ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

tokom jedne nesnosno dosadne sednice nastavno-naučnog veća pročitah priču miće milovanovića, 'ravnodušnost crvenog sunca' – koju je dr abn proglasio jednom od 2 najbolje srpske sf priče svih vremena (tačnije, ne računajući one iz XXI veka).

imate je u časopisu LIBER, nov/dec 2007, 90 din.

sasvim predvidivo, ustanovih –po ko zna koji put- koliko je 'značajan' abn-ov 'stručni' sud o bilo čemu.

sasvim je jasno da abn-ovi 'kriterijumi' nemaju NIKAKVE veze sa estetskim zahtevima koji se postavljaju pred jedno prozno delo (pa bilo ono i žanrovsko) i da su, baš kao i u slučaju bakićevog 'istoka' (to je po abn-u druga od 2 najbolje srpske sf priče svih vremena), jedini kriterijum bili 'politički' nazori – tačnije tematizacija alternativnih tokova istorije i našeg (srpskog) mesta u njima, budući da abn-a očito veoma zaokuplja muka 'šta će s nama biti' i onda prilikom vrednovanja dela uvek na prvom mestu gleda da li se data priča bavi tim globalnim političkim i istorijskim temama.

to, po sebi, nije preterano loše, kad bi bilo izbalansirano i nekim estetskim parametrima. odnosno, kad bi abn-a osim teme ('ŠTA') zanimala i forma ('KAKO').

'ravnodušnost crvenog sunca' je jedna tek pristojna pričica gledano iz ugla ŽANRA, ali ispodprosečna ako ćemo je meriti istim aršinima kao i bilo koju drugu kratku priču.
struktura je vrlo trapavo izgrađena tako da se ubeskraj naklapa o sasvim nebitnim sitnicama (kako da junakinja uđe u gostionicu... bla bla bla... kako da se ubaci u sobu izvesnog mladića... bla bla bla... kako da ga ubedi da prenese neku poruku... bla bla bla...) a vrlo malo ili nimalo se ne bavi onim što joj je centralna tema, koja se vrlo neubedljivo iznese na samom kraju, u jednom pasusu ili tu negde.

ideja je svakako bila da se stvori osećaj misterije, i u prvih nekoliko stranica to i jeste uspešno: mi ne znamo ko je ta junakinja, šta ona hoće, zašto prati tog momka, itd. međutim, kako priča odmiče i zapliće se u očigledno nebitnim epizodama (junakinja u sadašnjem vremenu ubeskraj ćaska sa nekim klincem ... bla bla bla... treba joj milion godina da razmeni nešto zlata da bi dobila dinare ... bla bla bla... i još sto godina da ode do knjižare i kupi knjigu istorije srba da bi videla šta se desilo u zadnjih vek i po) postaje jasno da su sva ta dešavanja zapravo samo vrlo oskudna rebra sa malo mesa na sebi, a pravo meso dolazi prekasno, u premalim količinama i sumnjive hranjivosti.

najbitnije stvari su u elipsama (delovima koji nisu prikazani), a ovo što ostaje nije dovoljno sugestivno prikazano da bi se u njemu adekvatno ogledala pompezna tematika.

solidno je ovo kao pokušaj, i svakako ni približno toliko loše da se od autora ne bi očekivalo da nastavi sa pisanjem i pokuša da usavrši umeće pripovedanja: šteta što je mića poslušao sumnjive savete nekih sumnjivih tipova i okanuo se pisanja, jer –rekoh već- u žanrovskim okvirima ovo je pristojna priča.
naravno, ni u najsumanutijem delirijumu ona, ovakva kakva jeste, nije ni za u top 20 najboljih srpskih sf priča svih vremena, a kamo li za top 2!!!

o 'istoku' sam pisao negde drugde, da se ne ponavljam: mislim da je to OK priča, ali čak i sam bakić ima mnogo bolje od nje, tako da nije ni u top-2 NJEGOVOG opusa, a kamo li uopšte, za top-2 svekolike srpske n. fantastike.


toliko o tome šta NIJE u samom vrhu.

da čujemo – šta JESTE?

koje su po vama najbolje srpske SF priče koje ste ikada čitali?

uf... ja ću reći kad se presaberem, nisam operativan trenutno...

prve dve koje mi padaju na pamet...

Begunci, krv - Ilija Bakić i Jeka - Zoran Jakšić

Drago mi je što sam bar pomogao da ti brže prođe vreme... Naravno, sa većinom tvojih primedaba se u potpunosti slažam, a pogotovu sa činjenicom da ona ne spada u 20 domaćih priča. Ja je ne bih stavio ni u 50...  

Ako bi trebalo da izdvojim domaću SF priču koju najviše cenim to je Avanture Belog Nosoroga: Ekstazi Aleksandra Markovića.

Pa odgovor na to pitanje je očigledan - Megapolis by Saša Kerkez.

Ako već 'Škorpion na Jeziku' P. Raosa ne upada u konkurenciju zbog beznačajne činjenice da je čovek Hrvat i pripada hrvackom književnom korpusu, onda moram da kažem 'Bežim u Noć' popularnog DRF-a. Meni je to genijalno.

kratke elaboracije bile bi poželjne, kako za one koji (još) nisu čitali te priče, tako i za one koji jesu ali kojima, možda, kvaliteti odabrane priče nisu toliko samopodrazumevajući i očigledni.

Quote from: "Meho Krljic"Ako već 'Škorpion na Jeziku' P. Raosa ne upada u konkurenciju zbog beznačajne činjenice da je čovek Hrvat i pripada hrvackom književnom korpusu, onda moram da kažem 'Bežim u Noć' popularnog DRF-a. Meni je to genijalno.

Činjenica da "čovek" nije Hrvat je beznačajna, ako je priča značajna. DRF nije popularan, on je - guru. Decenijama ne mogu da shvatim zašto njegovo pisanije stavljam ispred svih ostalih, a da istovremeno ne želim da pišem kao on. Možda je isravna izreka da - svaka budala ima svoje veselje.

Raos nije Hrvat, bar ne više od 50%... koji bi otac (Ivan) svojim sinovima blizancima dao imena iz srpske mitologije: Predrag i Nenad?

Hm, ali 'Raos', to baš i nijeneko srpsko prezime. U svakom slučaju, kako već rekoh, njegovo pisanje držim pripada hrvackom književnom korpusu... Sem ako se drugačije ne dogovorimo.

Što se tiče 'Bežim u noć', elaboracija bi išla otprilike ovako: ovo je jedina domaća SF priča (ili barem fantastična priča sa primesama žanrovskog SF mirisa) koja mi je u ono vreme izazvala adrenalinski nalet tokom čitanja svojim korišćenjem potpune literarne slobode. DRF je uspeo da napiše priču u kojoj je sve moguće a da to ipak ne ostavi čitaoca u ravnodušnosti ('ako je sve moguće, onda nema dramske tenzije'). Naprotiv, osećaj je kao da je čovek u snu ali da može da ga kontroliše (što je jedan od najboljih osećaja ever, naravno). Pritom, priča je disciplinovana i ima unutarnju konzistenciju, što se prema kraju otkriva. Pritom, duhovita je. Kao Zelazni koji se rodio u Srbiji i koji se nagutao magic mushroomsa pre pisanja.

Quote from: "Meho Krljic"Kao Zelazni koji se rodio u Srbiji i koji se nagutao magic mushroomsa pre pisanja.

Sjajno!  
Od Filipovića sam čitao samo one tri priče u Trifidu i Kazablanku što je izašla u Znaku Sagite i svidelo mi se. Može li se negde naći ta priča? ...  (znam da su slabe šanse, ali kad ne bih pitao, ne bih imao nikakve šanse)

Quote from: "SRX"

Quote from: "Meho Krljic"Kao Zelazni koji se rodio u Srbiji i koji se nagutao magic mushroomsa pre pisanja.

Sjajno!  
Od Filipovića sam čitao samo one tri priče u Trifidu i Kazablanku što je izašla u Znaku Sagite i svidelo mi se. Može li se negde naći ta priča? ...  (znam da su slabe šanse, ali kad ne bih pitao, ne bih imao nikakve šanse)

Ako me secanje ne vara objavljena je u jednom od alefa. Dakle za to pripitati Bobana.

Edicija Znak sagite uskoro nastavlja svoj život, sa serijom odavno najavljenih zbirki priča domaćih autora, otprilike ovim redom: Ilija Bakić, Zoran Jakšić, Dragan R. Filipović, Ivan Nešić, Ljubomir Damnjanović... u okviru ovih knjiga biće praktično sve priče od ovih autora zasad pomenute gore.

                 

Najbolja vest koju sam cuo ove godine!
Mada me jos uvek srce steze za tamnim vilajetima 3&4 koji mi nedostaju...Ima li neke sanse za reprint Vilajeta?

ABN JAVLJA:

Елена Лачок

Научна фантастика на Филолошком факултету у Београду

За љубитеље научне фантастике као и за све оне који воле да чују о новим сазнањима из области енглеског језика и књижевности, о структури језика, и о култури и књижевности других народа виђених кроз призму енглеског језика, одржана је једна занимљива тродевна англистичка манифестација под називом "Елзак" (ELLSSAC – International Conference of English Language and Liteature Studies Across Cultures) Првог дана, седмог децембра 2007, било је свечано отварање као и три уводна, пленарна предавања у великој сали (сали 11) Филолошког факултета у Београду, Студентски трг бр. 3. Предавачи су тог првог дана били из Србије (професори Ранко Бугарски и Веселин Костић), из Хрватске (др Дамир Калођера) као и два предавача из иностранства, др Гленда Карпио из Америке и др Золтан Ковачес из  Мађарске. Затим су парарлено држана краћа излагања у четири мање сале на Одсеку за англистику. У тим предавањима је учествовало 24 предавача разврстаних тематски у осам група. Сви предавачи говорили су наравно на енглеском.
У великој разноликости тема, моју пажњу је привукло предавање у сали 230 од  18 часова и 30 минута, под називом "Времеплови британски и српски" (Time Machines British and Serbian). Ово предавање је било једино које је својим насловом наговештавало да ће се бавити темом везаном за СФ и за Србију што ме је обрадовало. Моја радост је прешла у понос када см сазнала да је предавач члан нашег Српског друштва за научну фантастику, професор Александар Б. Недељковић. Под заједничким називом "Мотиви преко граница простора и времена" (Motifs Across Boundaries of Space and Time) предавање су одржала још два предавача: др Карлос Алберто Санз Минго из Шпаније, и др Мариана Дан из Румуније. Излагање професора Недељковића је било треће по реду и по мом мишљењу најбоље. Професор Недељковић није читао своје предавање као гошћа из Румуније, а за разлику од госта из Шпаније, користио је и слике са компјутера да би своје предавање учинио занимљивијим. Он је једини од њих понео и књиге са делима аутора што је предавање учинило аутентичним. Брижљивим одабиром речи и реченица, и слика, он је полако увео и заинтересовао слушаоце за своју тему парарела, сличности и разлика између ова два дела, по његовом мишљању врхунска дела научне фантастике. Прво дело настало је 1895 из пера великана енглеске књижевности Х. Џ. Велса а друго је настало 101 годину касније из пера нашег дугогодишњег члана СФ друштва Миодрага Б. Миловановића. Док се Велс бави класним проблемима свог времена, Миловановић се бави етичким проблемима опстанка свог народа. Главни јунак код Велса је мушкарац док је жена тек дама у невољи. У Миловановићевом делу главни лик је јунакиња Емилија што такође чини ово дело савременим. Изневши вредности оба дела др Недељковић сматра да је дело Миловановића "Равнодушност црвеног Сунца" чистији СФ. Након предавања уследила је дискусија у којој су слушаоци упућивали питања. Једно је било у вези предавања госта из Шпаније, а чак три за професора Недељковића, што је још један доказ о успешности предавања. Најпре је једна дама питала зашто се дело зове "Равнодушност црвеног Сунца". Професор Недељковић је одговорио да је то контраст: равнодушност Сунца у односу на неравнодушност Емилије и наравно наслов који би требало да изазове баш такву ракцију код читалаца да се запитају зашто. Друго питање је упутио гост из Шпаније. Интересовало га је на који начин је писац приказао разлику у језику тадашњих становника Србије и садашњих. Професор је објаснио да разлике постоје и да их је лако уочити уклико вам је српски матерњи језик. Наш језик се у тих сто година променио. Професор др Новица Петровић је желео да зна да ли је аутор био под утицајем политичких збивања тих деведесетих година. Професор Недељковић је потврдио, али је нагласио да је то дело тада први пут објављено једино у малом тиражу у СФ фанзину "Емитор" друштва Лазар Комарчић чији је члан био Миловановић, а да је тек касније штампано у већем тиражу у часопису "Либер". Дело је актуелно и после десет година као и дело Велса које је прошло тест времена што доказује њихову вредност.
После овакве дискусије било је очигледно да предавање професора Недељковића није само академског значаја, већ побуђује интересовање слушалаца. Наравно за то је заслужан и избор теме, али и сам квалитет дела. Надам се да ће дело Миловановића као и дело Велса доживети и своју филмску верзију једног дана.
Након овог успешног предавања на конференцији коју су спонзорисли Британска читаоница (British Council) и америчка амбасада, професор Недељковић и ја нисмо одолели још једној посластици за љубитеље СФ, сасвим близу факултета. У улици Ђуре Јакшића број 2, а то је у левој страни зграде Српске академије наука и уметности – САНУ, приређена је у галерији Народне технике изложба под називом "Да ли су крокодили најближи живи сродници птице?" Изложба је отворена до 3. фебруара 2008, сваког радног дана од 10 до 20 и суботом од 10 до 15 часова, а улаз је слободан. Уколико желите да сазнате више о врстама, пореклу и станишту диносауруса, на правом сте месту. Осим описа, слика и података о диносаурусима, неке можете видети и у свом окружењу. Ову лепу изложбу је приредио Бобан Филиповић уз помоћ Министарства културе Републике Србије, Завода за заштиту природе Србије и Друштва за ширење сазнања "Никола Тесла".

Поздрав свим СФ фановима од Елене Лачок!

Trazeci nesto po Siriusima, naisao sam na Bobanovu pricu Protiv Irvinga, te je preporucujem svima kojima je nepoznata (Sirius br. 98).
Posle dve njegove price koje mi se nisu dopale, ova me je 'izula iz cipela', pa autoru izrazavam rispekt 

Na jednoj drugoj temi, autor je, izmedju ostalog, rekao sledece:

Quote
"Protiv Irvinga" je prva kiberpank priča na celom svetu, mnogo pre Gibsona i ostalih plagijatora.
Napisana 1982. godine
Pobedila na petom internom konkursu LK.
Odbijena u Siriusu. Onda sam je odneo Bori Jurkoviću na sto i pitao da mi objasni zašto je zaista odbijena i on mi je posle javio da je to uradio recenzent, da on nije ni video priču i da je izvanredna, te da će biti objavljena.

P.S. Da, svestan sam da ja kao novajlija nemam dovoljno kredibileta da postujem na ovako naslovljenoj temi, al ipak sam se drznuo. Takodje sam svestan koliko je prica poznata vecini aktivnih ucesnika foruma, medjutim, ima i nas ostalih - koji tek ulazimo u svet SF-a, pa je gornja preporuka upucena njima.

Protiv Irvinga je i meni bila prilično upečatljiv uradak, pominjao sam je već negde na forumu. Dobar je taj videoigrački element koji je Boban nanjušio pre tri decenije...

Svaki dobar pisac ima neki, specifičan talenat koji ga dobrim piscem čini. Kod Bobana je to sposobnost da stvori jebački genijalnu atmosferu. Što reče Meho: dok čitamo, kao da igramo igru.