jeste.
Priznajem da se nijedan od likova bez borbe ne predaje. Neki naoko imaju jači potencijal : na Jarnu se, recimo, jasno ukazuje kao na pritajenu silu koja bi, ako poželi, mogla razoriti (ili stvoriti) svet. Videćemo da li je tako. Nadežda mi je zagonetnija, možda baš zbog tog zdravlja... Jednostavno uvek deluje najčudnije. Bogdanovo sklapanje očiju sam idealistički protumačila kao dragovljno odricanje od onoga što je bio radi drugog, boljeg.
Sad, nisam sigurna da je za lično oslobađanje dovoljna rekalibracija svesti, čak sumnjam da pri pravom, suštinskom oslobađanju svest ima značajniju ulogu. Može da bude dobra u ulozi tamničara, ali kod oslobađanja bih se pre kladila na jarost.
Htedoh reći da je rekalibracija svesti uslov koji je nužan, ali ne i dovoljan.
(Škerovićeve knjige nisam čitala, ali mi deluju privlačno, pogotovo ''Tamna strana sile''. Da vidim do kakvog je kraja doveo svet.)
Što se ''Verigaša'' tiče, može biti da nisu zamišljeni kao priča o usudu, ali neki delovi, naročito u ''Drini'', imju upravo takvu atmosferu. To je lepo i umetnički uverljivo, ali nimalo slobodarski.

Ово о свести је клиска тема, мораћу да размислим.

Quote from: kimura on 08-08-2013, 02:19:31
Što se ''Verigaša'' tiče, može biti da nisu zamišljeni kao priča o usudu, ali neki delovi, naročito u ''Drini'', imju upravo takvu atmosferu. To je lepo i umetnički uverljivo, ali nimalo slobodarski.

Што се "Дрине" тиче, уф... Могао бих се накнадно и делимично сложити.

Али то и није било под мојом контролом, нигде "добро скројеног комада". Прича је брзо писана, у року од само неколико дана, не само да би се стигло на конкурс (на којем се ваљда није прославила, Бобан ће знати), већ да не би побегла. Требало је похватати слике које су манијачки долазиле, а ја -- отворено говорећи -- заиста нисам знао где ће и како јунаци завршити. Нарочито од тренутка када је Дамњан прогледао кроз Азрине очи (дигресија: те цуре ми је било најжалије, када су почели да је увијају и ја схватио да јој нема спаса).

И тако је добијено нешто потпуно супротно од очекиваног и годинама жељеног. (Али добро је бар да делује како си рекла, јер онај ко пише то не може да зна.)

Све у свему, вероватно је она позиција из првог лица (а те тачке гледишта, кад размислим, има само на два места у књизи: здухаћ и почетак/крај Стаза, што је у ствари Радул), намерно и систематски отупела мој поглед на судбине у ПДсИуО док сам писао...

Али другачије вероватно и не бих смогао снаге да напишем.

Занимљиво...