ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Hmmm... pošto su i Ronin i Swamp Thing krenuli 1983., ne bih rekao da je Miller mogao da otvori vrata Mooreu. Može se diskutovati da li je to učinio preko Daredevila, mada ne bih rekao, pošto je u pitanju sasvim drugačiji pristup naraciji u odnosu na Marvelmana, po kome je Moore postao poznat, i zahvaljujući čemu je i dobio "gig" kod DC-ija.

A Vertigo je nastao zbog Sandmana (i u manjoj meri Animal Mana), koji svoje konce vuče od Swamp Thing, nikako od DKR.

Enivej, tajming za Moorea i Millera se uveliko podudara, kako kod Ronina i ST, tako i kod DKR i Watchmena. Jedino što je Moore taj deo svoje karijere završio sa Marvelmanom, a Miller - sa Give me liberty.

Ne bih se previše raspravljao, ali pod uticajem Milera na savremenu strip scenu, pa i Vertigo kao jedan od vitalnijih delova iste, nisam mislio na tematske uticaje, već na bacanje akcenta na scenario (većina scenarija iz 70-ih bili su uglavnom samo površna podloga za prikazivanje akcije, laku zabavu i iskazivanje talenta sjajne generacije ondašnjih crtača), na stariju publiku, na eksperimentalniji pristup, na ozbiljniju formu, nova i drugačija iščitavanja starih mitova i heroja, kompleksniju psihologiju i sl. U kritič(ars)kim tekstovima iz tog vremena (80-e) Miler je označavan kao predvodnik promena u američkom, tada (a i sada) pretežno superherojskom stripu.
Pri tome ne umanjujem Murov značaj, prvenstveno zbog Swamp Thinga koji je bio direktna preteča Vertiga kao podetikete u početku prvenstveno okrenute mračnoj fantaziji i hororu. (Ko nema strana izdanja neka nabavi zadnjih nekoliko brojeva našeg Horora)

OK, da, što se tiče super-heroja, Miller je svakako ostavio veći trag od Moorea.

Povremene avangarde superheroja kakve su se desile sa Dark Knightom i sa Watchmenima (ali isto tako i sa Stan Leejem, kad se pojavio, ne treba to izgubiti iz vida) i edicija Vertigo su dve potpuno razlicite price. DC je sa Mooreovim Swamp Thing i "Suggested for Mature Readers" labelom vec bio raskrstio sa strogim kanonom Kodeksa ali zeleo je da napravi i korak dalje - a to su projekti u autorskom vlasnistvu (creator owned). Thus, Vertigo

Moore je fakticki kumovao ideji Vertiga ali je bio previse radikalno ispred da oberucke prihvati uloge lidera edicije a Gaiman je tu upao na gotovo, kada je potreba davno bila definisana kod urednistva i iskoristio pruzeno

ma da, gaiman had it easy... sto ne menja cinjenicu da mi je (sandman) najdrazi. cinjenica (read moje misljenje) je da je gaiman imao neverovatnu olaksicu da je mogao sve da radi on his own terms, jer su se uslovi vec stekli i samo im je trebao neko poput njega.

konkretno, watchmen mi je bolji od dkr, a generalno, mislim da je moore uvek (citaj, back when it was not easy) bio uspesniji od millera u nalazenju zlatne sredine i rovarenju from within. ono sto mi je kod njega fascinantno spram i gaimana i millera je da on zaista voli "klasican" strip i ume da radi u okviru kanona. u tom smislu mi je zanimljiv i njegov abc. gaiman je napravio inteligentan strip tako sto mu je dozvoljeno da bude intelektualan. dok je miller, sa izuzetkom sjajnog ronina, u ranim danima (pre dkr, year one, born again) cini mi se bio podeljen na preambiciozni artizam (elektra assasin) i less than revolutionary rad u okviru industrije (daredevil). mozda je to tada i bio neki pomak, kazu ljudi, a ja ne zelim da citam to u odnosu na sta je bio pomak, ali danas daredevil sa pocetka osamdesetih izgleda uglavnom smesno, za razliku od swamp thinga.

sve u svemu, od trojice hall of famera gaiman mi je najdrazi, ali moore me najvise fascinira kao zanatlija, bez trunke derogativnog prizvuka.

Moore je jedini od te trojice čije nove stvari i dalje jedva čekam. Miller se odaaavno istrošio (mada se meni, za razliku od većine DK2 dopao... iako cela ta ikonoklastična ideologija pada u vodu kada se čovek se da je Miller dobio pola miliona dolara za to stripče), ali Sin City je prestao da mi bude interesantan posle A dame to kill for. Gaiman od Sandmana nije napisao ništa (meni) interesantno. Korektno - da, ali ne i interesantno.

Doduše, ako hoću nešto što će stvarno da me oduševi, čitam Morrisona, a ne famoznu trojku...

Quote from: "Djole"Gaiman od Sandmana nije napisao ništa (meni) interesantno. Korektno - da, ali ne i interesantno.

U poredjenju sa megalomanskim opusima Moorea, Morrisona i Millera tacnija konstatacija bi verovatno izgledala: Gaiman od Sandmana nije napisao ništa

Gaimanovi stripovi od vremena Sandmana daju se zaista prebrojati na prste jedne ruke: Endless Nights, 1602, par Sandman spin-offova u Vertigo Edgu i to je to. Ne racunam adaptacije njegovih kratkih prica koje su radili drugi scenaristi,  ilustrovane knjige a ni slikovnice


Meni su i Mooreov ABC (izuzev lige) i Morrisonovi novi trodelni mini-serijali otuzno tanusni

Morrisonove mini-serijale već neko vreme isčekujem u papiru, tako da ne mogu ništa da kažem.

Što se ABC tiče, Tom Strong je to što jeste - ništa, ali ostalo, a pogotovo Top 10, mi se veoma dopada.

Svakako nisu remek delo, ali daleko su od otužnih.

tom strong je odlican pastiche 1950-ih. tom strong jebe keve raznoraznim ligama dzentlmena!
ha!

Sand, kad dam znak glavom...  

Na svakom cosku tih pastisa iz 50-tih (od novijih koji mi padaju na pamet: Sky Captain & the World of Tomorrow i The Invincibles), Promethea je po ideji bleda kopija Swamp Thing, a Top Ten je OK (kako ono rece Djole, korektno?  ) ali nista posebito za Moorea

Liga kicks ass u toj konkurenciji

Početna premisa Top 10 je razrađena do savršenstva - što u Ligi nije slučaj, ne zato što je Liga ofrlje odrađena, već zato što je psihofizički neizvodljivo dovesti tu premisu do savršenstva.

Enivej, volim Ligu (više keca nego dvojku - mada mi se u dvojci više dopada tekstualni dodatak nego u kecu) - ali Top 10 je bolji, from my POV.

Ajd da vidimo na šta će da liči Dark Dossier, i Volume 3, ako ga doživimo.

Ma ok ali meni je ta premisa a-sta-da-superheroji-zive-u-stvarnom-svetu skroz prevazidjena i dosadna. Milion puta vidjena i istrosena stvar. A likovi, za razliku od liginih, nesimpaticni. Sve mi to suvise lici na koncept "Alan Moore does Warren Ellis better than Warren Ellis"

And so what if he does?

Nisam baš siguran da je to premisa, no hajde, nema veze.

Ma kapiram te ja. Koncept fantasy-sveta-sacinjenog-iskljucivo-od-superheroja zaista je i meni na prvu loptu zvucao dosta originalno ali kad malo bolje pogledas u realizaciji se de fakto svodi na dobro znani a-sta-da-superheroji-zive-u-stvarnom-svetu koncept a izvinuces me sto sam malo overdoziran tom Marvel-DC teskom drogom

Nego, kako ti se svidja Bendis?

Pretpostavljam da ciljaš na Alias i Powers.

Alias mi je OK, zabavno za čitati, mada se trudi da ima noir atmosferu - a nema potrebe za tim, i pride i ne uspeva.

Powers još uvek nisam čitao, razmišljam se da li da uzmem od dekare prvi TPB.

Neke stvari bandoglavo isčekujem u papiru...

Inače, Moore se igrao tom idejom sa gradom super-heroja još od In pictopia! s kraja osamdesetih, malko pre Ellisa i ostatka ekipe.

Quote from: "Djole"
Powers još uvek nisam čitao, razmišljam se da li da uzmem od dekare prvi TPB.

Ja sam se pretplatio na knjizurinu od 500str., ici ce opet preko Hr pa je mozes uzeti pre mene.  

Čoveče, koji je ovaj Pajke snob i elitista, naručuje samo te HC knjižurine od 500 strana, ili box setove, ili neke raritete...  

Quote from: "Djole"Čoveče, koji je ovaj Pajke snob i elitista, naručuje samo te HC knjižurine od 500 strana, ili box setove, ili neke raritete...  

Za manje para dobijes vise+lakse prodas kad izgustiras.