ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

58. Sajam knjiga od 20. do 27. oktobra

Ovogodišnji 58. Međunarodni beogradski sajam knjiga biće održan od 20. do 27. oktobra, a počasni gost je Poljska.

Najpoznatiji izdavači, knjižari, distributeri, bibliotekari i mnogi pisci sa svojim delima kako iz zemlje tako i inostranstva predstaviće svoju produkciju u halama 1, 1A, 2 i 4 Beogradskog sajma, najavila je danas PR služba Sajma.

U ime počasnog gosta Sajmu knjiga će se obratiti poznata poljska književnica srednje generacije Olga Tokarčuk.

I ove godine Sajam knjiga je duži za jedan dan i u svakom danu trajanja duži za jedan sat od ustaljene tradicije, odnosno od 10 do 21 sat. Kao i prethodnih godina, i na ovom sajmu zajednički nastup imaće kulturni centri iz zemalja Evropske unije u Beogradu.

Neće izostati ni školski dan posvećen organizovanim posetama učenika, studenta, nastavnika i profesora, za koji izdavači pripremaju poseban i aktuelan program.

Najbolji izdavač godine, izdavački poduhvat godine, dečija knjiga i najlepša knjiga biće i ove godine nagrađeni.

Uprkos ekonomskoj krizi koja preti da izdavaštvo pretvori u uzaludan posao, a televizija i internet su bliži nego knjiga, ona opstaje i ostaje i dalje jedan od najvitalnijih fenomena današnjice.

Knjiga traje jer je doživljavamo kao deo našeg prirodnog okruženja i potrebe, ona ne zastareva nikad i uvek je u modi. Čak i kriza knjige je šansa da se na tradicionalnom Forumu Sajma knjiga profesionalno progovori o najaktuelnijim temama iz oblasti izdavaštva, dodaje se u najavi.

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2013&mm=09&dd=13&nav_id=753439

Quote from: Alexdelarge on 13-09-2013, 23:48:11
počasni gost je Poljska.

hej, biću u beogadu na otvaranju:)

Neki zanimljivi žanrovski naslovi koji bi trebalo da se pojave na Vašaru 2013:
BRITANSKO PITANJE (The Matter of Britain) - Kim Njumen i Judžin Bern (svetska premijera - na srpskom!) - alt. istorija
TEKIJA (The Dervish House) - Ijan Mekdonald - SF
GOLA VRELINA (Naked Heat) - Ričard Kasl - krimić
LEGLO (Lair) - Džejms Herbert - horor
PREŽIVEO (The Survivor) - Džejms Herbert - horor
MAGLA (The Fog) - Džejms Herbert - horor
GRESI (Sins) - Peni Džordan - ljubić

s obzirom da je poljska počasni gost ovogodišnjeg sajma pejstovaću intervju sa biserkom rajčić ovde.

BISERKA RAJČIĆ: Kod Gombroviča sve je ,,ja"

U ediciji Nostra vita Službenog glasnika, koju je uspešno uređivao Branko Kukić, objavljen je Dnevnik: 1953-1969 poljskog pisca Vitolda Gombroviča. U odnosu na izdanje beogradske Prosvete iz 1985. u tri dela, Glasnikovo u jednom tomu preuzima prevod i predgovor Petra Vujičića, ali sadrži i nove beleške od sredine 1967. do 1969, koje je uz pogovor Vojćeha Karpinjskog prevela Biserka Rajčić. -

Sagovornica Danasa je i redaktor ovog izdanja, kao i autorka indeksa ličnosti, fiktivnih likova i naslova dela Vitolda Gombroviča u Dnevniku, indeksa geografskih imena, odnosno naslova časopisa, kao i predmetno-tematskog indeksa koji obogaćuju knjigu.

Gombrovič je bio svestan teškoća u kontaktu sa svetom i Dnevnik mu je, piše Vujičić, poslužio da ih prevaziđe. Bio je komplikovana ličnost?

- Veoma, veoma složena ličnost. Bio je to pre svega zbog svog porekla. Zbog toga što je poticao iz stare aristokratske porodice, čija genealogija seže 400 godina unazad. Naravno i zbog obaveza plemićkog staleža, u smislu ponašanja, obrazovanja, isticanja u društvu. Te obaveze prenosile su se iz generacije u generaciju. Za Vitolda bile su prilično stereotipne, stoga i neprihvatljive, zbog čega se za razliku od svoje starije braće, koja su se uklapala u plemićki kanon, od detinjstva nije uklapao. Nije ni zbog bolešljivosti u detinjstvu i kasnije, kako vidimo iz nedavno objavljenog intimnog dnevnika Kron. Tokom celog života nije mogao da se uključi ni profesionalno u taj svet. Završio je studije prava, ekonomije i filozofije u Varšavi i Parizu. Međutim, nije bio ni za sudiju ni za advokata. Porodica je u vreme njegovog životnog debija i sa očeve i sa majčine strane imala u centralnoj Poljskoj imanja i fabrike. Svim tim rukovodio je veoma sposoban otac, a kasnije, do Drugog svetskog rata, braća. Vitold i sestra Irena nisu se uklapali u to. Sestra je posle rata završila u manastiru, a Vitold u emigraciji. Roditelji, bez obzira na strogost prema njemu, koju im zamera, ipak, shvatajući ga, kupili su mu u Varšavi, u elitnoj četvrti kuću za izdavanje, u kojoj je do 1939. stanovao i imao salon. Prihvatili su i njegovu želju da postane pisac, veoma netipičan poljski pisac.

... koji je voleo da polemiše?

- U međuratnom periodu pisci su se susretali u specijalnim kafanama. Gombrovič je izabrao dve, Zodijak i Veleposedničku. U njima je imao sto, iako nije nikada pio, za kojim je pušio i susretao se pre svega sa avangardistima. Susretao ili žestoko polemisao sa njima na mnoge tada aktuelne teme. Pošto je bio filozofski i književno solidno potkovan, dominirao je u tim diskusijama, što pokazuje njegova prva knjiga priča Uspomene iz doba sazrevanja, a još više njegovo najznačajnije delo, roman Ferdidurke.

U emigraciji u Argentini, našavši se na samom dnu društvene lestvice, godinama doslovno preživljavajući, ne znajući španski, više od deset godina nije napisao ništa značajno. U novoj sredini teškom mukom je pisao svoj prvi posleratni roman Trans-Atlantik. Spas je video u uspostavljanju kontakta s emigrantskim Književnim institutom u Parizu i njegovim časopisom Kultura. Za nju je počeo da piše na poljskom feljtone u duhu dnevnika. Dopali su se uredniku Kulture, Ježiju Gjedroicu, koji mu je predložio da piše pravi dnevnik i da ga objavljuje mesečno. Kako mu je novac trebao, pristao je. Pisao ga je od 1953. do 1969, objavivši ga kasnije u tri toma. U njega je, kako sam, u razgovoru s Dominikom de Ruom, kaže, pakovao sve osim romana i drama. Zbog slobode izražavanja koju je sebi dopuštao dugo je u Poljskoj bio zabranjen, ali veoma čitan i prevođen na osnovu časopisa Kultura i pariskog izdanja Dnevnika. Znatno više nego njegovi romani (Trans-Atlantik, Pornografija, Kosmos) i drame (Opereta, Venčanje). Po svoj prilici zbog slobode izražavanja koju nijedan pisac tog vremena nije sebi dopuštao, posebno kritikujući bespoštedno Poljsku i Poljake, iako je zbog svog plemićkog porekla bio ,,patriota".

U Dnevniku piše da želi da se ,,izmigolji Poljskoj odnosno da se vine iznad nje". Je li ta superiorna pozicija razlog što nije dugo objavljivan u Poljskoj?

- Ne samo zbog toga. Emigrantska književnost, nemirenje Poljaka u emigraciji s komunizmom, otvorena kritika komunizma i njegove kulture i umetnosti stvarane u poljskoj verziji tog sistema bili su dovoljni razlozi da ne budu objavljivani. Međutim, Gombrovič je i u tom pogledu izuzetak. Nikad se nije uklapao ni u brojnu poljsku posleratnu emigraciju. Žestoko ju je kritikovao i polemisao s pojedinim emigrantima. O čemu posebno svedoči njegov roman Trans-Atlantik. S kritikom je nastavio i u Dnevniku, mada je ovo delo s obzirom na konstrukciju, način mišljenja i pripovedanja, pre roman nego dnevnik. Jer, Gomb, kako su ga zvali, svako svoje delo je pisao u drugom stilu, teorijski definisano, s pravom nazivajući sebe prvim postmodernistom. Što mu je donelo svetsku slavu, čak se 1969. našao prvi na listi za Nobelovu nagradu, u čemu ga je omela iznenadna smrt. Danas, posle promena u Poljskoj 1990, zauzima veoma visoko mesto, spada u obaveznu lektiru u srednjim školama, svako njegovo delo studira se na polonistici, o njemu se i van Poljske pišu sjajne studije.

Koga je cenio u književnosti?

- Teško je reći prema kome nije bio kritičan i koga je cenio, jer je retko davao intervjue, a i svaki put je pominjao druge pisce i umetnike. U njegovoj milosti ostali su starogrčki i rimski pisci i filozofi, Dante, Dostojevski, Gogolj, Rasin, Volter, Montenj, Prust, Kafka, Žid... Zapravo, u Dnevniku mnogo češće pominje filozofe, kompozitore klasične muzike i slikare nego pisce. Od svih umetnosti muzika mu je bila najbliža. Mada, zbog situacije u kojoj se nalazio u Argentini, nije išao na koncerte već je slušao ploče na veoma skromnom gramofonu. Do dolaska u Francusku, tj. na Francusku rivijeru, slabo je išao i na izložbe i upoznavao slikare. Boraveći u Vansu upoznao je Pikasa i Šagala, ali se na tome završilo. Uopšte, teško je sklapao i održavao prijateljstva. Sva su se manje- više brzo završavala, s obzirom na to da je svakom nalazio neku nepodnošljivu manu. Celog života zbog svoje ,,nezrelosti" privlačili su ga mladi, naročito u Argentini. Što se donekle tumači njegovim homoseksualnim sklonostima. Mada, ,,nezrelost" je za njega bila filozofsko-teorijska kategorija, koja se odnosi na pojam forme, jedan od osnovnih pojmova teorije umetnosti XX veka.

Za ediciji Nostra vita preveli ste i ,,Dnevnik pisan noću" Gustava Herlinga Gruđinjskog. U čemu se ova dva dela razlikuju?

- Razlikuju se u svemu, jer je reč o dve krajnje različite ličnosti. Kod Gombroviča sve je ,,ja", a ,,ja" Herlinga Gruđinjskog je u zadnjem planu, odnosno u prvom redu je komentator svoga vremena, prvenstveno politički, a dosta mesta posvećuje i knjigama koje čita, izložbama koje posećuje, kao i spomenicima kulture u Italiji, u kojoj boravi od sredine 50-ih godina. I on dnevnik počinje da piše na nagovor urednika Kulture, Ježija Gjedroica, od Gombrovičeve smrti 1969. do svoje smrti 2000. godine. Veoma duboko je promišljao ono o čemu je pisao, ali na sasvim drugi način od svog prethodnika. Postoji i nešto zajedničko između ta dva pisca: Njihovi dnevnici spadaju u vrhunska dela dnevničke književnosti.

Spomenuli ste intimni dnevnik ,,Kron". U njemu je otkrio svoju intimu - od seksa i sa muškarcima i ženama, o sifilisu, o drugim bolestima... Hoćemo li ga čitati na srpskom?

- Nećemo, jer se tekst te knjige sastoji pretežno od fusnota gombrovičologa, koje imamo priliku da čitamo u ovom kritičkom izdanju Dnevnika. Manje-više sve se o njegovom životu znalo na osnovu njegove prepiske sa porodicom, posebno dveju knjiga Rite Gombrovič, Gombrovič u Argentini (1939-1963) i Gombrovič u Evropi (1963-1969). Jedina novina je njegov odnos prema njoj, o čemu u Kronu piše, izostavivši tekst u Dnevniku, kao što je izostavio i o nekim ličnostima iz međuratne i posleratne Poljske koje su u vreme njegovog objavljivanja bile žive.

Šta za današnje čitaoce znači Gombrovičev Dnevnik?

- To delo je određen tip kritike čoveka, sveta, kulture koji se, po svoj prilici, neće ponoviti, jer razmatra teme kao što su ,,nezrelost/zrelost", ,,nedovršenost/dovršenost", ,,nižost/višost" i slične, teme koje je definisao još početkom 30-ih godina XX veka u pričama i romanu Ferdidurke i koje dobijaju na značaju tek u vreme hipi pokreta. I još važnije, zato što obelodanjuje ,,erotske i plebejske vulgarizme" koji će u književnosti dobiti mesto mnogo decenija posle njegovog obelodanjivanja. Imajući hrabrost da to obelodanjivanje potkrepi svojim životnim iskustvima, što na krajnje drugačiji način izražava današnja masovna kultura mladih, jer je ,,mladost" za njega bila imanentna i organska ,,nižost", deo programa današnje ,,antikulture" i ,,antiknjiževnosti".


http://www.danas.rs/dodaci/vikend/knjiga_danas/biserka_rajcic_kod_gombrovica_sve_je_ja.54.html?news_id=268398

Odlično! Dnevnik je must have, i draže ga je svakako imati u jednom tomu.

Sporna raspodela prostora na Sajmu knjiga

Iako se neki izdavači žale što nisu smešteni u Arenu hale 1, u Odboru Sajma knjiga kažu da je sada upola manje pritužbi nego prošle godine

Izlagački prostor izdavačke kuće ,,Dereta" neće biti smešten u Areni hale 1 na predstojećem 58. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, gde je inače bila prethodnih 18 godina, pošto je Odbor Sajma knjiga odbio žalbu ovog izdavača da prvobitnu odluku izmeni.

Dijana Dereta, direktorka ,,Derete", smatra nedopustivim potcenjivanje četvrt veka duge tradicije ovog izdavača, koji je svoj identitet pažljivo gradio negovanjem klasične literature, srpske književnosti i umetnosti, kao i praćenjem savremenih svetskih tokova.

– ,,Dereta"je prva pokrenula ediciju prevoda domaćih pisaca na engleski jezik (Andrić, Pavić, Vida Ognjenović, Svetlana Velmar Janković...), bila je učesnik velike kulturne akcije ,,Roman decenije", dobitnik je mnogih priznanja, između ostalih i ,,Izdavač godine Beogradskog sajma knjiga". Objavljuje dela klasika: Junga, Platona, Šopenhauera, Dantea; eminentnih domaćih pisaca: Svetlane Velmar Janković, Svetislava Basare, Bogdana Tirnanića, Aleksandra Deroka, Milana Oklopdžića, ali i istorijskih dela, knjiga o Beogradu, kulturnom nasleđu Srbije...Odgovor Odbora Sajma knjiga na našu žalbu ukazuje, po svoj prilici, na postojanje novog kriterijuma, ustanovljenog baš za ovu priliku. Vrhunac neupućenosti i nepoštovanja onog što ,,Dereta" jeste izražen je u direktnom razgovoru: ,,Gospođo Dereta, treba da se zapitate zašto je Vaša kuća već toliko godina u Areni, a ne zašto ste ove godine izmešteni!", ističe Dijana Dereta.

Odgovor na žalbu ,,Derete" ukratko je ovaj: ,,Ustanovljeno je da Vaša izdavačka kuća u ovom trenutku ne zadovoljava uslove izlaganja u Areni Beogradskog sajma, u prostoru koji je predviđen za one izdavače koji pored komercijalnih i brojnih ponovljenih izdanja posvećuju najviše pažnje domaćoj književnoj produkciji, kao i humanistici, što u vremenu današnje krize predstavlja najhrabriji izdavački poduhvat koji je Komisija Beogradskog sajma knjiga stoga najviše i vrednovala."

Udruženje izdavača i knjižara Srbije pruža podršku ,,Dereti", ukazujući na ,,ozbiljne propuste" Odbora Sajma knjiga u raspodeli izlagačkog prostora: ,,UIKS smatra da tela Beogradskog sajma knjiga hitno treba da preispitaju svoje odluke i da prekinu da se kriju od očiju javnosti, ugledajući se pri tome na postupke Ministarstva kulture i informisanja, koje je osiguralo transparentan rad komisije za otkup naslova za biblioteke u Srbiji", kaže se u saopštenju UIKS-a, uz napomenu da su u nemilosti sajamskog Odbora i drugi izdavači, kao što je ,,Leo komerc", smešten na Galeriju hale 1, iako pripada grupi od 20 izdavača sa najvećim brojem objavljenih naslova po podacima Narodne biblioteke Srbije. ,,Istovremeno, u središnjem, glavnom prostoru sajma, u Areni, nalaziće se izdavačke kuće koje su objavile svega nekoliko naslova, po podacima na sajtu NBS, kao i oni koji nisu izmirili finansijske obaveze, i kojima je račun blokiran 140 dana prema javno dostupnim podacima. Možda o kriterijumima kojima su se rukovodili donosioci odluka najbolje govori to što predstavnicima UIKS-a nije omogućeno ni da prisustvuju sastancima Odbora Beogradskog sajma knjiga, dok im je plan raspodele pokazan svega jedan dan pre objavljivanja na internet-sajtu. To jasno pokazuje način rada ovog odbora, kojem je četvorogodišnji mandat istekao", objašnjenje je UIKS-a.

Izdavačka kuća ,,Prosveta" takođe nije smeštena u Areni hale 1, na šta je reagovao direktor ove kuće Jovan Janjić, ističući da ,,Prosveta" postoji 112 godina, te da je najviše doprinela ugledu koji danas ima Međunarodni beogradski sajam knjiga.

Podaci Odbora Sajma knjiga sasvim su drugačiji. Naime, kako kažu u Odboru, ove godine bilo je 40 pritužbi na raspodelu prostora, upola manje nego prošle godine. Udruženje izdavača na vreme je bilo obavešteno o svim odlukama, a rad ovog saziva Odbora legalan je sve dok na novom zasedanju Skupštine grada Beograda ne bude imenovan novi Odbor.

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Sporna-raspodela-prostora-na-Sajmu-knjiga.lt.html

Šta priprema Poljska za 58. Sajam knjiga

Gostovanja mnogobrojnih pisaca, promocije knjiga i okrugli stolovi samo su deo programa koje je Poljska, kao počasni gost pripremila za predstojeći 58. Sajma knjiga u Beogradu.

Kako je najavila je ataše za kulturu, nauku i promociju Ambasade Poljske u Srbiji Dagmara Luković, organizatori su se trudili da pripreme veoma raznovrstan program, tako da će pored pisaca na ovogodišnjem Sajmu gostovati i stručnjaci za pitanja autorskih prava, kao i stručnjaci za analizu tržišta knjiga.

"Gosti 58. Sajma biće direktor instituta 'Adam Mickjevič', institucije zadužene za promociju poljske kulture u inostranstvu, književnik Pavel Potoročin i zamenica direktora Instituta za knjigu, koji promoviše poljsku književnosti, Elžbjeta Kalinovska", rekla je Tanjugu Luković.

Što se pisaca tiče jedna od gostiju biće Olga Tokarčuk koja će otvoriti 58. Sajam knjiga.

"Ona je otkrovenje poljske književosti u poslednjih dvadesetak godina, njena dela prevođena su na skoro 40 jezika, ona je i poljski zvanični kandidat za Nobelovu nagradu, a takođe je i jedini živi poljski pisac čije su knjige uvrštene u školsku lektiru", objasnila je ona.

Na Sajmu biće gost i Kšištof Varga vrlo poznat srpskoj publici, mladi pisac Pjotr Pažinjski koji je nagrđen Evropskom nagradom za književnost prošle godine za knjigu "Pansion", koja će se pojaviti na Sajmu u izdanju "Akademske knjige".

Tu će biti i Ščepan Tvardoh, kao i pesnici Januš Dževucki koji je i književni kritičar i Lukaš Golembjovski, koji je stručnjak za područje tržišta knjige.

"Svi pisci koji dolaze imaju svoje izdavače na Sajmu, tako da će na štandovima tih izdavačkih kuća biti organizovano predstavljanje njihovih najnovijih knjiga", istakla je Luković.

Što se štanda Poljske na Sajmu tiče, Luković je rekla da su organizatori imali dilemu da li treba da se ulaže u formu, odnosno " pakovanje' ili da štand izgleda skromnije, a sredstva koja su i manje nego dovoljna uložiti u podršku izdavačima i konkretnim naslovima".

"Mi smo se odlučili za drugu varijantu, pakovanje će nam trebati samo sedam dana, a posle Sajma neće biti traga od predivnog štanda dok će knjige ostati. Tako da je Ambasada Poljske finansijski pomogla, i u saradnji sa izdavačima izašlo je 15 naslova, koji će biti predstavljeni na Sajmu", rekla je Luković.

Među delima, u čiju je pripremu uključena Ambasada Poljske nalaze se "Poslednje pesme" Česlava Miloša u saradnji sa poljskom Narodnom bibliotekom Kraljevo, "Istorija Poljske" Adama Zamojskog u saradnji sa izdavačkom kućom "Clio", "Draga gospođo Šubert" Eve Lipske u saradnji sa Udruženjem "Treći Trg".

Tu su i "Četvrta sestra" drama Januša Glovackog u saradnji sa izdavačkom kućom "Arhipelag", "Pansion" Pjotra Pazinjskog u saradnji sa izdavačkom kućom "Akademska knjiga" i druge. Poljska ambasada u saradnji sa Institutom "Adam Mickjevič" pripremila je audio knjigu na kojoj najlepše poljske pesme čitaju glumci Nebojša Dugalić i Vjera Mujović, a jedan deo pesama govori i umetnik Luka Barbat, a u saradnji sa Filmskim centrum Srbije izaći će i knjiga o svetski poznatom multimedijalnom umetniku Jeržiju Skolimovskom.

"Na našem štandu ćemo predstaviti knjige gostiju koji dolaze na Sajam, tu će biti knjige koje su i pevedene na srpski jezik, ali ćemo te iste naslove predstaviti i na drugim jezicima", rekla je Luković.

Ona je istakla da će u okviru štanda biti postavljen deo sa dečjim knjigama jer Poljska ima bogatu ponudu dečjih izdanja, biće prikazane i knjige srpskih pisaca prevedenih na poljski, održaće se prezentacije određenih naslova, a jedna od njih će biti knjiga-album posvećen poljskom novinaru Rišardu Kapušćinskom, koji je prevođen na srpski jezik.

"Planiramo i predavanja na Kolarcu od 21. do 23. oktobra, a govorićemo o kulturi, o pitanjima sadašnjih trendova u poljskoj književnosti, sadašnjeg stanja na tržištu knjiga i o budućnosti tržišta knjiga u doba kada prisustvujemo ekspanziji elektronskih medija, knjiga, časopisa", rekla je Luković.

Ona je takođe najavila da će 23. oktobra biti organizovana promocija istorije poljske književnosti na štandu Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, dok će narednog dana, 24. oktobra na Sajmu biti potpisan međudržavni ugovor o kulturnoj, naučnoj i prosvetnoj saradnji.

Godina poljske kulture u Srbiji

"Kada smo saznali da je odobrena naša molba da nam se dodeli status počasnog gosta na Sajmu knjiga, mi smo samoinicijativno proglasili ovu godinu, godinom poljske kulture u Srbiji i trudili smo se cele godine da ljude u Srbiji upoznamo sa raznim segmentima poljske kulture", istakla je Luković.

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2013&mm=10&dd=06&nav_id=762056

Ne dolazi Stasiuk? Pih.

Arhipelag poljske književnosti

Beograd, 11. oktobra 2013. – Poznat i ranije kao izdavač velikih poljskih pisaca, Arhipelag će na 58. Beogradskom sajmu knjiga, na kome je Poljska zemlja počasni gost, predstaviti tri velike knjige savremene poljske književnosti: knjigu priča Zbignjeva Herberta Kralj mrava, knjigu eseja Adama Zagajevskog Odbrana vatrenosti, kao i knjigu drama Januša Glovackog Antigona u Njujorku.

Knjiga Zbignjeva Herberta Kralj mrava donosi priče o manje poznatim i potisnutim bogovima grčke i rimske mitologije. Zanimljive i duhovito napisane, Herbertove priče zanosno i lucidno pripovedaju o palim bogovima i bogovima pomračene slave, o božanstvima koja su potisnuta i zanemerana ili su pala u nemilost moćnijih bogova. Junaci Herbertovih priča, koje je književna kritika već nazvala najličnijim delom ovog pisca, jesu Antaj, Triptolem, Tersit, Kleomed, Narcis, Endimion, Sekuritas, Atlant, Prometej, Arahna, Hekaba, Fija i mnoga druga božanstva koja najčešće nisu u prvom planu istraživanja antičke mitologije. Herbert je svoju knjigu priča Kralj mrava, na kojoj je radio više od dvadeset godina, označio kao ,,privatnu mitologiju". U ovom uzbudljivom mitološkom svetu postoje mnogo tako ljudskih i sasvim aktuelnih stvari: od zamračenja, potiskivanja i cenzure do ljubomore, pohlepe, osvete i obesti.

Novi eseji Adama Zagajevskog, jednog od vodećih savremenih svetskih pesnika i esejista, u knjizi Odbrana vatrenosti govore o poeziji i istoriji, o ideologiji i sumnji, o politici i stvarnosti, o Ničeu i Sioranu, o Česlavu Milošu i Zbignjevu Herbertu, o Gombroviču, o Lavovu i Krakovu. Zagajevski svedoči o tome zašto je poezija početak sećanja i o tome zašto je sumnja poslednja odbrana pred dilemama politike i ideologije.
Januš Glovacki je svetsku slavu stekao dramom Antigona u Njujorku koja je postala jedna je od najizvođenijih drama u drugoj polovini XX veka. Arhipelag u istoj knjizi objavljuje dve drame Glovackog: Antigona u Njujorku i Četvrta sestra, kao i jedan piščev autopoetički esej. Zajedno s dramom Četvrta sestra, Antigona u Njujorku na potresan način pokazuje raspolućenost zapadne i istočne slike sveta. Pogovor ta ovu knjigu Januša Glovackog napisao je Boro Drašković koji je svojevremeno režirao Antigonu u Njujorku.

Ranijih godina Arhipelag je objavio knjigu izabranih pesama Zbignjeva Herberta Gospodin Kogito, celovito izdanje svih Herbertovih pesama na temu Gospodin Kogito, kao i dve knjige pesama Adama Zagajevskog: Antene i Nevidljiva ruka.

http://www.arhipelag.rs/vesti/arhipelag-poljske-knjizevnosti/

dan prvi, ulov:

SEČA ŠUME jedno uzbuđenje, tomas bernhard, lom, 590 din.
ISELJENICI i AUSTERLIC, v.g. zebald, paideia, obe za 1255 din., plus sam za na poklon dobio nekakav plavi zembilj.
ANTOLOGIJA POLJSKOG ESEJA, razni autori, službeni glasnik, 400 din.
JAVNO MNJENJE, jirgen habermas, mediterran publishing, 1085 din.
ZOMBI i CRNA VODA, dž.k.outs, čarobna knjiga, obe za 200 din.
CARSTVO SUNCA, dž.g.balard, čarobna knjiga, 460 din.
KLUB DIMA, a.p.reverte i FABRIKA OSA, ian benks, narodna knjiga, obe za 560 din.
TECITE SUZE MOJE, REČE POLICAJAC, p.k.dik, znak sagite, 600 din.

Bio na sajmu prvog dana, kupio nekoliko knjiga, a ujedno i rešio poklone za jedan nedavno prošli i drugi predstojeći rođendan. Od ovih knjiga koja sam uzeo za sebe, kupio sam:

LJUDSKE VIBRACIJE, Darko Tuševljaković (Čarobna Knjiga)
SUDAR, Dž.G. Balard (Čarobna Knjiga), mada imam i ono staro hrvatsko izdanje
SENKA NA SUNČANIKU, Embrouz Birs (Službeni Glasnik)
SEČA ŠUME, Tomas Bernhard (LOM)
PAN, Knut Hamsun (LOM)
THE COLLECTED WORKS OF EDGAR ALLAN POE (English Book), prigodna cena od 1.666 dinara!

Quote from: Alexdelarge on 20-10-2013, 18:30:23
JAVNO MNJENJE, jirgen habermas, mediterran publishing, 1085 din.

jbt, prošlo je 50 godina i oni još to pogrešno prevode?

Pravi naslov knjige je ''Strukturna transformacija javne sfere'', pri čemu se u knjizi jasno razlikuju sfera i mnjenje

i prije pola vijeka su knjigu pogrešno preveli a i sada, pa brate minli...

Naravno, nije problem s prevodom teksta, samo sa naslovom, to je odlična knjiga inače...

nisam znao za pravi naslov. izgleda da su preuzeli stari prevod i neznatno ga adaptirali.

QuoteJavno mnenje : istraživanje u oblasti jedne kategorije građanskog društva / Jirgen Habermas ; [preveo Gligorije Ernjaković ; predgovor Ljubomir Tadić] 1969

QuoteJavno mnjenje : istraživanje u oblasti jedne kategorije građanskog društva / Jirgen Habermas ; adaptacija i redaktura teksta na osnovu prevoda Gligorija Ernjakovića Predrag Rajić ; prevod predgovora Tamara Božić

p.s.

preporučam kupnju današnjeg danasa, ima bogat sajamski dodatak.

Strukturwandel der Öffentlichkeit / Jürgen Habermas

prvi prevod je odličan, tako da nisu ni trebali ništa da mijenjaju, tj bolje da nisu


a Lakana, kao što neko ranije reče, bi stvarno mogli da dobro pročešljaju

Ulov:


Četvrta, peta, šesta i sedma knjiga o Vešcu (Čarobna knjiga)
Žuta kabanica, Đorđe Bajić (Čarobna knjiga)
Koje je boje vaš padobran, Ričard N. Bolz (Čarobna knjiga)


Zbog kupljenih 6 knjiga dobila 4 knjige na poklon:
Limonov, Emanuel Karer
Magija krvi, Tesa Graton
Vatra, Kristin Kešor
Tarantula, Tjeri Žonke


Seča šume, Tomas Bernhard (LOM)
Odakle zovem, Rejmond Karver (LOM)
Omon Ra, Viktor Peljevin (LOM)
Život insekata, Viktor Peljevin (LOM)


Naučna fantastika, spoznaja, sloboda, Darko Suvin (Čudna knjižara)


Perunov hroničar: Rog slovenskih bogova, Miloš Petković (Portalibris, dobila na poklon, sa posvetom autora)

Vašar knjiga 2013: šta sam kupio



http://ljudska_splacina.com/2013/10/vasar-knjiga-2013-sta-sam-kupio.html

I ja bio danas.

Slazem se sa Ghoulom, ponuda polovnih knjiga mi je izgledala slabije nego proslih godina.
Doduse, mozda je razlog taj sto sam izvesnu svotu novca vec dao za knjige koje nisu SF/H/F,
plus prosle nedelje sam porucio 5 delova Zaduzbine, pa nisam mogao da sebi priustim sve sto mi se ucinilo iole zanimljivim.

Pocetnik kakav jesam, uzeo sam Nivenov Prsten i Klarkove Pesme daleke Zemlje.
Takodje sam uzeo novu avanturu Serloka Holmsa, jedan izvanredan roman, po imenu Kuca svile.
Redovna cena je previsoka, ali sajamska je bila manje-vise prihvatljiva (690 din + knjiga po izboru gratis).

Na standu Cudne knjizare sam pazario Zelaznijev Zovem se Konrad
i po prvi put malo procaskao sa Bobanom

Inace, ako nekog zanima, Kuca listova Marka Danijelevskog se na standu Platoa prodaje za 200 din!
Koliko me secanje sluzi, bila je prilicno skupa kad je izasla.
Na izgled mi kao da nije za mene, ali mi se cini da je hvaljena, pa eto fine prilike ako je neko zainteresovan...

Sajam knjiga 2013 (2. deo): ŠTA KUPITI



http://ljudska_splacina.com/2013/10/sajam-knjiga-2013-2-deo-sta-kupiti.html

NAJVAŽNIJA UMETNOST - ISTOČNOEVROPSKI FILM U XX VEKU, Mira Lim i Antonjin Lim (Clio)
TEORIJE SINEASTA, Žak Omon (Clio)
KUĆA LISTOVA, Mark Z. Danijelevski (Plato)
TRUNJE, Kšištof Varga (Plato)
MEĆAVA, Vladimir Sorokin (Geopoetika)
PRE NEGO ŠTO IZGORIM, Gaute Hejvol (Čarobna Knjiga)

i kod antikvara:

PLAVETNILO NEBA, Žorž Bataj
SEXUS, Henry Miller

Koliko drveća strada tako.

Filozofija slobode i Filozofija rada, Laš Fr. H. Svensen (Geopoetika)
Šlem užasa, Viktor Peljevin
De profundis, Viktor Jerofejev
Dan opričnika i Mećava, Vladimir Sorokin


Profesor i negova domaćica, Joko Ogave (Tanesi)


Lepotica i Daj mi svoje srce, Džojs Kerol Outs (Agora)


Fabrika osa i Hod po staklu, Ian Benks (Narodna knjiga)
Zveri, Džojs Kerol Outs
Noći u cirkusu, Anđela Karter


Na Paladinovom štandu dobila Mekdonaldovu Tekiju, na Portalibrisovom štandu dobila Devedesete u kraju Jovane Ristić.

Samuel Delany - Triton
Joh Crowley - Litttle, Big
Бобан Кнежевић - Црви цвет (Просвета, 1993, са голом прсатом тетом и главом на коцу) ♥

Ja sam, dok mi je Perin pravio rečito društvo bez kog bih crkla od dosade, prelistala Kalifornijski eksperiment, Jedan na Jedan, Bobanov čudni eksperiment u obliku ukoričenih Misterija, Nekronomikon... čudila se što su domaći autori sakriveni na zidu i bila fascinirana haotičnošću štanda Čudne knjižare. Knjige više ne kupujem. Bar ne dok ne pročitam ovih 1328 knjiga koje imam na Kindlu.

BAOL jedna mirna režimska noć, s.beni, kiša/prometej, 250 din.
GUBILIŠTE, m.kovač, samizdat b92, 370 din.
TRANSATLANTIK, v.gombrovič, paideia, 600 din.
MESTO MRTVIH PUTEVA, v.s.barouz, fabrika knjiga, 1000 din.
NARACIJA U IGRANOM FILMU, d.bordvel, filmski centar srbije, 1960 din. - ovo je vašarska cena, a po zvaničnoj tarifi je 2800 din.
TEORIJA FILMA, h.s.turković, meandarmedia, 1500 din.
PROPOVEDNIK i UZUMAKI, darkwood, zbirno 1600 din.
MM, knjiga 1, veseli četvrtak, 1470 din.

VAŠAR, FARMA, SRBIJA, SAGITA!
 


BATINE NA SAJMU KNJIGA: Potukli se fanovi pesnikinje i "gej muzičara"!

Da domaća publika i te kako voli, ceni i čita poeziju dokaz je verbalni i umalo fizički sukob između vernih obožavalaca srpske pesnikinje Gordane Ane Dabić i beogradskog muzičkog umetnika Dragana Karolića

Koliko su knjige i poezija na ceni u našem narodu, da su ljudi svojim telima spremni da brane pisanu reč, pokazalo se na ovogodišnjem Beogradskom sajmu knjiga.
Na dva štanda, jedan do drugog, prema planu je u utorak, nešto iza 17 časova, trebalo da istovremeno budu održane promocije pesničkih knjiga. Međutim, pasionirana publika dvoje poeta nije imala strpljenja za konkurenciju, tako da je došlo do huškanja i ćuškanja, pa je morala da reaguje i policija.
Šta se u stvari dogodilo? U zakazano vreme počele su dve promocije, na štandu Udruženja pisaca "Poeta" i onom izdavačke kuće "Nova Poetika".
Na prvom je svoju zbirku poezije "Oči govore" trebalo da predstavi pesnikinja Gordana Ana Dabić, a na drugom uspešni internacionalni flautista Dragan Karolić svoje autobiografsko izdanje "Memoari jednog gay muzičara".
Čim je program krenuo, govornici su mikrofonima pokušali međusobno da se nadglasaju, uz navijanje i dobacivanja sa strane. Očevici kažu da su pale i teže reči, poletele plastične čaše, pa su čak i jedne naočare za vid završile na podu. Ozbiljniji fizički obračun sprečila je policija, koja se relativno brzo pojavila na mestu književnog okršaja.
- Problem je nastao zbog toga što su se dva ozvučenja nadjačavala i posetioci su počeli da se svađaju i koškaju. Nažalost, zbog ovog incidenta bili smo primorani da promociju jedinog ovdašnjeg gej pesnika prekinemo petanestak minuta pre kraja – kaže za Telegraf, Lazar Janić, programski urednik izdavačke kuće "Nova poetika".
Da u svetu književnosti strasti i nadahnuća neretko nadvladavaju sujeta i netrpeljivost dokaz je još jedan ozbiljan verbalni sukob koji se na Sajmu, u hali Borislav Pekić u ponedeljak, zbio između popularnog subotičkog pisca i blogera Slobodana Vladušića i književnog kritičara Gorana Lazičića.
Prema rečima Vuleta Žurića, predsednika Srpskog književnog društva, do nesuglasica je došlo između dvojice zakletih intelektualnih suparnika, na tribini "Politika Itake" održanoj u čast 120 godina od rođenja Milša Crnjanskog.
- Njih dvojica imali su nastavak svoje davno započete žustre polemike, što nije nimalo neuobičajeno na domaćoj književnoj sceni. Srećom, sve se završilo samo na teškim rečima. Jedina posledica koja je ostala jeste gorak ukus u ustima svih koji su ovom verbalnom sukobu prusustvovali – objašnjava Žurić za Telegraf.

http://www.telegraf.rs/vesti/862347-batine-na-sajmu-knjiga-potukli-se-fanovi-pesnikinje-i-gej-muzicara


a možda su u šumi?
[/color]Tuča na sajmu knjiga – potukli se književni kritičari  

[/color]Na 17. međunarodnom sajmu knjiga u Banjaluci, juče se dogodio manji incident, kada su se potukla dva književna kritičara, zbog neslaganja stavova oko naslova "Zlatiborski izvori" autora Mirka Beronje.

[/color]Kako kaže Z.M. radnik na štandu, književni kritičari Trifko Mićić i Petar Kojadinović su slučajno ušli u dijalog, sasvim mirno i ljubazno komentarisali knjigu, a kako je razgovor odmicao postajali su nervozniji i počeli su da se prepiru, što se na kraju pretvorilo u tuču.[/color],,Njihov razgovor je ispočetka bio apstraktan, pričali su nešto što ja nisam baš razumio, tako da i kada su podizali ton nisam shvatio da se svađaju. Ubrzo su počeli da psuju i  guraju jedan drugog", ispričao je radnik.[/color]Niko nije zadobio povrede iako su u tuči koristili i knjige tvrdih poveza. Prijatelji su ih smirili tako da nije bila potrebna intervencija policije i obezbjeđenja.

http://balkantajms.com/tuca-na-sajmu-knjiga-potukli-se-knjizevni-kriticari/

That's only rock'n'roll...

Eto, još neko da kaže kako Srbi ne vole pisanu reč...

  Nisu normalni, stvarno.


No, poslednji ulov:


Kod antikvara: Hiljadu i jedna noć, izdanje iz 1971.


Grčki mitovi, Robert Grevs (Admiral)


Sudar i Carstvo sunca, Balard (Čarobna knjiga)
Svemirski vojnici, Hajnlajn
Komešanje odjeka, Metison
Djui, Viki Majron i Bret Viter


Gradac, tematski broj o Lavkraftu


Britansko pitanje, Kim Njumen i Judžin Bern (autorski primerci prevoda, Paladin)

Stipane, daj insajderske informacije...gde je lajanić sada kada je najpotrebniji?

duh sagite preliva se i na vašar...

Mora barem neko da ima info iz prve ruke....ako se Stipan ne javi počeću da sumnjam da mu je onaj flautista pseudonim....

Moj skromni ulov:


Mange i stripovi:


Uzumaki 1
Naruto  1
One Piece 1
Sendmen 6
Sendmen 7


Knjige:


Erih From: Umeće ljubavi (samo mi je ta knjiga nedostajala iz kompleta, pa...)
Joko Ogava: Profesor i njegova domaćica
Đunićiro Tanizaki: Sestre Makioka
Ihara Saikaku: Pregršt srebra u zoru
Jasuši Inoue: Loulan / Lovačka puška
Žoze Saramago: Slepilo
Tomas Bernhard: Seča šume
Knut Hamsun: Plodovi zemlje
Pol Oster: Njujorška trilogija
Dž. G. Balard: Sudar
Ričard Metison: Komešanje odjeka
Isak Asimov: Na rubu Zadužbine
Isak Asimov: Zadužbina i Zemlja
Isak Asimov: Sabrani roboti
Isak Asimov: Golo sunce
Isak Asimov: Čelične pećine

Quote from: hidden on 27-10-2013, 12:25:28
Stipane, daj insajderske informacije...gde je lajanić sada kada je najpotrebniji?

Ja nisam bio tamo kad se to desilo, ali Layanich je snimio događaj, pa čim snimak bude na raspolaganju, okačiću ga ovde. On sad nema mnogo vremena, danonoćno je tamo na štandu.

Inače, Karolić nije pesnik, nego muzičar, široj javnosti poznat kao flautista ansambla RENESANS i ansambla MUSICA ANTIQA, dakle neko ko je stekao svetsku slavu kao umetnik... Izdanje je monografsko i autobiografsko, a čovek je doputovao iz Berlina samo zbog promocije.

Quote from: angel011 on 25-10-2013, 23:38:52
Lepotica (Agora)

Javi utiske kad procitas knjigu.

Važi, samo što pojma nemam kad će to biti. 

Znam ja. Dogodine.

A evo i obećanog snimka "Batina na sajmu knjiga"

https://www.youtube.com/watch?v=iC2M9zVvMKg#t=15

Hm... Biće da je definicija `batina`, u međvremenu, postala prilično široka..

Novinarska posla...

Ljubiša Katabazija na nastupu -Nove Poetike- 58. sajam knjiga 2013

Quote from: Hiperhik on 29-10-2013, 12:57:55
Hm... Biće da je definicija `batina`, u međvremenu, postala prilično široka..

vaistinu!
jeftin marketinški trik za očigledno đubrovite i bezvredne knjige (900 din za autobio onog nesrećnika?!) kojim teraju narod da gleda 15-20 minuta najispraznijeg isprđivanja kako bi na kraju bili 'čašćeni' sa malo shaky cama i 'puši kurac!' usklika.
jadno i bedno u svakom zamislivom smislu!

Ala nam se Ljubiša Katabazija ozbiljno uneo u problematiku!

Jaram knjiga 2013

DRŽAVNI POSAO [HQ] - Ep.240: Sajam knjiga (30.10.2013.)

ŠTA SAM KUPIO NA SAJMU ENGLESKE KNJIGE U NIŠU




http://ljudska_splacina.com/2014/03/sta-sam-kupio-na-sajmu-engleske-knjige.html