ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Текст: Лола Димитријевић
Цртеж: Мома Марковић
Година: 1935.
Страна: 20
Формат: Б5
Штампа: црно-бело
Тираж: 750 примерака

Поштовани читаоци,
нови број Златног доба доноси једну од раних прича о ,,Стојадину" Лоле Димитријевића и Моме Марковића. Објављиван на страницама култног сатиричног листа ,,Ошишани јеж", Стојадин је један од најчитанијих и најдуговечнијих стрипских серијала из златног доба српског стрипа,који је у ,,Јежу" излазио од самог покретања листа 1935. па све до нацистичког бомбардовања Београда 6. априла 1941. Тада је окончан серијал о Стојадину, а обустављено је и излажење самог ,,Ошишаног јежа".
Хумористичко-сатирични стрип о Стојадину, народном посланику са југа Србије, духовито је сведочанство како о једном (сада прошлом) времену тако и о ванвременским, инхерентним особинама и слабостима човека као појединца и самог друштва у целини. Стојадин истовремено огољује лажни морал свог окружења и епохе и шаље данашњем читаоцу неочекивано актуелне и отрежњујуће поруке о вредностима, моралу, власти, моћи. Као изашао из неког Нушићевог комада Стојадин је савременик наших дедова, а у исто време лик какве и сами срећемо свуда око нас, готово један век касније. Речима самог аутора, Моме Марковића: ,,Стојадина срећемо свуда: у животу, на улици, у политици, у продавници, у кафани... свуда. Он је наш типични ,,мали човек" који је домишљати весељак, увек оптимиста и — опортуниста."
Серијал о Стојадину започет је у 8. броју Ошишаног јежа од 23. фебруара 1935, а сторија ,,Стојадинова љубав" прва је дужа прича о неуком народном посланику и излазила је на страницама истог листа, у наставцима, од 18. броја од 4. маја 1935. до 35. броја од 31. августа 1935. Током пет година колико је трајао серијал, сценаристи су се неретко мењали док је цртеж увек био дело Моме Марковића. Сценарио за ову епизоду, практично прву (будући да су пре ње објављене само три табле са Стојадиновим геговима) дело је Драгољуба Лоле Димитријевића, познатог предратног новинара ,,Политике". Како до данас није била репринтована, верујемо да смо овим бројем наше ревије макар донекле исправили велику неправду према једном, без икакве сумње, битном сегменту наше културне баштине. С том мишљу препуштамо подијум Стојадину који већ на следећој страници поручује: ,,Еве ме јопет међ вас!"

Срдачан поздрав,
Уредништво.