ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Odmah da kažem, nisam nikakav fan Olivera Frljića (problematična predstava ZORAN ĐINĐIĆ).
Otišao je čovek u Poljsku, da im tamo gurne prst u oko, i postavi predstavu NEBOŽANSTVENA KOMEDIJA, o tome kako su Poljaci veselo ubijali Jevreje 1941, pod brižnim okom nemačkih okupatora...
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/U-Poljskoj-zabranjena-predstava-Olivera-Frljica.sr.html

Ukratko, predstave neće biti, na zahtev desničara. Skinuta je.
Vređa javno mnjenje i ruši sliku o Poljskoj.
Nebitno što se igrala od 1965, u istoj, samo socijalističkoj, Poljskoj.
Lepo.
(Ako neko ne zna, poslednji pogrom Jevreja u Evropi desio se avgusta 1945, u oslobođenoj Poljskoj. 
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/t47164.lt.html  )

hm, šta hoćeš da kažeš?
sviđa ti se kako to rade poljaci ili ti se ne sviđa?  pretpostavljam da je mišljenje formirano čim si otvorio novi topik.

Da ne vagam poljsko licemerje i sl, mislim da su zreli za duhovnu denacifikaciju.
Ali ta ideja se prodaje samo Srbima...

al srbi se baš ne daju.

Dobro, Poljaci su poznati reakcionari, čovek se prosto rasplače kad recimo čuje koji je nivo restrikcija u domenu reproduktivnog zdravlja tamo. Katolicizam je lepa stvar ali ne valja u tome preterivati...

Biće da je zbog Sjenkijevićevih romana.

  Da, ja sam ga i sam gutao kao dijete. I nacionalističku propagandu u Krstašima i hrišćansku u Quo Vadis. Meni to sve bilo mnogo dobro. Sreća da mi se nekim čudom razvilo kritičko mišljenje 

E, da, tek sad kad sam pročitao tekst u štampanoj verziji Politike vidim da predstava nije "skinuta na zahtev desničara" kako Varvarin pomalo ulepšano reče nego:

Quote

Повод је, како објашњава Оливер Фрљић, објављивање увредљивог чланка у једним десничарским новинама, након чега су почеле и претње глумцима и ансамблу ове представе.

,,Управа Старог театра у Кракову, уместо да направи све што може да заштити ансамбл и створи услове да се представа изведе, одлучила је да је стопира.

Dakle, da bude jasno, nije neka organizacija uputila uljudno pismo medijima ili samom pozorištu ili ministarstvu kulture sa obrazloženjem da ovo vređa poljski nacionalni ponos jer su i Poljaci propatili u drugom sveckom ratu i da je kopanje po rani sad insistirati samo na onome što se dešavalo Židovima, nego su neki njihovi "Naši" ili "Dverjani" ili tako nešto pisali ko zna kakve gadarije po novinama a onda pretili glumcima i ostalim zaposlenima u pozorištu pa se pozorište odlučilo da ne čačka mečku.

Mislim da je jasno da to ne treba da podržavamo kao poželjan model rešavanja pitanja ovog tipa.

U beograckom Domu omladine je svojevremeno otkazana tribina udruženja Ateisti Srbije o Rastu Nemanjiću kao državniku. Pogodite zašto.

U Beogradu svojevremeno nije otkazana ni jedna  predstava o Svetom Savi, sa Žarkom Lauševićem u glavnoj ulozi, iako su pojedini popovi i grupe omladinaca pokušavali da prekinu predstave, a nacionalistički kritičari siktali...
Drugo bilo vreme.

Kako "pokušavali"? Moji roditelji su bili na toj predstavi koju je prekinuo Šešelj sa svojima, evo sad gledam, 31. maj 1990, odlično se sećam kako su zgroženi došli kući.
O bogte, koji je to užas bio i kakva najava za ono što je usledilo... :/

Da, to sam zaboravio. Drugom prilikom su pokušavali da prekinu pevajući crkvene pesme usred predstave.
Samo, predstave nisu otkazivane.

Da, prekidane su, nisu otkazivane. Ali nisu posle ni mnogo igrane 

Evo da se podsetimo:

Prekid predstave Sveti Sava

I šta kažu počinioci:

INTERVJU: Dr Žarko Gavrilović -Prekid predstave "Sv. Sava", 22 g. posle.

Zanimljivo, predstava LENJIN, STALJIN, TROCKI   imala je dug pozorišni život, iako je sovjetski ambasador u Beogradu protestovao što se igra taj komad. 

Pa to je valjda i poenta: uljudni protesti ne otkazuju predstave, pretnje nasiljem ih otkazuju.

Da, pop Gavrilović je bio prekidač. Dobro se sećam. Čitao sam i dramu. Problem je bilo viđenje Nemanjića kao ljudi, a ne kao pregršt svetaca.

Pretpostavljam da malo ko to doživljava kao ja, ali ti prekidači predstava i kritičarka koja piše o ''neproblematizovanom stradanju'' su mi nekako bliski.

Naravno da su bliski. Ne ceni se kulturni događaj politričkim uverenjem, ali i to političko uverenje ne sme da bude kulturni događaj. Sve u svemu, nastrada Steva Jakovljević.

Eh, bliski, ali i daleki. Bliski utoliko što imaju izrazito negativno mišljenje o predstavi. Daleki po tome što je jedno od njih a) stručno potkovano da ima mišljenje koje se da argumentovati u tolikoj meri da će drugi platiti da ga pročitaju, b) svoje negativno mišljenje pretočilo u novinski napis i c) bez obzira na donekle uvredljiv ton, uzdržalo se od bilo kakve insinuacije da bi ovakve stvari trebalo cenzurisati/ ukidati/ zabranjivati/ prekidati. Ono drugo od njih je sve suprotno.

Njihove reakcije su srazmerno agresivne. Možda to nije idealna srazmera, ali je u oba slučaja želja da se ne baš časno profitira evidentna.

Pa, možda, možda. Ja više pričam o društveno prihvatljivom i društveno neprihvatljivom ponašanju iz moje perspektive. Hoću reći, deluje mi prihvatljivije da je neko ostrašćen i zao ako svoje postupke zadržava u okvirima nečega što smatramo civilizovanom debatom. To znači da igra, da tako kažemo, po pravilima. Neko ko krši ta neka pravila time što fizički ugrožava druge, preti im itd. mi deluje kao neko koga treba sistemski ukloniti iz debate.