ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

  Upravo sam završio čitanje knjige koja se bavi muzikom bivše Jugoslavije (Uglavnom SFRJ i tek u jednom poglavlju SRJ).
Ovo obimno delo ima čak 467 stranica!
   Knjiga je, ne samo informativna, već i vrlo zabavna. Solidno napisana. Autor je izbegao suvoparno bacanje podataka i začinio ih sjajnim poređenjima i metaforama, navođenjem tračeva i prepucavanja o muzičkim zvezdama, ali takvim da ne prelaze granicu dobrog ukusa.

   O nastanku i razvoju karijera Bijelog dugmeta, Zabranjenog pušenja, Bajage, Balaševića, Riblje čorbe i sličnih naveden je skoro svaki zanimljiv detalj. Od godine do godine, od trača do sukoba i pomirenja.
   Sviđa mi se što je čitavo poglavlje posvećeno tzv ,,ciganskoj muzici'' jer Šaban Bajramović i Esma jesu zvezde svetskog kalibra. Nisu izostavljene ni Olivera Vučo ni Haris Džinović.

   Mana koja mi, po završetku knjige, upada u oči je ta što su neki izvođači dobili ogroman prostor, dok su drugi samo pomenuti, a treći bukvalno preskočeni, a ne bi trebalo da budu.
   Primetna je privrženost autora rokenrolu u odnosu na narodnjake od kojih je retko ko pihvaljen (Miroslav Ilić i Cune su retki, a korektno je pisano i o Silvani i Tomi Zdravkoviću) dok je kod Lepe Lukić pohvaljen samo glas, ali istaknuti priprosto ponašanje). Zabavna muzika takođe nije obrađena koliko bi trebalo.
   Primetno je i najveće znanje kad je reč o muzici Srbije, ali to je i bilo logično s obzirom da je autor odavde.

   KUD LI ODLEPRŠA NEŠA LEPTIR?

   Umesto što je nekima posvećeno i po 20 kucanih strana, a drugima ništa ili su pomenuti u 2 rečenice, korektno bi bilo da je napravljena kolika tolika ravnoteža.
   Naravno da ,,Poslednja igra leptira'' nema onaj značaj koji ima ,,Riblja čorba'', ali ova grupa nije toliko beznačajna da se ne spomene. Pesme ,,Jeleni umiru sami'' ili ,,Grudi moje balkanske'' iz 80-tih i dan danas vrte se po radio stanicama i vrlo su popularne, ali ta grupa nije navedena.
   Nigde nisu spomenute Bebi Dol ili Viktorija, dok jeste Slađana Milošević, a ne mislim da su Bebi ili Viktorija manje značajne od Slađane.
Od hrvatskih izvođača glorifikovani su Mišo Kovač i Tesovija, dok je Oliver Dragojević potpuno marginalizovan. Mislim da je reč o pogrešnoj proceni i a je Oliver generalno gledano veća zveza od Miše. Miša je veći samo na nivou konkretnih 4-5 godina, ali ne ukupno.
  Ne postoje poglavlja o Novim Fosilima i Magazinu, a ni o beogradskoj grupi Zana koje su ipak bile neka vrsta balkanskih ABBA varijanti i čija je popularnost ipak bila poprilična.

   No, knjigu treba pročitati. O zvezdama koje su obrađene i njihovim karijerama, ima šta da se pročita.