ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Što li su svi zapeli na loše zdravstvo, kad uopšte nije problem konkretno u zdravstvu, nego u nemanju para. Da država ima obilje para onda bi ih kanalisala u svašta nešto, uključujući i u zdravlje svojih građana. To ja sad teoretišem, ali u stvari nije ni bitno šta bi bilo kad bi bilo, jer para nema, i to mu je to. Nebitno je koliko je država uređena, ako para nema država je nemoćna. Takođe, država ne sme da radi po principu izuzetaka, i ako izdvoji pare za jedan život onda mora tako da učini i za sto, i za hiljadu drugih. Toliko para zaista nema. To nema ni u Americi.

Druga stvar mene kopka, a koju niko ne sme da spomene. Meni je žao Tijane, ali racionalno gledano 600 hiljada evra (ako laže Kurir, lažem i ja) za spasavanje jednog života nije baš paragon održivog razvoja. Za taj novac mogla bi se kupiti neka medicinska oprema koja bi spasla više od samo jednog života. To je ono gde država treba da troši novac koji ima. To je ono i gde treba usmeriti ljude, ako ćemo već da tražimo novac direktno od građana. Bitka za bebe je bila prava stvar, a pomoć Tijani (ili bilo kom drugom pojedincu, kad su tolike pare u pitanju) je potez u pogrešnom smeru.

jbt, sad mi vec mucno dijeliti isti topic s vama. aj' baj.

Nadam se da Mac nikada neće biti u prilici da donosi odluke od većeg društvenog značaja!

pa sad, niko nije ni rekao da država služi tome da skupi pare i pošalje na liječenje u inostranstvo, već upravo u opremljenosti ( a zna se da danas čak ne koriste ni opremu koju imaju, sto puta se spominjalo u medijima da nemaju prostora ni ljudstva) i dovoljnom broju specijalista

o regionu da ne pričam, neki imaju aparat za lasersku hirurgiju i ne znaju da ga koriste

teach a man how to fish

i ovo ti je čist promašaj: ako je država neuređena ona nema pare baš zbog toga

ti si bješe s nekih tehničkih nauka, zar ne, valjda znaš koliko energije i resursa troši neuređena mašina koju niko ne održava, i šta treba zamijeniti da bi manje trošila

itekako je važno da država bude uređena, a Švedska nije uređena zbog para koje ima već baš zato što ona pare prije nafte i nije imala

prije sto godina samo go ludak bi htio da živi u Švedskoj a ona je i tada bila uređena

Srbi su rasipnici, a čitaoci Kurira pride

U sistemu zdravstvenog osiguranja u Srbiji postoji upućivanje (dece) na lečenje u inostranstvo -  o trošku Fonda za zdravstveno osiguranje, naravno. Upravo se polemiše da li tu mogućnost treba ukinuti, pošto ima ljudi koji, kao i Mac, smetraju da to nisu dobro potrošene pare.

Da se ne izgubi iz vida da ovde pričamo o dve sasvim različite stvari.

Jedna je šta su Ognjanovići sve mogli da urade sa novcem - deo je bio na računu majke, prebačen po nalogu banke još za života deteta da bi njime moglo da se manipuliše i taj deo je u tehničkom smislu mogao posle Tijanine smrti da bude upotrebljen kako god majka želi, uključujući davanje u humanitarne svrhe da bi se lečio neko drugi. Naravno, niko ne može da kaže šta bi sa tim novcem bilo u slučaju da niko za njega nije pitao. Niti znamo šta su namere bile pre dva meseca a šta sada.

Međutim druga stvar, od koje je rasprava i krenula je da je Kurir pisao koještarije (
VELIKA PREVARA: Političari oprali milione preko smrti male Tijane! ili
TUŽILAŠTVO POKRENULO ISTRAGU: Ko je oteo novac za Tijanino lečenje? i, ključno BRUKA: Tijanini roditelji počistili sve pare sa računa, uzeli dva miliona evra!) implicirajući da se parama manipulisalo, insistirajući da ljudi lažu i otimaju. A što se uglavnom pokazalo kao neistinito. Dakle, Kurir je de fakto lagao (da li namerno, da li zato što je njih lagao nenaveden izvor informacija) i ljude koji za to što je napisano nisu krivi oglasio krivim bez, jelte, dokaza. To je ono što osuđujemo i to treba da bude jasno.

Po Kimuri sada je Zlo dobilo lice, i ime mu je Mac... I već mi pripisuje nešto što nisam rekao, kao što svi zli ljudi i zaslužuju po automatizmu.

Fond treba da postoji, i menadžeri fonda treba da odlučuju ko će i koliko para dobiti. Ako ima dovoljno para u fondu onda super, a ako nema ona nije super. Ali to nije problem fonda, nego nemanja para.

Ja se sa mnogim stvarima koje mac kaže mogu složiti:

Quotedržava ne sme da radi po principu izuzetaka, i ako izdvoji pare za jedan život onda mora tako da učini i za sto, i za hiljadu drugih.

Što je razumno i svima prihvatljivo. Država ima organizovan sistem zdravstvene zaštite i fond koji za to prikuplja pare na organizovan način, te zvaničnim dokumentima propisuje kako se taj novac može trošiti. Ovde jeste na delu surova matematička realnost i zato se zna do koje sume se tretman pokriva iz fonda a posle koje sume je građanin prepušten sebi. Užasno me mrzi da sad pregledam legislativu ali sećam se da je u nekom momentu plafon bio oko 60 hiljada evra, što znači da za sve ove skupe i egzotične operacije čovek mora da se snađe sam. Moj školski drug je pre nekoliko godina išao na presađivanje koštane srži u Austriju da bi izlečio rak i da bi skupio 100 hiljada evra koliko mu je trebalo, rasprodao je skoro sve što ima. Nije preživeo, btw. Sad, strašno je to na individualnom planu, ali na nacionalnom, neko mora da odluči gde je crta i kako se najracionalnije raspoređuje novac iz fonda da bi se zdravlje građana u najvećoj meri zaštitilo. Naravno, već sam opsežno pisao da mislim da kod nas sistem javnog zdravlja nije dovoljno racionalno i ekonomično uređen tako da definitivno ne trošimo pare na najbolji način, ali princip da država ne može da vadi pare za ad hok tretmane je mislim svima prihvatljiv. Za to služe privatne kampanje.

E, sad ovo:

Quote
Druga stvar mene kopka, a koju niko ne sme da spomene. Meni je žao Tijane, ali racionalno gledano 600 hiljada evra (ako laže Kurir, lažem i ja) za spasavanje jednog života nije baš paragon održivog razvoja. Za taj novac mogla bi se kupiti neka medicinska oprema koja bi spasla više od samo jednog života. To je ono gde država treba da troši novac koji ima. To je ono i gde treba usmeriti ljude, ako ćemo već da tražimo novac direktno od građana. Bitka za bebe je bila prava stvar, a pomoć Tijani (ili bilo kom drugom pojedincu, kad su tolike pare u pitanju) je potez u pogrešnom smeru.

možda zvuči malo ružno, ali mac samo čini mi se kaže da bi bilo lepo da građani odvajaju novac da daju i u slučajevima koji nisu doterani do ivice života i smrti. Međutim, problem ovde svakako jeste to što sistem za prikupljanje novca od građana na taj način već postoji i zove se obavezan doprinos fondu zdravstvene zaštite koji se automatski uplaćuje svaki put kada zaposlena osoba dobije platu. A ovi dobrovoljni prilozi... njima ne može država da rukovodi i da usmerava građane gde i kome da daju novac. To je, da tako kažemo, slobodno tržšte gde pojedinac ili organizacija sa boljom kampanjom ostvaruje veći prihod...

Ne kažem da si ti zao čovek, Mac (moj forumski utisak je zapravo suprotan tome, mada ovo sad nije bitno), samo reagujem na jedan stav koji mi veoma smeta, a to je uverenje svakog pojedinca da može, eto tek tako, u bilo kojoj oblasti da odvaja žito od kukolja : u ovom slučaju da procenjuje čiji život treba spasiti.
Da neseća bude veća, sada se zaista polemiše o tome da li Fond za zdravstveno osiguranje uopšte treba da plaća bilo čije lečenje u inostranstvu.
A kao rešenje se, možete misliti, predlaže upravo prikupljanje srestava u humanitarnim akcijama, čak i za ona neegzotična lečenja koja je Fond ranije plaćao.
Što se tih akcija tiče, Meho je dobro zapazio da ih je ''Kurir'' svojim postupkom prema Ognjanovićima kompromitovao i doveo u pitanje sva buduća milosrđa.
Upravo neki postovi ovde pokazuju koliko je u pravu.
Nezahvalno je kad javno mnenje (čitaj : Seka Aleksić) preuzme izvršnu i sudsku vlast, dok zakonodavac brine samo o tome kako da ''sačuva pare''. (Pogodite za koga!)

Fond za zdravstveno osiguranje nikada nije radio po principu izuzetka (bar ne javno). Postoje propisi kojima su zdravstveno osiguranje i zdravstvena zaštita regulisani i ti propisi nisu tako loši. Problem je, pogađate, u njihovoj primeni.

Ako smem da malo drvenoadvokatišem, mislim da mac nije sugerisao da on treba ili može da odlučuje kome život spasavati a koga pustiti da se sam snađe, već da je primetio kako država ne sme ovo da radi na ad hok principu, već po nekom sistemu koji je zvančno usvojen (dakle, nominalno izražava većinsku volju građana) i transparento dostupan za analizu i proveru (pa i promenu).

Quote from: mac on 04-12-2013, 02:32:35

Bitka za bebe je bila prava stvar, a pomoć Tijani (ili bilo kom drugom pojedincu, kad su tolike pare u pitanju) je potez u pogrešnom smeru.

Ne moraš Maca od mene braniti.
Zdravstveno osiguranje kod nas je, bar teoretski, zasnovano na principu solidarnosti koja je, naravno,
ograničena - propisima.
Dakle, ništa nije, već odavno nije ad hok, postoji zvanično usvojeni sistem. Jedino su transparentnost i provera upitne.

Mislim da je i transparentnost, makar propisa, na koliko toliko prihvatljivom nivou. Ali transparentnost prakse je drugo pitanje. A i reformisanje sistema će nam oduzeti mnogo energije i vremena jer, kako sam već ranije pominjao, odabrali smo investiranje u skupi sistem lečenja i sad je teško prešaltovati se na jeftiniji sistem prevencije.

Quote from: Meho Krljic on 04-12-2013, 12:23:52
odabrali smo investiranje u skupi sistem lečenja i sad je teško prešaltovati se na jeftiniji sistem prevencije.

Bolje sprečiti nego lečiti, zaista. I ovo nije samo naš (mislim na Srbiju) problem.
Tragično je što su kod nas neka prava svedena na minimum (štedi se?), pa dolazi do apsurdnih situacija da se, na primer, određena lečenja odobravaju umirućem, dok je bolesnik u nešto boljem stanju, kome bi isti tretman dugoročno rešio zdravstveni problem, prinuđen da se sam snalazi. No, da ne zalazim na Macovo područje...

Ne znam koje je to macovo područje ali me zanima na koje tretmane misliš u ovom poslednjem postu.

Meni je neukusna tvrdnja kako dijete ne vrijedi 600k eura, a znamo da šeici, karavane, etc. placaju i po milion.

Gesendet von meinem GT-I9300 mit Tapatalk

Mislim na lečenja u centrima za rahabilitaciju, na primer.
To dolazi u obzir samo posle stacionarnog lečenja (ne i kasnije, bez obzira na tegobe) ili samo za određene (najozbiljnije) dijagnoze.
A tu su i brojni primeri odobravanja pomagala (ortopedske cipele samo za decu koja imaju najteže deformitete stopala i to samo jedan par godišnje, naočari samo za veliku dioptriju, pelene za odrasle samo za određene kategorije nepokretnih, ne za sve itd.) i lekova (taj lek dolazi u obzir tek kad isprobamo ovaj, propisani i sl.).

Što se Maca tiče, to je mala šala -  na moj, ne na njegov račun.
Htedoh reći kako svi lako dolazimo u iskušenje da mudrujemo o racionalizaciji.

Aha, jasnije mi je sada. Da, tu kao da je na delu malo naopaka filozofija.

Quote from: zosko on 04-12-2013, 13:15:56
Meni je neukusna tvrdnja kako dijete ne vrijedi 600k eura, a znamo da šeici, karavane, etc. placaju i po milion.

Pa nije rečeno da dete ne vredi 600k eura nego da bi možda narod koji je dao 600k evra za jedno dete, podsticanjem da uloži u nešto drugo spasao više dece.

Quote from: Bata Živojinović on 04-12-2013, 02:09:47

Quote from: Red John on 04-12-2013, 00:33:31
jevtopijevićka, mislim da imaš malo naivne stavove. To što je neko doživeo tragediju nikako ne znači da je pošten. To je neka psihološka inercija da verujemo da se dobrim ljudima dešavaju loše stvari.

Zašto bi bilo nepošteno i da je uzeo pare?

Iskreno, nakon takve tragedije bi te boljela karina za sve

ako si vjernik, više ne bi bio
ako si imao neke vjere u ovaj narod više je ne bi imao, jer ovaj narod ne može 20 godina da ozdravi društvo i institucije, pa ni zdravstvo

to je trenutak kad se zapitaš ima li ovaj život ikakvog jebenog smisla

neka se jebu, iskreno, uzeo bi pare i smatrao bi to poštenim, ne možeš da tvrdiš da ne bi

Dobro de, ti si filozof pa je tvoj ugao i razumljiv No, ne zaboravio da je kršenje zakona nešto što sa sobom povlači posledice koji god egzistencijalistički stav ti o tome imao A da ne pričamo da bi te pare mogle da se preusmere ka drugoj bolesnoj deci.

Inače, sasvim je ok da narod daje za ovakve akcije pomoći pojedinačnoj deci. Ono što nije OK da se država ( iako je siromašna to nije izgovor da se sredstvima ne upravlja racionalno ) razbacuje na razne gluposti kao što su plaćanje skupih vila ambasadorima, finansiranje parazitske administracije itd. a nemaju para za hitne slučajeve. Umesto toga bi trebalo osnovati zajednički fond za operacije ovakvog tipa i njega bi država finansirala ( našlo bi se para racionalisanjem ), a i sve kompanije bi bile pozvane na društvenu odgovornost. Što se tiče onih najvećih njih bi trebalo baš nagaziti da doprinesu.

Ali koji bi bio kriterijum tog fonda, po kome bi birao kome da se pomoć dodeli? Država već ima fond iz koga po jasnim kriterijumima plaća zdravstvene usluge građanima - RFZO - i gde su jasni kriterijumi pod kojima građani daju doprinos za ovaj fond. Ne vidim zašto treba da ima dodatni fond u koji može da se uplaćuje po pozivu na društvenu odgovornost i kako bi se birali korisnici, to jest ne vidim kako bi država ovo izvela pa da to bude ni po babu ni po stričevima a da ne bude isto što i RFZO. Meni je mnogo logičnije da su ovakvi fondovi privatne inicijative.

Yeah right! Fondove u privatnu inicijativu, nego šta! Nazovimo ih "Federalne rezerve"!

Dakle, ne RFZO da se privatizuje, nego da fondovi u koje se daje za specijalne slučajeve po dobroj volji ne mogu da budu pravično menidžovani od strane države.

Quote from: Meho Krljic on 04-12-2013, 14:04:14
Ali koji bi bio kriterijum tog fonda, po kome bi birao kome da se pomoć dodeli? Država već ima fond iz koga po jasnim kriterijumima plaća zdravstvene usluge građanima - RFZO - i gde su jasni kriterijumi pod kojima građani daju doprinos za ovaj fond. Ne vidim zašto treba da ima dodatni fond u koji može da se uplaćuje po pozivu na društvenu odgovornost i kako bi se birali korisnici, to jest ne vidim kako bi država ovo izvela pa da to bude ni po babu ni po stričevima a da ne bude isto što i RFZO. Meni je mnogo logičnije da su ovakvi fondovi privatne inicijative.

Bila bi namenjena maloletnicima koje je neophodno operisati u inostranstvu pri čemu RFZO ne pokriva troškove lečenja ( kao u slučaju te male ). Bio bi oformljen stručni tim koji bi procenjivao prioritete u skladu sa hitnošću. Država bi mogla biti osnivači početni ulagač, a privreda i građani glavni finansijeri. To bi mogao biti dobar društveni konsenzus oko čega bismo se svi okupili.

Dobro, zašto maloletnicima a ne starijima? Država kao osnivač fonda, kako bi mac rekao, treba da gleda optimalno ulaganje sredstava, dakle opet je pitanje zašto da lečiš jedno dete za 600 hiljada evra ili 500 hiljada ili dva miliona a ne pedesetoro dece ili radno sposobnih odraslih  za iste pare.

jos nismo shvatili da je sunovrat u diskusiju o vrijednosti jednog zivota, a da nije po sluzbenoj duznosti, porazavajuc?

Sigurno jeste. Ali eto, zaludni smo.

zaludni? ajde, naslo bi se tu jos prikladnijih epiteta, ali moj odgoj...

Quote from: Meho Krljic on 04-12-2013, 14:22:38
Dobro, zašto maloletnicima a ne starijima? Država kao osnivač fonda, kako bi mac rekao, treba da gleda optimalno ulaganje sredstava, dakle opet je pitanje zašto da lečiš jedno dete za 600 hiljada evra ili 500 hiljada ili dva miliona a ne pedesetoro dece ili radno sposobnih odraslih  za iste pare.

to su retorička pitanja, recimo da deca imaju prioritet. Umesto da filozofiramo, treba jasno postaviti pravila i rukovoditi se njima. Time bi društvo u celini imalo mnogo više koristi nego od nazovi etičkih rasprava. Ja sam praktičan čovek, ne zanima me ''zašto ovo, a zašto ne ono''.

Quote from: Red John on 04-12-2013, 14:29:58

Quote from: Meho Krljic on 04-12-2013, 14:22:38
Dobro, zašto maloletnicima a ne starijima? Država kao osnivač fonda, kako bi mac rekao, treba da gleda optimalno ulaganje sredstava, dakle opet je pitanje zašto da lečiš jedno dete za 600 hiljada evra ili 500 hiljada ili dva miliona a ne pedesetoro dece ili radno sposobnih odraslih  za iste pare.

to su retorička pitanja, recimo da deca imaju prioritet. Umesto da filozofiramo, treba jasno postaviti pravila i rukovoditi se njima. Time bi društvo u celini imalo mnogo više koristi nego od nazovi etičkih rasprava. Ja sam praktičan čovek, ne zanima me ''zašto ovo, a zašto ne ono''.

Praktičnost se upravo ogleda u tome da dobiješ "most bang for the buck" (i to ne samo danas i ovde nego i u nekoj planiranoj budućnosti, dakle, možda je bolje imati 50oro zdrave dece nego jedno dete spaseno sa ruba smrti). I u teoriji RFZO na najbolji način raspoređuje dostupan novac, koji je neko proračunao (i dostupan novac i njegovu upotrebu) nekakvim proverljivim metodom. Ovo što ti predlažeš nije praktično rešenje već rešenje zasnovano na apstraktnom (emotivnom) kriterijumu. Koje je okej za privatnu inicijativu ali ne vidim da država sme tako da rezonuje.

Baš naprotiv, ovo je rešnje koje bi donelo konkretnu korist. Jasno se propišu pravila ( koja nisu apsolutna božja istina već, kao što rekoh, služe radi orijentacije ) i onda se po njima deluje. To bi spasilo dosta života, umesto da se uzdamo samo u propali RFZO. Pozoveš u komitet ugledne stručnjake i oni po osnovu prioritetnosti u medicinskom smislu donose odluke. Naravno da će tu uvek neko da se buni, ali spasiće se životi. Ne vidim šta je tu emotivno. Najgore je filozofirati i ne činiti ništa. Naglašavam da je ovo ideja koja pre svega ima svrhu da se angažuju sredstva privatnog sektora dok bi stručnjaci koje država ovlasti to kontrolisali.

Malo mi je smešna ova rasprava. Imao bih štošta reći o praksi zloupotrebe bilo kojih fondova, državnih ili privatnih, jer uvek ima ljudi alavih na tuđe. Ne mislim tu samo na Srbiju. Penzioni investicioni fondovi su najcrnje zloupotebljeni i u SAD. Jednostavno, tuđe pare su naše pare i samo ih treba zgrabiti pre drugih.

Onda ništa. Nek deca umiru.

Quote from: Red John on 04-12-2013, 14:37:45
Baš naprotiv, ovo je rešnje koje bi donelo konkretnu korist. Jasno se propišu pravila ( koja nisu apsolutna božja istina već, kao što rekoh, služe radi orijentacije ) i onda se po njima deluje. To bi spasilo dosta života, umesto da se uzdamo samo u propali RFZO. Pozoveš u komitet ugledne stručnjake i oni po osnovu prioritetnosti u medicinskom smislu donose odluke. Naravno da će tu uvek neko da se buni, ali spasiće se životi. Ne vidim šta je tu emotivno. Najgore je filozofirati i ne činiti ništa. Naglašavam da je ovo ideja koja pre svega ima svrhu da se angažuju sredstva privatnog sektora dok bi stručnjaci koje država ovlasti to kontrolisali.

Pa, da, ali opet kažem, imaš postojeći državni fond sa jasnim (ne tvrdim i idealnim) kriterijumima, a onda bi da uvedeš i drugi u kome su kriterijumi ad hok, to jest odbor odlučuje od slučaja do slučaja pa onda kad neko bude odbijen taj može da dovodi u pitanje lične interese članova odbora, stručnost, strogost kriterijuma itd. Opet velim da mislim da ovo nema smisla u javnom sektoru. U privatnom, da, koji bi isto angažovao stručnjake da odlučuju, ali bez potrebe da ispunjava kriterijum pravičnosti koga država mora da ispuni.

Neke stvari kao dovođenje u pitanje stručnosti ne mogu da se izbegnu. Gde imaš ljude i pare tu su i konflikti. No, mislim da je to cena koju vredi platiti jer se spasavaju životi. To ne bi ugrozilo rad RFZO, jer bi se Fond bavio slučajevima kojima se ne bavi državni fond.

Jasno je meni da ne bi ugrozio RFZO jer su i izvor i namena sredstava drugačiji i kako rekoh, meni ta vrsta fonda deluje kao solidno dobra ideja, ali ne pod kontrolom države jer, ponavljam, država onda tu uspostavlja presedan donošenja odluke o spasavanju života na osnovu nestalnih kriterijuma a to mi se čini kao linija koju država ne sme da pređe. Ona ni ne bi trebalo da odlučuje o životima pojedinačno nego o zdravlju građana globalno ali naravno da su i ovo sad apstrakcije o kojima bi se dalo razglabati naširoko.

Razumem tvoju poentu, ali ne vidim ko bi drugi taj fond mogao da osnuje a da on ima autoritet. Velike kompanije i banke to ne žele, a pojedinci su previše nemoćni ili se sumnja u njihove motive. Npr. kada bi Sergej Trifunović osnovao taj fond kako bi mogao da natera privredu da uloži pare. To ne bi bila dovoljno ozbiljna priča. Ja zapravo mislim da bi i za ovaj fond koji ja predlažem mogli da se uvedu dovoljno ozbiljni kriterijumi...

ma sve je to zamajavanje.

Jeste.
Kao što je već nekoliko puta napisano : ''državni'' fond već postoji i tu imamo na delu državni autoritet, takav kakav je. Država svakog zaposlenog ''prisiljava'' da plati doprinos ukoliko želi da koristi zdravstvenu zaštitu i to je obavezno zdravstveno osiguranje.

Quote from: Red John on 04-12-2013, 14:58:51
Razumem tvoju poentu, ali ne vidim ko bi drugi taj fond mogao da osnuje a da on ima autoritet. Velike kompanije i banke to ne žele, a pojedinci su previše nemoćni ili se sumnja u njihove motive. Npr. kada bi Sergej Trifunović osnovao taj fond kako bi mogao da natera privredu da uloži pare. To ne bi bila dovoljno ozbiljna priča. Ja zapravo mislim da bi i za ovaj fond koji ja predlažem mogli da se uvedu dovoljno ozbiljni kriterijumi...

Pa, to što opisuješ ("natera privredu") onda nije fond u koji se dobrovoljno ulaže od strane privrede već nova vrsta namenskog poreza. A onda se vraćamo na to koliko se već plaćaju doprinosi i porezi i kako se te pare već koriste i je li umesno lečiti od zajedničkih (prisilno sakupljenih) para jedno dete sa malim izgledima da preživi ili sprečiti pedesetoro dece ili radno sposobnih odraslih da se razbole.

Edit: evo, Kimura pametnije i sažetije od mene veli isto.

U prevodu - rešenje za teško obolelu decu koja se ne mogu finansirati iz RFZO ne postoji.

Pa šta misliš zašto njihove porodice posežu sa svim mogućm i nemogućim rešenjima: prose, mole, zajme, kukaju na sav glas?

?! Pa valjda je i poenta mog predloga da to ne moraju više da rade...

Bilo bi lepo da ne moraju.
Tvom predlogu nedostaje objašnjenje kako bi ga sproveo u delo, a da ne koristiš državni aparat prinude. Država je već učinila svoje, a i to joj je, čini se, mnogo.

Pa, Truki, ali mac je još juče napisao da je problem u tome koliko para ima u opticaju a koje se mogu odvojiti za javno zdravlje. Dakle, ti ne možeš da kažeš "do juče ste davali 15% a od sutra ćete da dajete 30%" za zdravstvo ako privreda ne proizvodi više vrednosti nego u vreme kad je uspostavljeno da je doprinos 15%. Kad privreda bude uspešnija, a para više može da se i više ulaže u zdravstvo - u teoriji.

U praksi, kako rekoh, temeljita rekonstrukcija sistema javnog zdravlja u kojoj bi se mnoge stvari pojeftinile a akcenat u dobroj meri prebacio na preventivu bi sigurno bila dobar srednjoročni plan za Srbiju. S tim što smo svesni da i pametniji od mene to znaju ali da između znanja i preduzimanja stoji dosta prepreka.

Ne samo uspešnija privreda (teško nama!), nego i zakonodavac zainteresovan za javno zdravlje, pa dobra kontrola, primena sankcija za prekršioce, obrazovanje, podsticanje stanovništva da i samo brine o svom zdravlju.. ihi, šta nam sve treba!

Ma, jasno, svi se tu slažemo, ja samo pojednostavljujem pitanje jasnoće radi.

Ja i dalje, redovno, kad odem u svoj dom zdravlja, vidim u hodniku jednu novu tablu za crtanje, ko zna kad i zašto nabavljenu. Ona je dokaz da mnogo para ode nekim krivudavim putem. Isto tako, fond zdravstva je u Srbiji, nekada, ko zna kojim putevima, finansirao i ugradnju porculanskih zuba pojedinih uticajnih osoba. Odabere se slučaj koji će biti lečen u inostranstvu, pa uz njega reše i te zube. Onda su imali petljavine sa naplatom troškova. Od stranih bolnica su upozoravani da se troškovi boravka pratećih osoba zloupotrebljavaju. Negde sigurno postoje podaci o slučaju lekara Medenice. Potom je sužen izbor lečenja u inostranstvu na teško obolelu decu. Naravno, tu su postojali konzilijumi za odlučivanje, u koje lečenje vredi ući, a u koje ne. Naravno, roditeljima se nikada nije moglo objasniti koji slučaj ima šanse, a koji ne. Na kraju, bilo bi zanimljivo imati podatke koliko je "beznadežnih" slučajeva pribiranjem sredstava privatnom inicijativom bilo uspešno izlečenih. Brojevi su sigurno jako mali. Izvinjavam se na svom racionalizmu, ali neargumentovani optimizam ne vodi u dobrom pravcu.

Kako na zadovoljavajuć način rešiti korupciju? Mnogo kontrole mnogo i košta, i to ne samo u novcu. Otvoren sam za sve sugestije

Ma korupciju niko i nigde nije rešio na "zadovoljavajući" način jer bi to značilo da je iskorenjena, ali nije u našem zdravstvu jedini niti možda ni najveći problem korupcija (mada jeste najviša u ovom sektoru) već pre generalno skup sistem u filozofskom smislu a koji ne daje proporcionalno kvalitetne rezultate. Već rekosmo: usredsređuje se na bolest umesto na zdravlje, u najkraćem.

Ko o čemu, baba o uštipcima.

A kurva o poštenju. Da ne pominjemo vojnika i njegovo skraćenje.

Ali dobro, jeste, ponavljam se. Evo, stidim se.