ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

ginter gras je priznao da je bio clan zloglasne naci organizacije:

Ginter Gras – tajna čuvana 60 godina
ponedeljak, 14. avgust 2006.
   
Nemački pisac Ginter Gras (Guenter Grass) rođen 1927. godine u Dancigu, danas Gdanjsk u Poljskoj, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, otkrio je dugo skrivanu tajnu da je krajem Drugog svetskog rata pristupio zloglasnoj nacističkoj vojnoj organizaciji "esesovcima" (Waffen-SS) koji su bili pod komandom Hitlerovog najbližeg saradnika i potencijalnog naslednika Hajnriha Himlera.

Nemački pisac, pre svega poznat po romanu "Limeni doboš", koji je kasnije adaptiran u film, do sada je govorio da je 1944. godine samo bio u protivvazdušnoj odbrani ali u autobiografiji koja će biti objavljena u septembru, nemački pisac prvi put priznaje da je bio deo zloglasne vojne organizacije nacističkog režima.

Ginter Gras je u intervjuu nemačkom listu "Algemajne cajtung" (Allgemeine Zeitung) rekao da je jedan od razloga što je napisao autobiografiju upravo taj što više nije mogao da čuva svoju "ratnu tajnu".

"Oduvek sam to osećao kao teret o kom nisam mogao da govorim. A to je jednog dana trebalo da ispričam" dodao je Gras.

Vafen es es (oružane es es snage) je tokom rata imao 38 borbenih jedinica sa skoro milion vojnika a nastao je dvadesetih godina kao Hitlerova garda (SS, »Schutzstaffel« na nemačkom »zaštitni ešalon«).

Pod vođstvom Hajnriha Himlera od 1929. godine, ova mala paravojna organizacija je postala najveća i najmoćnija organizacija u nacističkoj Nemačkoj.

Na suđenju u Nirnbergu proglašena je za zločinačku organizaciju krivu za genocid i ratne zločine.

Ginter Gras je 1945. godine ranjen a potom poslat u američki zatvor za ratne zarobljenike.

Ovo njegovo priznanje izazvalo je burne reakcije u Češkoj i Poljskoj.

Češki PEN klub razmatra mogućnost da nemačkom nobelovcu Ginteru Grasu oduzme nagradu "Karel Čapek", posle ovog priznanja.

"PEN klub mora da zauzme prema tome nekakav stav, jer Ginter Gras je počasni član češkog PEN kluba, a dobio je i nagradu koja nosi ime Karela Čapeka. Ja ne bih ostavio da to samo tako prođe", oštro je protiv dosadašnje nemačke moralne ikone istupio bivši predsednik češkog PEN kluba Jirži Stranski.

Grasovo priznanje, zakasnelo 60 godina, izazvalo je šok i u Poljskoj, posebno u njegovom rodnom Gdanjsku.

I gradske vlasti i bivši poljski predsednik Leh Valensa ublažili su danas najave da nemački pisac neće više moći da bude počasni građanin svog rodnog mesta.

Dok su nemački mediji sinoć preneli da Valensa zahteva da se Gras odrekne počasnog građanstva Gdanjska, prvi postkomunistički predsednik Poljske precizirao je za list "Gazeta viborča" da je nemačkim novinarima kazao "samo da bi se sam u takvoj situaciji odrekao građanstva".

U intervjuu koji danas objavljuje nemački dnevnik "Bild", Valensa je rekao da se ne oseća dobro u društvu bivšeg pripadnika es es-a, pošto je i sam počasni građanin Gdanjska.

Predsednik gradskog saveta Gdanjska Bogdan Olešak je takođe porekao jučerašnju vesti da će Grasu biti oduzeta titula počasnog građanina Gdanjska, ukoliko je se sam ne odrekne.

"Nema planova da se započne procedura oduzimanja titule", rekao je Olešak poljskom listu.

Odgovor uopšte nije jednostavan.
Čovek je prikazao stanje duha u Hitlerovoj Nemačkoj, naslikao je kako je uopšte tako nešto bilo moguće, prozivao one koji su branili nacističku prošlost i kritikovao ih... da bi u zimu svog života kazao da je i sam, u jednom periodu, bio ČLAN.
Čini mi se da imam dovoljno godina da mogu, donekle, da razumem - zašto je kritikovao, a sam prikrivao epizodu iz svoje prošlosti.
Ovo nije odbrana, ovo je potsećanje:
1.  Poznavaoci istorije znaju da postoji crni SS (crne uniforme, to su trupe koje su zaposedale teritoriju i održavale mir na njoj, poznate po  zverstvima prema zatečenom stanovništvu), i zeleni SS (zelene uniforme, elitne borbene jedinice, kao garda, oni koji se bore do kraja - njima je posvećena jedna knjiga indikativnog naslova: SS trupe, vojnici od asfalta...) Recimo, takva je oklopna SS divizija Herman Gering.  Doduše, SS Handžar divizija (zeleni), formirana na  našem terenu, bitno kvari ovakvu  crno-belu podelu uloga, zna se po čemu je poznata...

2. Kako verovati čoveku koji kritikuje nacizam, a bio je u SS ? Vrlo teško pitanje... ali pročitajte stari roman Viktora Igoa  1793: Vandeja se buni. Jedan od junaka je markiz, negativac u svakom pogledu ako ga merite današnjim standardima... a onda, oko polovine romana, shvatite da taj lik počinjete da poštujete! Igo je romantičar? Da. Ali ko je čitao, setiće se na šta mislim.

3. I najzad - ovo nije direktno u vezi s temom, ali... esesovci jesu streljali u Kragujevcu 1941., ali su im domaći ljotićevci pokazivali iz koje kuće da izvedu jednog, a iz koje dva čoveka...  (Pošto mi je otac Kragujevčanin, mislim da znam šta pričam...) Ukratko. da li je đavo toliko crn. i da li je kriv samo đavo? Kako kažu - Nek se prvi baci kamenom onaj ko je bez greha?

Gras je dovoljno učinio za kritiku nacizma i kritiku stanja duha u Nemačkoj u predvečerje nacizma, da može sebi da dozvoli ovo sada. Da je u duši bio pička, lažna ikona, onaj ko radi samo za sebe, odneo bi tajnu u grob. Nije to uradio.

Ne znam zasto se dize ovolika prasina.

Umberto Eko cesto u svojim esejima ("Spisi o moralu", recimo), pominje prvu nagradu koju je osvojio na konkursu "Za najboljeg mladog fasistu" (imao 10 godina). Kasnije, Eko u svojim esejima vivisekcira totalitarne rezime izrazito uspjesno, jednim dijelom i zbog toga sto ih je upoznao iznutra. Slicno se desilo i sa Milosem Crnjanskim (citav prvi svjetski rat koji je proveo u austrijskoj, a ne srpskoj vojsci). Ovo iskustvo je bilo presudno za njegov kasniji knjizevni izraz ("Oda Jugoslaviji", recimo, koja jezivo odudara od opsteg raspolozenja tih godina). Zajednicko Eku i Crnjanskom je to sto se svog iskustva NISU odricali, vec su ga smatrali neizbjeznim dijelom njihovog (knjizevnog) sazrijevanja. Tako Crnjanski u Embahadama pise: "Ja sam u to doba bio mlad i velika budala", pri cemu se ovo odnosi na njegov kasniji novinarski superpatriotizam, zbog cega ga i danas sporadicni idioti spominju kao 'nacionalistu', 'fasistu' itd. Dakle, glede cistoce i nevinosti - slazem se varvarinom 'neka prvi baci kamen' itd.

Nego, meni djeluje da je Grasov problem sustinsko nesuocavanje. Gras za mene JESTE prototip lazne ikone, jer sam siguran da prije Nobelove nagrade ne bi dao ovako neracionalnu izjavu. Sad mu se vec moze. Dakle, Gras je ovaj podatak krio, ali ga to nije sprijecilo da u doba bombardovanja Srbije zagovara bombe, kao svaki pravi pacifista. Dakle, rehabilitacija nije sprovedena uspjesno, jer pacijent nikad nije priznao da je bio bolestan. Zbog toga, bez obzira koliko "Limeni dobos" bio dobra knjiga (a jeste dobra, mada ne i genijalna, bar meni), u cika Ginteru i dalje tinja nesto od tog mentaliteta cetrdesetih godina proslog vijeka, i zbog toga mi nimalo nije tesko da u nekoj drugoj raspodjeli karata Gintera zamislim kao samozadovoljnog cinovnika totalitarne drzave. Sve ovo uporediti sa Remarkom koji se u I. sv. ratu borio (naravno) za Njemacku, bio odlikovan, ali prepoznao nacizam na vrijeme, i kritikovao ga kako je najbolje znao i umio.

Da skratim: Ginter je odlican antiratni/naci pisac, koji nikada nije citao Orvela, ili ga bar nije razumio. Jedino sto je bljutavije od Gintera pacifiste je reakcija PEN klubova. U stvari, dodje mi da navijam za starog kada vidim kako se sablaznjavaju nad podatkom da je neko bio zlocinac prije 60 godina, ali ne i nad podatkom da neko danas podrzava zlocine/bombe/stagod. But, c'est la vie.

laguna uskoro objavljuje

Quote from: Alexdelarge on 16-09-2013, 22:53:13
laguna uskoro objavljuje

nadahnuto!!!
korica knjige limeni doboš prikazuje - limeni doboš!
kako li se samo toga sete?

zna laguna kome se obraća...

Moglo je da bude i gore. Na primer mogli su da nacrtaju svastiku na dobosu, cisto da se niko ne zbuni

možda je ovo radna verzija: svastika stiže!

nedavno je preminuo žak veržes,francuski -đavolji advokat-. branio je od naciste klausa barbija ( lionski koljač) do teroriste karlosa šakala. o njemu je barbet šreder snimio film -advokat terora-. ' ne da bih branio adolfa hitlera,već i samog džordža buša mlađeg',rekao je veržes na premijeri.
( skidam mu kapu za ovu izjavu )
valjda je bitniji kvalitet dela,ono što nešto čini umetnošću.
kakve je političke stavove zastupao šekspir,dante,mikelanđelo,za koliko li je smrti odgovoran leonardo ( možda ga danas svet slavi kao umetnika,ali on bio i umetnik i vojni inženjer ), dekart isto vojnik,a vojska kojoj je pripadao sigurno nije širila njegovu filozofiju,valjda svi znamo šta svaka vojska radi. šta s hajdegerom,hamsunom? sve sami nacisti.šta s politički nekorektnim izjavama t.s.eliota,paunda na račun jednog naroda.
a šta s predrasudom, zvanom makijaveli .. nije on napisao nikakav priručnik za diktatore,več je želeo da oslobodi svoji domovinu,bio je republikanac i napisao je -vladalac- da raskrinka ondašnje vlastodršce.
a sokrat je zaslužio otrov od kukute,naravno i ajd da van goga isteramo iz arla jer,mnogo pije,juri dame noći ,a i neuredan je a slike su mu ionako dekadentne.
najbolju izložbu o modernoj umetnosti su priredili nacisti,naravno nesvesno.hteli su svetu da pokažu-evo ovo ne valja,ovo je dekadentna umetnost ..
istorija prolazi,ostaje kvalitet

Kao ljubitelj i poštovalac Selina (mada je to specifičan slučaj!) nemam nikakvih zamjerki ni za druge u bilo kakvom političkom angažmanu koji niako ne može da utiče na valjanu umjetnost...
Sa svim ovim gore se slažem.

Céline:
French literary genius or repellent antisemite?
New film rekindles an old conflict

http://www.theguardian.com/books/2016/mar/13/celine-french-literary-genius-antisemite-film?