ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

sjebalo ga to što se sliko sa šutanovcem a ne sa da čićem ili de palmom.

Погрешном интерпретацијом истраживања о вредносној оријентацији матураната створена и погрешна слика о идолима младих. Најразвиканијих имена (Легија, Карлеуша, Гадафи...) у анкети има - тек у траговима.

Ово истраживање на сајту "Времена" (наслова "Mocart ili Mozzart", тако некако) није доступно онима који нису претплаћени, па бих молио ако неко јесте, да га овде окачи. Много се тупи о моралном и вредносном проклизавању друштва у канализацију, па би било занимљиво прочитати о ову интерпретацију истраживања. Простом претрагом "идоли младих" испада да су "извештај" о Легији, Карлеуши и Гадафију пренеме малтене сви медији и то се узима као апсолутно тачно, иако је кључно ово што преноси сајт РТС-а:

""Да ли имате идола", само је једно од укупно 46 питања у упитнику Завода за проучавање културног развитка. На то питање негативан одговор дало је чак 70 одсто од 1.773 испитаних матураната."

Дакле, закључак је донесен на основу преосталих тридесет одсто, итд. Уопште је занимљиво колико медији у негативном светлу преносе резултате разних (да не кажем којекаквих) истраживања, покушаћу да ископам да ли се неко осврнуо на ову, рекао бих, смелу (а употребио бих други израз) тврдњу: "Свака трећа девојчица и сваки седми дечак у Србији изложени су сексуалном насиљу, које над њима чини неко из њихове најближе околине."

Idoli mladih >
Mozzart i Mocart ivana milanović hrašovec



Od početka nešto je krenulo pogrešnim putem u istraživanju o mladima i kulturi, i na kraju završilo u ogromnom nesporazumu. U međuvremenu, mladi, tačnije maturanti, u očima javnosti ispali su neznalice, potpuno krivo postavljeni u svojim viđenjima sveta, kao kakav apsurdni deo ovog društva
Najveći problem nedavnog istraživanja o vrednostima i kulturnom aktivizmu maturanata, ispostavilo se, nije u lošoj medijskoj prezentaciji koja je proizvela nevericu javnosti u to ko su idoli mladih. Problem predstavlja, pre svega, njegova organizacija, jer razgovore sa maturantima nisu obavljali obučeni istraživači. Umesto njih, kontaktirani su pedagozi u školama, kojima su prosleđeni upitnici i koji su ih dalje na časovima delili učenicima. Takav vid ispitivanja ne bi se mogao nazvati ni anketom, ni intervjuom, budući da su đaci sami popunjavali i zaokruživali šta su i kako hteli. Pritom, pedagozi su možda i namerno, radi boljeg utiska o školi, birali odlične i vrlo dobre đake pa oni čine većinu ispitanika. Sad, može se diskutovati o tome da li su onda stvarno naši maturanti blagi tradicionalisti, kako se tvrdi u istraživanju, jer kakvi bi bili da su im se priključili i svi oni s kečevima, dvojkama, ponavljači. I kad su tako blagi, kako je moguće da gaje toliku netrpeljivost prema drugim nacionalnostima. Utisak pojačava i to što je više od 90 odsto ispitanih maturanata srpske nacionalnosti.
Sve je počelo od jednog zaključka istraživanja koji je, pošto je krivo prenesen u medijima, ozbiljno uzburkao javnost: da maturanti Srbije, kao svoje idole najčešće navode zvezde estrade, istorijske ličnosti i političare. Anketa je, kažu mediji, pokazala da maturanti sa tradicionalnim stavovima cene pevačicu Jelenu Karleušu, predsednika vlade Ivicu Dačića, zatim Vladimira Putina, Moamera Gadafija, Tita, ali i Milorada Ulemeka Legiju. S druge strane, srednjoškolci sa netradicionalnim ili blago tradicionalnim stavovima cene umetnike kao što su Ernest Hemingvej, Milorad Pavić, Gogen, Agata Kristi, ali i vojskovođe i političare poput Napoleona, Gandija, Đinđića...
U istraživanju Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka o vrednostima i kulturnom aktivizmu maturanata Srbije, koje je za cilj imalo da ispita odnos maturanata prema kulturi, od ukupno 46 pitanja u upitniku našlo se i to jedno: Da li imate idola? U slučaju da ispitanik ima idola, trebalo je da navede njegovo ime. Rezultati su sledeći: od anketirana 1773 maturanta širom Srbije, 70 odsto njih je reklo da nema idola, što je mora se priznati, ozbiljna većina. Svega 30 odsto ili ukupno 550 maturanata potvrdilo je da ima idola.
E sad, među tih 550 podatak ko im je idol nije navelo 95 maturanata, pa se čini da još ne znaju mnogo o tome. Ostalo je dakle 455 maturanata, među kojima je najveći broj njih rekao da je njihov idol neki član porodice – 64 odgovora, drugi su rekli da im je idol neki od profesora – 16, da su sami sebi idol reklo je 13. Odgovori preostalih oko 360 maturanata raspršili su se na više od 200 poznatih ličnosti iz sveta politike, estrade, sporta... U njima se kao najpopularniji idol pominje Novak Đoković, koji je dobio 15 glasova. Za Jelenu Karleušu opredelilo se devet maturanata, za Ivicu Dačića jedan, za Putina jedan, za Gadafija dva, za Legiju dva, za Tita tri. Hemingvej je dobio jedan, Agata Kristi dva, Pol Gogen jedan, Milorad Pavić jedan, Napoleon dva, Gandi tri, Zoran Đinđić tri glasa. Možda treba dodati da se za Slobodana Miloševića kao idola opredelio jedan maturant, za Dražu Mihailovića dva, Ivu Andrića dva, Nikolu Teslu pet, ali za Šabana Šaulića šest maturanata. "Ako pričamo o idolima, zaključak istraživanja je da maturanti nemaju idole", kažu za "Vreme" autorke istraživanja sociološkinja Bojana Subašić i arheološkinja Bogdana Opačić.
Osnovni cilj istraživanja nije bio otkrivanje idola, nego da se utvrdi postojanje veze između pojedinih vrednosnih orijentacija maturanata i njihovog učešća u kulturi. "Koristili smo skalu tradicionalizma", kaže Bojana Subašić, "koja je preuzeta iz prethodna dva istraživanja koja su se pokazala kao pouzdana, gde su navedeni stavovi prema naciji, autoritetu, patrijarhalnim odnosima. Na osnovu te skale pravili smo kategorije: tradicionalisti, umereni tradicionalisti, blagi tradicionalisti, netradicionalisti..." Zaključak istraživanja glasi da maturanti srednjih škola u Srbiji pokazuju nizak stepen tradicionalizma. Ukoliko i jesu tradicionalisti, njihov tradicionalizam se najviše vezuje za dom i porodicu. Više od trećine maturanata pokazalo je neodređen stav prema tradicionalizmu, dok se najveći broj maturanata nalazi u kategoriji blagog tradicionalizma. "Što se tiče posećenosti kulturnim sadržajima", kažu autorke, "u odnosu na ranija istraživanja situacija je i dalje alarmantna i tu se ništa ne menja. Ono što smo u ovom istraživanju pokazali to je da ipak postoji razlika između onih koji pokazuju viši stepen tradicionalizma u odnosu na one koji pokazuju niži stepen, odnosno da ovi koje smo ocenili kao 'moderniste' više posvećuju pažnje kulturi."
O tome kako provode slobodno vreme, rezultati pokazuju sledeće: na ponuđene odgovore najviše njih, oko 32 odsto maturanata, zaokružilo je da se druži s prijateljima i gleda televiziju. Potom, sede u kafiću i na internetu. Da čita knjige, piše, slika, svira, reklo je oko 11 odsto njih, a u bioskope, pozorišta, galerije, muzeje, na koncerte, odlazi svega oko tri odsto maturanata.
Svaki četvrti ili peti maturant protivi se kontaktu sa drugim narodima, dok se svaki drugi (a nekad i češće) protivi odnosu sa Albancima, Hrvatima, Romima. Rezultati pokazuju da oni uglavnom nemaju ništa protiv toga da osoba druge nacionalnosti ili etničke pripadnosti bude njihov komšija, prijatelj, kolega, drug iz razreda. Međutim, velikom broju njih nije baš drago da im to bude neko nadređen: nastavnik, profesor ili vodeći političar. Takođe, smeta im i pomisao da bi taj neki "stranac" mogao biti trajno naseljen u Srbiji, ali najveći otpor se javlja pri pomisli o sklapanju braka sa osobom druge nacionalnosti. Netrpeljivost je najviše izražena prema Albancima, čak kod 65 odsto maturanata, zatim prema Romima (49) i Hrvatima (43). A ono što bi moglo više da šokira od svega ostalog jeste da 39 odsto maturanata gaji netrpeljivost prema Jevrejima. Posle njih dolaze Amerikanci.
Naši odlikaši pokazali su se i na pitanju "navedite bar jednu demokratsku vrednost". Oko 75 odsto njih nije znalo da navede nijednu. Istina, uvek postoji mogućnost da ih je mrzelo da razmišljaju, da im je već dojadilo da sve to popunjavaju i da su jedva čekali kad će da zvoni. Maturanti su oduvek bili šaljivi ljudi, pa kako napisa u anketi jedan od njih, inače po nacionalnosti "Jugosloven", po veroispovesti "Pravoslavac", koji se grčevito trudio da piše na neveštoj ćirilici, da mu je omiljeni kompozitor Mozzart kog je jedino ispisao latinicom, a što je, zna se, naziv kladionice, ne i onog Mocarta s jednim "z".


preneseno sa www.vreme.com

Хвала! 

Pa, onaj što je napisao Mozzart je u pravu. Kladionice u Srbiji su demokratska tekovina. U socijalističkom periodu su bile državne. Izem ja ankete u kojima je jedan slučaj primer za dve rečenice.

А ево како су то, на пример, представиле "Новости":

Izborom idola mladi često okreću leđa političkom sistemu koji im nameće država u kojoj žive. Na listi neprikosnoven Novak Đoković, a kao idole vide i Legiju, Ratka Mladića, Putina, Gadafija, Karleušu, Dačića, Zorana Đinđića i Cecu Ražnatović


Неприкосновени Ђоковић (0,85% анкетираних)! Та реч ми је привукла пажњу, па сам зато линковао "Новости", али и остали су у истом тону.

gotovo svakodnevno se susrećem sa mladima do 20 godina i nešto malo preko, na svojim treninzima (nekad i masovnim predavanjima). pošto su ta predavanja interaktivna i zahtevaju učestvovanje prisutnih u vidu odgovaranja na pitanja, davanja ideja ili ličnih iskustava i fidbeka, mogu već da kažem da su mladi, u globalu, čast sjajnim izuzecima, dosta dezorijentisani, neusmereni i neohrabreni da misle. inteligencija je visoka, to se vidi u logici razmišljanja koja se javlja tek kada je podstaknuta energijom i dovijanjem predavača/trenera. otupeli, ne i zaglupeli. mada bi neko to lako mogao da pomeša. i vrlo neinformisani o nauci, kulturi, poslovnom svetu, psihologiji... jenom rečju - izgubljeni. sa njima gotovo niko i nigde ne radi.

Ниси меродавна да доносиш такве закључке.

ovaj, upravo sam ti opisala da se krećem po celoj srbiji i držim treninge i predavanja mladima već godinu dana. osim toga, radila sam i istraživanje na projektu fonda za otvoreno društvo, koje je takođe obuhvatalo, na primer, pitanje o idolima mladih (naši se rezultati nisu mnogo razlikovali od ovih, mada su i naše metode prikupljanja podataka bile delom diskutabilne - mi smo sarađivali sa kancelarijama za mlade). nisam merodavna, to je bilo moje lično razmišljanje na temu, podstaknuto iskustvom iz prakse. sumnjam da iko ovde toliko radi sa toliko mladih...

Quotesumnjam da iko ovde toliko radi sa toliko mladih...

Лијепо је што радиш с младима, али припази на аге оф цонсент 

 

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/376199/Skandal-u-BiH-Ucenice-pruzaju-seksualne-usluge-za-cigarete-i-novac-za-uzinu

serem se na ovu mladež!

Srednjoškolci pretukli ratnog veterana!

Nekadašnji oficir, koji je bio na ratištima u Vukovaru i na Kosovu, pokušao je da odbrani jednog tinejdžera u uličnoj tuči, ali se to završilo kobno po njega

Oficir u penziji Dragan Đoković (55) dobio je udarac palicom u glavu, kada je u uličnoj tuči srednjoškolaca pokušao da odbrani napadnutog đaka. Najpre su poletele kamenice, pa blesnuo nož, pa su đaci izvadili palicu ispod jakne.

Nakon nekoliko dana mirovanja zbog glavobolje i pet "kopči" Dragan kaže da mu teže od svega pada što je shvatio da su "ta deca oružje možda imala u školskoj klupi". Dragan Đoković je ratni veteran, oficir koji je prošao Vukovar i Kosovo bez ijedne povrede!

Tuča u kojoj je nesrećni Đoković izvukao "deblji kraj" desila se u ponedeljak oko 13.30 sati, ispred Vojne bolnice u kragujevačkom naselju Bubanj. Đoković je bio u poseti kod šuraka.

- Sa ulice je doletela kamenica i šuraku oštetita fasadu. Bila je teška bar pola kila. Okrenuo sam se i video trojicu momaka srednjoškolaca, koji jure jednog vršnjaka. Gađali su ga kamenicama, a on je bežao. Trčeći, uleteo je u jednu otvorenu garažu u komšiluku. Ona trojica za njim. Kasnije se ispostavilo da je momak koji je bežao pod jaknom imao sakrivenu bejzbol palicu. Potrčao sam ka njima – seća se oficir.

On kaže da se najviše plašio da se u garaži ne desi isto što i Stefanu Jovanoviću (19), koji se već tri nedelje bori za život nakon što je prebijen palicom.

- Utrčao sam u tu garažu. Napadači su ovoga što je bežao sabili između parkiranog auta i zida. Upitah "Klinci, šta to radite?" Oni mi odgovoriše "Ništa, samo da popričamo". Odvratih "Pričajte, ja ću da stojim ovde". Nisam dugo stajao, jedan od napadača oteo je palicu od momka koga su jurili, i dok su me drugi napadali, ovaj me tresnuo palicom u potiljak. Zaneo sam se i uhvatio za zid, auto, ne sećam se više. Do tada je policija već pozvana, a mene je u Urgentni centar odvezlo sanitetsko vozilo obližnje vojne bolnice – kaže oficir.

Ovaj čovek danas je najtužniji ne zbog događaja iz garaže, nego zbog svog razmišljanja posle toga.

- Ja sam, naravno, mogao da se branim, ali mislim: Deca su, kud ću da šamaram tuđu decu. Kako su kamenice, nož i palice imali sa sobom, to znači da su to možda imali i u školskim klupama. Da se razumemo, momci su se tukli i u moje vreme, ali drugačije. Mi smo zakazivali "ferke", tukli se pesnicama, a posle često svi zajedno išli u kafanu. Nije bilo ovako brutalno, nije bilo sa leđa, kukavički –  jasan je oficir Đoković.

Posle svega, ovaj čovek kaže da bi opet "uleteo" da razvađa i brani napadnute, ali da bi sledeći put možda ipak išamarao i "tuđu decu". Dragan Đoković godine je proveo na srpskim ratištima, bio je u Vukovaru i na Kosovu. Ni dlaka sa glave nije mu falila. Kragujevački srednjoškolci krivi su za "čalmu" koju ovih dana nosi.

http://www.telegraf.rs/vesti/653345-srednjoskolci-pretukli-ratnog-veterana-foto

Не би се та "дјеца" тако понашала да су их родитељи млатили кад је требало.

Quote from: Harvester on 18-04-2013, 12:39:04
Не би се та "дјеца" тако понашала да су их родитељи млатили кад је требало.

A sada ne smeju.

i treba ih mlatiti, ionako su sve ratove izgubili.

Petnaestogodišnjak zlostavljao decu i snimao ih mobilnim

LJ. T. | 11. avgust 2013. 12:51

Nekoliko roditelja iz Bora podnelo prijavu protiv maloletnika starog 15 godina i njegovih roditelja. Mlađe dečake terao da onanišu pred njim, one koji nisu hteli tukao


BOR – Nekoliko roditelja iz Bora, koji imaju decu uzrasta od osam do 10 godina, podnelo je protiv jednog maloletnika, starog 15 godina, i njegovih roditelja, policiji prijave zbog zlostavljanja i mučenja.

Kako se sumnja, stariji dečak je u prethodnih godinu dana tukao i maltetirao mlađu decu. Sve je, povremeno, snimao mobilnim telefonnom i decu ucenjivao da će, ukoliko ga ne slušaju, snimak ''okačiti'' na ''jutjub''.

Kako saznajemo, stariji dečak je imao običaj da mlađe dečake postavi na klupu i tera ih da svi onanišu pred njim. Dok su uplašena deca to radila, nasilnik ih je snimao mobilnim telefonom, dok je one, koji su to odbili, brutalno tukao. Potom ih je, preteći im da ništa ne smeju da kažu roditeljima, plašio i ucenjivao da će video klip postaviti na internet, da će ''svi da im se smeju''.

Jednom prilikom, naterao je dečake da se popnu na jabuku i donesu mu voće. Sa nekoliko plodova, uz konstataciju da su suviše mali, nije bio zadovoljan, pa je odlomio granu i brutalno pretukao trojicu dečaka.

Sve je, sasvim slučajno, otkrila majka jednog desetogodišnjaka pre nekoliko dana. Tada je nasilnik decu naterao da se svi prislone na jednu zgradu, siknu pantalone, i da - seksualno opšte sa zidom, dok ih je on snimao mobilnim telefonom. Međutim, u tom trenutku je naišla majka jednog dečaka, nakon čega je klupko počelo da se odmotava.

Dečaci su priznali da su bili žrtve zlostavljanja i mučenja prethodnih godinu dana, nakon čega je nekoliko roditelja policiji podnelo prijavu protiv dečaka starog 15 godina, ali i njegovih roditelja.

Inače, pre nekoliko godina, javnost u Srbiji je, takođe, bila zgrožena vršnjačkim nasiljem u Boru. Tada je ustanovljeno da je stariji dečak mlađu decu terao da piju njegovu mokraću, dok je one koji su to odbili tukao.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/hronika/aktuelno.291.html:448452-Petnaestogodisnjak-zlostavljao-decu-i-snimao-ih-mobilnim

Osnovci pretukli nastavnika

Grupa osnovaca napala je Novosađanina Ivana Janeša dok je u nedelju oko 20:20 sati čekao ženu i dete u parku kraj Železničke stanice.

Prema rečima ovog nastavnika matematike, dečaci stari između 12 i 15 godina napali su ga uz povike "ti si peder", šutirali ga i udarali sve dok mu nisu naneli teške telesne povrede, piše "Blic".

Janeš priča da je izašao do obližnje pumpe kako bi naduvao gume na biciklu, za zatim je seo na jednu klupu u parku kako bi sačekao da mu se supruga i sin pridruže u vožnji. U jednom trenutku, prišla mu je grupa dečaka i pitala ga koliko je sati. Kada su čuli odgovor, mirno su nastavili još nekoliko koraka, gde su sačekali da im se pridruži još nekoliko osnovaca, a zatim se vratili do Janeša.

"Najmanji od njih, rekao bih da ide u šesti razred, prišao mi je i pitao me da li znam nekog pedera. Kad sam mu odgovorio odrečno, on je viknuo "Ti si peder", a svi dečaci su poleteli ka meni i počeli da me šutiraju i udaraju", priča ovaj nastavnik.

Prema njegovim rečima, pomislio je da se brani, ali je zaključio da su u pitanju deca, i pokušao je da pobegne.

Međutim, obesni maloletnici su ga srušili sa bicikla i nastavili da ga tuku vičući "Pusti, hoću i ja ga šutnem u glavu". Koliko dugo, ne može da odredi, ali kada su završili, ostao je da leži sa brojnim kontuzijama i slomljenim nosem, a dečaci su mu ukrali bicikl i ranac u kojem su se nalazili lopta i fotoaparat.

Kako kaže za "Blic" bio je u takvom stanju da je nakon što se policija pojavila jedva dao izjavu, tri puta je povratio od bolova i batina.

"Zabeležili su izjavu i isto veče me pozvali na prepoznavanje dvojice momaka, ali to su znatno stariji momci. Do sada rezultata nije bilo. Pošto mi supruga predaje u obližnjoj školi čula je od učenika da se neki mladići iz druge škole već hvale tučom", kaže Janeš.

Novosadska policija potvrdila je da je pokrenula istragu o ovom slučaju, koji kvalifikuje kao razbojništvo.

Portparolka Kliničkog centra Vojvodine Jelena Jurišin izjavila je da je Janeš primljen na odeljenje otorinolaringologije, da su mu povrede sanirane i da je nakon toga pušten na kućno lečenje, piše "Blic".

http://www.mondo.rs/a613478/Info/Crna-Hronika/Osnovci-pretukli-nastavnika.html

Roditelji prave deci ispraćaj u zatvor?!   
 
Roditelji prave deci ispraćaj u zatvor, tvrdi sociolog i vaspitač u KPZ Valjevo Željko Krstić.

Ispraćaji, koji roditelji prave deci pred odlazak u zatvor, predstavljaju ozbiljan indikator stanja u društvu, tvrdi vaspitač u Kazneno-popravnom zavodu za maloletnike u Valjevu, sociolog i autor knjige "Zatvorska podmornica" Željko Krstić.

"Kako da sačuvate dete kada mu otac pravi ispraćaj u zatvor... Više mu ne prave ispraćaj u vojsku, nažalost, nego na robiju", rekao je Krstić, gostujući u Beogradskoj hronici RTS-a.

Krstić je rekao i da se umesto "Rado ide Srbin u vojnike" sada peva "Rado ide Srbin u zatvore".

Objašnjava da su zatvori danas "škole kriminala" u kojima se ,,zarađuje".

Krstić, takođe, navodi i da su u Srbiji kriminalci popularniji od fakultetski obrazovanih momaka.

Na primer, navodi Krstić, neka devojka će se pre "zalepiti" za nekog povratnika iz zatvora, nego za nekog sa fakultetom, jer je on "predator" koji će brzo da zaradi "lovinu", objavio je RTS.

Ti baš navalio sa šok terapijom...

Средњошколци прекинули извођење Антигоне





НОВИ САД - Представа "Антигона" Академије уметности у Новом Саду прекинута је због дивљања средњошколаца. "Антигона" је изведена у Српском народном позоришту за ученике првих година средње економске и техничке школе у оквиру пројекта "Школска лектира у позоришту".  ...
Док се на сцени играла "Антигона", међу средњошколцима се паралелно дешавала анархична представа. Глумци кажу да су се од буке једва међусобно чули и да су се, уместо овација, из публике чула добацивања попут "...цркни", "...плачи", "...хоћеш ли умрети више".

"На њихова певања, довикивања, урлања, причања преко телефона смо се борили, али нисмо успели", рекла је глумица Јована Беловић.

Њен колега Иван Марковић објаснио како је све изгледало при самом изласку на сцену: "Када смо тек изашли на сцену, чуо се коментар типа: Није ни чудо што су мушкарци у Србији педери, зато што носе хаљине на сцени".

Професорка Јасна Ђуричић, оценила је након представе да је ово уствари показатељ куда ми сви заједно идемо.

"То је онако поприлично онерасположавајуће, разочаравајуће, не нуди неку наду у нашу будућност, а ти млади људи јесу наша будућност, па је ово заправо био показатељ куда ми сви заједно идемо", рекла је професоирица Академије уметности.

Иако се слажу да је цело друштво заказало у васпитању и да су деца само слика одраслих, сви актери ове приче одговорност пребацују на оног другог. Координатор пројекта Жанко Томић каже да деца јесу била немирна, али да би "Антигону" можда требало играти за неке старије узрасте.

"У наставном плану и програму постоје неке грешке у узрасту када се неки драмски текст предлаже за неки узраст. Ми смо за сада радили онако како кажу у наставном плану и програму", рекао је Томић.

Према речима директора Средње техничке школе "Милева Марић" Станка Матића, сви професори су седели у првом реду одакле нису могли да воде рачуна о деци, од којих је већина у позоришту била први пут. Али, иако није погледао представу, он одговорност пребацује и на глумце.

"И они су били сами спонтани у тој представи, односно представа је на неки начин провоцирала ученике да и они искажу њихово виђење или емоције на мало гласнији начин него што би требало", рекао је Матић.

Градски секретар за образовање Радомир Дабетић одбио је да прокоментарише овај инцидент, а уместо озбиљније расправе о томе ко је заказао у васпитању деце, остао је само коментар једног од присутних професора: "Ми им не можемо ништа" .

http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/srednjoskolci-prekinuli-izvodjenje-antigone_466085.html

Па боље да су играли Медеју, то би им се сто посто свидјело.

Volela bih da znam šta znači to da su "glumci bili spontani i da su provocirali". U tome leži ključ, a ne u nevaspitanju (primarno).

Sa druge strane, ova što osuđuje svoje učenike umesto da ih uči, se žešće izblamirala sa svojom izjavom, kao i ovaj lik što je rekao "mi im ne možemo ništa". Pa, ne mogu da ih kažnjavaju da, ali mogu da im pruže ljubav umesto osude.

Problem je što niko neće toliko da se trudi oko mladeži. Al onda, brate, i ne kukajte kada se ispostavi da ne poštuju nikoga i ništa. To je zato što ih niko nije naučio da poštuju sebe, na prvom mestu.

А можда просто уметност није за олош.

Ma ne mogu deca da budu ološ. Deca su ogledalo sredine u kojoj žive. Ako imaju učiteljicu koja ih zove ološem, biće ološ. Ako imaju nekoga da ih voli, voleće. Jednostavno je.

Прво, није реч о деци. Друго, ако су родитељи олош који своје потомке до прве године средње није васпитао, онда ни потомци не могу бити ништа друго него олош. То је ваљда једноставно, а и види се на сваком кораку.

Једино проблематично у свему овоме јесте то да неко тражи ђавола водећи олош на "Антигону". Уметност није за олош, за олош је батина.

Srednjoškolci su deca. Nekad su i odrasli ljudi deca.

Ne želim da upadam u rasprave sa tobom. Reći ću samo da osuda nikada ništa nije rešila, samo je stvarala i pogoršavala ratove. Kazna je kratkotrajno rešenje.

Ako si dovoljno star da oduzmeš život, a naročito i da podariš život (a srednjoškolci to jesu), onda si dovoljno odrastao da odgovaraš za svoje postupke. Onda više nisi dete kojem se svašta toleriše.

Quote from: mac on 01-03-2014, 00:44:04
Ako si dovoljno star da oduzmeš život, a naročito i da podariš život (a srednjoškolci to jesu), onda si dovoljno odrastao da odgovaraš za svoje postupke. Onda više nisi dete kojem se svašta toleriše.

+1

Ja sam stvarno pala sa Marsa, izgleda, i nije fraza.

Ko ovde govori o odgovornosti? Ne govorimo o posledicama, govorimo o uzroku? Big picture, not the small one.

Najlakše je osuditi, jebote. Jeste, ološ se ponaša kao ološ i treba ga tući. Ok, ali to je sve što je "civilizacija" uvek i radila. Ne vidim da nam ide na bolje. :/

Quote from: Джон Рейнольдс on 01-03-2014, 00:09:36
Прво, није реч о деци. Друго, ако су родитељи олош који своје потомке до прве године средње није васпитао, онда ни потомци не могу бити ништа друго него олош. То је ваљда једноставно, а и види се на сваком кораку.

Објашњено.

Quote from: D. on 01-03-2014, 00:27:09
Srednjoškolci su deca. Nekad su i odrasli ljudi deca.

Ne želim da upadam u rasprave sa tobom. Reći ću samo da osuda nikada ništa nije rešila, samo je stvarala i pogoršavala ratove. Kazna je kratkotrajno rešenje.

Ти си будала. Казна није "краткотрајно" рјешење, казна је дуготрајно и једино дјелотворно рјешење. А од те "љубави" и "помагања" преступницима ми се повраћа. Овде прије неколико година био случај да су нека "дјеца" напала човјека ножем и одмах се дигла фрка. Све изјаве у стилу "Морамо да ИМ помогнемо". Жртву нико не спомиње. Битно је да се ЊИМА помогне. "Помогли" су им тако што их нису казнили и двије седмице касније опет су неког напали. Проблем није у "љубави" и осталом што спомињеш, већ у ретардираном систему који НЕ ДОПУШТА КАЖЊАВАЊЕ ПРЕСТУПНИКА. Па данас је тој "дјеци" сасвим нормално да професору опсују матер, а кад се овај пожали директору, овај одговори "Ма пусти, шта има везе, то су дјеца!". И ја сам некад био средњошколац, и то у ратно и непосредно постратно вријеме, и овакве будалаштине нам нису падале на памет.

Nemam nameru da o vaspitanju i pružanju ljubavi deci, te ispravnom i pravednom kažnjavanju prestupnika (nigde nisam rekla da sam protiv kažnjavanja, rekla sam da sam protiv isključivog kažnjavanja), raspravljam sa nekim ko odgovor počinje sa "ti si budala".

Ljubav je aktivna, a ne pasivna radnja. To što ti opisuješ nije ni pomoć toj deci, ni ljubav, to je pasivnost koja je dovela do još gorih posledica.

Imam čak i primer na svom slučaju. Ja sam uvek, u tuđim očima, očima sistema, bila tvrdoglava, neposlušna i nerazumljiva. Često i vrlo bezobrazna, kao i ova deca ovde. I tako je jednom naišao čovek koji je, mislim nesvesno, tačno znao kako da mi priđe (govorimo o pedagogiji sada). Prvo: na moju "agresiju" (moja otvorenost i iskrenost, uz sav moj emotivni nastup nekada izgledaju kao agresija drugima, a nekada i jesam agresivna) i uznemirenost nije odgovorio agresijiom, već je sve vreme pričao istim tonom. U mojoj glavi to je bilo prvo zvono da sa ovim čovekom može da se priča, a pojavilo se i zrnce poštovanja prema njemu. Zatim me je pitao kako sam. Poštovanje se uvećalo. Zatim me je kaznio, ali mi je objasnio da će mi pomoći da budem zadovoljnija i srećnija, ako budem "odradila" kaznu i ako se ponašam primereno neki period. I to je to. Ja sam i dalje mislila da sve to nije fer i da svi oni, zapravo, ne razumeju u čemu je problem, ali ovaj čovek je iskazao volju da pomogne, obratio se mojoj emociji umesto mom intelektu (jer svakako je teško razumeti se za tih 5 min koliko smo razgovarali, a prvi put smo se videli u životu), i ja sam ga poslušala. Svo vreme sam bila svesna da je kazna nepravedna, ali sam je odradila mirno i ne buneći se, jer je taj čovek to, svojim pedagoškim nastupom, zaslužio i "primerenim" ponašanjem htela sam da ga ohrabrim da i dalje tako postupa sa ljudima. E, to je ljubav na koju ja mislim. Za to treba truda. On mi sigurno nije prišao sa idejom da sam budala.

QuoteOn mi sigurno nije prišao sa idejom da sam budala.

Каква фатална грешка у самом старту!

Na mržnju se nikada ne odgovara mržnjom. To što si TI odrastao u ljubavi i podršci, ne znači da drugi jesu i ne znači da su zbog toga budale. Drugi ne mogu da budu kao TI i nisu TI. I svi koji nisu TI nisu budale. Pogotovo deca.

Prvo što sam osetila prema ovoj deci kada sam pročitala tekst je poštovanje. Ne prema pojedincima, nego prema celoj masi. Osetili su da nešto ne valja i reagovali su. Akcija je često bolja od nereakcije. Pošto imam iskustva u javnom nastupu i pošto sam studentima i srednjoškolcima držala treninge, znam da se u grupi uvek nalazi neko ko povede, koga drugi slušaju i oponašaju. Moj je metod da pronađem tu osobu i obratim se njenom intelektu i emociji. Jednom sam imala jednog izuzetno sarkastičnog tipa, Džonov fazon. Sve vreme je minirao trening, a ostali su, u početku, bili zbunjeni. Promenila sam tok treninga i od cele situacije napravila sam intelektualnu igru između nas dvoje, u svo poštovanje prema njegovoj ličnosti, jer sam i ja nekada bila takva (još uvek ponekad miniram događaje namerno). Na kraju mi je priznao da je došao da minira, ali da mu se posle dopalo, tražio mi mejl i slično. Moj poštovanje je odmah stekao jer se postavio kritički. Nije kao i svaka ovca koja je čula za trening i požurila da posle 3 sata nauči javni nastup.

Pedagoški pristup ovde bio bi da se predstava zaustavi i da se glumci obrate deci, sa poštovanjem i pitanjem šta nije u redu. Ako im je dosadno, da ih puste da idu kući. Ako im se ne sviđa predstava da uključe decu, da improvizuju i predstave završe na deci blizak način (korišćenjem njihovog žargona "umri već jednom" i sl.) i tako dalje. Naravno, na kraju im treba poručiti da im je učinjen ustupak.

Ovde nije bilo komunikacije sa decom, i to je ključna greška. Čak ih i nastavnici osuđuju. Pa o čemu onda govorimo? Ne mogu se emotivno i intelektualno nezrela bića tretirati kao odrasla, svesna i zrela. Ko od nas jeste dovršio svoj razvitak?

čisto da napomenem da ti se tip obraćao kao kučiću koje treba da dresira, kao inferiornoj a ne ravnopravnoj osobi

svidelo se to tebi ili ne, čak i svidelo se to Harviju ili ne, ''ti si budala'' je rečenica koja se izgovara među ravnopravnima, gdje neko elementarno poštovanje još postoji (ma šta mislili jedni o drugima)

taj tip te je spustio na nivo ispod njega, tretirao te kao pseto, a ti si odlučila da zaigraš repom




što se ovih klinaca tiče, i prije sto godina su se glumci gađali paradajzom, pa nije ni ovo ništa novo

I sam naslov ovog topika ima osuđujući ton.

Ko je još ikada sa iskreno "hvala, biću bolja osoba", reagovao na ružno "ti si budala".

Meho će razumeti, on jedini ovde ima sličan pedagoški pristup, a to je zato što je iskreni altruista.


Batice, jesi li dobro?    Propustio si poentu. Ja sam u toj situaciji svega bila svesna, ali sam htela da ga podržim. U moru osoba koje na tuđu uznemirenost odgovaraju agresijom, ovaj čovek je zaslužio pohvalu. Čak i da jeste dresiranje, šta ima loše u tome? Sve dok sam svesna šta se događa i otporna na ispiranje mozga, biraću najbolje iz situacije.


Čovek prvo treba da izdresira samog sebe.

ja sam odlično

to što si bila svjesna situacije u kojoj si inferiorna ne mijenja činjenicu da ti kao normalan ljudski odnos biraš mazohizam.

misliš da mazohisti nisu svjesni da su mazohisti?

Možda ti je taj tip veći ''neprijatelj'' od Rejnoldsa

 


Pa dobro, kako bi ti postupio sa nekim ko je bezobrazan i agresivan?


Ja sam malo zrelija osoba sad. Ne bih više da budem bezobrazna, niti su mi bitni termini "inferioran" i "superioran". Imam dovoljno samopouzdanja da se prepustim situaciji da me odvede... negde. Uzgred, kasnije, kada mi je bila potrebna veeeelika usluga, taj čovek mi je pomogao i odradio nešto što drugi ne bi. Pa ti sad vidi. 

Eto vam mene, za primer. Ja drugačija i lajava, vi me gazite i osuđujete, ja još gora.    Sagitaška pedagogija na delu. 

Quote from: D. on 01-03-2014, 13:18:57
Eto vam mene, za primer. Ja drugačija i lajava, vi me gazite i osuđujete, ja još gora. 

Е, да. Ајде да се прича још мало о теби.

А што се тиче тог глумљења жртве, већ сам ти објаснио. Овде добијаш по заслузи и размахала си се само зато што си се оном несрећнику Бобоу успешно завукла у дупе. Ни због чега другог. Ни. Због. Чега. Другог.

Pa što da se ne govori o meni, ako sam objektivni primer i identifikujem se ovim klincima (bar se identifikuje ona Dragana kakva sam nekada bila).

A ko si ti da kažnjavaš osobe koje ne poznaješ? Ko si ti da deliš opštu (sagitašku) pravdu? Ko je Nikola Popević, koji mi proverava Linkedin profil, s vremena na vreme, da bude surov prema bilo kome ko mu ništa nažao na ličnom planu nije uradio?

Ne, kod tebe je nešto drugo, lično u pitanju. Dopadam ti se, pa se braniš, možda. Možda neki sadizam. Možda ja i jesam mazohista koji privlači sadiste. Ko bi to znao. Ali zapamti jedno: ovo što sada pričam sa tobom je moj ustupak tebi. Ne verujem u ignorisanje, ali ću, ako ovako nastaviš da insistiraš na ružnom, nastaviti da te ignorišem.

Nisam ti ja objekat tvojih sado-mazo mračnih fantazija.

Pričamo o vaspitanju ovde.

Quote from: D. on 01-03-2014, 13:16:46
Uzgred, kasnije, kada mi je bila potrebna veeeelika usluga, taj čovek mi je pomogao i odradio nešto što drugi ne bi.

Imaginacija je zlo, ode bestraga moj apetit. A krmenadle su za ručak 

To se zove ljubav za ljubav. I ispunjeno obećanje. Ali ti nastavi da misliš o krmenadlama. Pasuju ti.

Po mom limitiranom iskustvu sa prijateljima koji rade kao nastavnici u školama ovdašnjim, rekao bih da je problem ovde - kao što je i intuitivno  jasno - pre svega u roditeljima koji ne ispunjavaju svoju vaspitnu funkciju na dovoljno dobar način. Klinci nisu krivi - klinci će uvek praviti pizdarije ako mogu, to ide uz uzrast kad ti hormoni luduju a socijalne norme još uvek imaju apstraktne obrise - a nije mislim ni škola koja ne može da vaspita ako roditelji aktivno rade na tome da podriju njen autoritet kao vaspitne ustanove. Mislim da roditelji danas u primetnoj meri prebacuju veliki deo tereta odgovornosti za vaspitavanje dece na institucije (ali i drugu decu, medije itd.) što je ljudski i razumljivo mada neispravno, kao i da su onda u odnosu na tu decu preterano zaštitnički nastrojeni kad se pruži prilika da deca malo iskuse posledice svojih postupaka (što se naziva i učenjem) što dovodi do paradoksa da od institucije očekuju da im vaspita dete ali na sve moguće načine je sprečavaju u tome. Sve je pogrešno u tom pristupu.

Dakle, kako rekoh, po iskustvu koje imam sa prijateljima što rade unutar obrazovnog sistema Srbije, problem je u velikoj meri što kada se roditelju ukaže da dete na ovaj ili onaj način krši pravila ili norme ponašanja, reakcija neretko ide od toga da se poriče kako škola uopšte treba da se bavi ličnošću deteta (već samo, prezjumabli intelektualnim razvojem) preko poricanja da dete uopšte može da se ponaša antisocijalno ("to su druga deca, a ovo moje samo optužuju da se oni izvuku") pa do strejt ap agresivnosti ("kako se usuđujete da me učite kako ja da podižem svoje dete, ima krvi da vam se napijem").

Naravno, u neko mitsko "naše vreme"  deca nisu bila ništa manje blentava, antisocijalna i bahata, ali je postojao određeni autoritet institucija zasnovan na uzajamnom prepoznavanju uloga koje imaju škola i porodica ali i na prepoznavanju toga da ako dete pravi MNOGO sranja (dakle da nije samo nestašno već actually destruktivno po socijalno okruženje) to nosi određenu socijalnu stigmu za roditelje. Danas se ovo pogubilo, deluje kao da se roditeljska odanost deci koju treba zaštititi po svaku cenu od svega (pa i od razumne kritike) transformisala iz instinkta zauzdavanog socijalnim normama u business as usual praksu, kao rezultat toga što je nestalo i poverenje u institucije društva generalno, i u društvenu solidarnost.

Dakle, ako razmišljamo o rešenju, ono bi moralo čini mi se ići u smeru obezbeđivanja adekvatnih reperkusija neželjenog dečijeg ponašanja (i obrnuto, adekvatnih nagrada željenog ponašanja) - pre svega za roditelje, jer će onda oni u teoriji poboljšati vršenje svoje funkcije vaspitanja dece, dakle, uzimanja svog dela odgovornosti, vođenja stvarnih razgovora sa decom, davanja pozitivnih primera, itd. Znači, ako roditelju život bude negativno afektiran zato što njegovo dete pravi haos u pozorištu, ne nužno time što će ići u zatvor, već možda time što će biti izložen peer pressure uticaju okoline a i institucionalnom pritisku od strane sistema obrazovanja i socijalnog staranja uz jasno predočene posledice ako nastavi da neodgovorno da podiže dete, to će ga možda podstaći da više pažnje obrati na vaspitanje. I obrnuto, ne mislim da se celo rešenje iscrpljuje u kažnjavanju roditelja, mislim da podizanje socijalno odgovornog potomka treba da ima i pozitivne posledice, dakle, recimo da država organizuje nekakve programe volontiranja u koje bi roditelji slali decu pa da se onda najistaknutija deca među njima imenuju i dobiju nekakvu javnu afirmaciju, itd. Kad smo mi bili klinci pandan ovome je bio na primer sport, što je i danas svakako jedno od rešenja ali donekle zamagljeno celim drugim setom problema vezanim za komercijalizovane sportove i socijalne modele vezane za njih. Ali, tamo neki aikido, pa folklor, pa šah, pa naučne sekcije, pa Crveni krst, pa mladi izviđači (ako to još postoji), pa što da ne i crkva, sve uz nekakav razuman nadzor institucija i stalnu komunikaciju sa roditeljima, to bi imalo smisla, rekao bih... Mislim da je kurcšlus pre svega na relaciji institucije-roditelji u ovom trenutku i da ga tu prvo treba lečiti.

Quote from: Trokrilni on 01-03-2014, 13:11:10
...
Možda ti je taj tip veći ''neprijatelj'' od Rejnoldsa

jbt, ovo se cita kao da dzoni, hm, misli. ili tako nekako.

Jbt. Koji haos vi napravite od najobičnije klinačke zajebancije!!!

kakav kaos, imamo d. koja izmice tri kategorije iznad shvacanja tamo nekih velicina a la dzon, mehine standardne floskule, ono, ni vruce-ni ladno, bez iskoraka, recimo ok, i nista vise vrijedno paznje.

najužasnije u vezi sa ovom vešću nije ono za šta su se svi, pa i meho, uhvatili - nego komentari profesora i direktora, navedeni gore.

ONI su koren problema, a ne hormonalne bure u telima i psihama uzbujalih tinejdžera, kojih je uvek bilo i biće.

Ja mislim da su roditelji koren problema, a da su ovi konkretni profesori i direktori možda dali i druge izjave koje nisu ušle u vest.