ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Jake, Vinaver je pošteno napisao da je "prepričao s engleskog". Nije rekao da je "preveo sa engleskog".

Nisam ja ni rekao da nije... ali kada se tako nešto izdaje kao prevod, kao "naša verzija" knjige... meni se to ne sviđa. Doduše, ja sad lupam gluposti jer nisam čitao i ovo i original, samo sam hteo reći da ne treba ni preterivati sa slobodom.

Kod knjiga za decu - ja sad lupam, jer jevtre nema kad je najpotrebnije - meni je ovako nešto sasvim prihvatljivo.
Naravno, ako pošteno priznaš, kao što to Vinaver radi...

Kako bi se prevelo ovo "Vintage Details", u pitanju su detalji nameštaja. Kao nameštaj sa Vintage Details.

Starinski.

Quote from: scallop on 17-06-2013, 13:57:28
Starinski.

Hvala, znam da je to, al kontao sam možda ima još koja reč.

Mnogo ti liči na srpski?

@Barbarin: retro. 

I treba mi srpski, ne bih da me shvatite pogrešno, sviđa mi se "starinski".

Hvala angel.

I, nije retro. Retro je imitacija prošlog, podsećanje, a vintidž je original staro.

Ako sam dobro shvatila Barbarina, misli na nov nameštaj sa detaljima koji šmekaju na staro.

Ukoliko sam pogrešno shvtila, izvinjavam se.

Tako nekako je, angel, kao neki nov nameštaj sa starim detaljima, tipa ručka, boja itd.

Da ne bude zabune. Nešto jeste ili nije vintage. Može da bude replika, imitacija, ali vintage je oznaka starosti. Kao kad bi sortno seme proglasili za heirloom seme. Il' će da nikne i iz svog semena ili neće.

Hm, ali ne mora da bude isključivo oznaka starosti, rečnici kažu da je dovoljno i da nešto nosi stil ili kvalitet nekog prošlog vremena da bi se moglo nazvati 'vintage', a 'retro' navode kao jedan od sinonima.
Interesantno, sad sam video da je etimologija je vezana za proizvodnju vina, tj 'vintage' je izvorno što bi kod nas bila 'berba'.

Upravo - berba. Onda treba pomisliti da berba 2010. ne može nositi oznaku da je iz 2006. jer bi to bilo fejk. Starinski je staro, a retro - kao staro.

Pa jeste, ali zapazite da je već i značenje za koje se isključivo vezujete (oznaka starosti) rezultat višestrukog pomeranja -- evo šta kaže etimološki rečnik online:

vintage (n.)
    mid-15c., "harvest of grapes, yield of wine from a vineyard," from Anglo-French vintage (mid-14c.), from Old French vendage "yield from a vineyard," from Latin vindemia "a gathering of grapes, yield of grapes," from comb. form of vinum "wine" (see wine) + stem of demere "take off" (from de- "from, away from" + emere "to take;" see exempt).

Sense shifted to "age or year of a particular wine" (1746), then to a general adjectival sense of "being of an earlier time" (1883).

Edit: višak

Ma, prevodite sa retro.

Quote from: Mica Milovanovic on 16-06-2013, 08:58:20
Kod knjiga za decu - ja sad lupam, jer jevtre nema kad je najpotrebnije - meni je ovako nešto sasvim prihvatljivo.
Naravno, ako pošteno priznaš, kao što to Vinaver radi...

E da sad imam nešto vremena, bilo bi teško vama od preteranih informacija, ovako upućujem na ponedeljak u Lovcu 


Inače, postoje tri prevoda ovih priča, i ubedljivo najbolje na žici među lepim i vernim igra Luka Semenović (Luka je za mene kult jer je prevodio i ovo i Luisa Kerola i knjige o Viniju Puu). Vinaver je standardno vinaverovski - beskrajno zabavan i raspevan, ali za vernoću pitajte drugde - a treći prevod koji su izdali Stubovi kulture prepustiću zasluženom zaboravu :/

Takođe se divim Luki. Neizmerno sam uživala kao mala u Kiplingovim pričama u knjizi ,,Četiri sveta za vas", ali tek sad kad naglas čitam sinu uviđam koliko je dobar ritam pripovedanja i koliko sam zanimljivih reči naučila baš iz tih priča, što je nesumnjivo prevodiočeva zasluga.

Evo kako je Luka Semenović preveo odlomak koji je Mića otkucao u Vinaverovom prevodu:

KAKO JE KIT DOŠAO DO SVOGA ŽDRELA

U moru, jednom davno, o najmilija moja, bio kit i hranio se ribama. Jeo je osliće i maniće, i sipe i polipe, i tune i morune, i brancine i škarpine, i sardulje i cipulje i one zbiljski i izistinski vrduljave i vijugave jegulje. Sve ribe na koje je naišao u moru gutao je – ham!

Da li neko zna, t.j da li uopšte u našem jeziku postoji riječ za tail fin? Tail fin je zapravo kitnjasti završetak u obliku repa na starijim modelima američkih automobila.
Nešto nalik ovome
http://3.bp.blogspot.com/_oPsy-FERcrg/TP_pvZgubLI/AAAAAAAADXM/RCYDkSO-2kQ/s1600/vintage-car-rear-tail-fins-1950s-cadillac.jpeg

???

Ne verujem, varijanta za eventualno ispitivanje bi bila pogledati modele automobila na ovoj strani http://en.m.wikipedia.org/wiki/Car_tailfin pa traziti opise istih na srpskom ili prekopavati auto-magazine iz 50-tih

Rusi valjda to nazivaju zadnjim perajem, što će reći da  doslovno prevode, a to bi možda i kod nas moglo da bude kakvo-takvo rešenje.
Gugl pretraga takođe, pod tim imenom, otvara  sajtove gdje se pominje taj "ukrasni" dio vozila...
Ako ne dođem do nekog boljeg rešenja, vjerovatno ću koristiti doslovan prevod..

Hm... Iz mog iskustva sa autolimarima i slicnim lopurdama, to bi najverovatnije bilo "krilo", uz neki epitet poput "zadnje, izdignuto", ili sta vec.

Quote from: entelehija on 14-07-2013, 02:28:55
Da li neko zna, t.j da li uopšte u našem jeziku postoji riječ za tail fin? Tail fin je zapravo kitnjasti završetak u obliku repa na starijim modelima američkih automobila.

tail fin = репно пераје

Da, kod riba, ali za auta se čini malo "neprirodnim".

U ono vreme dok smo još igrali klikere, automobili sa krilima kod gepeka su se zvali "Repaši".

Odavde: http://www.vreme.com/download.php/system/storage/pdf/1238skola.pdf