ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

     
Izgleda da je slutnja o Smaku Sveta fascinirala čoveka otkako je postao svestan tog koncepta i otkako mu je uspelo da ga u mašti predoči.

U početku je to predočavanje svodilo svet na intimni, lični "Svet" - malu društvenu zajednicu čiji se krah doživljavao kao istinska apokalipsa. Biblija je puna takvih scenarija, do te mere da je ne samo osmišljena kao priručnik za telesno i duhovno preživljavanje iste, nego i kao neka vrsta "message in the bottle" komunikacije sa potomstvom. I ajde sad što ta komunikacija i nije baš lucidna i precizna kako su se autori nadali da će biti, dobitak je već u samoj činjenici da je poruka dosegla potomstvo, pa makar ako je ostala i neshvaćena u potpunosti. Mnoge civilizacije su nestale sa lica zemlje a da nisu ostavile takvu konkretno komunikaciju, iako su bile dovoljno moćne i silne da ostave trag u vidu kamenih monumenata kojima se i danas bez nužnog razumevanja divimo.  Kakvu li su to vrstu dramatizacije stvarnog života mogle da nam ostave Inke, Maje i drevni Egipćani, samo da su na vreme shvatili da je prava reč trajnija od kamena? To je možda najtragičnije postapokaltipčno pitanje ikad postavljeno.



Elem, van tih drevnih zapisa o stvarnim apokalipsama, žanr SFa se latio benignije forme maštarenja o istima, nudeći izmišljena scenarija koja neretko impresioniraju više od dokumentarnih (?) dokaza, makar samo zato što suvislije komuniciraju sa postapokaliptičnim potomstvom tih davnašnjih i poluzaboravljenih žrtava. Ideja o propasti sveta u nekakvoj ogromnoj - ili čak skoro potpunoj - kataklizmi danas nas fascinira više no ikada, i tehnološki i duhovno evoluira zajedno sa nama. Strah od novoga skoro da je jednak strahu od mraka, a neretko je i sinoniman, to ne samo u žanru, alas. SF se hrani trenutačnim preokupacijama još otkako je Meri Šeli uprla prstom u znanje i



Isprva je realnost stvarala fantastiku, pa su tu bili u pitanju potopi i pandemije, vulkani i zemljotresi, božji gnev u formi panike i dugotrajnih ratova, religiozne mahnitosti, kolonijalne surovosti i svih mogućnih prirodnih i društvenih fenomena koji mogu i nastoje da satru nemoćne i nedužne.



Potom su usledila spoznaja da su doline i planine samo pore i bradavice na licu nebeskog tela koje se vrti sa sebi sličnima u ogromnom i bezosećajnom vakuumu koji samo umnožava pretnju satiranja nemoćnih. Ta spoznaja je zauzvrat ponudila nešto malo više prostora za beg ljudske rase, a to je dalje otvorilo i mogućnost scenarija u kojima gola fantastika zauzvrat afirmiše realnost, pa su apokalipse naprasno otkrile vanzemaljske pretnje, tek za puki slučaj da ovozemaljske nisu više dovoljno zastrašujuće u svom naumu da satru nemoćne. Otud ejlijeni i supernove, crne rupe i bodysnatcher spore, asteroidi i solarne mega-protuberance i sto what have you varijanti.



A u ovom veku, izgleda da trend favorizuje trenutačne preokupacije preko kojih stvarnost (opet!) reafirmiše fantastiku: tehnološki krahovi, energetske krize, industrijski i urbani kolaps, dizajnirane ili nehotične biološke katastrofe. drevni strahovi su i dalje prisutni ali svakodnevica ih oblači u relevantije ruho: AIDS, SARS, Katarina, izliv nafte u Meksičkom zalivu, 9/11, Kolumbina, ovca Dolly - sve to nudi lako prepoznatljiv obrazac koji  žanrovska fantastika lako uobliči u precizna čudovišta koja vrebaju u mraku. Trenutačni trend (bar u onom segmentu koji meni pao šaka u poslednjih 6-7 godina) izgleda da opet favorizuje drevnu ideju o samouništenju, to skoro u skladu sa biblijski drevnom izrekom "daj Đavolu konopac i računaj da će se sam obesi, to makar iz dosade".



Koje su vam najomiljenije apokaliptične SF vizije i kako vidite da odražavaju preokupacije i generalni duh vremena u kom su nastale?

Meni lično, najzanimljivije stvari vezane za apokalipsu su u vezi bioinžinjeringa, kloniranja, istraživanja funkcija mozga itd. Prosto, ako se to može nazvati apokalipsom, budućnost u kojoj nas  čeka jedan novi ,,dizajn'' čoveka, možda potpuno promenjene ne samo psihičke funkcije i karakteristike, već i fizičke, prosto nastanak ili evolucija u jednu novu rasu, i nestanak čovečanstva i ljudi u ovom obliku kakvim ih sada znamo. Takođe, mislim da te stvari, koje se več polako i najavljuju i ponegde probijaju, odražavaju i duh vremena u smislu s jedne strane težnji za uspostavljanjem svetske vlade, a s druge trijumfom individualizma, propagiranjem nesputanosti slobode i tela i duha, i jedno tiho i polagano (od)umiranje porodice, i uopšte kolektivnog i tradicionalnog.
Malo sam zapetljao, ali valjda sam uspeo dočarati šta mislim.

"Realnih' postapokalipticnih mini "dokumentaraca" ili slicnoga sve cesce svanjuje po jutjubu, tipa papa ili obama su antihristi, te apokalipsa ce biti vakva, te nakva, mada ja sve to gledam ko SF, i ne shvatam ih uopste ozbiljno, a jeda ndetalj u scenarijima mi se svideo posebno.
Znaci gledam ko cist SF, tipa antihrist, pa znam na celo i ruku broj 666, sve to bezveze, deja vi, a deo koji mi se svideo je opis kada ostane pustinja na svetu i nesto malo prezivelih bude po planinama i farmama , jelte, svi ljudi iz gradova sa pecatima ce biti toliko gladni da ce opsta pomama kanibalizma da bude do te mere da ce ljudi tolko pobesneti, pootkopavati leseve da bi jeli, pa onda jedni druge, pa ce onda ovi na farmama da ih cmekaju itd...
Taj skoro pa "Walking Dead " mi nekako simpa....

Quote from: Anomander Rejk on 06-10-2013, 11:22:46
Meni lično, najzanimljivije stvari vezane za apokalipsu su u vezi bioinžinjeringa, kloniranja, istraživanja funkcija mozga itd. Prosto, ako se to može nazvati apokalipsom, budućnost u kojoj nas  čeka jedan novi ,,dizajn'' čoveka, možda potpuno promenjene ne samo psihičke funkcije i karakteristike, već i fizičke, prosto nastanak ili evolucija u jednu novu rasu, i nestanak čovečanstva i ljudi u ovom obliku kakvim ih sada znamo.

Eh da, i mene to ponajviše privlači, jer to je najmlađi žanrovski bauk, najsvežija fascinacija i najupečatljiviji trend trenutno. Transhumanizmom suvereno vladaju najbolji SF pisci srednje generacije – Watts, Egan, KSR – a i ogroman procenat novijih debi-romana koji su ovde pominjani bave se upravo transhumanističkim apokalipsama. I još je zanimljivije primetiti trend da su ti debi romani u daleko većem mračnom raspoloženju, dok su ona trojica pomenutih majstora daleko više optimistični. Ali dobro, normalno je to, makar zato što pesimističniji transhumanizam otvara daleko veće polje za fantastičke raskalašenosti. 

LiBeat

QuoteKoje su vam najomiljenije apokaliptične SF vizije i kako vidite da odražavaju preokupacije i generalni duh vremena u kom su nastale?

Možda je ovaj izraz najomiljenije prejak, jer niko ne navija za takav razvoj događaja. Recimo da je, bar za mene, najrealnija ona koja se tiče iscrpljenja resursa i gladi koja će nastupiti. Većina ljudi nije svjesna onoga što ističe Džulijan Krib u odličnoj ne-SF knjizi "The Coming Famine", a to je da proizvodnja hrane direktno zavisi od nafte, a nafta se, opet, ekstrahuje, a ne proizvodi. E sad, čovječanstvo ovakav scenario može da izbjegne globalnom promjenom načina života ili naučnim probojem, ali ja ne vidim da se to dešava. Dakle, ako bude, ja tipujem na ovo, sa propratnim ratovima prije sloma.

U književnom smislu, čitav taj body-horror koji opisuje Anomander mi je za oko manje privlačan od stare, dobre hidraulike. Ja sam skroman momak i ne tražim više od isprepletanih žica i (ne)kontrolisanih robota. Čisti Verhoven uz par elemenata preuzetih od Dreda, ali beskrajno kul. Ili totalna otuđenost u gužvi "Blade Runner" tipa. Slušalice na uši, kompilacija Dead Can Dance i Vangelisa, pa šetnja neonskim ulicama dok sve odlazi u prah i pepeo.

Posledica gladi je da će se smanjiti broj stanovnika na Zemlji. Posledica nedostatka nafte je da ćemo više koristiti javni prevoz, koji će raditi na struju ili nekakav biodizel. Postoje razne ideje o tome čime zameniti naftu, ali trenutno je eksploatacija nafte još uvek isplativija od implementiranja tih alternativa. Tek kad eksploatacija nafte postane skupa videćemo farme uljanih algi, sintetička goriva još efikasnija od današnjeg benzina, autobuse (i kombajne) na atomski pogon, rudarenje helijuma-3 na Mesecu, i moj omiljen, oblak fotoćelija u Lagranžovoj tački L1, koji istovremeno i reguliše klimu na planeti i skuplja energiju. A da i ne spominjem energiju magme.

Pokušavam da smislim šta je to u hipotetičkoj budućnosti što mene najviše plaši, ali ne ide. Plaši me što svemir nije krcat civilizacijama, jer ne vidim koji bi mogao biti razlog za to. Ali to je strah od nepoznatog, to jest iracionalni strah. Ne treba mu pridavati pažnju.

Quote from: BladeRunner on 07-10-2013, 11:16:49
Ja sam skroman momak i ne tražim više od isprepletanih žica i (ne)kontrolisanih robota. Čisti Verhoven uz par elemenata preuzetih od Dreda, ali beskrajno kul. Ili totalna otuđenost u gužvi "Blade Runner" tipa. Slušalice na uši, kompilacija Dead Can Dance i Vangelisa, pa šetnja neonskim ulicama dok sve odlazi u prah i pepeo.

Ti si, znači, old school grassroot garda tehnološke i ekološke apokalipse... najs.

Iskrena da budem, ja danas tu apokaliptičnu vizuru skoro da i ne prepoznajem kao fantstiku. Meni to skoro da više i nije pogodbeni svet, to mi danas ima skroz realističan šmek i ne gledam na to kao totalni i finalni smak sveta, nego samo kao na uvertiru za neke konkretne verzije postapokaliptičnog survivalizma (kojeg prosto obožavam, uzgred budi rečeno, a i izbor muzike nam se friki poklapa, s tim što ja tu imam i Tubular Bells u orkestralnoj verziji). Recimo da sam u fazi u kojoj smatram da je tehnološku apokalipsu sasvim moguće preživeti, to što Mac kaže o resursima, to se nekako poklapa sa mojom idejom tehnološke postapokalipse, tako da mi čisto tehnološki kolaps nekako uglavnom ostavlja dovoljno prostora za  preživljavanje.

Ekološke apokalipse su nešto drugo, one me već malo više plaše, tu ima više prostora za finalni krah ne samo civilizacije nego i vrste uopšte, recimo u The Road maniru, i to mi je i dalje žestok crnjak, kad je dobro osmišljeno.

Ali biološke apokalipse mi trenutno odnose šnjur, bio- i nanopank mi tu danas ubedljivo prednjče, pogotovo kad sinhronizovano ubace i ove ostale apokaliptične varijante. 

Možda je najveći problem ove civilizacije fanatizam, bilo kakve ideologije. Današnja tehnologija omogućuje žešći zajeb od strane malog broja zaluđenih ljudi. Verski fanatik bi želeo da prizove apokalipsu, kraj svega, a neki ekološki terorista bi želeo da smanji populaciju i tako omogući prirodi da se izbalansira. Moguće je napraviti prljavu atomsku bombu, ili super-grip, ili nešto treće. Ričard Dokins se plaši takvog scenarija, pa ako se plaši on, možda bi trebalo i mi da se plašimo. http://www.huffingtonpost.com/2013/09/25/richard-dawkins-daily-show_n_3988506.html

O da, skoro da ne pamtim zanrovsku apokalipsu u kojoj fanatizam ne igra nekakvu ulogu.
Ali da se razumemo, ima tu i dobrano naucnog fanatizma, ne samo religijskog. A ni to nije nov fenomen: ne tako davno sam citala nekoliko biografskih knjiga o ljudima oko Openhajmera i tamo sam naisla na citat iz jednog von Neumann pisma gde kaze da je za 'naucnika nemoralno da ne postigne i ostvari sto moze da se postigne i ostvari', a to je nekako bilo izreceno u kontekstu Menheten projekta, i to mi jasno pokazuje koliko je dubok jaz izmedju naucnog i laickog svetonazora. Tako da... fanatizam je definitivno siroko rasiren fenomen, ponekad ne moze ni da se prepozna a ponekad ni ne lici na fanatizam per se, ili bar ne na onaj koji sam navikla da lako prepoznam i uocim, kao na primer religiozni.   

Odlično i jezivo ovo za Openhajmera. Nego, raketni program su u Americi razvijali bivši nacisti (ne samo oni, ali i oni), pa je ostao taj mentalni sklop nad-rase i izuzetnosti. Recimo, Verner fon Braun je na kraju oženio svoju rođaku, čisto kako bi raketni geni ostali u porodici. Odatle do kaste naučnika je mali korak. Već ih vidim kako tripuju u Haksli stilu: "Ja sam Alfa. Ja sam pametna i presrećna da budem Alfa, jer su Bete i Game glupe..."

To nas dovodi do fanatizma, samo što ja mislim da je fanatizam prije posljedica, nego uzrok. Nazad na fikciju - evo baš u "Cyberstormu" je opisan taj fini pad od civilizacije do kanibalizma. Dakle, dok su rezerve hrane neiscrpne, ima struje i slično, nema ni potrebe za ekstremima. Ali, nestanu li voda i hrana, pad u kameno doba je iznenađujuće brz. Sada bi to možda moglo da se sagleda i iz istorijskog ugla, pa da neko potkovaniji da korelaciju između ekonomskih kriza, fanatičnih ideologija i ratova, mada opet - ni tu nisu ideologije same po sebi krive, koliko ekstremni sljedbenici. Ali, djeluje da su mase spremnije da ih prate kad su teška vremena (prijatelju moj).

A za prepoznavanje suptilnog fanatizma treba zahvaliti Orvelu . Koliko god to bilo... lejm, ja sam stvarno nakon "1984" par dana čitao novine kao sociolog, između redova. E sad, to su bile devedesete pa tu nije ni trebala ko zna kakva suptilnost, ali nenaviknutom meni je to bilo otkrovenje.

 Apsolutno. Inače, jedan od meni najblistavijih primera apokalipse/fanatizma je Kantikulum za Lajbovića. Ne samo što je to maestralno napisano remek-delo, nego je i svaki akter u tom romanu zapravo blueprint za fanatizam svog konkretnog tipa. Lajbović sam je fanatik, jer ko bi inače sebe žrtvovao, da zavši raščerečen i na lomači zbog knjiga? Ton Tadeo je fanatik u skladu sa ovim iz mog prethodnog posta o von Neumannu, a opat Kornoer je isto fanatik, jer kako bi inače dopustio da mu se opatija sravni sa zemljom samo zato što čuvaju knjige? Opat Zerki je također fanatik, kako bi inače mogao da gleda toliku patnju nedužne dece kojoj uskraćuje Kavorkijanski izlaz iz fizičkih muka? 


Moguće je izneti argument da je svaka doslednost, svaka principijelnost, u svojoj suštini čist fanatizam. Ako je i ima, granica između principijelnosti i fanatizma je isuviše delikatna i nevidljiva da bi imala ma kakvu praktičnu primenu: možda jedino funkcionalno razgraničenje između te dve krajnosti leži u finalnoj proceni same njihove korisnosti.

 
Nego, samo da se nadovežem na to što kažeš za naučnike koji pobegli od nacizma: velik deo njihovog svetonazora uslovljen je konkretnom manipulacijom od strane SAD. Uostalom, to je bio otvoreni dil: ja tebe spasim od konclogora, ti meni zauzvrat napraviš atomsku bombu. A pošto zbog toga tu više nema slobodne volje, ne može se ni pravilno proceniti sam svetonazor.

Elem, ova knjiga o zombi apokalipsi je trenutno besplatna u kindle verziji, pa... 















http://www.amazon.com/exec/obidos/ASIN/B00C6AGNM6/sfsi0c-20


Charlie Campbell was your average, balding, thirty-year-old alcoholic with a dead-end job and a penchant for shambling through life one mistake after another. However, none of that mattered following the sudden arrival of a mysterious sickness that brought with it infected mobs of zombie-like creatures thirsting for the flesh of the living.[/size]Trapped in a Chicago apartment the morning after a raucous bachelor party, Charlie and his old fraternity buddies must battle for survival against the cannibalistic horde, a military invasion and their own rampant stupidity.With supplies, common sense and brain cells dwindling by the hour, the motley crew — including a racist cop, a Sri Lankan used car salesman, a stoner landlord and a pet raccoon — must pull out all the stops to avoid joining the ranks of the dead.If you like zombies, action and humor, crack a beer, pull up a barstool, and prepare for one wild ride.