ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Nije to loša knjiga...

Quote from: angel011 on 18-07-2013, 20:07:26
Krv vilenjaka, Sapkovski. Treća knjiga o Vešcu (ili prva, ako preskočite zbirke priča).

Zbirke priča su mi bile bolje, odnosno, priče su mi bile bolje nego roman. Jeste sve to i dalje zabavno za čitanje, ali je osećaj za protok vremena još malo pa nepostojeći - nekoliko puta sam se zapitala a kad se, dođavola, taj događaj dešava, pre ili posle ovoga ili onoga, i koliko pre ili posle. Kao da su priče (koje jedva da bi mogle da stoje kao samostalne priče, ili to ne bi ni mogle) spojene u roman, a čitaocu prepušteno da se snalazi u sledu događaja.

Uprkos tome, pitko.

Meni je bilo pitko utoliko što je knjiga lektorisana i bolje prevedena (mada nisam sigurna da je baš bilo neophodno koristiti onolike arhaizme sa sve objašnjenjima u fusnotama), dok sam u prve dve zbirke čupala kosu zbog raznih jezičkih koještarija iako su same priče bile znatno bolje - ovde kao da je Sapkovski samo nabacao potencijalna poglavlja nekog većeg romana, a ni taj veći ne bi bio bogzna kakav.
Poslužilo mi je koliko da mi na moru udari čežnju za igranjem Vešca, samo da još nabavim i drugi deo.


Digitalni ugljenik mi je sasvim simpatična knjiga, nije da padneš u nesvest, ali nije ni bačeno vreme.

Quote from: Anomander Rejk on 31-07-2013, 00:06:20
Ma, polako, čitaj na miru...ja i nisam neki veliki ljubitelj sajberpanka...da je nešto vrhunsko i uzeo bih, vidim da je najveći epitet koji si dao tom delu ,,solidno''. A povelika je knjiga, pravo da ti kažem pošto slutim da nije nešto baš baš dobro, ne bih ni da je započinjem. Ionako sve manje vremena za čitanje, pa onda ne bih ni da se zavlačim u nešto u čemu neću baš uživati.

Moram da priznam da me je Digitalni ugljenik razocarao. Znao sam da je u pitanju krimi roman u sajber okruzenju i nisam imao neka visoka ocekivanja, ali...naprosto je knjiga suvise bleda, toliko bezukusna da sam danas (nekih 2 meseca od citanja) prelistao knjigu i ustanovio da sam skoro potpuno zaboravio i radnju i likove. Pocetak obecava, ali se kasnije cela prica razvlaci kao zvaka, motivacija junaka je sve vreme klimava i meni potpuno nejasna. Akcione scene su dobro odradjene, ali su one jedina svetla tacka knjige; veoma nalik holivudskim filmovima kod kojih je akcija jedina svrha filma dok je svaki preostali aspekt kolateralna steta. Jebem li ga, mozda sam se nadao Gibsonu iz njegovih boljih dana, ili makar Stivensonu (ciji je histericni sneg ispao bomba u odnosu na ovo), ali je sveukupni utisak o knjizi dosta slabiji nego sto sam ocekivao: nadao sam se da ce biti jaka trojka ili cetvorka, a ono ispala jedva prelazna ocena

Vama bre NIŠTA ne valja što je mlađe od vas.

Pročitala Godinu potopa Atvudove.

Radnja uglavnom teče paralelno sa Antilopom i Koscem (Kosac se povremeno i pojavi, jednom i Antilopa, a na kraju je tu i Snežni), "svet je mali", isti likovi konstantno naleću jedni na druge, da bi se pred kraj nastavilo tamo gde se stalo u prvom delu. Koliko vidim iz najave, u trećem delu ćemo saznati šta je bilo dalje, a biće likova i iz prve i iz druge knjige.

Na Gudridsu sam videla komentar da je Godinu potopa moguće čitati i ako niste čitali Antilopu i Kosca. Pa, ono, moguće je, ali bi moglo da ispadne zbunjujuće, plus bi vam bilo uskraćeno zadovoljstvo prepoznavanja likova iz prve knjige - i to vam kaže neko ko neretko čita trilogije ili serijale poprilično randomatičnim redom.

Utisci o Godini potopa su mi uglavnom pozitivni (mada, ja ionako volim kako Atvudova piše, nakon što je sazrela i postala suptilnija): zanimljivi likovi, propast sveta (jej!  ), definitivno 'oću da znam šta je bilo dalje. Sa druge strane, bilo mi je presporo, a kad gledam obe knjige zajedno, ne dopada mi se ni muško-ženska podela (u prvoj knjizi, ide iz muškog ugla i oni su talenti koji rade u Korporacijama; u drugoj knjizi, ide iz ženskog ugla, jedna žena je igračica/prostitutka, dok je druga, kako bi se sakrila od silovatelja, prošla neke operacije i bavi se organizacijom u spa centru; silovanja ženskih likova su k'o dobar dan, a muškarce ne siluje niko, čak ni one u zatvoru).

Enivej, ko voli Atvudovu, preporuke.

Quote from: zakk on 31-07-2013, 18:41:46
Vama bre NIŠTA ne valja što je mlađe od vas.

Meni se Digitalni Ugljenik prilicno dopao - da ne kazem da mi je odlicna knjiga. Nekako mi je sve na svom mestu, ni presiroko, ni skraceno - odlican univerzum, vrlo dobri likovi, zanimljiv zaplet i misterija i sveukupno mi se knjiga toliko dopala da sam je sad utrapio zeni da cita.

Procitao i Secanja na led Stivena Eriksona, trecu knjigu u serijalu Malskih knjiga palih... Majko mila, kako mene ovaj Erikson urnise svojim delima. Inace je problem ovog serijala sto ima milijardu likova, i sto je citalac izgubljen prvih dvestotinak strana prve knjige... Ali, onda, kada jednom udjete u taj svet, nema nazad. Za sad sam procitao prve tri knjige (toliko je Laguna izdala, nema sanse da ovako nesto citam u originalu) i ne mogu da procenim koja mi je bolja - sve tri su fantasticne i razlicite na svoj nacin...

Digitalni ugljenik je meni smor, silim se da ga zavrsim (sto ne znaci da je roman los, naprotiv), a evo i zasto. Klise od junaka detektiva (bivsi spec ops beretka delta foka specnjac koji sve pomlati i pojebe), klise od radnje (bogati, truli smrdovi prave manifetluke pa angazuju pritatno oko da to raspremi pa da ga zavale)
Nisam ljubitelj prezvakanih Hejzi avantura, ali u doticnom romanu je to sve vesto prikriveno odlicnim i vesto skrojenim setingom, bez koga ova varijanta detektiviraja i ne bi mogla funkcionisati.
No, sreca pa me obradovala Leva ruka tame, procitao sam je za dva dana. Sad sam spreman da zavrsim ugljenik, koji je uprkos svemu, dobro pripovedan.

Večita noć, Giljermo del Toro i Čak Hogan. Treći deo trilogije Soj. U prve dve knjige opaki vampir je krenuo da osvaja svet i aktivirao atomske bombe na strateški odabranim mestima kako bi uništio svoje suparnike i da obezbedi trajnu noć. U trećoj knjizi ljudi su se otarasili vampira tako što su na strateški odabranom mestu aktivirali atomsku bombu. Briljantno rešenje, moram priznati.

Prve dve knjige su bile neinventivne i derivativne do besmisla. Treća knjiga je manje neinventivna i derivativna, i potpuno idiotska. Objašnjenje nastanka vampira je najgluplje na koje sam imala nesreću da naletim.

Nije bilo čak ni toliko glupo da ispadne zabavno.

šta kažu šta kažu? 

Misliš na objašnjenje nastanka vampira?

da!

Na Sodomu i Gomoru su poslata tri arhanđela, Gavrilo, Mihajlo i Ozrijel (Anđeo Smrti, on je taj koji uništava). Ugostili su ih Lot i njegova porodica, Ozrijel otišao da šeta po gradu, naišao na BDSM javnu kuću za razna iživljavanja, tamo njihovoj madam popio krv i osladilo mu se. Nakon što je, po Božjoj zapovesti, uništio Sodomu i Gomoru, odvukao je Mihajla na stranu i popio mu krv (srebrnaste boje). Pokušao je da nagovori Gavrila da se okrene protiv Boga, ovaj nije hteo. Gavrilo je pozvao Rafaila, pa su Gavrilo i Rafail, prema Božjoj zapovesti, rastrgli Ozrijela na sedam komada, i razbacali ih širom sveta, da se ne sastave do Sudnjeg dana. Boga su najviše uvredili glava i vrat, pa je taj deo bačen u morske dubine.

Iz svih tih delova krenuli su da izlaze tragovi anđeoske krvi, od kojih su nastale krvne gliste (one se uvlače u ljude i tako ih zaražavaju vampirizmom). Svaki od tih delova razvio je sopstvenu svest i ličnost i postao jedan od Drevnih, a svaki Drevni je zasnovao krvnu lozu i preko pomenutih krvnih glista kontrolisao svoje vampire. Srebro je najsličnija supstanca anđeoskoj krvi, pa zato vampiri ne podnose srebro. Sunčeva svetlost je najsličnija Božjoj, pa zato ne podnose ni sunce. Nuklearna eksplozija je najsličnija Božjoj sili, pa zato Drevne možeš da uništitš samo atomskom bombom.

Quote from: angel011 on 07-08-2013, 14:15:42
Na Sodomu i Gomoru su poslata tri arhanđela, Gavrilo, Mihajlo i Ozrijel (Anđeo Smrti, on je taj koji uništava). Ugostili su ih Lot i njegova porodica, Ozrijel otišao da šeta po gradu, naišao na BDSM javnu kuću za razna iživljavanja, tamo njihovoj madam popio krv i osladilo mu se. Nakon što je, po Božjoj zapovesti, uništio Sodomu i Gomoru, odvukao je Mihajla na stranu i popio mu krv (srebrnaste boje). Pokušao je da nagovori Gavrila da se okrene protiv Boga, ovaj nije hteo. Gavrilo je pozvao Rafaila, pa su Gavrilo i Rafail, prema Božjoj zapovesti, rastrgli Ozrijela na sedam komada, i razbacali ih širom sveta, da se ne sastave do Sudnjeg dana. Boga su najviše uvredili glava i vrat, pa je taj deo bačen u morske dubine.

Iz svih tih delova krenuli su da izlaze tragovi anđeoske krvi, od kojih su nastale krvne gliste (one se uvlače u ljude i tako ih zaražavaju vampirizmom). Svaki od tih delova razvio je sopstvenu svest i ličnost i postao jedan od Drevnih, a svaki Drevni je zasnovao krvnu lozu i preko pomenutih krvnih glista kontrolisao svoje vampire. Srebro je najsličnija supstanca anđeoskoj krvi, pa zato vampiri ne podnose srebro. Sunčeva svetlost je najsličnija Božjoj, pa zato ne podnose ni sunce. Nuklearna eksplozija je najsličnija Božjoj sili, pa zato Drevne možeš da uništitš samo atomskom bombom.

Vrati se Dene Braune. Sve ti je oprosteno....

Vampirske gliste? Vau!

Počela Redemption in Indigo Karen Lord. Ideja je zabavna, dobro je osmišljeno, ali mi pripovedanje žešće štuca, praktično se teram da nastavim. Nisam sigurna da li je stvar u meni (način pripovedanja koji mi je nov, recimo) ili je jednostavno loše napisano.


Libe, ti si čitala, da li ti je smetalo?

Iskrena da budem, ne samo da mi nije smetalo nego me se dojmilo i kao primarni kvalitet, ta njena specifična egzotika stila i karakterizacije mi nekako bila skroz dobrodošla promena tropa koje je poželjno tu i tamo razbucati, ma kako ih voleli i ma kako nam prijale, tek da se zna da ima izbora. Ali prihvatam da to nije ona vrst egzotike koja svakom podjednako legne, tako da to stvarno nije neki žešći parametar, nego eto, više je u liniji sa ličnim ukusom i naklonostima. To podjednako važi i za završnicu, koja isto tako može biti malko razočaravajuća za one koji slabije reaguju na rečenu egzotiku, tako da... ako se već od samog početka iole siliš na dalje čitanje, teško da će ti se roman na kraju isplatiti.     

Čitanje se uvek isplati, ovako ili onako.     Pošto je roman kratak, i u nekim stvarima mi leži, ne bih da odustajem. Možda se do kraja naviknem, bar u nekoj meri - razbucavanje tropa je svakako dobrodošlo.

e, u tome si skroz i definitivno u pravu.    kratak je to i zbijen roman, nešto kao ekstrakt žanrovske alternativnosti, skoro pa kao pandan svojoj anglofonoj varijanti, to po pitanju i stila i svrhe samog korištenja mitologije. Isto kao i Okorafor, Lord predstavlja drugačiji mentalitet koji na potpuno različit način definiše neke nama opšte poznate pojmove, i to saznanje je svakako benefit, bez obzira kako te se sam roman na kraju dojmi. Recimo, obe autorke su vrlo, vrlo feministički nastrojene, ali kad dublje zadreš u prozu, videćeš da feminizam kakav je nama (zapadnjacima, jelte) poznat, ima sasvim drugačije tumačenje u njihovoj verziji, i to je krajnje dobrodošao koncept koji može da sondira svu dubinu naših predrasuda. Obe autorke su dragocene po tom pitanju, iako obe streme baš onoj vrsti proze za koju lično imam jako malo afiniteta - taj nekakav krajnje bajkoviti fentezi, sa jako puno specifičnog mitološkog upliva, koji lako može da ostavi hladnim ljude van tih konkretno kulturoloških specifičnosti, ali u tome i jeste draž takve egzotike, bar meni. 
(Doduše, sad kad bolje razmislim, priznajem da ovo što kucam uvelike ima sličnosti sa mojim kulinarskim iskustvima po pitanju raznih egzotičnih začina, zbog kojih ja redovito pokleknem pred iskušenjem indijske kuhinje, recimo, koja me bez po muke primami mirisom i okusom i izgledom i teksturom, ali je uglavnom neslavno podnesem na striktno probavnom nivou...    )

Pročitala Redemption in Indigo. Čitanje je išlo mnogo lakše nakon što su se Paama i Indigo sreli, nisam sigurna da li je tu bilo promene stila ili sam se ja navikla. Da preciziram, išlo je toliko lakše da sam sa oduševljenjem i povremenim kliberenjem pročitala knjigu, a epilog mi je bio awww. Divno, zaista, bajkoviti fantasy sa dosta mitologije (Anansi i njegove varijacije nikad ne smetaju!  ), a drugačiji mentalitet i drugačiji pogled na svet su pravo osveženje. Plus mitološka bića koja se ne ponašaju kao ljudi (samo, eto, malčice drugačije izgledaju).

Libe, hvala na preporuci, a ako znaš za nešto slično (Akata Okoraforove mi je sledeća na redu), shoot!

 koliko te znam, do sada si garant već pročitala Akatu.    ako ti se Nnedi imalo dopala, onda svrni i do njenog  Who fears Death, mada ja nisam baš u tom y.a. bajko-fentezi fazonu, ja Nnedi fino podnosim uglavnom u manjim dozama, znači striktno priče, ali mislim da će ti se dopasti, ako si imalo zadovoljna Akatom.


inače, prošli mesec sam se malko bavila sfom 90tih, to uglavnom autorkama koje su mi onomad promakle, i zasad najlepše otkriće mi je Linda Nagata, i wow kako je to superekstra biopank, čim se iskobeljam iz jednog dedlajna skucat ću par reči o prozi te genijalne žene. Za početak preporučujem Limit Of Vision, pošto se još uvek bavim njenom The Nanotech Succession, samo što je u međuvremenu upao Patrick Lee... 

Pročitala Akatu, nigerijski Hari Poter, samo luđe i znatno zabavnije. 


Hvala za preporuke!

Trenutno čitam Stražu sumraka, treći deo serijala Noćna straža, Sergeja Lukjanjenka.
Kvalitet ne pada kako serijal odmiče. Ovo je odlično napisano. Lepršavo, zabavno, pitko za čitanje, a opet istovremeno i mračno i sa slojevima priča. Baš me oduševio serijal. Prvo sam gledao film, koji mi se nikako nije dopao, i umalo zbog njega da batalim čitanje serijala. Baš bih se zeznuo. Lukjanjenko sjajno piše.
Mada vidim u opisima knjiga da se koriste termini naučna fantastika, horor, ja ovo delo smatram za urbanu fantastiku.

Prve tri su i meni bile dobre, čine smislenu celinu i međusobno se dopunjuju (slažem se, to je urbana fantastika). Četvrta mi je bila besmisleno nastavljanje.

Posle malo kombinatorike sa Blueberry GPS uređajem, počeo sam da čitam e-verziju romana "The Dog Stars" američkog autora po imenu Peter Heller. U budućnosti u kojoj je čovečanstvo izgubilo 99% populacije usled virusa, dva preživela i jedan pas, skoro deset godina od epidemije, žive na izolovanom aerodromu. Pisan iz perspektive jednog od njih, roman je prilično zanimljiv, pre svega kao veoma mekano istraživanje ličnosti glavnog aktera. Stil je takođe interesantan, izlomljen i telegrafski, pretpostavljam sa ciljem da prikaže mentalno mesto na kom se akter nalazi, iako nije pisan u dnevničkoj formi. Takođe, u trejleru spominju "stil nalik Hemingvejevom", ali ja to baš i nisam zapazio.

Vrlo zanimljiva opcija za čitanje nestandardnih postapokaliptičnih dela.

The Dog Stars by Peter Heller (book trailer)

"Čarobna knjiga" i "Filmovanje" poklanjaju dva kompleta knjiga "Instrumenti smrti"! Dvoje posetioca koji nam do petog septembra u ponoć, inače datuma premijere filma u Srbiji, pošalju u komentarima ispod ovog teksta najviše youtube linkova ka horor filmovima snimljenim 2013. godine, a kojih mi nemamo na našem sajtu, dobiće po tri knjige ovog serijala!

http://www.filmovanje.com/knjige-o-filmu/item/instrumenti-smrti

Evo kako piše Dejvid Gemel...Kralj iza zatvorene kapije :
,,Sve na svetu stvoreno je radi čoveka, a ipak sve ima dve svrhe. Vode teku da bi smo ih mi pili, ali su takođe simbol čovečje uzaludnosti. Odražavaju žurnu lepotu našeg života, jer rađaju se u čistoti planina. Kao bebe, ćućore i jurcaju, bujaju i rastu, i sazrevaju u snažne mlade reke. Onda se udebljaju i uspore, sve dok na kraju ne počnu da krivudaju kao starci, a onda se pridruže moru. I kao duše ljudi u Nigdini, mešaju se i stapaju, sve dok ih sunce opet ne podigne u vidu kišnih kapi koje će pasti na planine.''
Lepo.

Jeste lepa misao, ali dovršio sam preključe "Kralja iza zatvorene kapije" i to je, uz "Belog zmaja" Mekafrijeve, najgora ef knjiga koju sam pročitao. Gemel je kopirao svoju priču iz prve knjige, zbrzao je i napisao spektakularno bezvezan kraj pripovesti.

Bez uvrede za Anomandera i ostale koji cene Gemelovo pisanje. Jednostavno ne uspevam da uvidim zbog čega je on postao kultni pisac. I čuvena Legenda mi je bila jedva solidna knjiga. 

Nova straža, Sergej Lukjanjenko. Peta knjiga iz potencijalno beskrajnog serijala.


Četvrta knjiga iz serijala, Poslednja straža, bila mi je nasilno nastavljanje zaokružene trilogije. Peta knjiga mi se više dopala. Kao jedno, navikla sam se na ideju besmislenog nastavljanja.  Kao drugo, činila mi se življom, više vuče na čitanje. A kao treće, veoma prijatno iznenađenje: lektura je znatno bolje urađena nego kod prethodnih nastavaka.


Ako knjigu posmatram kao zabavu za ubijanje vremena i ne očekujem ništa više od toga, solidno delce.


And now for something completely different: pre toga pročitala Who Fears Death Nnedi Okorafor. Melkor me je svojevremeno upozorio (hvala!), pa nisam bila zabezeknuta kad sam ubrzo nakon početka naletela na genocid, spaljivanje živih ljudi (al' onih jačih, da mogu da trče i zapale ostatak sela) i masovno silovanje. Posle vas dočeka obrezivanje devojčica. Ukratko: za ovu knjigu neophodan je jak želudac.


Priča je smeštena u postapokaliptični Sudan i u osnovi je biblijska (plus magija i feminizam), da ne spojlujem sad dalje. Emotivna priča, drži i ne pušta. Nakon Who Fears Death neophodan je oporavak, ili je bar meni bio.

Quote from: angel011 on 17-09-2013, 13:04:56

And now for something completely different: pre toga pročitala Who Fears Death Nnedi Okorafor. Melkor me je svojevremeno upozorio (hvala!), pa nisam bila zabezeknuta kad sam ubrzo nakon početka naletela na genocid, spaljivanje živih ljudi (al' onih jačih, da mogu da trče i zapale ostatak sela) i masovno silovanje. Posle vas dočeka obrezivanje devojčica. Ukratko: za ovu knjigu neophodan je jak želudac.


Priča je smeštena u postapokaliptični Sudan i u osnovi je biblijska (plus magija i feminizam), da ne spojlujem sad dalje. Emotivna priča, drži i ne pušta. Nakon Who Fears Death neophodan je oporavak, ili je bar meni bio.

Nnedin francuski izdavač je odlično prezentovao sadržaj ovom naslovnicom:

U, dobra.

DEUS IRAE, ulovljeno na Sajmu
Pažnju mi je privuklo to što je jedan od dva autora (Dik i Zelazni) smatrao da ne može sam da ispriča priču zato što ''ne zna dovoljno o Hrišćanstvu'', a i naslovnica ostavlja utisak (detinjasta sam, priznajem).
Ako zanemarim to da inače volim postapokalipsu i da ovaj romančić (oko 200 strana) obiluje momentima po mom ukusu (Bog gneva nasuprot hrišćanskom Bogu, podela preostalog stanovništva na zdrave, bolesne i nepotpune, ''traženje Boga'' na neuobičajen način, veštačka inteligencija), lepo je pisano ili lepo prevedeno, a možda i jedno i drugo.
Još nisam dočitala, ali osećam de se do kraja neću razočarati. 

Dik je imao tih problema, ali ne sa hriscanstvom per se, nego sa katolicanstvom. Zelazni je 'ispeglao' rukopis. I jos jedna trivija: kad je Zelazni dobio rukopis, otkrio je da ga je vec 'komentirala' jedna od Dikovih macaka. 
Inace, u originalu je to stvarno prekrasan romancic, pa mi reci ko je prevodilac.

Ja trenutno citam Abominable od Simonsa i Bleeding Edge od Pynchona: ovaj prvi je poslovicno dobar i na njemu se odmaram, a prema drugom sam trenutno ambivalentna preko svake mere...

Meni su ovi poslednji romani Pinčonovi gotovo nečitljivi... Uzmem, probam, ostavim...

mene je u prvih 50 strana odusevio, kao ono, najzad nesto za mene, pa makar i ne bilo fantastike, ali sad na 200 i kusur ja bre zaspem unutar 5-6 pasusa, postalo mi je sve to neopisivo dosadno. Stvarno ne znam da li cu izgurati do kraja.

Quote from: LiBeat on 30-10-2013, 13:02:56
mene je u prvih 50 strana odusevio, kao ono, najzad nesto za mene, pa makar i ne bilo fantastike, ali sad na 200 i kusur ja bre zaspem unutar 5-6 pasusa, postalo mi je sve to neopisivo dosadno. Stvarno ne znam da li cu izgurati do kraja.

Što sam starija sve češće mi se ovo događa.
DEUS IRAE je preveo Mladen Jakovljević.

a super ako je to Mlađa prevodio, momče je inače stručnjak za Zelaznija, čini mi se da je baš na njemu i doktorirao. lepo.
a kad slistiš Deus Irae, overi i Kantikulum za Lajbovića, i to ima kod Bobana, mislim da je to izdanje ABN prevodio. Tek to je prelepo, ozbiljno ti kažem. Nema baš mnogo žanrovskih knjiga koje po tom delu duše džaraju, pa je svaka ono baš dragocena.
A onda produži do Dišovih Genocida, i veruj mi, posle tog triptiha, shvatićeš šta bukvalno znači ona poznata  "nemam reči" fraza.    [size=78%] [/size]

Primljeno k znanju.

Dovršio Rogove Džoa Hila, potomka slavnog Kralja horora...
Zadovoljan sam romanom, dao bih mu jednu jaku osmicu, recimo 8+, što znači da bi u budućnosti sigurno opet čitao ovog autora.
Prvih sedamdesetak-sto strana je bilo i za desetku, baš me oduvao skroz, pozitivno, nekom svežinom u pristupu, britkim humorom i ironijom. To se nastavlja i kasnije, ali se autor već upliće i u ozbiljnije teme koje je bilo prilično teško izneti, ali se, po meni-prilično dobro snašao.
Autor nas stavlja pred dilemu...ako u sebi imate nešto demonsko, i vidite ljude onakvi kakvi zaista jesu-da li ćete ikada više biti u stanju da ih volite ? Sve ljude, uključujući i vlastitu porodicu. Ili se bolje pretvarati i voleti ne ljude, već idealizovanu sliku koju imamo o ljudima ? Zalazi u religiju i neke suštinske ljudske odnose. Ipak , žrtva glavne junakinje i njeno pismo kojim objašnjava svom momku razloge zašto ga je odgurnula od sebe, daju ovom romanu pečat ljudskosti i sprečavaju da steknemo utisak da je poruka da je vera u ljude skroz izgubljena. Ritam je dinamičan, bez suvišnih sekvenci, moderan, izrazi i stil bliski mlađoj publici. Mana je po meni, što prerano shvatamo ko je ubica...takođe , ,,kućica na drvetu'' i ostalo što se tiče prikaza natprirodnog, fantastičnog-tu će Džo morati još leba i masti da se najede da dosegne magiju oca. Nema to ni blizu tu uverljivost i lakoću.
Ali ovaj roman apsolutno vredi pročitati, nadam se još boljim njegovim delima ubuduće.

Procitao sam Legende II, zbirku fantazijskih prica koje je sastavio Robert Silverberg. Laguna je ovo kod nas izdala u dva toma, a prevod svih prica je vrlo dobar. Od svih autora koji se mogu naci unutra (Dzordz Martin, Silverberg, Gejmen, Vilijams, Skot Kard, Fajst...) meni su se najvise dopale dve price spisateljica koje ranije nisam citao - "Lord Dzon i Sukuba" Dajane Gabaldon i "Dosli smo kuci" Robin Hob. Nisam ranije citao nista od njih dve, pa me zanima da li su i romani Robin Hob objavljeni kod nas dobri kao i ova prica...? I da li je kod nas iko ista objavio od Dajane Gabaldon?

Ajde da pomognem, mada mi je teško da poverujem da se nekome mogla svideti priča Gabaldonove posle one užasne završnice kojom je uprskala sve što je brižljiv gradila kroz zaplet. 

Ne bih baš pravio poređenje između knjiga od četristo strana i priče od stotinjak, te ću samo reći da su knjige Hobove odlične, i te kako ih vredi pročitati. Problem je što ih niko ovde ne kupuje, pa neće biti novih prevoda, a priča o Kneževiću nije uopšte završena, trilogija Vidovnjaci je samo jedno poglavlje njegovog života.

Gabaldonovu je prevodio Portalibris, baci pogled na njihov sajt.

Hvala, Neomedjeni!

Quote from: PTY on 30-10-2013, 16:47:28
a super ako je to Mlađa prevodio, momče je inače stručnjak za Zelaznija, čini mi se da je baš na njemu i doktorirao. lepo.
a kad slistiš Deus Irae, overi i Kantikulum za Lajbovića, i to ima kod Bobana, mislim da je to izdanje ABN prevodio. Tek to je prelepo, ozbiljno ti kažem. Nema baš mnogo žanrovskih knjiga koje po tom delu duše džaraju, pa je svaka ono baš dragocena.
A onda produži do Dišovih Genocida, i veruj mi, posle tog triptiha, shvatićeš šta bukvalno znači ona poznata  "nemam reči" fraza.   

ovo domace izdanje moram ovjeriti. sve manje vjerujem u glasine koje kruze oko zalazny-jeve ostavstine.

CIje glasine? Koje ostavstine?

nevezano za konkretan primjer, kad god naidjem na zelazny-ja sjetim se glasina kako mu udovica kao zeli 'zatrti' djelo, etc.
(iako se to primjerice po sljedecoj diskusiji na amazonu da tek naslutiti izmedju redova.)

Roger Zelazny's Estate

Quote... I'm trying to find some means of contacting the rights holders to Roger Zelazny's books. I was assuming that was his estate. But, I can't find any references to the actual estate, let alone means of contacting it. What I'm trying to do is ask them to either publish his books or donate them to the public domain. Don't just sit on them and let them disappear. ...

a to... ja sam mislila da se ti osvrces na nesto u mom postu.
elem, Zelazni je verovatno jedan od najtemeljitije piratovanih autora, tako da ne vidim neke velike mogucnosti 'zatiranja' opusa. a posto mu je sin takodjer zanrovski pisac - pise krimice, prolificno ali ne bas uz neki narocit finansijski uspeh - ako su te glasine imalo istinite, racunam da time stete samo sebi i nikom vise.

Citam David & Goliath od Malcolm Gladvela.

Čitam True Blood, prvu knjigu...pazario sam knjige od 1-4 za smešnu sumu od ukupno 360 dinara. I trenutno mi nešto baš odgovara takvo lagano štivo, bez puno mozgalica, malo filozofiranja, više akcije, vampiri, zgodna glavna junakinja. Idealno za opuštanje.