ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Prolećni broj Emitora biće horor specijal, dakle Hemitor, i biće poseban i po tome što će biti posvećen Hauardu Filipsu Lavkraftu i činiće ga priče (i pesme) koje su inspirisane Lavkraftovim delima.

Svako može poslati najviše jednu priču i jednu pesmu, a dužina priča je ograničena na 20.000 karaktera u Wordu (računajući i beline). Priče i pesme ne smeju biti prethodno objavljene u bilo kom obliku.

Rok za dostavu vaših radova je 1. februar 2014.

Radove šaljite na adresu: hemitor@yahoo.com

U zasebnom prilogu dostavite i kratku biografiju.

Izabrane priče i pesme biće objavljene u Hemitoru koji se očekuje tokom marta 2014.

Napomena: Nemojte pisati puki fan-fiction, već pogušajte da uhvatite duh Lavkraftovih dela, a kako ćete ga dalje nadograditi, odnosno interpretirati, to je na vama. Kao svojevrsna pomoć tj. vodilja mogu vam poslužiti brojne antologije tzv. lavkraftovskih priča, u kojima možete proveriti kako su se već iskusni pisci snašli; jedna od boljih antologija je Cthulhu 2000, koju je priredio Jim Turner.

pošto mu je rođendan predaleko da se čeka (avgust) onda bi ovo moglo da mu izađe za smrtovdan (15. mart) pod parolom NIJE MRTAV - UMRO NIJE (jer, u eonima čudnim ni smrt mrtva nije)...

Quote from: Ghoul on 03-11-2013, 19:23:31
pošto mu je rođendan predaleko da se čeka (avgust) onda bi ovo moglo da mu izađe za smrtovdan (15. mart) pod parolom NIJE MRTAV - UMRO NIJE (jer, u eonima čudnim ni smrt mrtva nije)...

Da, i ja sam to isto pomislio...

Da dodam, pošto me pitaju za strip i ilustracije:

format: (max) 155x235mm (+prepust po potrebi), 300+ dpi, slobodna tehnika
strip: crno belo - do 42 table (al najbolje 1,2 ili 8) ; kolor - 1 tabla

Ovo je divna, predivna vest.

Imam nešto eantologija, pa ako nekome zatreba nek piše u inbox...

Sent from my Transformer TF101 using Tapatalk

Quote from: hidden on 04-11-2013, 15:52:34
Ovo je divna, predivna vest.

Imam nešto eantologija, pa ako nekome zatreba nek piše u inbox...

priče bez bodova: TAJANSTVENI SLUČAJ PLANINE D, KOBNA NOĆ

bodovanje: svaki član žirija je mogao po svom nahođenju da priče boduje sa 2, 1 i 0; svako je takođe mogao (ne i morao) da jednoj priči dodeli 3 boda ukoliko bi se neka priča posebno izdvojila.

članovi žirija: Tijana Tropin, Marija Samardžić, Milena Ilić, Žarko Milićević i Miloš Cvetković*

*kao neplanirana zamena


čestitke svima!

u jbt.

pa lepo, biće ovde bar 10-ak priča vrednih čitanja.

kad se može očekivati taj HPLEMITOR?

Nadam se do kraja aprila... Trebalo bi da broj bude bogato ilustrovan, a u međuvremu će i neke od priča (većina) morati da se dodatno upristoje za objavljivanje. Inače, najverovatnije ide prvih 12.

Čestitke Goranu i Damiru, i ostalima koji su ušli!

Bilo je lepo igrati se. Dajte još koji konkurs. 


Evo, ja ću svoju priču da postujem ovde (tu se negde kriju pravopisne i ostale greške, ne zamerite). I nije velika razlika u bodovima između priča.





Vilijamova platforma




Ovog oblačnog jutra, tako neobičnog za grad u kojem ću do današnjeg dana živeti, ja, Vilijam Česterfild, menadžer ,,Trans Oila", ostavljam ovu poruku, u nadi da će njen sadržaj poslužiti kao upozorenje o grozomornoj ljudskoj sudbini, čija je skora i neizbežna propast počela upravo ovde!


Dok ovo pišem, okrenut ka najvećem prozoru u svom luksuznom apartmanu na 152. spratu, kroz ove oblake, čije čudovišne konture podsećaju na truležne strvine iz samih vrelina onostranih svetova, pomalja se zloslutno sunce i baca mutnu svetlost na moju jadnu i zapuštenu sobu u kojoj je sve počelo! Jedan ponosni Britanac se nikada neće osvrtati za sobom i plakati nad nesrećnom sudbinom koja ga je zadesila, ali kada bi mi, u ovom bolnom očaju, bila pružena prilika da ponovo biram, jedva bih dočekao da nastavim svoj pređašnji, dosadan ali bezbedan i ugodan život!


Detinjstvo provedoh u spokojnom predgrađu Liverpula. Moji roditelji bejahu zadovoljni činjenicom da imaju samo jedno dete prgave naravi, i više se nikada ne usudiše da svoje udobne živote činovnika kvare još jednim malim đavolom poput mene. Da tada znadoh razmere onoga u šta ću se, mlad i naivan, uplesti, nikada ne bih sledio želju svoje majke i postao inženjer! Naravno, buntovan i sklon avanturama, izabrah zanimanje koje će me odvesti najdalje: u daleka, severna mora, ili u tople, pustinjske predele. Svet bejaše preda mnom, a tada, u svojoj osamnaestoj godini života, ni ne slutih kako je život inženjera naftnog rudarstva težak i usamljen.

Ne umem da objasnim zašto mi pozicija asistenta na univerzitetu ne beše dovoljno zanimljiva. Imao sam brižnog mentora i obećavajuću akademsku karijeru. Stekoh poštovanje studenata i profesora, a plata, koju primah za svoj doprinos nauci, beše više nego dovoljna da se zadovolji sve potrebe jednog mladića koji drži do sebe.


Dana kada poziv stiže, sećam se kao da se dogodio juče. Preturah po nekim spisima, tražeći profesorov izveštaj o nalazištima iz Južne Amerike. U sobi beše toplo i zagušljivo, ali meni je uvek smetala razdragana studentska graja napolju, pa prozore držah zatvorenim. Nisam voleo ni mnogo svetla, pa ekran računara često beše moje jedino osvetljenje u kancelariji. Tog kobnog dana dobih elektronsku poštu od nepoznatog pošiljaoca. Sećam se da je imao neko uobičajeno arapsko ime, a predstavio se kao sekretar vlasnika male naftne kompanije na Bliskom istoku. Isprva ne obratih pažnju na ovo pismo, ispisano nakaradnim engleskim jezikom. Pomislih kako bi svaka kompanija, koja pretenduje da bude ozbiljna, bar unajmila stručnog prevodioca. A onda dospeh do poslednje rečenice koja mi zaokupi nepodeljenu pažnju! U njoj je arapski sekretar iskreno tvrdio kako je nalazište nafte, u posedu njihove kompanije, sasvim neobično iz mnogo razloga, a prvi je što ne mogu da zadrže ni jednog inženjera duže od tri meseca! Meni, tada mladom i ludom umu, ne beše čudno što kompanija ne može da zadrži inženjera. Bejaše očekivano da mnogi ljudi ne žele da protraće život na naftnoj bušotini na sred mora, nekoliko stotina milja daleko od pustinjske obale. Moju pažnju, avaj, privuče izjava da je nalazište ,,neobično iz mnogo razloga". Sećam se da tada podigoh pogled sa ekrana, usmerivši ga ka prozoru, koji pružaše pogled na svetlu baštu kampusa. Prisetih se tada svojih dečačkih snova o avanturama u dalekim predelima i kako sam daleko od svega što sam tada snivao! I bi mi žao tog dečaka i činjenice da je zarobljen u telu dosadnog naučnog radnika. Tako sebi sada objašnjavam svoj iracionalni postupak kojim na pismo odgovorih i još zatražih sastanak!


I pre nego što se povratih iz zamamnih dečijih fantaziranja, nađoh se na naftnoj platformi, u bliskoistočnim morskim vodama, čiju tačnu lokaciju, u ovom pismu, svesno ne želim da otkrijem!


Prvih dana provedenih na ovoj bušotini uopšte ne pomišljah kako sam pogrešio što sam svoj udobni život zamenio ovim, opasnim i dalekim od svakoga ko mi je ikada bio poznat i drag. Nisam znao da su životni uslovi na platformi toliko slični bilo kojim hotelskim: satelitska televizija, internet, kuhinja otvorena dvadeset četiri sata dnevno i mala, ali sasvim zgodna teretana. Tu bejahu i radnici pokupljeni sa svih strana sveta, ali najviše iz Južne Azije. Ljudi kao ljudi, beše ih svakakvih, sa različitim nasleđima, ličnom kulturom i načinom opštenja sa ostalima. Ali, do trenutka kada ja stigoh, ova grupica zaposlenih već beše čvrsto povezana u kompaktnu celinu istomišljenika, a ja bejah stranac. Kada sada o svemu promislim, želim da se zna da ova grupa radnika, ma koliko neki među njima bili tvrdoglavi, neobrazovani ili poluludi od života na suncu i moru, beše skupina časnih i plemenitih ljudi, zbliženih činjenicom da na njima leži teret spasavanja svega što je ljudsko! Ali nismo imali dobar početak, i ja ubrzo duboko zamrzeh svakog od njih pojedinačno i grupu kao celinu, a oni, zauzvrat, zamrzeše mene: jedinog inženjera na platformi, najobrazovanijeg i najmlađeg.


Sve ovo vam detaljno opisujem kako biste stekli uvid u redosled nesrećnih događaja koji dovedoše do potrebe da svetu priznam svoju krivicu i najveći udeo u njegovom nestanku. Ne želim da se ijedan deo ove poruke shvati kao pokušaj da se opravdam ili ogradim od potpune odgovornosti za ono što sledi! Ja, Vilijam Česterfild, više nisam ponosan ni na svoje poreklo, ni na svoje, nekada časno, ime, a moji će roditelji zažaliti što rodiše i jedno dete! I pre nego što sasvim izgubim i ovo malo zdravog razuma, kojim sklapam rečenice i prisećam se događaja, želeo bih da ovo pismo nosi duh zahvalnosti ovim dobrim ljudima što i ovoliko dugo čuvahu čovečanstvo od njegovog strašnog usuda!


Naznake onoga što se na platformi dešavalo osetih uskoro, jedne večeri ubrzo nakon mog dolaska. Spavao sam zadovoljnim snom novopečenog gospodara platforme, kada more poče da podrhtava, a sa njim i cela naftna konstrukcija! Probudih se u potpunom mraku, u sobi u kojoj se temperatura apsurdno snizila, dahćući i instinktivno očekujući skoru smrt, kako to svakom žutokljuncu, usled neiskustva, odmah pada na pamet! Pogled mi beše intenzivno uprt na vrata, kao da će neko svakog časa da upadne i pozove me da se evakuišem! Napolju, uznemireno more izluđujuće brujaše gnusobnim, životinjskim urlicima, i kunem se, da nisam bio toliko paralisan događajima oko sebe, setio bih se da te nepojmljivo ogavne i neponovljive zvukove snimim i pošaljem nekom stručnjaku na analizu! Toliko ovo zaglušujuće brujanje beše bezumno i nezemaljsko! Čuh  i groteskne glasove radnika, njihove uznemirujuće jauke i užurbane korake! Čuh i zlokobnu škripu podvodnih mašina i potmulo zujanje finih instrumenata! A onda sve prestade, najednom kako je i došlo. Pogled kroz prozor odavaše otupelu površinu tog, kunem se, živog i zlog mora, lažno mirnu kao površina stakla! Radnici se više nisu kretali ni urlali. Mojoj, još uvek neobuzdanoj mašti, pričini se da je ceo svet samo prestao da postoji i da sam jedini preživeli u ovom sumanutom incidentu, miljama daleko od obale! Prođe nekoliko sati u toj zagrobnoj tišini, a onda vrata moje sobe sasvim lagano škripnuše i staviše mi do znanja da neko stoji na ulazu. Beše to Raživ, Indijac sa britanskim državljanstvom, najstariji i najokoreliji među radnicima! Njega prvo zamrzeh, ali, priznaću, samo zato što se plaših njegovog nepokolebljivog izraza lica i reputacije starog, beskrupuloznog vuka. Isprva mi se učini da Raživ nosi nešto u rukama, jer obe beše držao prekrštene na grudima. Ne znam zašto, možda zbog prethodnih događaja, možda zbog činjenice da sam, kao novajlija, sasvim sam na brodu, uplaših se da je Raživ došao da me ubije! Naglo skočih iz kreveta i potrčah ka posetiocu, u nameri da ga srušim i izletim napolje! Taj plan, naravno, sada izgleda komično, ali, u tom trenutku, sav se dadoh u spasavanje sopstvenog života! Raživ se ni ne mače. Odbih se o njega kao klupko vune i, iznenađen, sedoh na pod. I tada reče nešto što nikada neću zaboraviti, a što je trebalo da poslušam i postupim prema uputstvu! Sasvim staloženim glasom, koji odavaše hladnu uverenost u ono što govori, Raživ mi poruči da napustim platformu hitno, još ujutru, i iziđe iz sobe. Dok se okretao, svetlost pade na njegove skrštene ruke i ja videh da je povređen! Ali iz njegove ruke kao da nije tekla obična, vodenasta krv! Na svetlosti reflektora, koja dopiraše spolja, učini mi se da iz Raživove ruke kaplje crna i gusta tečnost, masnog odsjaja! Primirih se do jutra, kada ne nađoh nikakve tragove Raživove krvi, te sve pripisah svom kukavičkom strahu i neispavanosti!
Ali, o, koliko besa u mladom i sujetnom umu može da izazove jedna ovakva pretnja! Zar ja, najobrazovaniji među prisutnima, ja, koji pristadoh da napustim svoj topli dom i da dođem u ovu vodenu pustaru, napustim platformu zbog jedne pretnje? Da povijem kičmu i odem nečasno kao kakav sluga tuđih želja? Spakovah se, zaista, ujutru i otiđoh. Ali samo da bih ubedio vlasnika kompanije da otpusti sve radnike i dopusti mi da sam izaberem ljude sa kojima ću raditi na njegovoj platformi! Uplašen da će izgubiti još jednog inženjera, vlasnik, nerado, pristade i cela grupa vukova je otpuštena već sledećeg dana! Ne znam kako radnici primiše ovu vest. Čuh neka neodređena i daleka govorkanja da pokušaše da zapale platformu, da svi, jedan za drugim, skočiše u more i nestadoše, ali i da nikoga ne nađoše na platformi kada otiđoše da im saopšte vest. Vlasnik me, imao sam osećaj, namerno čuvaše od istine, ali meni ona ni ne beše bitna! Izvojevah pobedu i bih spreman da se dokažem kao mladi stručnjak i menadžer kompanije! Odabrah nove radnike, njih dvadesetoricu, uglavnom mladih i jakih, i nekoliko iskusnih platformskih zanatlija i počeh sa radom.


Prođe čitavih godinu dana do prvog incidenta. Radili smo sasvim uigrano i rutinski, kako već skoro dvanaest meseci pre toga radismo, po jednom posebno vrelom i vlažnom danu. Sećam se da svi imadosmo zaštitu preko lica i da svi, do jednoga, besmo strašno koncentrisani na posao, kako bismo što pre završili i otišli na zaslužen odmor. A onda se desi nešto što poremeti umove slabijih među nama, a nas, psihološki jače, uzdrma do mere da smo mesecima nakon tog događaja imali noćne more zbog kojih se ne usuđivasmo da spavamo! Dok radismo na ubacivanju vodene pare u bušotinu i dok crna tečnost kliziše kroz cevi, najpre začusmo veoma glasan, tup zvuk sa morskog dna, a onda cela mašinerija jednostavno stade! I u tome, samom po sebi, ne bi bilo ničega toliko užasavajućeg, da se u tom trenutku nebo naglo ne smrači, a svi zvuci prirode, uključujući i stalno prisutni šum mora, utihnuše! U toj tišini, kakva, zamišljam, vlada samo u kostima istrulelih lešina, moj prvi saradnik, Bendžamin, koji stajaše tik uz mene, najednom poče da povraća po mojim cipelama! Iznenađen i zgađen, brzo se udaljih nekoliko koraka, ostavljajući za sobom crne i masne tragove! Izgledalo je kao da Bendžamin povraća sirovu naftu! Ostali radnici počeše glasno da zapomažu i kukaju, dok je siroti Bendžamin gubio dah, izbacujući nenormalne količine demonske tečnosti! Brzo se sabrah i poslah radnike u njihove sobe. Dvojica odbiše da krenu, očigledno opsednuti prizorom ili nečim drugim, što nije bilo vidljivo. Obojica držaše šake na ušima, kao da se brane od nekog neprirodno visokog ili jakog zvuka! Nisam znao kome bih pre pomogao, tim pre što Bendžamin već beživotno ležaše na podu, dok se ova dvojica spremaše da skoče sa platforme! I dok se tako divlje i u nedoumici osvrtah, desi se, treća po redu, zdravom umu potpuno neobjašnjiva, stvar: Bendžamin, najednom, ustade, beonjača crnih kao tečnost koju je malopre izbacivao! Pogleda me uzbunjen i uspaničen, kao da me ne prepoznaje i pojuri ka ivici platforme, skočivši zajedno sa dva poludela radnika! Pojurih ka njima, ali ih more već proguta; kristalno jasno i mirno, ne odavši nikakav utisak da je pre tek koji čas u sebe primilo tri čoveka! Ubrzo potom, cela priroda povrati svoje pređašnje stanje, a mašine nastaviše da tandrču i rade uobičajenim tokom! Na podu ne beše nikakvog traga bilo kakvom ispljuvku ili nafti! Izgubih tri čoveka, a ne bejah u stanju da objasnim sebi ni zašto ni kako, niti imadoh bilo kakvih preostalih dokaza o onostranom košmaru koji se upravo zbio pred mojim očima!


Moja dželatska greška je što, posle opisanih događaja, ni ne pokušah da ubedim vlasnika da zatvori platformu. Čudno je koliko ambicija i želja za dokazivanjem jednog teoretičara mogu da budu nezajažljive jednom kada se domogne prakse! Zaposlih tri nova radnika i nastavih sa radom. Vlasnik kompanije me nije pitao šta se desilo. Sve dok je imao planirani profit, nije ga ni interesovalo šta se događa sa ljudima na platformi.


S vremena na vreme, slični događaji se ponavljaše, sa više ili manje ljudske štete. Ja se nisam zbližavao sa radnicima znajući da u svakom času mogu da izgubim svakoga od njih. Mnogi od njih prijavljivaše kako u noćnom moru vide žive leševe sa crnim beonjačama. Jednom jedan mršavi čistač iz Bangladeša buncaše nešto o tome kako je video da jedno od tih odvratnih bića proždire raskomadane ostatke radnika, čiji je nestanak proglašen sledećeg jutra!


Radnike menjah često. Čim bi počeli da govore o čudnim prizorima i da seju strah među ostalima, otpuštao sam ih i zapošljavao nove, koje sam upozoravao na opasnosti života na platformi, ali im nikada nisam govorio stvarnu istinu. Mislim da sam je i sam negirao, pripisujući sve kolektivnim halucinacijama, prouzrokovanim nekim hemikalijama koje smo koristili u radu na platformi. Čudne smrti i nestanke pravdah ludilom koje se kod radnika na bušotinama javlja često. Bezumno i iskreno lagah sebe i bejah odličan u tome!
Beše prohladna noć punog, otrovno zelenog, činilo mi se, meseca, kada ponovo ugledah Bendžamina. Često sam šetao noću, razmišljajući o svetu koji sam napustio da bih došao ovde i o svim ljudskim životima koje je ovo prokleto uljano more progutalo. Bendžamin izroni iznenada, bez ikakvog šuma. Popeo se na platformu, kože providne i zbrčkane, kao da je dugo vremena proveo u vodi. Zarastao u kosu i bradu, bejaše potpuno go, a nezajažljivi, ogavni smrad njegove kože širio se u svežoj noći! Stao je preko puta, posmatrajući me. Posmatrah i ja njega, bez ikakve želje da pobegnem. Mislim da i ja, u tom trenutku, bejah lud. U životu me održavahu samo inat i nesposobnost da priznam da pravim grešku za greškom. Posmatrah ga tužno i odlučno, nemo tražeći odgovore na sva pitanja koja sam sebi, na ovoj platformi, postavljao godinama. Bendžamin samo stajaše tamo, gledajući me svojim crnim očima bezglasnog i slepog demona! Podigao je ruku i prstom pokazao ka kopnu.


Sutradan se spakovah i tiho napustih platformu. Nikome se ne javih. Časni kapetan ne napušta svoj brod, ali ja sam kukavica. Možda se do juče i nadah da izbegoh crnu smrt, ali danas znam smisao Bendžaminovog uputstva da se vratim na kopno. Ja sam ovde samo da bih bespomoćno posmatrao posledice svoje užasne ambicije i nemarnosti za ljudske živote koje nosim na duši! Kažnjen po sili nepojmljivih izvanzemaljskih zakona, osuđen sam da budem prvi svedok kraja svega što sam ikada poznavao, voleo i živeo!
I ovaj prozor ovde, preko puta mog pisaćeg stola, sa pogledom na preteći svetlucavo more, parališe mi gotovo svaki mišić u telu! Sa mukom tipkam poslednje redove i  vrištao bih u bezumlju sada, čupao bih kosu i sekao ovo pohlepno lice vrelim noževima, kajući se za sve što, ne misleći i ne mareći, skrivih! I dopustio bih sebi kukavičko drhtanje i bežanje pred ovim bezvidnim vrtlogom nezamislivog, što se preteći i neminovno valja sa pučine!


Ali videh svet kojeg proguta zjapeća grobna rupa iz nepoznatih dubina groblja svetskog okeana!
I videh svet kako se sukobi sa crnilom; sa talasima uništenja iz ultimativnog svemira; kako se sumanuto vrti i okreće i bori oko sve bleđeg, sve hladnijeg sunca!


I ostadoh ukočen pred ovim prizorom!




D.

Među prvih 12, 5 autora iz Torte2 i 3 autora iz V zbirke. Lepo  .

A zašto tebe nema na listi?

Hahhah!!! Razbili Vojvođani Doktora!!!

Anomanderu bih poručila da prestane da se krije iza tuđih imena, a tebi, Stipane, da ne veruješ svačijem sudu baš. Nije ovaj žiri najsrećnije sklopljen baš (ne znam zašto jevtropijevićku trpaju svuda, a Mims je pametna i talentovana, ali mlada), ali čestitke svima, verovatno se u tom proseku glasova krije kvalitet.

U petočlanom žiriju komentarišeš u kontekstu nesrećne sklopljenosti prisustvo dva člana koja su nedvosmisleno najpozvaniji da budu članovi žirija. 

Quote from: Father Jape on 15-03-2014, 09:56:37
U petočlanom žiriju komentarišeš u kontekstu nesrećne sklopljenosti prisustvo dva člana koja su nedvosmisleno najpozvaniji da budu članovi žirija. 

I treća članica žirija je vrlo pozvana za to, samo što je ne znaš; zapravo, najupitniji sam tu ja, pošto originalno nije trebalo da budem u žiriju, ali viša sila i tako to...

Inače, u proseku su priče sasvim solidne, čak i među ovima što od mene nisu dobile bodove mnoge su bile tu negde na granici da ih dobiju, nego sam ja odlučio da ipak budem nešto strožiji.

I ti pojma nemaš o literaturi i hororu. 

Quote from: D. on 15-03-2014, 09:40:54
Anomanderu bih poručila da prestane da se krije iza tuđih imena, a tebi, Stipane, da ne veruješ svačijem sudu baš. Nije ovaj žiri najsrećnije sklopljen baš (ne znam zašto jevtropijevićku trpaju svuda, a Mims je pametna i talentovana, ali mlada), ali čestitke svima, verovatno se u tom proseku glasova krije kvalitet.

Ja nisam ni napisao priču ni poslao, a naravno da žiri nije ,,najsrećnije sklopljen'' kad si ti zauzela predzadnje mesto...
Ništa novo od tebe.

I dodaću ti još ovo, pošto si se ničim prozvana, javila.
Čestitao sam ljudima sa kojima sam radio zajedno na nekim zbirkama, drago mi je zbog njihovog uspeha, jer ih znam( većinu) i lično, i ne znam šta je pogrešno ni čudno, ako im čestitam. Ničim me prisvajam njihov uspeh u Emitoru, to su njihove priče i njihov uspeh, nije moj. Ali mi je drago zbog njih. To čestitanje nije imalo nikakve veze sa tobom.
A ako pošaljem priču na neki konkurs, i ne prođem, mogu samo najnormalnije da čestitam onima koji bolje pišu i u tom trenutku imaju bolje priče. A ne da izvodim ružne besne gliste, insinuirajući kako je sklopljen žiri...

Gugi!! Cestitam! Dobar je to osjecaj svijet promatrat s uzvisine. Uzivaj.

Gugi?! Kakve su to intimnosti?

ko je gugi?

Quote from: Ghoul on 15-03-2014, 12:56:02
ko je gugi?

Goran Segedinac.

Quote from: Stipan on 15-03-2014, 12:38:12
Gugi?! Kakve su to intimnosti?

Nikakve.

ajte ljudi, sve je pitanje individualnog ukusa. il' ga imas, il' ga nemas.

Quote from: Father Jape on 15-03-2014, 09:56:37
U petočlanom žiriju komentarišeš u kontekstu nesrećne sklopljenosti prisustvo dva člana koja su nedvosmisleno najpozvaniji da budu članovi žirija. 

Po kom to kriterijumu?

Najpozvaniji da bude član žirija je, zapravo, Ghoul. Znam da ti je jevtropijevićka draga, ali ja odavno nemam respekta ni za njene kriterijume prilikom ocenjivanja kvaliteta priča (sudeći po pričama za koje je redovno glasala na radionici), ni za njenu objektivnost. I stvarno mi nije jasno zašto je baš svuda prisutna. Može nešto i bez nje da prođe. Mims mi je draga i ume da prepozna kvalitet, ali nisam sigurna koliko voli Lavkrafta i horor (isto važi i za jevtropijevićku), pa ću izostaviti komentar.

Anomanderu, kada budeš "ušao" bilo gde osim kada "uđeš" šlepajući se uz tuđe priče, možeš da pričaš o nekakvim mestima i da čestitaš onima koji su "ušli". Ja sam se igrala (kao i na radionici), a ne takmičila. Svakako bih volela da mi je priča "ušla"    u Emitor, ali biće dana. Zapravo mi je drago što su kriterijumi (konačno!!!) za objavu u Emitoru pooštreni.  Ponekad mi je muka od malograđanštine koju ovde uvodiš.

Ja čestitam svima na hrabrosti da učestvuju i na lepom igranju.

S jedne strane si se kao ,,igrala'' i čestitaš ljudima, a s druge strane direktno omalovažavaš njihov uspeh insinuirajući o skrpljenosti i nekompetentnosti  pojedinih članova žirija. Naravno, da je rezultat ,,igre'' bio drugačiji, ne bi ni pomenula žiri.
To je vrlo bezobrazno, na svakom mogućem nivou.

Ma nije. Poznato je da ne varim dobro jevtropijevićku. Ako je konkurs o Lavkarftu,naći poznavaoce njegovog dela i opusa da budu u žiriju. Tako je najbolje.

Stvarno ta Jevtropijevićka, ona je jednom htjela i neku moju priču da objavi, luda žena!

pa dobro bre, barabe, zar baš SVAKU temu, svaki pokušaj nečeg konstruktivnog i kreativnog, svako izdanje ili izdanje u pokušaju uvek jedni te isti moraju da zacrne, pokvare, ukisele i zatrpaju nekim svojim nedotupavnostima (najčešće povezanim sa starim svađama, starim nezalečenim ranama koje imaju malo ili nimalo veze s konkretnom temom)?!

Ma, u pravu sam. Ali to će vam, po običaju, postati jasno tek kasnije.

Rekoh: bilo je zabavno, dajte još neki mudar i zahtevan konkurs! To se traži. 

u pravu si, žene ne vladaju planetom upravo zbog ovog topika

zato se planeta bliži kraju svog postojanja 


http://www.theguardian.com/environment/earth-insight/2014/mar/14/nasa-civilisation-irreversible-collapse-study-scientists


'nako, u lavktaftovskom (ali osavremenjenom) stilu. 


nego, vidi, nemam ja ništa protiv pojedinaca po polu ili rodu i sl. jednostavno ne volim da vidim formalizam. neko ima diplomu pa je, na račun toga, svrstan u neki žiri ili tako nekako. a prethodno iskustvo? a znanje? a talenti i afiniteti? jednostavno ne volim da vidim osobe čiji rad ne poštujem u pričama koje imaju veze sa mnom, ali to je samo moj problem (koji imam pravo da iznesem u javnost).


ali to je neka druga priča.


ova tema, po običaju, i ne ostavlja prostora za drugačiju vrstu diskusije. volela bih ovde, za početak, da vidim priče koje neće biti objavljenje, pa da imamo o čemu da pričamo.

Zanima me po kom osnovu se - s obzirom na logiku - u pitanje dovodi moje prethodno iskustvo, znanje, (potencijalni talenat) i afiniteti?
Morao sam da izađem iz učmale i krajnje udobne pozicije lurkera, jer jednostavno ne volim da vidim osobe čiji rad nemam apsolutno nikakvih osnova da poštujem u pričama koje imaju veze sa mnom... tačnije, sa nama, jer se u pitanje dovodi rad i trud svih učesnika konkursa.
Draga D., s obzirom na rezultat, trebalo bi da se pokriješ ušima a ne da pokušavaš da podriješ nečiji autoritet. I ne prolazi priča kako si se samo "igrala", takav izgovor ni u vrtiću ne bi uvažili. Ili ako je zaista tako, ostavi nas koji se ne igramo na miru. Da RADIMO.

stani, zar ti nisi jedini koji si D. dao bodove?   

Ne, Lukavi Zakk je to uradio. MIko je u vrhu liste.

Nisam imao čast da se nađem u žiriju, samo zadovoljstvo da učestvujem u konkursu 

aha, ja shvatio da je član žirija

ali i ovo je dobro, da se zakk obezbjedio iz taktičkih razloga

Quote from: Miko on 16-03-2014, 11:47:09
Draga D., s obzirom na rezultat, trebalo bi da se pokriješ ušima a ne da pokušavaš da podriješ nečiji autoritet. I ne prolazi priča kako si se samo "igrala", takav izgovor ni u vrtiću ne bi uvažili. Ili ako je zaista tako, ostavi nas koji se ne igramo na miru. Da RADIMO.

Izvini, a ko si ti? Ne verujem da sam ti branila da radiš ili da se igraš na miru. U čije ime govoriš? Postovala sam priču, imaš šta da komentarišeš i kritikuješ, umesto da pišeš priglupe postove i napadaš na ličnost osobu koja pojma nema ko si.

Drugo, ton mojih postova je iskren. Rekla sam i imala sam pravo da kažem. Jevtropijevićka kod mene nema nikakav kredibilitet. Učestvovala sam u konkursu i ne volim što je vidim u žiriju. Ne vidim ni po kom kriterijumu je član žirija u konkursu o Lavkraftu i hororu. Nisam je ni pljuvala ni vređala.

Treće, pokrivanje ušima radi samo u slučaju kada su autori toliko nesigurni da im uši zavise od mišljenja svakojakih. Ako tako radi tvoj ego, moj ne radi. Pa se pokrivaj ušima svaki put kada nisi "u vrhu liste".

Četvrto: bodovna razlika između "vrha" i "dna" tabele je toliko mizerna, da i vrh treba da se pokrije ušima. Pogotovo posle Miloševe izjave da "vrh" mora podosta da se ispravlja.

A sad objasni kako sam to TEBI branila da radiš?

P.S.
Priču sam napisala za jednu noć, za drugu je ispravila, pri tom sam radila oba jutra. Miloš može da posvedoči jer sam komunicirala sa njim. Dakle - igrala sam se. I ne mislim da je priča dobra, ali ne mislim ni da je loša. Stvarno bi bilo arogantno od mene da pomislim da bih mogla da "uđem" sa tako malo truda.

P.S.
Scallope, opet ste zlonamerni. Prestanite.

Dont't fuck with Szabatkai šracok, dodao bih ja...

Komentarisao sam Zakkovo poentiranje i on može da se žali. Tvoje reakcije na ovom topiku su smešne i nevredne reakcije.

Quote from: scallop on 16-03-2014, 12:48:41
Ne, Lukavi Zakk je to uradio. MIko je u vrhu liste.

Mada ova malicioznost sada povlači i pitanje zašto su članovi žirija znali imena autora pre glasanja? Ja sam, nekako, sve vreme mislila da nisu.

Nije da mi je stalo. Stvarno nije. Rešila sam da se igram i uživam. Ali neki kriterijumi ispravnog i pravednog konkursa bi trebalo da se održe, inače će zlonamerni scallop da piše kako je zakk bio lukav).

Bleh.

Scallope, ja nisam zlonamerna kao vi da pa jevtropijevićki zavlačim licemerno i "na finjaka", pa da joj posle glumim prijatelja. Reći ću joj šta imam direktno. Ne sme da se dođe u situaciju da član žirija glasa za priče autora zbog kojih je, recimo, demonstrativno prestao da postuje na forumu jer je autor odbanovan. Na šta to liči? Osećam se ugroženo. Stvarno ne mislim da zaslužujem bodove, ali šta da sam se potrudila i da sam tako mislila? Napravila bih mnogo veću frku. Ovako samo (dobronamerno, verujte) primećujem.

Tebi veruju još jedino Boban i Zosko. A ugrožena je većina na ovom forumu, veruj mi.

Zamolila sam vas da prestanete. Ne želim da se raspravljam sa vama. Ako sam vam trn u oku, izvadite oko.

Quote from: D. on 16-03-2014, 13:36:01Mada ova malicioznost sada povlači i pitanje zašto su članovi žirija znali imena autora pre glasanja? Ja sam, nekako, sve vreme mislila da nisu.

Nisu znali. Jedino sam ja znao, ali ja prvobitno nije ni trebalo da budem u žiriju, kao što već rekoh.

E, pa dobro. To je ok. Bar zakk nije bio lukav. Samo je scallop zloban.


Edit: mada si mogao da nađeš neku drugu, neutralnu osobu, ili nikoga. Na kraju...


Dakle, kao što rekoh - dopao mi se konkurs. Bio je zahtevan i inteligentan. Volela bih više ovakvih konkursa u budućnosti. Sa oštrim kriterijumima.

Nisi ti trn u oku nego beskrajno dosadna i nasrtljiva osoba. Za neke sledeće konkurse priloži spisak žirija i papir na kome će potpisati da će glasati za tebe. Ovi što nas neprestano podsećaju danas da ne omašimo glasanje, kao da su kod tebe završili kurs iz navalencije.

Gotovo je sad, već ste uhvaćeni u čistoj zlobi. Vama na (ne)čast.


Dakle, više bih volela da je Gul bio u žiriju. Onako, iskreno.