ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Pročitao sam roman Radivoja Lole Đukića OVCA NA BULEVARU OKTOBARSKE REVOLUCIJE. Očekivao sam eksces u najboljem smislu reči, ipak je reč o romanu Lole Đukića koji je pored komediografske karijere napravio i neke vrlo zanimljive iskorake, kako u pogledu "smrtno ozbiljnog" filma BALADA O SVIREPOM, tako evo i u prozi.

OVCA NA BULEVARU OKTOBARSKE REVOLUCIJE nije delo pisca sa izgrađenim proznim rukopisom. Evidentno je da se Lola Đukić "čupa" na sve moguće načine kako bi uspeo da sroči ovaj roman, koristeći se postmodernističkim sredstvima, pokušavajući da prikrije svoje pripovedačke i stilske nedostatke izražavanjem u raznim drugim formama. Međutim, na kraju ovaj hibrid zaista uspeva da profunkcioniše kao roman.

Stvar je naprosto u tome da Đukić ima šta da kaže. I lukavo pronalazi način da iznese sve to što ima kroz pačvork raznih formi, pošto evidentno nema sposobnost da sve to integriše u konzistentan prozni izraz. No, takvo poigravanje sa formom je u vreme izlaska ovog romana bilo legitimno.

U prvom sloju, ovaj roman je definitivno satira koja se oslanja na kritikovanje trulog titoističkoh sistema i bizarnog mentaliteta ljudi koji su naseljavali prostor SFRJ. U tom pogledu, roman iz 1989. na neki način dolazi već kasno jer sistem je tada već propao, a lik političara koji odjednom počinje da govori "prave stvari", poučen genijalnošću gorštaka "omni-savanta" iz ove vizure svakako podseća na Miloševića, premda nisam siguran da je Đukić zapravo aludirao na njega (iako je u vreme izlaska ovog romana Milošević već bio činjenica, već se desio Gazimestan itd.). No, ako jeste, roman je u tom pogledu odoleo zubu vremena.

U satiričnom delu, Đukić nudi R-rated varijantu svojih najuspelijih humorističkih karaktera. Ne mogu da kažem da se Đukićevo scenarističko gledanje na stvari ne oseća i da ovaj roman nije samo hendikepirani filmski scenario. Može i tako da se posmatra. Pa ipak, nikada Mija i Čkalja u ono vreme ne bi mogli da učestvuju u ovakvom sadržaju. Iako svakako likovi Koste šofera i političara Sime jako podsećaju na njih. Rečju, film koji bi nastao po ovom romanu podsećao bi na BRAZIL kog kanališu Mija i Čkalja.

U tom pogledu je naročito zanimljiv Đukićev pogled na mladu generaciju od koje očekuje da pokrene pobunu, a koju čine potomci ljudi iz tadašnje vlasti.

Međutim, iza satire, postoji i jedna ubedljiva SF potka. Đukić se pokazuje kao prilično maštovit u koncipiranju porekla svog "omni-savant" junaka, i njegovog dolaska na naše prostore. Ako imamo u vidu razbarušeni ton romana, Đukićeva SF-imaginacija je prilično zrela, rekao bih čak i neočekivano razvijena.

Iako kada se čita danas, OVCA NA BULEVARU OKTOBARSKE REVOLUCIJE uvek ide ivicom dnevnopolitičke sprdačine koju je pregazilo vreme, ona tu granicu nikada ne prelazi i pregazilo ju je vreme onoliko koliko je interesovanje za kontradikcije samoupravljanja opalo. Bilo bi preterano reći da je reč o klasiku srpskog romana, ali isto tako mislim da je nepravedno što je ova knjiga danas praktično nedostupna. Naročito jer mi se čini da se samoupravljanje i SFRJ ponovo vraćaju kao teme, a Đukić nudi jedan prilično toksičan i zajedljiv pogled na taj period ali sa jednim bitnim kvalitetom - čini se kao da u tom angažmanu nema neki partikularan interes, ni za koga i ni u čiju korist ne radi, nije rob bilo koje druge ideološke alternative, i donosi čak ponešto topline svojstvene svojim omiljenim komičnim figurama u likove raznoraznih spodoba i morona koji naseljavaju ovu priču.

To je takođe nešto po čemu je ovaj roman vrlo autentičan. U svojoj kritici je istovremeno surov ali i relaksiran, pun neobičnog razumevanja.

Svakako da bih jednog dana voleo da vidim neki charliekaufmanovski film po ovom romanu, premda mislim da je u današnjim okolnostima tako nešto prilično dekadentna zamisao.

Ovaj roman je nagrađen SFEROM za 1989. godinu. Doduše, nije baš bila neka konkurencija - tada se nije mnogo objavljivalo...Mi smo Lazara Komarčića davali za romane 1989 i 1990. godine, pa je nagradu dobio Raos za Null Effort.
Eh, dobra stara vremena neposredno pre raspada Jugoslavije - mi hrvatima nagradu, oni nama. 

Kako Vi Mićo gledate na ovaj roman?


Sent from my iPhone using Tapatalk

Ja generalno imam problema sa satiričnim SF-om, tako da moram da priznam da u trenutku kada sam čitao ovaj roman nisam imao neko spektakularno mišljenje o njemu. Mislim ga zbog toga nigde nisam komentarisao - jednostavno je tematski bio daleko od mojih tadašnjih interesovanja. Verovatno zbog moje relativne nezrelosti (ne po godinama već po razumevanju SF-a), u to vreme više su mi se sviđala drugačija ostvarenja.


Međutim, sasvim se slažem sa tvojim prikazom. Looking backward, roman ne samo da je izdržao teret godina koji većini ovakvih ostvarenja poseče korenje, nego je, kao što kažeš, možda i dobio nešto fine patine.


Potražiću u starim Emitorima da li ima neki prikaz iz tog doba.


Inače, roman lako može da se nabavi. Na kupindu je budzašto


http://www.kupindo.com/Domaci-pisci/10663684_Ovca-na-Bulevaru-Oktobarske-revolucije-R-Lola-Djukic


Ima još primeraka. Nedavno je na limundu bio nuđen za 10 dinara, ali ga niko nije kupio!

Nisam ni ja ljubitelj satire u SFu ali ovo je stvarno dobro, a zaista jako puno loših ostvarenja ima na tu temu, između ostalog i zato što je tim piscima verovatno sam SF dalek i pa ga ni ne osmišljavaju dovoljno. A opet, mnogi klasični romani žanra imaju u sebi snažne elementne socijalne kritike, preispitivanja sadašnjosti i istorije pa i satire, i onda se ta forma satiričnog SF romana javlja kao jedan od možda masovnijih oblika i u satiri i u SFu.