ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Tamo sam i mogao nešto da nadrljam, ali, na poslednjem pitanju sam ostao paf.

Ova dva pitanja na kraju su idiotska.

Ja sam počeo da koristim latinicu kad sam počeo u školi sa stranim jezicima. Mrzelo me da upotrebljavam oba pisma.

Uvek sam ih brko. Uglavnom pišem latinicu kad štampam slova. Na kompjuteru koristim ćirilicu, ali po forumima latinicu.

O ruskim spontanim reakcijama na meteore:

http://www.languagehat.com/archives/004913.php

Quote from: Father Jape on 19-02-2013, 12:14:29
O ruskim spontanim reakcijama na meteore:

http://www.languagehat.com/archives/004913.php

Quote
the staggering breadth and flexibility of mat

<3 Meni je najbolje što uopšte postoji termin za "psovački jezik"...i to što je maternji.

Quote from: Alexdelarge on 27-01-2013, 20:38:40
a zbog čega je gospodar prstenova, a ne gospodar prstenja?

u LINGVISTIČKIM OGLEDIMA milke ivić pronašao sam sledeće:

događa se ( retko, doduše) da imenica svoju leksičku polisemiju razrešava u množini na taj način što u jednom od svojih leksičkih značenja ima singularski tip oblika za množinu, a u drugom pluralski: prsten / PRSTENJE (=vrsta nakita za prste) nasuprot prsten / PRSTENOVI  (= svaki predmet koji je po obliku nalik na pomenutu  vrstu nakita), list / LIŠĆE (=nešto što pripada biljkama) nasuprot list / LISTOVI (= nešto što je sačinjeno od hartije) i sl.

To meni pije vodu. Ali, šta biva sa zvukovima i zvucima, vukovima i vucima?

to su, valjda, dubletni oblici.

Languagehat opet o prevodu ruskih klasika, ovog puta Gogolj:

http://www.languagehat.com/archives/004938.php#more

  Tako je, tako je!!!

Tolstojevski govori!
http://www.languagehat.com/archives/004944.php

(naravno, vrlo lošeg kvaliteta snimak, ali svejedno, čoveče)

 

Ima toga još.


Nego, evo malo istorijskih fakata. Ako lažu mene, lažem i ja vas.

Tolstoj i Edison

http://news-bar.hr/news/lingvisti-slozni-hrvati-i-srbi-govore-istim-jezikom-makedonskim/

Ivan Klajn o srBstvu: "Ne mogu prave Srbende da slede tog izroda Vuka Karadžića"

,,Primetio sam", piše čitalac Dušan Bojić Ivanu Klajnu, ,,da neki pokreti ili udruženja pišu srBski, a ne srpski. Koliko znam, oblik srBski je korišćen u hrvatskom novogovoru u vreme NDH. U čemu je stvar? Po meni, pravilno je samo srpski."

Za analizu motivacije jednih i drugih ekstremista trebalo bi previše prostora, ali je jasno da ni jednima ni drugima deviza nije ,,Piši kao što govoriš" nego ,,Piši kao što se nekad pisalo", piše Ivan Klajn u svojoj kolumni u NIN-u.

Otuda im glavni krivac mora biti Vuk Karadžić. Ne mogu prave Srbende da slede tog izroda koji je živeo u Beču, oženio se Švabicom, sarađivao sa Slovencem, zaradio žestoke osude srpskih arhimandrita i mitropolita.

Ne mogu hrvatski domoljubi da mu oproste što je napisao članak ,,Srbi svi i svuda", što im je u Zagreb poslao Srbina Daničića da pokrene Rečnik JAZU (današnje HAZU), a pogotovu što je za svoja učenja pridobio hrvatske jezikoslovce, pa su sve do Prvog svetskog rata, neki i kasnije, bili ubeđeni vukovci.

Šalu na stranu, u naše vreme mnogi razumni kritičari (one nerazumne zasad ostavimo po strani) ističu da je Vuk pogrešio u verovanju da se rečnik i gramatika moderne civilizacije mogu zasnivati isključivo na narodnom govoru, prekidajući vezu s dotadašnjim književnim nasleđem.

Ne možemo mu, međutim, zameriti što je ruskoslovensku ćirilicu zamenio mnogo doslednijim i jednostavnijim pismom. Ko u to ne veruje, ko ne priznaje pravila o jednačenju po zvučnosti i o gubljenju suglasnika, neka proba da i u Srbiji uvede endehazijski ,,korjenopis" (za koji se i danas u Hrvatskoj mnogi zalažu), pa ćemo pisati ,,družtvo", ,,grizti", ,,sladko", ,,podpuno", ,,petdeset", ,,šestdeset", ,,gostba", ,,mastnoća", ,,bezzvučan" i tome slično.

http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/374051/Ivan-Klajn-o-srBstvu-Ne-mogu-prave-Srbende-da-slede-tog-izroda-Vuka-Karadzica

210 - Whistles in the Mist: Whistled Speech in Oaxaca on Vimeo

QuoteThe Chinantecan people of mountainous northern Oaxaca, Mexico, speak by whistling as well as by talking. We visit their isolated community and see for ourselves how they use whistled speech to supplement—and sometimes replace—spoken speech.

A je l' ja dolazim u tebi u kuću da te nerviram? : P

само је питање времена када ће оно из леве колоне прећи у десну

Jedan poljski lingvista je nedavno pokrenuo novi blog. Prva tema, da li su svi jezici potekli od jednoga:

QuoteWhether the total number of humans was closer to 30,000 or to 300,000 is open to debate, but in any case they were far too many of them to constitute one speech community, especially if the Out-of-Africa migrants were already a separate sub-population somewhere in the Near East, the Arabian Peninsula, and possibly elsewhere in Eurasia and/or Australia (depending on the exact date of the bottleneck). It's hard to imagine that the same language was spoken in Paleolithic Sub-Saharan Africa and South Asia, no matter how strongly the latter was affected by a demographic crash. No single language, then; at any rate not in anatomically modern humans. We have always been multilingual.

http://langevo.blogspot.com/

Ništa od Nostratic-a? Meni je on savršeno logičan. Multilingvalnost će biti OK tek ako se dokaže više nezavisno nastalih ljudskih rasa. U svim ostalim slučajevima migracija nosi i jezik.

http://www.teskalingvistika.com/karta-hrvatskih-naziva-za-seflja-paljak-kaciol-grabljaca-kutlaca-zaimaca/

http://www.teskalingvistika.com/karta-naziva-za-krastavac-u-europi/

 

Saturnico reaguj! 

https://www.facebook.com/groups/119958714712058/ (Svakog dana po jedno pravilo iz oblasti jezičke kulture)




https://www.facebook.com/groups/119958714712058/permalink/534786183229307/

QuoteЗашто је човек жуте косе плав?


Зато што је српски придев плав стара прасловенска и индоевропска реч која је првобитно означавала сасвим бледу, неизразиту нијансу боје – од беличастожуте до беличастоплавичасте или сивкасте ( ,,Видите њиве како су плаве пред жетву" - Зографско јеванђеље; у XIX веку је у Лици забележено: ,,Жутило може бити по сили боје плаво, пуно плаво, мрко", а у Малом Извору у Црној Реци израз плав се употребљава ,,за ознаку да је боја отворена": постоји ,,жута загасна и жута плава", каже аутор речника овога краја).
Док је придев плав означавао бледу нијансу неке боје, за означавање плаве боје у данашњем значењу, у најстарије словенско време постојале су речи сињи и модар. У неким словенским језицима нестала је једна од њих, у другима друга, а у стандардном српском језику сачуване су обе, али махом у суженој, специфичној употреби (у српским дијалектима стање може бити и сасвим другачије). Придев сињи се као ознака за тамноплаву боју почео метафоризовано употребљавати за тамне појаве у животу – злослутне, злосрећне, злокобне (,,сиња кукавица" је ојађена, несрећна особа), а придев модар спецификовао се за боју убоја, промрзлине, болесничког или самртног бледила (отуда модрица или модреница, народни израз за модру боју коже и усана због болести).
На упражњено место за означавање плаве боје дошао је облик плав (најстарије потврде за то имамо од XV века). Додуше, то што се од тада и за плаву хаљину и за светлу (тј. жуту) косу говори да су плави, противи се логици. Али, језичка логика може имати своје посебне законе. Како је говорио Фердинанд де Сосир – у језику није толико важно оно што се изговара колико оно што се под тим подразумева.

https://www.facebook.com/groups/119958714712058/permalink/536980783009847/

QuoteБеч, Пећ и Пешта


Питање зашто Срби Беч зову Бечом добило је последњих година другачије тумачење од оног негдашњег да смо тај назив примили од Мађара, који су главни град данашње Аустрије именовали својом речју (куманског порекла) – bécs. Савремени истраживачи виде словенске корене у том имену. Додуше, у једноме се старија и новија сазнања слажу: у старомађарском језику постојала је реч беч (bécs) са значењем ,,пећ за креч", која је у говору молдавских Мађара добила значење ,,вински подрум" (јер су рупе од напуштених кречана коришћене за подруме). Оно у чему се старија и новија тумачења разликују јесте порекло речи по којој се град зове. Данашњи истраживачи (међу њима и аутори Етимолошког речника српског језика) сматрају да је извор ове речи у староруској лексеми печь ,,пећ", а промену п у б тумаче посредовањем неког турског језика који није знао за почетно п. Овакво тумачење наводи на закључак да је Беч исто што и Пећ, тј. исто што и Пешта – пешт је стара словенска реч за пећину, односно пећ (значење које је реч касније добила, јер су пећине накадашњим људима могле служити као пећи). На овај начин Беч се придружује обиљу словенске топонимије на тлу наших северних суседа: Грацу, Лајбницу, Руденеку (у Аустрији), Будиму, Пешти, Печују, Естергому, Солноку, Чонграду (у Мађарској) и многим другим градовима који носе словенска имена и траг су словенског бивствовања на овим просторима. Њихов првобитни лик понекад је толико промењен да је често, поготово неупућенима, тешко проникнути у њихово значење и порекло. Није лако у Лајбницу видети ,,град липа", тј. Липницу, у Грацу препознати ,,мали град" – Градац, а у Чонграду ,,чрн град" тј. црни град, пандан ,,белом граду" – Београду (Милка Ивић у белом граду не види град беле боје већ има другачије тумачење, али то је друга тема).

Ima toga još tamo...

Prosto poželiš da imaš fejsbuk nalog

http://www.telegraph.co.uk/technology/10072420/Creator-of-the-GIF-says-it-is-pronounced-Jif.html   

Germany's longest word - Rindfleischetikettierungsüberwachungsaufgabenübertragungsgesetz- a 63-letter long title of a law regulating the testing of beef, has officially ceased to exist.

The word - which refers to the "law for the delegation of monitoring beef labelling", has been repealed by a regional parliament after the EU lifted a recommendation to carry out BSE tests on healthy cattle.

German is famous for its compound nouns, which frequently become so cumbersome they have to be reduced to abbreviations. The beef labelling law, introduced in 1999 to protect consumers from BSE, was commonly transcribed as the "RkReÜAÜG", but even everyday words are shortened to initials so Lastkraftwagen - lorry - becomes Lkw.

Professor Anatol Stefanowitsch, a linguistics expert at the Free University of Berlin, told the German news agency dpa that the beef labelling law was the longest "authentic" word in the German language.

The law was considered a legitimate word by linguists because it appears in official texts, but it never actually appeared in the dictionaries, because compilers of the standard German dictionary Duden judge words for inclusion based on their frequency of use.

The longest word with a dictionary entry, according to Duden is at 36 letters, Kraftfahrzeug-Haftpflichtversicherung, motor vehicle liability insurance.

However a 39-letter word, Rechtsschutzversicherungsgesellschaften, insurance companies providing legal protection, is considered the longest German word in everyday use by the Guinness Book of World Records.

In theory, a German word can be infinitely long. Unlike in English, an extra concept can simply be added to the existing word indefinitely. Such extended words are sometimes known as Bandwurmwörter - "tapeworm words". In an essay on the Germany language, Mark Twain observed: "Some German words are so long that they have a perspective."

The Teutonic fondness for sticking nouns together has resulted in other famous tongue-twisters such as: Donaudampfschifffahrtsgesellschaftskapitän - Danube steamship company captain - which clocks in at 42 letters. It has become a parlour game to lengthen the steamship captain's name, by creating new words such as Donaudampfschifffahrtsgesellschaftskapitänswitwe, the captain's widow. And, Donaudampfschifffahrtskapitänsmütze - the captain's hat.

At 80 letters, the longest word ever composed in German is Donaudampfschifffahrtselektrizitätenhauptbetriebswerkbauunterbeamteng esellschaft, the "Association for Subordinate Officials of the Head Office Management of the Danube Steamboat Electrical Services".

The longest word in the Oxford Dictionary of English is pneumonoultramicroscopicsilicovolcanoconiosis - at 45 letters. Its definition is "an artificial long word said to mean a lung disease casued by inhaling very fine ash and sand dust.

The longest word to be found in Britain is the Welsh place name Llanfairpwllgwyngyllgogerychwyrndrobwllllantysiliogogogoch.

***

jel kod nas i dalje najduža PRESTOLONASLEDNIKOVICA?

Jesam li ja beše ikad postovao ovde ono moje "Hajde da se slažemo", koje je imalo zapravo ispravan nemački, za razliku od onog hottentoten-sranja što kruži odavno?

Vidim da i Nemci imaju svoga Stefanovića. Imaće i oni ćirilicu.

Pa valjda nije prestala da postoji reč nego propis koji ona imenuje. Braćo novinari, ne morate i logiku žrtvovati zvučnim naslovima!

I ti si našla u kojoj crkvi da se moliš...

Quote from: Father Jape on 15-03-2013, 10:09:55
Languagehat opet o prevodu ruskih klasika, ovog puta Gogolj:

http://www.languagehat.com/archives/004938.php#more

Evo još jednog posta na istu temu:
http://www.languagehat.com/archives/005042.php

Završavam Infinite Jest (još samo 45 strana! jeee!) i među raznoraznim jezičkim vratolomijama ima jedna koja me dosta aka: Volasova sklonost da tu i tamo (počesto) koristi "and but" frazu ili čak "and but so" što je... pa svaka pristojna nastavnica engleskog bi mu dala lenjirom po prstima. Ok, idiosinkrazija, namerna, blablabla, ali zašto, aman? Imaš li ti, Jape, neku ideju, ovako napamet, osim ideje koja je jelte nadohvat ruke, da mu se tako htelo? Ili ti je čak poznata upotreba i kod drugih?


PS Htela sam da proverim jednu određenu stvar o nekom liku i uzmem da guglam i naiđem na fenomenalno koherentno i ubedljivo objašnjenje zapleta cele knjige... napisao i preko neta nas obdario pokojni Aron Svarc.

Bogami nemam, mislim idejuo, ovako napamet. Ali je lepo imati te nazad. 

Lepo je i biti ovde... mislim ono... kadikad.  -.-

(treba češće da pauziram! em radim nešto pametnije em preskočim razna... zbivanja... em me se ljudi užele! Nema mane!)

http://languagelog.ldc.upenn.edu/nll/?p=5026

Das Wort "Shitstorm" hat nun einen Platz im Duden

In der Tat...

So ist das kad braća Nemci rade na svom jeziku (svejedno što mi mislimo kako je to uništavanje sopstvenog jezika... mi koji toliko reči stranog porekla imamo haha, ili radije koristimo tuđe nego naše)...

Džejp. Saće scallop da me grdi što idem po buvljaci, ali šta da se radi...


Nađoh tamo jednu staru knjigu koja predstavlja neku vrstu rečnika bez ikakvih oznaka šta je to u pitanju.


Počinje sa znacima (nisam skenirao tu stranu), a ovo su sledeće dve.




Sledi oko 180 stranica reči i slogova srpskog jezika...


Imaš li predstavu šta je u pitanju?

Pomisao nakon prvih 10 sekundi razmišljanja - Brajeva azbuka, samo taj deo nije nikad dovršen, a ni započet. Dakle neka vrsta abortiranog rečnika za slepe.
Ako mi padne nešto pametnije na pamet, ili nekom koga pitam, reći ću. 

QuoteBre je preuzeto iz turskog. U turski je preuzeto iz grčkog u kome glasi starinski bre, starije mbre, još starije mre, izvorno more, što je vokativ od moros ,,budala, moron". Danas Grci ne kažu bre, nego po seljački vre, a najobičnije re, npr. A re, ti kanis? Od grčkog starijeg oblika more dolazi naše more, a od odgovarajućeg vokativa ženskog roda mori ,,ženo budalo!" dolazi naša verzija za ženski rod mori! (jal' direkt, jal' preko turskog). Dakle, bre, more i mori su ista reč i nose u sebi neko naglašavanje u negativnom kontekstu, izvestan negativni akcenat kada se upotrebe pošto su poreklom od grčkih pejorativa, indirektno ili direktno.

Ovo je bez pokrića jer je 'neko reko na internetu' ali dopada mi se... 

zaboravih da dodam da hartija i slog ukazuju da je to stampano negde 1870-1890...

Divni Sten Keri s vremena na vreme okači grupu izvrsnih linkova o jeziku. Evo je najskorija tura:

https://stancarey.wordpress.com/2013/07/04/link-love-language-55/

http://www.historytoday.com/cm-matthews/surnames-occupation

https://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=DcNMCB-Gsn8

http://www.languagehat.com/archives/005122.php

QuoteMatthew Wilkens has a fascinating LARB review of what sounds like a fascinating book: Macroanalysis: Digital Methods and Literary History, by Matthew L. Jockers. Wilkens starts by discussing a fashionable topic, the "biases of the canon." I used to be impatient with it when I saw it primarily as a club with which people were attempting to knock great writers out of their well-deserved places of respect, but the more I read early Russian literature, the more I realize how arbitrary the canon is. There's no good reason for the oblivion into which writers like Narezhny and Veltman have fallen; they would provide much fodder for scholarship and much enjoyment for the ordinary reader. It's just the luck of the draw. But he takes it in a very interesting direction:

    But changing the canon — or even a proliferation of canons, as literary studies has fractured into a collection of increasingly well-defined subfields — takes us only so far. Readers are finite creatures, capable of making their way through only a tiny fraction of the millions of books published over the centuries. The problem, at this sort of scale, has less to do with canonical selection bias than it does with our inevitable ignorance of nearly everything that has ever been written. [...] So how can we know the outlines of literary history without reading an impossible number of books?

One answer would be "to change the way we work, to preserve large-scale claims by ending the singular identification of literary study with close reading." The important word there is "singular"; he's not saying we should give up on close reading but that we should supplement it with the kind of quantitative studies featured in the book under review. I won't try to summarize his summary of the book's strengths and weaknesses, but I agree with him that we're going to be hearing a lot more about this approach, and I'm guessing it's going to produce some exciting results. (Thanks, Paul!)

http://www.languagehat.com/archives/005144.php

O Tomasu Džefersonu:

"'Necessity,' he concluded, 'obliges us to neologize.' According to the Oxford English Dictionary, Jefferson is the first person known to have used the term neologize, in an 1813 letter" and the reaction to his innovations in the motherland:

    Once they caught wind of all the new words being coined across the Atlantic, self-appointed guardians of the King's English were rather cross. When Jefferson used the new word belittle in his 1781 book Notes on the State of Virginia, a British critic exclaimed, "It may be an elegant [word] in Virginia, and even perfectly intelligible; but for our part, all we can do is to guess at its meaning. For shame, Mr. Jefferson!" Undaunted, the third president proceeded to coin Anglophobia.

George Kennan (great-uncle of the famous US diplomat) had an extraordinary adventure helping survey routes for a proposed Russian-American telegraph line in Siberia in the late 1850s, through two Siberian winters. He finally went from the far east of Siberia to St. Petersburg, again in winter, "eleven weeks from the Okhotsk Sea by way of Yakutsk, Irkutsk, Tomsk, Tiumen, Ekaterineburg, and Nizhni Novgorod. In the eleven weeks we had changed dogs, reindeer, or horses more than two hundred and sixty times and had made a distance of 5,714 miles, nearly all of it in a single sleigh."

That introduction for a quote from his remarkable book "Tent Life in Siberia":

"I was not the only person in Irkutsk, however, whose vocabulary was peculiar and whose diction was "quaint" and "bizarre." ... we received a call from a young Russian telegraph operator who had heard of our arrival and who wished to pay his respects to us as brother telegraphers from America. I greeted him cordially in Russian; but he began, at once, to speak English, and said that he would prefer to speak that language, for the sake of practice. His pronunciation, although queer, was fairly intelligible, and I had little difficulty in understanding him; but his talk had a strange, mediaeval flavour, due, apparently, to the use of obsolete idioms and words.
"In the course of half an hour, I became satisfied that he was talking the English of the fifteenth century—the English of Shakespeare, Beaumont, and Fletcher—but how he had learned such English, in the nineteenth century and in the capital of eastern Siberia, I could not imagine. I finally asked him how he had managed to get such command of the language in a city where, so far as I knew, there was no English teacher. He replied that the Russian Government required of its telegraph operators a knowledge of Russian and French, and then added two hundred and fifty rubles a year to their salaries for every additional language that they learned. He wanted the two hundred and fifty rubles, so he began the study of English with a small English-French dictionary and an old copy of Shakespeare. He got some help in acquiring the pronunciation from educated Polish exiles, and from foreigners whom he occasionally met, but, in the main, he had learned the language alone, and by committing to memory dialogues from Shakespeare's plays.
"I described to him my recent experience with Russian, and told him that his method was, unquestionably, better than mine. He had learned English from the greatest master of the language that ever lived; while I had picked up my Russian from Cossack dog-drivers and illiterate Kamchadals. He could talk to young women in the eloquent and impassioned words of Romeo, while my language was fit for backwoodsmen only."

Nova srpska reč za digitalizaciju: Ubrojčavanje?

Na nedavno završenom konkursu Kulturnog centra Novog Sada i JKP "Informatika" za novu reč za pojmove digitalizacija i digitalno, pobedila je reč ubrojčavanje.

Najzanimljiviji predlog nove reči, predložio je Jovan Čekić, elektrotehničar iz Novog Sada, navodi u saopštenju KCNS. Konkurs za nove reči pokrenut je povodom Evropskog dana jezika koji je obeležen ranije u septembru.

Novi pojam će u prvobitno biti korišćen u zagradi nakon postojećeg digitalizacija (ubrojčavanje), digitalizovano (ubrojčano), digitalno (brojčano), digitalizovati (ubrojčavati ili ubrojčati, u zavisnosti od glagolskog vida).

"Nakon toga, težićemo ravnopravnoj upotrebi dva pojma. Nažalost, nije se pojavio zadovoljavajući predlog za naziv platforme tako da će ime projekta biti "Digitalna baština Novog Sada" odnosno "Brojčana baština Novog Sada". Prepustićemo vremenu da pokaže da li će novi pojam biti prihvaćen u upotrebi, ali stvaranje reči nećemo

prepustiti drugima, jer i naš jezik treba da se razvija, i to je naša odgovornost", navodi KCNS dodajući da u tom smislu ne postoje mali i veliki jezici.

U saopštenju se kaže i da je stručna javnost imala podeljene reakcije na ovu inicijativu, prenosi sajt 021.rs. Neki su izrazili zabrinutost zbog izumiranja tvorbe reči i podržali naše pionirske napore da je oživimo. Drugi, sasvim suprotno, smatraju da izumiranje nije problem, ali ovakvo oživljavanje jeste.

"Kulturni centar će nastaviti da pokreće slične projekte i raspravu u stručnoj javnosti, sa ciljem usklađivanja sa svetskim standardima u tvorbi reči, naročito u oblasti informacionih tehnologija. Svim predlagačima se zahvaljujemo na učešću i trudu, a javnost pozivamo da novim rečima prilazi bez predrasuda, imajući u vidu da su i računar i železnica i pismo nekada bile nove reči", kažu u KCNS.

http://www.mondo.rs/a625654/Mob-IT/Vesti/Nova-srpska-rec-za-digitalizaciju-Ubrojcavanje.html