ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Juče sam se probudio i otvorio svoj nalog u ovoj igri i ... gle, neko mi je poslao poklon! Čaša puna zuba! Ne bi to bio neki vredan poklon u većini okolnosti (čitajte: svetova), ali svet u kome je  Pali London nije obično okruženje - on živi od bizarnog i čudnog. Vrhunac svega je to što je ta osoba potrošila ogromnu količinu kriptičnih tragova - vrednu za mene čitavu nedelju rada - uz veliku mogućnost da neće ništa dobiti zauzvrat. Osim možda zahvalnice. Ali, u Palom Londonu je počela Gozba izuzetne ruže i vreme je za nesebičnu darežljivost. I, ne brinite, imam ja upotrebu za čašu punu zuba... 

Pali London (Fallen London, pređašnji naziv: Echo Bazaar) je mešavina RPG-a, tekstualne avanture i društvene igre. Grafika se pojavljuje samo u vidu sličica i ikonica, zvuka nema, mehanika je više nego jednostavna kada se stavi na papir/ekran. Pa šta onda tu ima zanimljivo, pitaće neko? Dobro, oni koji me znaju od ranije će se možda setiti da sam bio vatreni zagovornik gejmpleja nauštrb narativa u video-igrama. E, Pali London je dokaz da i u narativnoj komponenti ima dosta zdravlja i potencijala, kada se uradi kako treba. Ovo je prvi put da sam osetio (u modernoj igri) da mi je najveća nagrada za uspelu akciju ne budženje nivoa ili sakupljanje predmeta, već tekst koji sledi i otvaranje novih misterija, ukazivanje na nešto do tada nepoznato, neki delić OGROMNE slagalice koja čini taj svet i njegovu mitologiju.

Pođimo od nekih osnova. Bez spojlera, naravno. Kao prvo, igra se otvara u pretraživaču (interneta, naravno) i BESPLATNA je. Postoje delovi koji se plaćaju, ali oni su opcioni i može se i bez njih. U svakom trenutku imate pred sobom nekoliko opcija, u zavisnosti od vaših statistika i u kom delu grada se nalazite. Vaš lik ima 4 glavne karakteristike, zvane kvaliteti: watchful, shadowy, dangerous i persuasive. Kroz priče su upleteni zadaci koje morate izvršiti da biste prošli dalje, a gotovo svaki zadatak je vezan za neki od ova 4 kvaliteta (mada ima izuzetaka!) i što je neki od njih na većem nivou, veće su vam šanse da prođete odgovarajući zadatak. Bilo da ste rešili problem uspešno ili ne, početni kvalitet će da poraste, ali uz uspešnu akciju dobijate i druge nagrade - plus, kao što rekoh, odvijanje priče je najveća nagrada u nekim okolnostima. E, sad, kvalitetima se nazivaju i druge osobine likova: praktično je čitavo vaše iskustvo podeljeno na njih. Poznanstva, postignuća, odnosi sa frakcijama, napredovanje u pojedinačnim zadacima, snovi, preteći kvaliteti...

Čeka vas i ogromna riznica predmeta - ne mislim samo na fizičke "predmete", već tu računam i tajne, glasine, nagoveštaje, sumnje, priče, implikacije...

Pisanje je možda najbolje koje sam ikad iskusio u video-igrama i predstavlja jedan od najboljih razloga za upuštanje u ovu avanturu. Uz sam svet i milion stvari koje možete raditi u njemu. Evo, ja (čitaj: moj lik) ovih dana baš pišem kratku priču. Mogao bih odmah da je objavim, ali nisam zadovoljan njenim potencijalom, pa radim na njegovom povećavanju i eksperimentišem, trošeći predmete u vidu dragocenih ideja. Ili se prebacujem u svet snova uz pomoć zatvoreničkog meda. Ili jurim Cheesemongera, legendu u svetu špijuna. To su mali, svakodnevni delići priča. Na većem nivou, spremam se za ekspediciju u Zaboravljenoj četvrti i jurim svoju ambiciju, koju neću ovde otkriti...još. Ambicije su velike, najvažnije priče u čitavoj igri. Ima ih 4, a vi možete da se opredelite samo za jednu. A tu je i sezonski sadržaj - a to su priče vezane za neko doba godine, kao što je pomenuta Gozba ruže, pandan Svetom Valentinu koji nam Pali London pruža - koji nestaje kada istekne određeno vreme, sve do sledeće godine.

Sve u svemu, preko milion reči. Možete biti intimni sa đavolima (da li je to mudro?), ploviti sa nornarima po mračnom noru (nije tipo: zailors i zee), boriti se sa čudovištima ili manijakalnim ubicama kao što je Jack-of-Smiles, krasti ono što se ne može ukrasti, istraživati misterije Starijih gradova ili Gospodara Bazara, skupljati novac za hesperidsku jabukovaču (ovo bi TRAJALO!  ), tražiti Nemoguću teoremu... I budite sigurni: za skoro svako pitanje postoji odgovor, samo je taj vešto odeven u ruho tajne i neizvesnosti. A tek socijalna komponenta (čitaj: igranje sa drugim ljudima)! Ali može se preživeti i bez nje, ko tako voli. Prema rečima samih tvoraca igre (a to je mala družina iz Londona, Failbetter Games):

QuoteYou're a stranger seeking your fortune in Fallen London. That fortune might be: riches; secrets; mastery; fame; artistic success; victory over monsters; victory over your inner demons; beating Death at chess; exploring labyrinths; winning the heart of your beloved; discovering new debaucheries. It's really up to you. It's a big bold tapestry with thousands of stories. Tug on them and see what unravels.

I, što je najvažnije, NIKAD nisam bio dezorijentisan silnim mogućnostima, kao, recimo, u nekim igrama Elder Scrolls serijala. Ne zato što ih ima manje, već zato što su veštije uklopljene u vaš subjektivni doživljaj jedinstvene (i BITNE) priče. Ili je možda to iminentna prednost teksta nad grafičkom prezentacijom sveta? Možda tema za razmišljanje?

fallenlondon.storynexus.com

Ako je neko igrao ili makar zna nešto o ovome, ili ga samo zanima da zna više, neka se javi. Prihvatam svakakva pitanja na ovu temu, ali bez spojlera.

Živela reč!

Evo još malo opisa, prvenstveno okruženja i mehanike.

Sredinom XIX veka, onakvog kakvim ga mi znamo, engleska kraljica je prodala London Bazaru, moćnoj, mračnoj, grandioznoj građevini koja ga je odvukla jednu milju ispod zemlje, u ogromnu pećinu zvanu Neath, na obale podzemnog okeana Unterzee, u relativnu blizinu Pakla. Građani nastavljaju sa svojim svakodnevnim životima, uz nekoliko bitnih izmena:
- u sredini Londona se uzdiže Bazar, čiji Gospodari kontrolišu trgovinu svega, čak i onoga za šta nikad ne biste pomislili da se može time trgovati;
- nema sunčeve svetlosti, niti mesečeve ili zvezdane;
- smrt je varljiva - ako je od nasilne varijante, moguće je vratiti se u život;
- neke životinje govore, a ulicama tumaraju i neka stvorenja koja nisu ljudi... i polu-mrtvi, zvani tomb-colonists. Čak i Pakao ima svoju ambasadu.

Neki su nazvali atmosferu Palog Londona lavkraftovskom, ali to nije baš tačno. Ovde ima mnogo humora - crnog humora, da budemo precizniji - iako nikad u količinama koje bi od njega napravili komediju tipa Discworld. Najbolje poređenje bi možda bilo: zamislite mešavinu Čarlsa Dikensa i Mervina Pika (Mervyn Peake), i na dobrom ste tragu. Možda još uz malu dozu Gejmana i Lemonija Sniketa. I Murkoka.

Ukupan tekst trenutno prevazilazi milion reči, što je, kao što neko reče, desetak običnih romana... ili jedan prolog od Džordža R. R. Martina. Iliti 4 puta više od teksta za Mass Effect 2. I, što je još impresivnije, Fallen London je zvanično već godinama u beta-fazi, i stalno raste...

Što se tiče mehanike, spomenuo bih jednu bitnu stavku: igra vam ne dozvoljava da prođete kroz nju suviše brzo. U gornjem levom uglu ekrana interfejsa postoji jedna sveća. Posle svake vaše akcije, sveća je kraća za jedan deo, od ukupno 20 na raspolaganju. Kada sve potrošite, morate da čekate da se podeoci regenerišu, što se događa jednom na svakih 10 minuta. Nekoć je postojalo i dnevno ograničenje na količinu akcija koje možete odraditi, ali više ne. Drugo, ograničen je broj karata koje možete izvući - ovo sad postavlje pitanje šta su karte, ali ovde ću reći samo da su one deo interfejsa kroz koji pristupate pričama (tj. pričicama, storylets, kako ih sami tvorci zovu) na slučajan način. Imate karte u špilu i karte u ruci. One u ruci možete odigrati ili odbaciti i, u oba slučaja, izvući sledeće iz špila. Ono što sam hteo da kažem je da je broj karata u špilu ograničen i ako u kratkom vremenu izvučete sve, potrebno je vreme za popunjavanje špila.

Mnogi su kao negativnu stranu igru istakli neminovnost grindovanja da biste dostigli određene nivoe u veštinama ili količine predmeta potrebne za otključavanje neke priče - što je i tačno sa jedne strane, ali ne sasvim. Zato što, kao što rekoh, igra vas sprečava da igrate dugo (u smislu dužine jedne neprekidne "partije") i brzo. Možete da grindujete, ako ste zaludni, ali to nije obavezno. Rešenje se zove profesije.

Profesije vam omogućavaju da povećavate nivoe osnovnih veština, uz dodatnu (pseudo-)novčanu nagradu, ne radeći ništa. Zvuči apsurdno kada se tako izrekne, ali ovde mislim samo na aktivno učestvovanje igrača. Platu dobijate jednom nedeljno i ona vam stiže čak i ako niste prilazili igri. Naravno, morate je lično uzeti da bi imala efekta.

Hteo sam da kažem još koju o podizanju nivoa i odnosima osnovnih kvaliteta i njihovih odgovarajućih pretnji, ali možda drugi put.

Koga sve ovo zanima, neka zna da Failbetter Games za par meseci izbacuje na tržište novu igru, Sunless Sea, koja se događa u istom svetu i, kako bih rekao, više je video-igra od Palog Londona (koji je više interaktivna fikcija, uslovno rečeno). Pominje se iskustvo nalik na Elitu, što me uvek raduje. I ovde, po prvi put, verujem poređenju.

QuoteWhat is the Correspondence?

They say it's the only map of all the Unterzee, scratched on the keystone of the Neath. They say it predicts every price change in the Bazaar for the next hundred years. They say it's a script that you cannot write and live. They say every piece of deep amber has a fragment of the Correspondence at its heart.

Ja sam poceo, zasad se igra (uslovno receni - igra) cini zanimljivom

Sent from my LG-E975 using Tapatalk

Quote from: Perin on 20-02-2014, 14:40:11
Ja sam poceo, zasad se igra (uslovno receni - igra) cini zanimljivom

Ako ti se svidi igra, pošalji mi svoje ime da možemo da se sretnemo tamo.  (To važi i za ostale, naravno.)

Evo još par objašnjenja, pošto ne postoji nikakva zvanična pomoć za nove igrače, a početak je najviše obeshrabrujući - kasnije već naučite sami kako stvari funkcionišu!

Prvo, u igri NE MOŽE stvarno da se umre. Sve se može nadoknaditi, i zaista nema potrebe igrati iz početka ako mislite da ste zabrljali nešto. Staviše, svaki neuspeh doprinosi iskustvu. Jedino ambicije birajte pažljivo: ima ih 4, a kada izaberete svoju, više je ne možete menjati (osim da platite pravim novcem). Zato birajte mudro!

Postoje 3 vrste priča: pričice (storylets) vezane za određeni deo Londona, pričice kojima pristupate vadeći ih iz špila na slučajan način, i žive priče (living stories) koje su najređe i dobijate ih preko poruka. Prve dve vrste se mogu klasifikovati po boji okvira. Karte sa belim okvirima - a one su najčešće i najobičnije - nisu jednako vredne pažnje kao one sa bronzanim, ili srebrnim, ili zlatnim. Detaljnije objašnjenje se može naći u samoj igri, u rubrici "Help".

Svaki od glavnih kvaliteta (watchful, shadowy, dangerous i persuasive) je vezan za jedan deo Londona (od 4 koliko imate na početku), gde ga najviše možete razvijati. Bilo da ste uspeli u nekom izazovu ili ne, kvalitet na kome je on zasnovan će da raste (nešto više ako ste uspeli) ali u slučaju uspeha dobijate još neke predmete ili pogodnosti - da ne spominjem napredak u priči. A, kada su ovi kvaliteti iznad određenog nivoa, u slučaju neuspeha dolazi do povećavanja "pretnji". Pretnje su neka vrsta kontra-kvaliteta (tj. relativno nepoželjnih) i za svaki glavni kvalitet postoji odgovarajuća: nightmares, suspicion, wounds i scandal, u odnosu na gornji poredak. Kada neka od pretnji dostigne određenu granicu, počinju da se dešavaju čudne stvari...

Moram i da spomenem da ova igra ima jednu od najboljih fanovskih zajednica koju sam ikada video, što je možda delom zbog njene prilično "literarne" prirode, zahvaljujući kojoj dobar deo igračke populacije čine ljudi iz kreativnih branši (čitajte: pisci).

Sinoc sam se registrovao. Definitivno ima atmosferu, dosta toga mi i dalje nije jasno ali videcemo...

Danas bi trebalo da se završi Gozba izuzetne ruže (the Feast of the Exceptional Rose), jedan od najvažnijih sezonskih događaja u svetu Palog Londona. Gozba je možda donekle zbunjujuća za nove igrače, pa ću ovde reći nešto: ona služi prvenstveno da bi igrači nabavili nove ekskluzivne pratioce - dakle, one koje možete nabaviti samo na Gozbi. Ali pre toga moraju da nađu Lila gospu (The Lady in Lilac)...

QuoteShe shrugs delicately. "The algebra of desire requires substitution. That's my study, this season. To put it plainly: surrender gifts to me, and I'll see what company I can arrange for you. No, I'm not a pander. I'm a match-maker. And an artist."

Do ove Gozbe je igračima bila omogućena ženidba ili udaja za NPC-jeve, a od nje je ponuda proširena i sada obuhvata i druge igrače.


Prizor iz moje budućnosti...i kratak primer proze koja vas (možda) čeka:

Quote"An eclectic gathering"

Your reflection's sitting at a table (is it a table?) with a half-dozen other people (are they people?). A burning-eyed clergyman, a scarred pale woman, a bearded man with a bat perched on the umbrella he's propped against the table, a smiling fellow with a natty brass-buttoned jacket...others.

You're all playing cards. And your reflection appears to be winning. That's nice. Though you can't help but notice the three-quarter-empty wine bottle at your reflection's elbow. Worrying.

Ah, ta neodlučnost vere! To kolebanje mašte! Toliko me privlači misao da napišem pravi... pa, rivju, pregled, ako već ne mogu kritiku, ali i ta sposobnost mi trenutno izmiče. Iz dva razloga: prvo, siguran sam da ne znam ni polovinu dešavanja iz datog sveta; drugo, i ono što znam ne želim uvek da kažem, jer je istraživanje nepoznatog jedan od glavnih razloga da se igra Pali London, i osećaj iznenađenja kada otkrijete da su stvari za koje nikad ne biste to pomislili povezane, i zadovoljstva što ste vi u tome učestvovali, nemerljiv je.

Ipak, daću vam polu-pregled (i polu-kritiku!) jer neke stvari žele da budu kazane - sve uz puno neupuštanja u dublja objašnjenja.

Prvo, postavlja se pitanje koliko je Pali London video-igra, a koliko fikcija (tj. književnost). Ovo je baš semantičko i ontološko pitanje, i ne bih se njim zamarao, ali, recimo, u određenom smislu on jeste pre svega igra. Njegove priče ne funkcionišu kao fikcija bez interaktivnih elemenata. Preciznije, pojedinačno funkcionišu, ali kao freska života čitavog jednog sveta, odnosno kao celokupno iskustvo jednog igrača, mogu da budu delotvorne samo u ovom obliku. Delimično zbog elementa vremena, a delimično zbog psihologije vašeg lika.

Endžin na kome je Pali London postavljen zove se StoryNexus, i napravila ga je ista kompanija kao i pali London, Failbetter Games. Na njemu su rađene i neke druge zanimljive... hm, tekstualne igre, kao što je apokaliptični pseudo-vestern Zero Summer, horor projekat Black Crown, i još ponešto od Failbetter-a, bilo povezano sa svetom Palog Londona (The Silver Tree) ili ne (The Night Circus). Današnje vreme je zdravo za interaktivnu fikciju, i postoje i mnogi drugi endžini za nju, kao što su ChoiceScript, inklewriter i drugi. Ja ne znam dovoljno o svemu tome da bih znao da vam kažem koje su prednosti i mane StoryNexusa, pa ćemo i to pitanje zaobići.

StoryNexus dozvoljava pristup određenim pričama na osnovu vaših statistika. Recimo, u Palom Londonu (nadalje u tekstu FL), ako vaš persuasive kvalitet (šarm, veština ubeđivanja drugih) dostigne određen nivo, pojavljuju se određene pričice (storylets) povezane sa tim kvalitetom. Ali, sa druge strane, možete i da prerastete datu priču, ako kvalitet suviše poraste, i ova nestaje iz ponude. Neke priče imaju jednu granu, a neke preko 10. Ali, uvek su vam na raspolaganju bar dve mogućnosti, čak i kod onih priča sa jednom granom: možete da ih ne odigrate. Jer ne možete ništa dobiti, a da nešto ne izgubite. Dali ste donaciju policiji? Vaš odnos sa kriminalcima i sa bandama siročića (urchins) opada. Naučili ste par lekcija o šunjanju i krađi od tih siročića? Vaša smelost raste, ali melanholija opada, što negde u mutnim daljinama ima druge posledice. I tako dalje... To je osnova mehaničke ekonomije ove igre.

E, sad, tu su karte mogućnosti (opportunity cards). To su praktično pričice koje izvlačite slučajnim izborom iz svog špila od 6 karata - koji se potom vremenom popunjava - u cilju pravljenja čitavog iskustva nešto nepredvidljivijim. Koliko karata možete imati otvoreno u ruci zavisi od vašeg prebivališta. Što je ono elitnije = više otvorenih karata. Ove takođe ne morate odigravati - možeti ih odbaciti i na njihovo mesto izvući druge (iako postoje izuzeci, tj. neodbacive karte). Kao što sam rekao u prethodnoj poruci, ima ih više vrsta, a odlikuju se i po frekvenciji pojavljivanja. Mada sam do sada video jednu very infrequent kartu 3 puta, a neke standardne, za koje znam da postoje, nijednom. Bah, divote RNG-a... Jedini pravi problem koji sam ja imao sa ovim je što karte u špilu zaista ne postoje dok ih ne izvučete. Dakle, odbacim kartu i izvučem sledeću... i, gle, ista ona koju sam odbacio. Bilo bi intuitivnije da su karte već tu, samo skrivene, dok čekaju na izvlačenje.

Jedan od glavnih problema FL-a je nedostatak dobrog uvoda, odnosno tutoriala. To je tako demode! I verovatno odbija mnoge potencijalne igrače. Postoji nekoliko nezvaničnih, fanovskih tutorijala, koji su ogromni do zla boga, iako urađeni vrlo dobro i iscrpno, hvala lepo!

Dok smo kod mehanike, i pre nego što pređemo na stvari kojima ova samo služi, još dve tačke od interesa:

O drugim šansama

Pričice su postavljene obično kao izazovi. Neki su ispiti sreće (sa različitim opsegom šansi za igrača), neki su ispiti veštine. Uglavnom 4 glavne veštine pomenute u pređašnjim porukama, ali ne uvek. Nekad se proveravaju drugi, sporedni kvaliteti, pa čak i "pretnje". Ali, kada se radi o izazovu za 4 glavne veštine, ono što zaista može pomoći igračima su druge šanse (second chances). Shvatite ih kao predmete koje imate u svom inventaru i koje možete upotrebiti za izazove. Primer: nalazite se u napuštenom delu grada, pripremajući se za arheološka iskopavanja. Možete odabrati da lutati avenijama izgubljenog grada i pronađete neke relikvije, ali šanse za uspeh su vam, recimo, 60% (što zavisi od watchful kvaliteta, tj. inteligencije). Ako uspete, odlazite sa malom količinom relikvija, ali, ako padnete na izazovu, povećavaju vam se noćne more, što nikako nije poželjno. Bar ne ako možete to da izbegnete. Doduše, ima svakakvih igrača i stilova igre... Dakle, pošto 60% nije tako sigurna cifra, lepo potrošite drugu šansu na izazov, i eventualno "bacate kockice" još jednom posle neuspelog prvog bacanja, koje je prošlo bez štetnih posledica. Šta ne znači da će i drugo, ali je sve to lepo, priznaćete. Drugih šansi ima 4 vrste, za svaki glavni kvalitet po jedna, u našem slučaju (watchful) "iznenadni uvid" (Sudden Insight).

O napredovanju

Evo kako funkcioniše levelovanje: napreduje se određenom količinom elementarnih jedinica, nazvanih change points (nadalje CP). Između nivoa ima onoliko CP-a kolika je vrednost višeg nivoa - u prevodu, između 9. i 10. nivoa, treba vam 10 CP, između 45. i 46, 46 CP, itd - sve do 70. nivoa, iznad kojeg razlika ostaje uvek 70 CP. To važi za glavne kvalitete, ali ako je verovati mudrijima od mene, za sve druge kvalitete gornja nepromenljiva cifra je 50 CP, a ne 70 - što ja lično još nisam iskusio, jer doći do 50. nivoa u nekoj priči, ili vezi sa frakcijom, ili nekoj karakternoj osobini (gore pomenute smelost i melanholija, pa hedonizam i suptilnost i još mnogo štotšta), ili bilo kom od nekoliko stotina kvaliteta na ponudi je..  impresivno postignuće. Avaj, neki ljudi igraju FL godinama, i nećete ih tako lako stići...

Za drugi deo - a to je razlog zašto ja, a i mnogi svi drugi, igraju ovu igru - nova poruka. Ovo je bilo iscrpljujuće...

Dakako, uzmite u obzir da sam samo uopšteno opisao neka pravila kako igra funkcioniše, i da svakako postoje izuzeci. Recimo, ne dovodi uvek neuspeh na "testu inteligencije"  do noćnih mora. Nekad dovodi i uspeh - više nego jednom me je upravo uspeh doveo do istine koja je suviše strašna... A neuspeh može da dovede i do drugih pretnji (skandal, sumnjivost, rane), vezanih za druge kvalitete, u zavisnosti od smisla u datim okolnostima.

A sada, o samom svetu i narativu.

Prva stvar, ujedno jedna od najvažnijih: obratite pažnju na činjenicu da je FL nezavršen i da stalno raste i da tvorci dodaju novi sadržaj nedeljno, ako već ne dnevno. Što su uspevali i poslednjih meseci, iako su ophrvani poslom oko nove, uskoro izlazeće igre, Sunless Sea, i tajnim projektom sa Bioware-om, o kome se ne zna ništa. Komunikacija između developera i igrača je izuzetno zdrava i odigrava se uglavnom na zvaničnom forumu kompanije Failbetter Games.

Glavni ljudi u Failbetteru - čije ime je uzeto na osnovu jedne rečenice Semjuela Beketa - su Alexis Kennedy, idejni tvorac i pisac, i Paul Arendt, grafički dizajner. Naravno, u igri ima suviše materijala da bi jedan čovek sve to uradio za nekoliko godina, ali Kennedy, što se tiče priče, drži sve konce u rukama, barem po mom znanju. Ko god pisao pojedine priče, stil je uvek bogat, barokni, sa povremenim uplivima (najčešće crnog) humora, ali znajući da bude i smrtno ozbiljan ako situacija to zahteva, sa puno senki i nagoveštaja - neka igrači/čitaoci sami sklapaju mozaik iz elemenata! - sa puno reči koje će tražiti u rečnicima i oni iskusniji, sa drugim koje neće naći ni u jednom, osim u onom iz same priče, od Gospodara Stranica (Mr. Pages).

London su ukrali slepi miševi - tako glasi priča koju čujete kada se nađete tamo. Ali, kao i sve drugo što čujete, morate sami otkriti šta je istina, a šta mit. Geografija i istorija sveta su vrlo detaljno smišljene. Nema igrača koji može da vidi sve. Ili, bolje rečeno, jedan "lik" ne može da vidi sve. Iz nekoliko razloga. Prvo, često jedan izbor isključuje drugi. Ali, to se može zaobići, uz dosta više utrošenog vremena i akcija. Deo sadržaja - relativno mali deo, da budemo precizni - je zaključan i plaća se. Ali i to se može zaobići, plaćanjem. Ono što se ne može zaobići su ambicije. Rekoh gore da ih ima četiri i da su međusobno isključive. Međutim, prvi deo je samo donekle tačan: verovatno ih ima 5, ako je verovati pričama, i ta poslednja je skrivena. Ja je do sada nisam susreo, svakako. Ali moje iskustvo nije neko merilo - a vratiću se na razloge zašto uskoro. Elem, jedini način da odigram sve ambicije je da stvorim nekoliko likova, što mi je u planu. Ambicije ne nude ništa posebno u smislu nagrada tokom njihovog prelaženja, osim samih priča, koje su zaista rasvetljavajuće po pitanju sveta. Spominju se (tj. tvorci obećavaju) ogromne nagrade po završetku, ali dotle još nismo stigli... Uskoro, valjda. Jedan deo mene bi voleo da je večito uskoro.

Moj lik, nazvan Ridiculus - avaj, kasnije sam došao do Ridiculus Parexcellent, pošto dolikuje da ima i prezime, ali ime mogu da promenim samo plaćanjem, što za sada ne praktikujem - je pre sve građen na watchful kvalitetu, a potom na persuasive. Dakle, stvari vezane za posao detektiva ili učenjaka, a potom boema-umetnika i osobe iz visokog društva. Veštine vezane za shadowy (tajnovitost, krađa) i dangerous (snaga, veština sa oružjem) su mi na slabijim nivoima. Što me isključuje iz nekih mnogih priča - da ne spominjem igru Noža-i-sveće (Knife-and-Candle). Vidite, pošto Smrt nije sigurna pojava u tom podzemnom svetu, stanovnici su smislili igru gde se mogu ubijati - pardon, ubadati - između sebe do mile volje. Ja o tim aktivnostima ne znam ništa iz prve ruke, jer je moj dangerous na opasno slabom nivou. O Mesečevoj i Gvozdenoj ligi Noža-i-sveće znam samo iz priča drugih igrača, kao i o raznim "oblicima" koje igrači uzimaju.

Do skoro je među stranicama interfejsa postojala i ona za "misterije", i ona je tako lepo opisivala ono što je meni najprivlačnije u samoj igri. Sastojala se iz gomile pitanja na koje možete pronaći odgovor negde, u nekom kutku FL-a: kako se zvala četvrt Spite pre Pada? Na kom kontinentu je bio Četvrti grad? Zašto nema lisica u gradu? Koja cena je plaćena za London?

Ovde mala digresija i mali spojler (mali, pošto ćete vrlo brzo unutar igre saznati): London je Peti grad koji je Bazar prisvojio. Postojala su 4 grada pre njega na tom istom mestu, i ostaci Četvrog čine jednu četvrt, a ispod su ostaci i ostalih... i još neke stvari koje ne treba prizivati.

Priča ima na stotine. Hoćete da budete špijun? Velika igra (The Great Game) je za vas. Hoćete da istražite istoriju? Tražite hramove ili Grob sedmice u Zaboravljenoj četvrti. Ubijajte džinovske pacove i močvarne vukove na obalama reke, ili lovite plačpaukove (sorrow-spiders), ako se usuđujete. Postoje priče kojima možete pristupiti samo uz poziv drugog igrača; postoje priče koje su prividno skrivene od vas; čak i priče koje su opasne za likove (i to nije zaustavilo većinu igrača, na njihovo veliko iznenađenje).

Spojler:
Ako imate strpljenja, i ako mislite da vam se sviđa ideja da igre igrate vrlo, vrlo dugo, ali u kratkim sesijama, onda je ovo možda prava stvar. Čekaju vas Gvozdena republika, i Grob-kolonije, i Stariji kontinent, i Lovčeva utvrda, i morske zveri veće od ostrva, i sve tajne Bazara i njegovih Gospodara, Licekrojač, Politrem, golemi, ogledala, Parabola, Ožiljak-na-Nebu, Proždirač-lanaca, Paukskup (Spider-council - iznad mojih prevodilačkih sposobnosti, a da zvuči kul), Kralj hiljada srca, Vojvotkinja i njene mačke, Pećine Nadira, Kalendarski ljudi, Osmehnuti Džek (Jack-of-Smiles), trgovci dušama (spirifers), Nevidljivi grad, a možda i Pakao i njegov Princ. I još mnogo toga.  A za najsmelije, ili najluđe, kako već gledate, možda i Ime Proždranog Gospodara (Mr. Eaten's Name).

Sve u svemu, najzanimljiviji seting koji sam skoro video u video-igrama, generalno. Paziću dobro na razvoj naredne igre smeštene u njega, Sunless Sea.

(Možda negde prevod nije adekvatan, tj. postoji bolje rešenje u duhu jezika, ali trudio sam se najbolje što umem.)

Edit: shvatih da nisam dodirnuo mnoga pitanja koja sam hteo. Društvene aktivnosti (sa drugim, živim igračima), najveći izvor drugih šansi; pitanja pola i seksualnosti; odnos prema žanrovima gotike i stimpanka... sve to će ostati za neki drugi put.

Prokleti da su đav'li! I posebno onaj Pakleni peharnik (kako ga ja zovem - u originalu je Infernal Sommelier)! Prekinuli su mi istragu i sad moram čitavu priču iz početka! Dobro, sam sam izabrao da se upustim u nadmudrivanje sa njima, umesto da prihvatim njihovu zahvalnost i odem svojim putem...   

Ali, zato, razgovor sa Gospom-u-ljubičastom u Panoptikon pozorištu! Kakav "komad" fikcije!!! Kada bi samo 10% video-igara fantastične vrste imalo takve dijaloge i opcije, gde bismo mi bili? U raju, eto gde! Čitava priča je postavljena kao epilog završene Proslave izuzetne ruže. Ovde neću stavljati citate, jer je politika tvoraca igre da se ne isti ne kače javno ako pripadaju sadržaju koji nije besplatan. Iako ovaj sadržaj suštinski jeste besplatan, napravljena je formalna procedura plaćanja - zaključane opcije, a na ulazu vas čeka "novac" potreban da se one otključaju - da bi se poslala poruka da nije lepo pričati o onome što vidite tamo. I stoga pričati o detaljima neću. Šta je ljubav? Ja sam izabrao svoj odgovor, posle dosta premišljanja, jedino mi je žao što nisam mogao da izaberem "dozvoli da ti pokažem", jer je ta opcija otvorena samo Legendarnim harizmama, a to su igrači čiji je nivo u persuasive veštini dostigao kosmičku granicu od 200 (u prevodu, za to vam trebaju godine igranja). A tek opcije za tetovažu vašeg lika!!! Nemoguće mi je da se odlučim za sada.

Sve ovo me podseti da kažem još par stvari o elementima igre, počev od:

O opcijama za uredne platiše
Platforma StoryNexus koristi valutu zvanu nex, koja se dobija konverzijom od koje god valute imate na računu. U FL-u postoji i fate, što je u suštini isto što i nex, ali isključivo u granicama ove jedne igre. Nex vam omogućava pristup nekim ekskluzivnim pričama, specijalnim opcijama unutar priča koje se inače ne plaćaju, i brže (trenutno) obnavljanje vaše sveće (tj. broja akcija na raspolaganju) ili vašeg špila karata - dakle, nema čekanja. Ako postanete mesečni pretplatnik, postajete Izuzetni prijatelj, i dobijate još jednu sveću - 40 akcija ukupno! - i pristup Kući Gospodara zvona (House of Chimes).

O Gospodarima Bazara
Nisu oni zaista gospodari Bazara u smislu da vladaju njime  .  Možda bi Gospodari iz Bazara bilo preciznije... Ali svakako vladaju Palim Londonom, iako je ovaj sačuvao dobar deo svoje pređašnje političke strukture. Zakukuljene misteriozne prilike koje govore piskavim glasovima, i rukovode svaki jednim delom londonske ekonomije: Gospodar vina (Mr Wines), Gospodar velova (Mr Veils), Gospodar pehara (Mr Cups), Gospodar plamenova (Mr Fires), itd, itd. Ne znam tačno koliko ih ima, ali cifra je između 10 i 20. Nazivaju se Mr, ali niko realno ne misli da su u pitanju muškarci...

O Osobama od značaja (Persons of Some Importance, aka PoSI)
To je već napredniji deo igre, i treba vam jako puno vremena da stignete dotle. Poput gore pomenutih Legendarnih harizmi, postoje odgovarajuće osobe za sve glavne veštine. Svi oni zajedno su PoSI... naprednija kategorija doduše. Pravo da postanete PoSI imate ako podignete nivoe svih glavnih veština do 100 ili preko, i to je jedan od najčešćih igračkih ciljeva u prvoj polovini igre. Posle toga vas se otvara more novog sadržaja. Ne, ja nisam PoSI - još sam daleko od toga.

Interesantan je FL, barem ovo što ja ponekad odigram i uključim. Generalno, moje statistike su sledeće:











Narativ u igri je zaista sjajan...mislim da nisam otkrio ni 2% šta sve ova igra (ako se ovo tako može nazvati) ima da ponudi....kao što se vidi, bazirao sam se na PERSUASIVE. Inače, ridiculuse, nick mi je u FL kao i ovde.

Sjajno, poslao sam ti vizit-kartu! Pretpostavljam da si po profesiji Minor Poet, pošto si samo tako mogao da nabudžiš persuasive toliko iznad ostalih veština za tako (relativno) kratko vreme. A možda si onda izabrao i Heart's Desire ambiciju?

Moja početna ideja je bila da svog lika baziram pre svega na shadowy kvalitetu, ali odustao sam zbog... moralne nekompatibilnosti  . Suviše mnogo prebiranja po džepovima na početku. Ne mogu biti dobar i sa policijom i sa dečjim bandama londonskih krovova... Dobro, možda donekle i mogu, ali taj put je teži. Za eksperimentisanje te vrste napraviću alternativne likove, ali još je rano za to.


O profesijama
Eh... ovako: postoji više nivoa profesija, a za početnike su najbitnije, naravno, početne  . Takozvane "trenirajuće". Tako su nazvane jer jedine povećavaju osnovne veštine. Ima ih 4, i svaka povećava jedan od glavnih kvaliteta za 250 CP nedeljno, što je prilično, na nižim nivoima. Najbitnije je znati da posle 70. nivoa prestaju da povećavaju dotični kvalitet i donose samo novčane, odnosno robne nagrade.

Kasnije profesije su mnogo, mnogo zanimljivije. Drugi nivo je vezan za frakcije: recimo, ako ste posebno dobri sa kriminalcima, možete postati Enforcer; sa špijunima, Watcher; sa Paklom, Trickster; sa boemima, Journalist, itd. Ima ih 6, ali neka su dostupna preko više frakcija. Iz tih profesija kasnije slede druge treće, još naprednije.

O Vremenu, Iscelitelju (Time, the Healer)
Plate dolaze jednom nedeljno (trenutak zavisi od toga kada ste počeli igru), a spojene su sa efektom vremena, koje smanjuje štetu načinjenu pretećim kvalitetima; recimo, onaj Scandal - koji možete videti na slici što ju je dobri Perin stavio - će se smanjiti za 1 CP svake nedelje. Takođe se smanjuje i reputacija (Making Waves) što za igrače-novajlije zaista nema neki bitan efekat, ali je jako bitno za PoSI-je. Vreme takođe daje 5 slobodnih večeri nedeljno, što vam određuje limit određenih društvenih aktivnosti.

O dnevnicima
Igrači mogu da šalju poruke jedni drugima unutar same igre, ali sve što možete videti o drugom igraču je njegov dnevnik. Evo ga link ka mom, da vidite kako to izgleda. Tu vidite, između ostalog, moje boravište, trenutnu opremu koju nosim, pratioce, i izvode iz teksta koje sam zabeležio posle odigravanja. Avaj, nigde u samoj igri nemate direktne linkove, što znatno otežava pristupačnost, ali Kennedy je već rekao negde da rade na fluidnijoj integraciji žurnala u čitavo iskustvo, što ja svim srcem pozdravljam.

O snovima
Ovo je jedan od najboljih i najoriginalnijih delova igre. Zašto su neki snovi nazvani po poglavljima Puste zemlje T.S. Eliota? Ne znam, otkrijte sami.

Iz What the Thunder Said:
"It's easier to do what the wind wants. But the forest is hungry. Cold. Waiting for something warm like you."

Quote from: ridiculus on 16-03-2014, 02:24:35
Sjajno, poslao sam ti vizit-kartu! Pretpostavljam da si po profesiji Minor Poet, pošto si samo tako mogao da nabudžiš persuasive toliko iznad ostalih veština za tako (relativno) kratko vreme. A možda si onda izabrao i Heart's Desire ambiciju?

Oboje. Hearts Desire (igram karte sa majmunom, pod dejstvom prisoner's honey-a), i sad pišem priče i poeziju

Quote from: Perin on 16-03-2014, 15:35:14

Quote from: ridiculus on 16-03-2014, 02:24:35
Sjajno, poslao sam ti vizit-kartu! Pretpostavljam da si po profesiji Minor Poet, pošto si samo tako mogao da nabudžiš persuasive toliko iznad ostalih veština za tako (relativno) kratko vreme. A možda si onda izabrao i Heart's Desire ambiciju?

Oboje. Hearts Desire (igram karte sa majmunom, pod dejstvom prisoner's honey-a), i sad pišem priče i poeziju

Heart's Desire je i moja ambicija. Dvoumio sam se između nje i Nemesisa, i to jako, verovatno je prosudilo raspoloženje trenutka. Nemesis je jako zanimljiv, i čujem da se u njemu dosta putuje van Londona. Kako god, zapostavio sam svoju ambiciju bar mesec dana, jer pokušavam da postanem proučavalac Korespondencije (Scholar of the Correspondence), što će reći, zauzet sam iscrpljujućim ekspedicijama u Zaboravljenoj četvrti. Ono što sam otkrio tamo pre par dana je potencijalno... jezivo. To me sve podseti:

O mapi i oblastima
Kada počnete igru, na raspolaganju su vam 4 oblasti Londona, svaka sa svojim pričama koje su vezane za jedan od glavnih kvaliteta:
- za watchful, Ladybones Road;
- za shadowy, Spite;
- za dangerous, Watchmaker Hill;
- za persuasive, Veilgarden.
- vrlo brzo vam se otvara još nekoliko oblasti: Lodgings (čim dobijete mesto gde ćete stanovati), odakle obavljate društvene aktivnosti; Mrs Plenty's Carnival; i House of Chimes (samo ako platite).

Ove oblasti su zanimljive dok ste još u početnom, "trenirajućem" delu igre, a to smatram da je onaj koji igrate sa karakteristikama ispod 70. Već kada neki kvalitet pređe 60, poželjno je otvoriti nove oblasti, gde priča postaje veoma zanimljiva:
- za watchful, the Forgotten Quarter;
- za shadowy, the Flit;
- za dangerous, Wolfstack Docks;
- za persuasive, the Shuttered Palace.
Perine, ovo poslednje je gde Izdajnička kraljica boravi, kao i mnogi drugi likovi od uticaja.

Kasnije se mogu otvoriti nove oblasti, tipa the University, the Labyrinth of Tigers, the Mahogany Hall, itd, da ne pričam o putovanju  u druge zemlje, morem ili... drugim metodama.

Quote from: Perin on 16-03-2014, 15:35:14
...igram karte sa majmunom...

"What maniac taught Abstraction to apes?" 

O ambicijama
Najveće priče u čitavoj igri, još nezavršene, ali ne za dugo. Valjda. Elem...
- Nemesis, o osveti povodom smrti drage osobe;
- Heart's Desire, o mističnoj kartaškoj igri u kojoj možete da izgubite dušu, ali i da ispunite najveću želju svoga srca; 
- Light Fingers, o potrazi za najvećim od svih dijamanata;
- Bag a Legend, o poteri za najtraženijim čudovištem od svih, Vake-om.
- Enigma, ???????? 

O velikim misterijama
Čitava igra se sastoji od misterija, ali ovde mislim na one najveće, koje se protežu kroz mnoge priče:
- Seeing through the Eyes of Icarus, o mehanizmima (i još ponečemu)
- Touched by Fingerwork, o ogledalima (i još ponečemu)
- Walking the Falling Cities, o Palim gradovima pre (i posle!) Londona
- Approaching the Gates of the Garden, o Smrti
- Seeking Mr. Eaten's Name (NE PREPORUČUJE SE!), o... o...  ... trenutno na hijatusu, ali obećano je da će se nastaviti...

Perine, gde si nestao? Ne mislim ovde na forumu, nego u igri. Hteo sam da te pozovem na partiju šaha, ali igra mi kaže da si "somewhere else". Dakle, van Londona. Nisi valjda prognan u Grob-kolonije?  Ili si bio znatiželjan u Dvorani ogledala?

O društvenim aktivnostima
Ovo je vrlo specifičan deo igre, poput Dark Souls, u smislu da je osnovno iskustvo namenjeno jednom igraču, ali moguće je pomagati (ili odmagati) drugima. Naravno, moguće ih je i potpuno ignorisati, i čak označiti svoj dnevnik kao 'privatan', ako cenite vlastitu samoću iznad praktične mudrosti. Još nisam sasvim istražio sve aspekte ovih aktivnosti, pa ću pomenuti samo osnovne.

Čitava komunikacija se vodi u vidu poruka koje igrači šalju jedni drugima, i čije ponude možete prihvatiti ili odbiti. Posle toga, do vas stiže samo opis posledica - no, ovo je tekstualna igra, treba li očekivati više? Evo koje su odlike ovih aktivnosti:
- dobijate "druge šanse", neprocenjive ako želite da smanjite mogućnost neuspeha kod izazova za glavne kvalitete;
- prijatelji vam mogu pomoći da smanjite preteće kvalitete (ovo je vrlo bitno);
- prijatelji vam mogu slati poklone;
- dobijate reputaciju (to se zove Making Waves), ali ona zaista ulazi u igru tek kada postanete PoSI.
- glavni kvaliteti mogu da porastu, iako neznatno;
- postoji bar jedna priča kojoj se može pristupiti samo preko poziva drugog igrača.

O stripu
Ovde.

O grindovanju
Poenta je da se isti učini podnošljivijim putem uvođenja raznovrsnih načina na koje ga možete činiti.

Quote from: ridiculus on 23-03-2014, 23:06:41
Perine, gde si nestao? Ne mislim ovde na forumu, nego u igri. Hteo sam da te pozovem na partiju šaha, ali igra mi kaže da si "somewhere else". Dakle, van Londona. Nisi valjda prognan u Grob-kolonije?  Ili si bio znatiželjan u Dvorani ogledala?

Bio sam na nekim trkama van Palog Londona...pobedio u prvoj a u drugoj izgubio

Mene je dočekalo ovo

It's Damon Gray! Welcome to A state of some confusion, delicious friend!

Inače, danas sam video visok nivo košmara na delu. Trenutno se zabavljam prepušten ludilu...inače, nakon izvesnog vremena od kada sam otvorio nalog stvari stoje otprilike ovako



Izvinte zbog bangavog skrina. Ono donje je bizzare +1, dobio nakon što sam zapatio nekakvog papagaja...

Quote from: Perin on 24-03-2014, 14:30:36
Bio sam na nekim trkama van Palog Londona...pobedio u prvoj a u drugoj izgubio

Shroom-hopping? Nisam učestvovao. Karta mi se otvorila jednom davno i tada sam bio suviše slab da se okušam... čitao sam iz novina o rezultatima. Od tada je nisam video.

Kada već svi pokazujete svoje statistike, evo i mojih, od jutros:



Gore levo vidite moj novčani bilans, izražen u ehoima (odatle Eho Bazar), i na to ću se vratiti. Ispod je nex, meta-valuta koju koristite da biste igrali igru (o njoj sam pričao u jednoj od prethodnih poruka). Fate i nex su isto, samo se ovo prvo dobija unutar igre, kao nagrada u pojedinim situacijama, i može da se koristi samo u ovoj igri, a nex se dobija plaćanjem preko računa ili PayPala, i može da se koristi u bilo kojoj igri na StoryNexus platformi.

Kod karakteristika vidite dve cifre: crvene i, opciono, bele. Crveni brojevi su osnovne karakteristike, a beli su modifikacije koje dobijate uz opremu ili pratioce. Ja sam ovde pojačao watchful što mogu više, pošto sam imao posla sa watchful-izazovima, čak i po cenu da dangerous i persuasive trpe štetu. Ove linije progresa ispod ikona pokazuju kako napredujete ka sledećem nivou. [Objašnjavam zbog onih koji ne igraju.]

Desno su pretnje... i uticaj (influence), koji pokazuje koliko prijatelja imate. Uticaj je jedini aditivni kvalitet sa gornjih slika - onaj kod koga je razlika između nivoa uvek ista - ovi drugi su piramidalni, što će reći, sastoje se iz CP-ova i... to sam gore već objasnio.

Sad, što se tiče noćnih mora i ludila, to sam već dvaput doživeo. Ali to stanje nije uzalud smatrano nepoželjnim. Mislim, ništa preterano strašno ako vas zadesi, ako ste nov igrač može biti i ludo zanimljivo, ali veterani u igri ga ne vole zato što uklanja neke karakteristike i predmete koje ste možda mukotrpno sticali (recimo, Memories of light). Mislim da od sva četiri negativna stanja, ludilo iskusniji igrači najviše izbegavaju. Ako skandal skoči do osmice, proteraju vas u Grob-kolonije (Tomb-Colonies)

QuoteWho goes to the Tomb-Colonies?
When you hear 'colony', think 'leper colony', not Rio. No-one goes there. Well, tomb-colonists. A few intrepid or desperate tramp-steamer captains. Particularly stupid tourists. Missionaries suffering from bomb-proof optimism.

i, ako tamo smanjite skandal na nulu, vraćate se nazad.

Za preostale dve pretnje, sumnju (suspicion) i rane (wounds), neću sad reći ništa. Naravno, kvalitet koji je na nuli se ne prikazujei - u mom slučaju rane. A postoje i druge pretnje, od egzotičnije vrste...

Sledeći put o ehoima i ekonomiji.

P.S. Eh, da, umalo da zaboravim. hidden je pomenuo Bizarre, koji je uz Dreaded i Respectable jedan od sekundarnih kvaliteta, čija uloga raste kako dublje ulazite u igru. By the way, hidden-e, tvoj avatar sasvim prigodno podseća na Gospodare... 

Dok još imam nešto slobodnog vremena:

O ehoima, predmetima, opremi i ekonomiji
U suštini, sve se može kupiti ili prodati u Bazaru. Ili skoro sve - neke stvari su zabranjene ili nepristupačne. Odmah da bude jasno svima da nije u pitanju realan sistem ekonomije, već sistem koji podržava priču i čini čitavo iskustvo zanimljivijim. Osnovna valuta je eho, a on se sastoji od 100 penija. Mnogi igrači se busaju svojom kolekcijom predmeta čiju vrednost često izražavaju u ehoima (po prodajnoj ceni). Recimo, celokupni moj inventar trenutno vredi oko 450 ehoa, i imam još 30 "u banci". Nekoliko stvari ne mogu da prodam, ali to je zanemarljivo. Naravno, ne mogu da prodam humanoidne pratioce, ni neke specijalne ljubimce. Da bih stavio stvari u perspektivu, recimo da igram Fallen London od pravoslavnog Božića, ne svaki dan, ali 2-3 dana u nedelji sam veoma aktivan po tom pitanju. Postoje igrači čija se imovina meri u hiljadama ehoa, a najiskusniji se diče sa 40 000 - 50 000. Problem sasvim druge vrste je to što te osobe ne žele da prodaju veći deo inventara...

Da bih stavio stvari u još precizniju perspektivu, recimo i da najskuplja stavka koju možete kupiti na Bazaru, hesperidska jabukovača (Hesperidean cider), vredi 160 000 ehoa!  Niko je nikad nije dobio regularnim kanalima... i samo dva igrača je poseduju, a oboje su je dobili ili kao nagradu za podršku na Kickstarteru ili na ovozemaljskoj aukciji u dobrotvorne svrhe, gde je plaćena između 800 i 1600 dolara, ako me pamćenje dobro služi.

Inače, predmeta ima mnogo, zastrašujuće mnogo. Neke je moguće staviti na sebe, kao delove odeće, obuće, ili oružje, i oni mogu da utiču na kvalitete. Svi drugi predmeti su grupisani po kategorijama, koje su uglavnom progresivnog tipa: od najmanje vrednih predmeta možete dobiti vrednije iz iste kategorije nekom vrstom trgovine.

Ali čik neka mi neko nađe drugu igru gde možete da trgujete ne samo dušama, kompromitujućim dokumentima i prošaputanim tajnama, već i dirljivim ljubavnim pričama, ukradenim poljupcima, otkrivenim identitetima, izuzetnim implikacijama i sećanjima na sunce...

Samo da se javim na brzinu, da onima koji igraju ne bi promaklo: ne znam da li znate ili ne, ali Fallen London na svom Facebook i Twitter profilu postavlja kodove kojima otvarate nove priče. Od februara je praksa da ide jedan kod nedeljno, a kad mu istekne važnost (tj. pojavi se drugi), više mu ne možete pristupiti do sledeće godine u isto vreme. Danas je verovatno poslednji dan (eventualno sutra) da doživite jednu pomalo tužnu, pomalo jezivu, i zasigurno zbunjujuću situaciju - videti ovde.

Inače, ako nekom ne odgovorim odmah u igri, verovatno sam zauzet. A postoji i mogućnost da se razmišljam da li da prihvatim... u svakom slučaju, posle par dana će uvek svaki zahtev biti rešen (ako već ne prihvaćen)! Kada budem imao vremena slede objašnjenja.

Promaklo mu je tvoje ime u igri? Isto kao na sagiti?

Pojma nisam imao o ovim kodovima. Svet je ogroman i jos uvek se slabo snalazim tj pokusavam da se posvetim jednom po jednom cilju.

Recimo, ovonedeljnu isplatu sam pretvorio u nesto (tradable secret or something???) sto sam prodao za 60 ehoa. Ot tih para sam kupio odelo, naocare i belog gavrana koji su mi podigli watchful za 10 (sada je 60)

Sada budzim odnose sa paklom, posto ima nekoliko stvari za koje mi trebaju dobre relacije (trenutno 12-13)...

Eh da, preselio sam se u sobu iznad prodavnice knjiga

Da, i tamo sam Ridiculus, ali planiram da u roku od mesec-dva stvorim i lika koji će se baviti stvarima koje nisam dozvolio sadašnjoj personi - recimo, dobri odnosi sa kriminalcima. U onoj bitnoj priči koja se pojavljuje na samom početku, The Last Constable and the Cheery Man, odabrao sam stranu policajke, i time zatvorio vrata za mnoge kriminalne aktivnosti. Što je ok, jer sam tako i zamislio glavnog lika. Ne može se imati sve.

Nego, gore sam postavio link ka svom žurnalu, ali evo ga opet ovde. Ja inače zapisujem skoro sve - barem kada se radi o prvom prolasku kroz situaciju - ne samo da bih znao šta sam radio, u slučaju da pravim duže pauze, već i da bih sačuvao zanimljive delove teksta. Jedna od stvari koje su mi na vrhu liste želja za buduća poboljšanja igre je upravo bolja integracija žurnala u čitavo iskustvo (kako ih pronaći ako sam igrač ne ostavi link?) i lakša navigacija kroz njega. Prolazak kroz profile drugih igrača često može da otvori oči čak i bez čitanja pojedinih unosa u dnevnike - zato služe kamin (mantelpiece) i scrapbook, gde se stavljaju najvredniji "predmeti" koje ste stekli i najvrednija postignuća koja ste dostigli. Jedan moj kontakt, sa kojim često igram šah, ima na kaminu "1 x a classic short story", u šta mogu trenutno da gledam samo sa divljenjem. Jedna prijateljica ima "memento of passion", stečen na dvoru, a još jedan kontakt ima zapečaćenu kopiju Grimizne knjige (A sealed copy of the Crimson Book), što je već stvar legendi... Što je sve ukupno jedna vrlo zanimljiva situacija, pošto Pali London uopšte nije igra veštine - dovoljni su vam vreme i upornost. Ali zato opcija ima toliko da uvek možete biti posebni na neki način.

O boravištu
Ovde bih voleo da vidim dopune još više nego kod žurnala, kod koga je želja proistekla više iz praktičnih pobuda. Evo kako stvari stoje u ovom trenutku: praktično se ne može bez boravišta, ali ne postoji neka veća razlika u priči gde god da živite. Međutim, postoje određene, ne baš male razlike mehaničke prirode. Mesta stanovanja imaju svoju klasu, koja određuje koliko karata možete imati u ruci. Kada počnete igru - dok ste bez boravišta - imate jednu kartu; prve, besplatne lokacije daju vam dve; većina ostalih se može kupiti na Bazaru kod Penstocka, i one vam daju 3-4 karte; postoje još neke egzotične lokacije koje se ne mogu naći tu, kao i one najelitnije koje vam daju 5 karata u ruci. Kažu da ta bolja mesta utiču i na sastav vašeg špila, u smislu da ne dobijate neke obične karte, koje ionako ne priliče gospodi takvog ugleda da mogu da priušte dotična boravišta.

Što se tiče razlike u priči, svaka lokacija ima jednu svoju specijalnu kartu. Recimo, ja živim u kolibi pored opservatorije (duboko pod zemljomi!!! I u njoj rade samo slepci!  ) zato što sam imao veliku količinu žada, koji je potreban materijal za kupovinu te kolibe. I moja odgovarajuća karta (Sleepless Tower) se bavi pokretnim kolonijama gljiva i... još nečim. Sve karte vezane za lokacije vam donese, pa, otpad. Ali kakav otpad! Certifiable scrap! Kada se pojave Relikvari, taj otpad može da bude jedno od najdragocenijih dobara u tom svetu.

A evo šta je Alexis Kennedy početkom ove godine rekao na zvaničnom forumu igre u vezi budućih planova:

QuoteIt will be possible to sell Lodgings at Penstock's, but only once we've made some upcoming technical changes (eg, with Lodgings working as they do now, if you sell the key at the Bazaar you still live there). But this'll be a little while.

Osim toga, boravište može da ima društvenu i psihološku vrednost! Recimo, jedna od pomenutih egzotičnih lokacija, Zee znail's zhell:



Na kraju, lokacija daje i bonus u igri Noža-i-sveće, ali to je priča za drugu priliku...

Još par stvari koje sam obećao:

O pozivima drugih igrača
Postoji mnogo različitih vrsta poziva, ali osnovne su: kafa kod Kaligule, šah, "sumnjivo muvanje" i sparing - i, naravno, vizit-karta, čije prihvatanje vas zvanično čini prijateljima... ovaj, poznanicima (acquaintances). Prednosti ovog poslednjeg mi još nisu poznate, ali pretpostavljam da dolaze do izražaja u drugoj polovini igre. Što se tiče ostalih... od pomenuta 4, ja generalno prihvatam 3 čak i sa ljudima koji mi nisu poznanici. "Sumnjivo muvanje" trenutno ne prihvatam, jer time slabim kontakt sa jednom frakcijom, a njega upravo pokušavam da izgradim. E, sad, bolje mi je da je taj drugi igrač jači od mene u odgovarajućim kvalitetima. Recimo, ako igramo šah,

QuoteHigher watchful tends to win. The winner acquires more Making Waves. The loser learns more... gaining more Sudden Insights.

Pošto je Making Waves, iliti reputacija, stvar koju je teško održati, jer opada sa vremenom, i koja nije bitna za ljude koji nisu Osobe od značaja - samo sam jednom imao priliku, na Festivalu ruže, da zamenim deo reputacije za besplatne karte za karneval gospođe Plenti - vrednija mi je opcija da izgubim meč igrajući protiv jačeg igrača, i zaradim 2 x Sudden Insight, nego da ga dobijem i tako samo jedan Insight i nešto reputacije. Slično važi i za Sparring Bouts, koje su vezane za dangerous i daju odgovarajuće druge šanse (Hard-Earned Lessons). Međutim, kada neko postane Osoba od značaja, stvari se menjaju. Takvi likovi imaju i petu bitnu statistiku koja se zove Notability i koja je usko vezana za reputaciju. Otom potom.

Postoje i pozivi za pomoć u borbi protiv pretnji: skandala, rana, sumnji i noćnih mora. Njih prihvatam samo za poznanike i to u zavisnosti od mog trenutnog stanja, pošto taj čin prebacuje jedan mali deo odgovarajućih pretnji na vas. Ako sam trenutno i sam u opasnosti, možda ne prihvatim... mada ni to ne mora da bude pravilo. Neke priče zahtevaju određenu dozu pretnji, kao što je jedna tetovaža za koju vam treba Nightmares 7, što je sumnjivo blizu opasne granice od 8. Što se tiče skandala, mogu da ga istrpim! Who cares? Moj lik je baš skoro bio u Salonu vrline (Parlour of Virtue) i lepo se proveo, uprkos skandalu!  Najveći neuspeh u igri mi je bio neuspeli pokušaj da poljubim Sinning Jenny, najpoznatiju kurtizanu Palog Londona, tokom Festivala ruže... 

Postoje i mnoge druge aktivnosti sa drugim igračima - ta moguće je čak i venčanje! Inače, svaki poziv ili njegovo prihvatanje troši jednu akciju i zato nije moguće slati prevelik broj odjednom.

O odnosu polova u igri
U igračkom smislu, ne postoji apsolutno nikakva razlika, bilo da odaberete ulogu muškarca, žene, ili da se ne izjasnite (da, postoji i ta opcija). Pošto StoryNexus hvalisavo prikazuje svoju mehaniku - tačno možete da vidite koje kvalitete ste "pokupili", i koji su vam potrebni za koju priču - primetio bih u suprotnom slučaju. Međutim, pol se pojavljuje jedino na vašem profilu, primetan u tituli i na silueti... i to je sve. Priče - pogotovo one o zavođenju - su napisane dovoljno apstraktno da mogu da impliciraju štošta. To je učinjeno delimično da bi se omogućilo svima, bez obzira na seksualno opredeljenje, da se pronađu u priči, a delimično zbog izbegavanja preterane kompleksnosti. U svakom slučaju, kada se radi o pričama zavođenja i intriga, uglavnom imate dve opcije, jednu sa muškarcem i drugu sa ženom, i jednostavno preskočite onu koja vam ne odgovara.

Što se tiče uloge žena unutar Londona, prilično su ravnopravne. Ne očekujte verodostojni prikaz stvarne istorije ovde (ili je to 30 godina pod vlašću Gospodara uzelo svoj danak?). Žene rade i kao kočijaši i kao dekani na univerzitetu. Neke od intelektualno najupečatljivijih osoba u Palom Londonu su žene: moj uzor, Neumoljivi detektiv (the Implacable Detective) i hemijska boginja F. F. Gebrandt su dobri primeri.

O otvorenosti i konstantnom nadograđivanju igre
Fallen London je u beta-fazi... već godinama. Nije to čudno, pošto je u pitanju igra koja je:
A. nastala kao eksperiment
B. uglavnom besplatna
C. (još uvek) bez kraja
Tako da, ako ima sitnih bagova, nedoslednosti, lošeg balansa i sličnih bolesti igračkog softvera ili dizajna, radi se na njihovom postepenom otklanjanju. Uz to, stalno se dodaje novi sadržaj. Ne prođe ni jedna nedelja bez neke izmene ili dodatka (imate na njihovom blogu čak i uredan zapis o istim). Ali, Failbetter Games je mali tim i pritom trenutno veoma zauzet drugim (iako povezanim) projektima, kao što su Sunless Sea i još neotkriveni rad za Bioware, pa nije realno biti previše zahtevan po tom pitanju. Mislim da je ovo ipak dobro vreme za ulazak u igru, jer je najavljem kraj ambicija u toku ove godine, kao i završni materijal igre - što dakako ne mora da znači da će se to i ispuniti!

All shall be well and all manner of thing shall be well! 

Kosmari mi bas zadaju muke, jer ih zapatim prilikom svake posete Forgoten quarters-u >

Da, Zaboravljena četvrt je zeznuta jer tu često i uspešna provera tvojih sposobnosti vodi do košmara, zato što je takva priroda stvari koju saznaješ. U igri postoji mnogo načina da se smanje noćne more, ali sve ima svoju cenu.

- Smanjuju ih neka pića: laudanum, ali on otvara rane i izaziva zavisnost; obično vino na karnivalu, ali ako omaneš (u proveri sreće), raste skandal (pijan na javnom mestu!  ); retko i dragoceno vino Greyfields 1868 First Sporing, koje ponekad možeš dobiti od Mr Wines-a, je najbolje za to.
- Neki snovi mogu da ih smanje, ali češće ćeš naći one koji ih povećavaju
- Možeš da pošalješ poziv za pomoć drugom igraču i da mu poveriš svoje strahove (confession of fears), ako je Nightmares veći od 4.
- Neke aktivnosti ih takođe smanjuju: provedeno vreme u Salonu vrline  (Parlour of Virtue), uživancija na karnevalu u doba Festivala ruže (trenutno nepristupačno), i sl, ali u tim slučajevima raste, ili može da raste, skandal.
- Proučavaoci Korespondencije mogu da  pozovu Drhtajuću relikvarku na razgovor i topli napitak, kada je sretnu - što će reći, verovatno retko, ali i to je provera sreće, i ne znam šta se desi ako omaneš (ovo znam da ti trenutno nije pristupačno, ali će verovatno biti).
- Možeš da probaš da zaboraviš neke svoje grozne tajne (appalling secrets, u kategoriji misterija u inventaru) - ako ih imaš, naravno - šanse za uspeh su relativno male, ali je dobit velika (osim što, naravno, gubiš te tajne).
- Na kraju, možeš da iskoristiš svoje dvonedeljne profesionalne povlastice (professional perks) da prepoloviš bilo koji preteći kvalitet, ali za to moraš da čekaš, ako trenutno nemaš dotične.

To je sve što mi trenutno pada na pamet... Osim, možda:

QuoteThat's not the lens you see in your hand: it's a rose. A white rose. No: a red rose. You think: It's difficult with all these colours. No: a squirming serpent! [...] Just before the snake disappeared, you thought you heard it hiss something. A word. A name. 'Parabola'?

Ja sam trenutno na pečurk-trkama (shroom-hopping  ), ali ne sećam se da se ta opcija plaćala kada sam je poslednji put video, pre možda dva meseca... Je li, Perine? Ti si bio tamo skoro, deder govori!

Quote from: ridiculus on 03-04-2014, 18:07:03
Ja sam trenutno na pečurk-trkama (shroom-hopping  ), ali ne sećam se da se ta opcija plaćala kada sam je poslednji put video, pre možda dva meseca... Je li, Perine? Ti si bio tamo skoro, deder govori!

Ništa ja plaćao nisam - samo sam trošio akcije...e sad, ne mogu da se setim da li sam FATE potrošio, ali mislim da nisam. By the way, koliko imate otvorenih delova Palog Londona kojima možete pristupiti? Ja sam uspeo da otvorim još dve pored ovih standardnih:

Shuttered Palace (značajno za razvoj moga šarma, koji mi je primarni atribut i već je na nekih 72+6).
Forgotten Quarter 

Quote from: Perin on 03-04-2014, 18:32:09
Ništa ja plaćao nisam - samo sam trošio akcije...e sad, ne mogu da se setim da li sam FATE potrošio, ali mislim da nisam.

Na Fate sam i mislio. Siguran sam da nisam odigrao kartu prvi put jer na njoj piše da je sadržaj preporučljiv za one koji imaju bar dva glavna kvaliteta na 40. nivou ili preko, šta ja tad nisam imao. A sada nalazim da se ne može igrati bez Fate-a. Doduše, samo 3 poena, što sam platio. Ja ga upravo i koristim zbog nekih posebnih priča ili grana u okviru "normalnih" priča, ne zbog drugih pogodnosti.

QuoteBy the way, koliko imate otvorenih delova Palog Londona kojima možete pristupiti? Ja sam uspeo da otvorim još dve pored ovih standardnih:

Shuttered Palace (značajno za razvoj moga šarma, koji mi je primarni atribut i već je na nekih 72+6).
Forgotten Quarter 

Forgotten Quarter i Univerzitet. Shuttered Palace bih možda mogao da otvorim - trebalo bi još malo da popunim zalihe vina za tako nešto, ali to nije teško dostižno - no, potreban mi je fokus, a tako bih se suviše rasplinuo. Stiće će i to na red. Bio sam jednom i na dokovima, ali moj dangerous kvalitet je bio suviše slab (ispod 30), i nisam imao šta da radim, osim da se kockam sa mornarima za žad (kojeg sada imam u hiljadama komada) ili glim (hmmmmm, to mi je u suštini potrebno... ). Dokovi se preporučuju za dangerous preko 60 (i za ljude kojima pauci nisu preterano mrski!).

Otkud ja onda tamo? Pa, postoje karte koje vas mogu odvesti na neko trenutno nepristupačno mesto, ali kada jednom odete odatle, otišli ste.

Forgotten Quarter sam dugo istraživao, i još ću, ali moram malo da se odmorim od njegovih strahota i misterija. Univerzitet je dobro mesto za tako nešto, i na njemu se nalazi najteži izazov za watchful kvalitet koji sam video: 11% šansa uspeha za watchful 99 (osnova 84+bonus 15)!!!  Naravno, bilo bi moguće kliktati na dugme dokle god ne uspem, da izazov ne zahteva:
- 9 akcija (tj. troši 9 poteza odjednom)
- 9*sudden insight
- 49*searing enigma  (aman, do jedne je užasno TEŠKO doći, do JEDNE!)
da bi se otključao!!! Ja se samo nadam da ne odlazi sve to u nepovrat ako padnem u izazovu.

A u Flit je teoretski najlakše ući zato što zahteva "samo" shadowy 50 (što ja, naravno, nemam), ili da podmitite určine sa 1200 bisera, što je samo malo više od dve nedelje rada ako ste pickpocket (što ja, naravno, nisam). Međutim, i tamo glavni deo materijala postaje pristupačan tek sa shadowy 60, tako da ne žurim. SPOILER: Osim, možda, da istražim prosjački dvor Topsy Kinga, jednog od najzanimljivijih likova u čitavoj igri... 

Sledeći put više o Sunless Sea, pošto smo ušli u mesec najavljenog izlaska beta-verzije.

... ali, pre toga, evo malo golicanja mašte za sve koji su započeli igru. Teasing time!

O Misterijama

Kada sam ušao u igru, u januaru ove godine, postojala je još jedna stranica na ekranu korisničkog interfejsa sa naslovom Mysteries. Ona je sadržala gomilu zanimljivih pitanja na koja meni, kao novajliji, nije bilo lako da odgovorim. Ili, bolje rečeno, nisam naslućivao odgovore čak ni na ona najlakša. Krajem januara, sa završetkom božićnog sadržaja, stranica je uklonjena i odgovori su zvanično dati. Nisam želeo da ih čitam, jer još uvek pokušavam da ih pronađem sam za sebe, ali mogu da kažem sa sigurnošću da danas znam neke od njih - odgovore koji nikad nisu bili direktno izrečeni u igri, ali za čije pronaleženje je dato dovoljno informacija. Evo i svih pitanja:

What were Ladybones Road, Spite, Veilgarden and Watchmaker's Hill called before the Fall? (4 pitanja)
In which continent were the Fourth, Third, Second and First Cities? (4 pitanja)
Who brought the tiger to the labyrinth?
Why are there no foxes in the city?
Where is Mr Eaten?
Why do the Masters of the Bazaar value echoes so?
Why are prisoners masked?
What price was paid for London?
Where do you go when the nightmares get too much?
How many people did Mister Sacks take at Christmas?
Who makes the Clay Men?
How many Masters are there?
'Between stars?' (aludira na jednu izreku koja pominje Bazar)

Quote...a lot of the deep mysteries that power the major plotlines are layered as all hell, and they were meant to be that way. The story has had a lot to say about (eg) the agenda of the Bazaar, its history, its relationship with the Masters, the identity of characters like the Duchess and the Widow and the King with a Hundred Hearts - there are answers of some kind to all of these out there. The lacre content answered questions left over from 2009. And a lot of those answers do raise more questions, sure. But that, as the adage has it, is a feature not a bug. I always wanted to create a world that players could swim in for years. When all the doors are opened, we'll be shutting off lights and putting chairs on tables.  There is a specific answer to every significant question in the game. That answer may never be laid out in an expository conversation - the nature of the Gothic genre is that some matters are left to be understood generally but at a distance, like shapes under black sheets - but it's there.

Alexis Kennedy, januar 2013.

Respekt. 

Za Perina (za druge bi to bio mali spojler - Perin je Marveler, kao i ja):

Pogledaj na ovoj temi, poslednjih nekoliko poruka. Tu ćeš naći ljude spremne da obave pljačku sa zadovoljstvom. Samo nemoj Valeriena, njega sam ja angažovao. Prati linkove do profila i odatle ih dodaj kao kontakte. Ostalo znaš... reci da si došao do njih po preporuci.  Oni će bolje odraditi posao nego što bih ja ikad mogao.

Muzej grešaka nije dečji posao, ali mene fascinira zato što je vezan za jedno tajno društvo koje mi je vrlo interesantno iz ličnih razloga.

Inače, za sve koji su već dublje zašli u igru (za ostale SPOILER):
Fascinantna mi je misterija vezana za Drugi grad. O njemu još ne znam gotovo ništa, osim da neki Gospodari besne kada se on pomene (to se može videti u tekstu koji se povremeno pojavljuje sa desne strane ekrana). S druge strane, poznato je da Gospodari preziru Egipat i sve što ima veze s njim, i stoga mi je gotovo očigledno da je Drugi grad bio u Egiptu.

No... Eurogamer je objavio sjajan tekst o Failbetter Games i njihovom radu, sve sa izvodima iz intervjua sa dva glavna čoveka kompanije. Puno informacija o dolazećoj igri, Sunless Sea - nema novih informacija za mene, ali nema ni potrebe da započinjem neku priču o toj igri ovde, kada lepo (skoro) sve možete pročitati tamo. Napisan od Christiana Donlana, jednog od najboljih u branši.

Ali! Sunless Sea će biti vizuelno iskustvo u realnom vremenu! Sa istraživanjem sveta koji je u domenu video-igara, po maštovitosti, originalnosti, i kompleksnosti, što bi Englezi rekli, "second to none". Doduše, nećete moći dublje da istražujete kopno - barem tako mislim, na osnovu nekih poluzaboravljenih intervjua sa Kenedijem - ali more je ogromno... Stariji igrači drhte na pomisao da će moći da priđu bliže onom mestu drevne misterije, zvanom the Elder Continent... Ili nekim drugim lokacijama od ovih:

QuoteTHE EMPIRE OF HANDS where soul-stealing monkey-kings rule
THE SEA OF LILIES where toad-oracles roam the fungus pads
THE SALT LIONS where sphinxes wait
THE CHELONATE where the turtle-slayers founded their home
THE NEW KHANATE with its dreaming-khan and its war trimaran
THE SEA OF AUTUMNS where the mists watch
THE PORT OF WHITHER, gateway to the Pale Wastes and the North
ADAM'S WAY, the river that flows through the Presbyterate's heart
PORT CARNELIAN, first among London's colonies
MOUNT PALMERSTON where the Burnt City awaits its plunderers
GODFALL, where St Stalactite was first recognised
THE DAWN MACHINE, which [this entry removed by order of the Admiralty]

(U stvari, Port Carnelian je na Starijem kontinentu...)

Eh, kakav dan! Dva puta padam na persuasive ispitima, jednom na 55% a potom na 58% verovatnoći uspeha, i to sa drugim šansama (dakle, dupli padovi)! A onda padam na dva watchful testa, oba sa 69% šansama za uspeh!

No, juče sam doneo jednu važnu odluku: kojoj strani (frakciji) sam najbliži (Closest to). Odabrao sam čuvare reda i zakona, uz veliko dvoumljenje. Velika igra mi je privlačna, a i boemi, na svoj način.

Povodom ambicija: neki igrači su izrazili žaljenje zbog brzopletog izbora, poneseni naknadnim delićima uvida u druge ambicije. Ja sam odabrao Heart's Desire i nikad nisam zažalio zbog toga. Konačni izbor mi je bio između nje i Nemesis, ali motiv osvete - koji je pokretačka snaga Nemesisa - me nije toliko privlačio u tom trenutku. Ovde moram da naglasim da je svaka ambicija puna znanja svojstvenog samo njoj i da svaka ima sebi svojstven skup tema i motiva koji se uklapaju u opštu tapiseriju misterija. Bag a Legend mi deluje najkonvencionalnije - potraga za čudovištem - ali nije ništa manje vredan, čak i ako stavimo na stranu obećanu nagradu od 4 MILIONA EHOA  po hvatanju Vake-a. Heart's Desire je o igri zvanoj Marvellous u kojoj učestvuje i igrač, i verujem da u toj priči ima najmanje akcije (u odnosu na druge ambicije), ali zato nam daje istorije nekih od najzanimljivijih likova tog sveta. Osim toga, Numismatrix je lepo objasnila - van same ambicije - koja je veza te igre sa Gospodarima...

Nova nedeljna priča se može naći na dokovima, a ko nema pristup istima neka ode na Fejsbuk stranicu igre (može se naći ovde) odakle ima link, pa će moći da uživa u društvu mornara do kraja nedelje, ili dok ne odigra priču. Ili to behu nornari?... Ah, onda:

Quote
"...in 1867, after the triumphant return of the Vogelstruis from Venderbight, that 'zee' entered the popular usage. Euphoria! The Difficulty with the Bandages had been resolved. Disfigured and unbreathing friends and relatives boarded the steamers for the tomb-colonies in their hundreds. Box-rooms were empty again. Grave-yards were quiet. And sailors were the heroes of the hour.
Or, as they quickly became known, zailors. The 'zee-zongs' of Mahogany Hall may be credited for the change, especially 'The Fluke and the Fancy Mare' and 'Eat Our Hearts, My Darling' (which latter this author finds, to this very day, infuriatingly 'catchy'). They were popular at the docks, and no wonder! considering the heights to which they praised the sea-venturers! Steamer-crews adopted the habit as a means to differentiate themselves from their surface cousins. 'Zailors' disdained the gaudy blue of sky and sea and praised the subtleties and silence of life below. It has been claimed that the 'z' resonates more powerfully than the 's' in an underground space, though I remain sceptical.
Seas may alter: human nature does not. As it became fashionable to 'zpeak' of 'zteamers', 'ztowaways' and even 'zhips', seamen disdained the appropriation of their argot. They identified over-use of the 'z' as a landlubber's mark. They reserved the 'z' for 'zee', for 'zailor' and perhaps for 'zong'. (And 'zubmarine', though many zailors consider this a dubious and even impious innovation.) They sneered at the swells who affected the 'zpeech'. Yet their own rules remain frustratingly inconsistent. Is zee-bat a pretension or the correct term? Does a zailor refuse to drink sea-water or zee-water? Accounts vary.
This alone is 'zertain': the zailors defend their prerogative to 'z' or not to 'z' with ferocity. Correct a zailor's usage, and suffer a scowl. Refuse a zailor's own correction, and suffer indignities amounting almost to an ambush!"
- P.F. Fulchard, 'Engaging Customs of the Underclasses', 1878

Nedeljna pričica je interesantna, jer se nadovezuje na predanje koje će ući u Sunless Sea. Nije potrebna velika mudrost da bi se zaključilo da će to biti čest slučaj dok sama igra ne izađe - a možda i nešto posle toga? Ovo je već četvrta pričica (ako me sećanje ne vara) sa detaljima koji imaju veze sa prekookeanskim zemljama.

Neko je uspeo da nabavi Hesperidean Cider kroz samu igru i dostigne pravu besmrtnost! Čestitamo!

Millicent je nestala iz Zaboravljene četvrti. Ne znam da li je neko od vas stigao do nje - prvo mora da se pređe priča Entwined in the Intrigues of the Clathermont Family do kraja. Sve ukupno - tj. sve sa tim nastavkom -  to je jedna od najboljih priča koje sam igrao, ali biće ponovo pristupačna u određeno doba godine, kada Millicent ne bude imala neodložnog posla na... drugim mestima.

Kada smo već kod toga:

O sezonskim događajima

Ovi imaju priče i opcije koje postoje samo u određeno doba godine. Ja znam za tri:
- Feast of the Exceptional Rose (druga polovina februara, ali neke priče se mogu odigrati i u martu)
- All Hallow's Eve (oktobar?)
- Christmas (decembar i januar)

Kada sam počeo da igram Fallen London, bila je aktuelna priča o Mr Sacks-u, koji je tamošnja vrsta Deda Mraza. Nisam je odigrao do kraja jer nisam znao o čemu se radi i nisam znao da će krajem januara jednostavno nestati. Ah, ništa do ovog decembra...

A, ako se neko pitao čemu služi slot u inventaru iznad kojeg piše 'destiny', to je za jednu iz grupe određenih tarot-karata?/sudbina?/proročanstava?/uvida u budućnost? koja se dobija za All Hallow's Eve - samo jedna! - i koja može da utiče na kraj igre...


Još nisam kupio ulaz u Zabravljenu palatu (ne kupujem osnovna dobra od Bazara, osim u veeelikoj nuždi), ali, uz pomoć jednog srećnog izvlačenja karte, proveo sam čitav dan tamo. Čak sam bio primljen i kod Vojvotkinje...

Evo još nečega što sam samo načeo, a praktično se ne može znati ako ne igrate jaaako dugo ili ne konsultujete viki (postoje dve za ovu igru): profesije. One donose igraču jednu vrstu zarade - iako (najčešće) ne u ehoima već u raznovrsnim "predmetima" - jednom nedeljno. Svaka profesija donosi i specijalne povlastice (Professional Perks) - iste za sva zanimanja, ali veoma korisne - tako da je bolje imati bilo kakvo zanimanje nego ga nemati. Ništa od socijalne pomoći ovde pod zemljom... 

Kao što sam već jednom rekao, postoji nekoliko nivoa profesija, i, što je taj veći, veća je korist za igrača.
- početne (klasa I): Enquirer, Minor Poet, Pickpocket, Tough. Osim zarade donose i znatan napredak u četiri osnovna kvaliteta, ali samo ako niste iznad 70. nivoa (bazičnog, tj. merenog bez bonusa).
- klasa II: Campaigner, Enforcer, Journalist, Rat-Catcher, Trickster, Watcher
- klasa III: Mystic, Murderer, Author, Stalker, Conjurer, Agent (bonus: Tutor, Undermanager)
- klasa IV: Glassman, Licentiate, Correspondent, Monster-Hunter, Crooked-Cross, Midnighter (bonus: Doctor, Notary)
- klasa V: još nedostižna za igrače, ali biće, biće... (znam nazive, ali ne znam njihov redosled, pa ih neću staviti)

Počev od II klase, svaka profesija pripada jednoj grani - recimo, Journalist - Author - Correspondent - šta god ide u V klasi - tako da sam ih sve izlistao po tom odgovarajućem principu. Zanimanja iz druge klase su pristupačna preko karata nekih frakcija (naprimer, Criminals, Bohemians, Constables, itd.), kada se steknu određeni uslovi, koji uključuju i vrlo dobre odnose sa datom "partijom". Dalje, svako od njih daje određeni "predmet" - nazovimo ga tako, mada to može biti i pratilac - koji znatno povećava dve glavne karakteristike igrača. Pošto ovih ukupno ima 4, i moguće je napraviti 6 kombinacija od po 2, to znači da svaka profesija pokriva po jednu kombinaciju. Meni je želja da postanem Watcher (preko veza sa policijom, tj. Constables) i ovaj dobija bonus za watchful i shadowy. Druga opcija bi mi bila Journalist, koji dobija podstrek za watchful i persuasive. Nemoj da sam čuo nekog da se smeje, posle svih iskustava sa paladinima i magovima u RPG-ovima!  Novinarstvo je časna profesija u Palom Londonu... onoliko koliko tamo išta može biti časno! Dakle, verovatno ne u velikoj meri, ali Journalist preko Authora može da postane Correspondent, Onaj koji ume da piše simbolima magičnog i za ljude često smrtonosnog jezika...

S druge strane, Glassmeni jesu volšebnici, zaista.

Tutor i Undermanager su dva specijalna poziva III klase koji dobijaju platu u čistim ehoima. Konkretno, po 60 nedeljno, tako da  bi i ostala zanimanja te klase trebalo da imaju nagrade približnih vrednosti (ali neke profesije daju vrlo retke predmete, teško nabavljive negde drugde).

Ah, konačno. Beta za Sunless Sea izlazi u utorak.

Igra će biti 2D, perspektiva odozgo-nadole. Igrač upravlja brodom, sakuplja posadu, trguje, istražuje, popunjava zalihe, bori se sa nedaćama morskog putovanja ispod zemlje, gusarima, čudovištima, drugim pomorskim silama... I, što je najvažnije, učestvuje u pričama, nalik na iskustvo u Palom Londonu. More je mračno i nepoznato, zalihe su konačne, posada je pod stalnom pretnjom straha i gladi, čudovišta su... pa, kada budete osvetlili dubine ispod vas i shvatili da gledate u sipu nekoliko puta veću od vašeg broda, počećete da razmišljate kao onaj lik iz filma Delić sekunde koji merka oružja i za svako kaže: I need a bigger gun! A može biti i da više nećete razmišljati uopšte, što se tog lika tiče... realno  . Sistem nasleđa omogućava da nastavite sa drugim likom tamo gde ste stali sa prvim.





Da ne bude zabune: igra je potpuno animirana, ali što se tiče tekstualnog interfejsa i odluka pri grananju priča, korišćen je StoryNexus endžin iz Palog Londona. Takođe, mapa koju vidite je samo radna verzija, koja nije u pravoj razmeri - veliki deo praznog prostranstva nije na njoj.

A u Palom Londonu, novi sadržaj je postavljen u Veilgarden: Dabbling in the Great Game! Optimizovan za igrače koji imaju persuasive u rangu 20-30, ali ima novih stvari čak i za one igrače sa maksimalnim kvalitetom.

Ovde moram da uputim na sjajan blog jednog od najvećih igrača Palog Londona, koji nesebično odgovara na pitanja čitalaca, uz užasnu gomilu spojlera, naravno.

SPOJLER:
"Sleepless mountain"?
"Merciless vitality"?
Nemilosrdna... možda u smislu da ne dozvoljava ljudima da lako umru? Planina koja ne spava? Ko ima u inventaru "misterije Starijeg kontinenta" primetiće da je simbol za njih vulkan. Hmm, Stariji kontinent... tamo negde je odgovor na polu-smrtnost i besmrtnost u Neathu.

Nova ideja za pisanje spojlera: koristiti boju zvanu irrigo. Boju zaborava. Jeste li znali da u Neathu postoje boje koje se ne mogu naći u našem svetu? I da sve imaju imena? Cosmogone, peligin... i ostale. Gant: boja koja ostaje kada su sve druge proždrane i koja se jedino vidi u potpunom mraku...

Totalno kretenski. Napisao sam poduži tekst i onda jednim pogrešnim pritiskom sve je otišlo na pogrešnu stranu ogledala... 


Nešto povodom "Omnes adsint, quamvis dementi, quamvis nefasti", pa onda o Lovecraftu i Dikensu, stimpanku i gotici...

Nema veze... Ali, hoćemo utiske! Hoćemo rasprave! Hoćemo tumačenja! U Palom Londonu tumačenja su sve.

Sunless Sea se razvija u pravcu koji nagoveštava da bi mogao biti nešto stvarno izuzetno.


Sent from my R.F. Exceptional Typewriter, using a custom-made (but still unexplored!) system of mirrors and brass-pipes

OMNES ADSINT, QUAMVIS DEMENTI, QUAMVIS NEFASTI

Vesti sa ličnog, fanovskog fronta: kupio sam ukrašenu pisaću mašinu (an ornate typewriter)! Kažu da to utiče na kreativnost. Košta 60 ehoa, ali prodao sam jednu stvar od dve koje sam našao na ekspediciji u Zaboravljenoj četvrti za preko 300 ehoa! Sad prosto ne znam šta ću sa tolikim parama...


Kada bih pisao članak na nekom, hm, ovaj... htedoh reći ozbiljnijem mestu, ali, ne, to bi bilo nepošteno... dakle, ne na jednom forumu, već u časopisu, uzeo bih gornju rečenicu za naslov poglavlja ili čak čitavog teksta. To je moto Bentika, jednog od dva suparnička koledža Palog Londona, liberalnog i svetovnog po orijentaciji. On znači: svi su dobrodošli, koliko god poremećeni, koliko kod grešni. Dobro, možda ne baš 'poremećeni', pre 'drugačiji' ili 'skrenuti (s puta)' u ovom kontekstu - ali ja ionako nisam neki vrsni poznavalac latinskog. Ovde slede opasni spojleri, zato pazite!

Postoji priča o revolucionarima, kada pratite Bogatog fotografa (Affluent Photographer). Dođete do kafeterije (Kaliguline? nije ni bitno) i u njoj naletite na raspravu Fotografa (koja je žensko) i Razdraganog kontraša (Jovial Contrarian). Dobijete mogućnost izbora kojoj strani ćete da se priklonite: Fotograf zagovara promenu (suptilan poziv na revoluciju, u stvari), a Kontraš stabilnost. Ali, kao što ćete kasnije saznati, Kontraš je jedan od najopasnijih revolucionara... Hoću reći, mnoge stvari su u ovoj igri takve: namerno ne pokazuju svoje pravo lice. Skoro da bih mogao da kažem: "Ništa ne pokazuje svoje pravo lice!", ali ne bih želeo da preteram.

Zato sam pričao o potrebama interpretacije. Da biste zaista dobili najviše od ove igre potrebna vam je moć kritičkog tumačenja, nalik na onu koju upotrebljavate (ili ne) dok čitate priču/roman ili gledate film. Za mene je to velika stvar i zato sam spreman da oprostim sve sitnije mane.

Recimo, ako ono što mi je rekla Gospa-u-ljubičastom shvatim bukvalno, neću razumeti nikad. A rekla je, kada sam je pitao o Glasniku koga ona voli i zbog koga ona radi to što radi tokom Festivala ruže: "On je lukav; on je milostiv; on je velika mračna eminencija; on nosi svoje poruke na svojoj koži. On je... pun strasti." (Moj prevod, jer nisam hteo da stavljam original - pravilo dizajnera igre, znate već...  ) I rekla je da ga znam pod drugim imenom. I sve je to tačno. Ali, opet, ako razmišljate suvom logikom, bez trunke poetske slobode, nećete daleko stići. Pali London se upravo sastoji od takvih cigli. Vrhunac toga su mesta poput Wilmot's Enda (gde se sastaju špijuni), gde neko ko ne zna unapred o čemu se priča neće shvatiti ništa - možda samo ode odatle znajući manje!

Pali London je gotsko iskustvo. Ultimativno, rekao bih, bar u domenu igara. (Gothic? Vampire: the Masquerade? Ne.) Kennedy je opisao žanr gotike kao "princa pljačkaša" (robber prince), jer "krade od svakoga", i, zaista, kada bismo pravili spisak uticaja na ovu igru, taj bi bio impresivan, kako kvantitetom stavki, tako i kvalitetom. Ali Lovecraftu tu nije mesto, iako ga mnogi novinari često pominju u vezi s igrom. To je jedna površnost koju nećemo dozvoliti, ne zato što imam išta protiv Lovecrafta - daleko od toga - već zato što je njegov uticaj zaista mali. Pre bih tu stavio Poe-a. Ovde se zaista radi o ljudima uhvaćenim u intrige kosmičkih sila, ali priroda tih sila, i te intrige, je sasvim drugačija od svega što se smatra lavkraftovskim. Gumeni ljudi imaju lica sipa, ali oni su dobroćudni, i njihova priča izaziva u meni iskonsku tugu, ne iskonski užas.

Dalje - u stvari, bliže  (tj. bitniji uticaji):

- Dickens JE London XIX veka, u književnom smislu, i stoga nezaobilazan, i čak se pojavljuje u igri, iako pod drugim imenom
- Chesterton (NE Pratchett), po humoru i nekim idejama
- Peake-ov Gormenghast (iako ga nisam čitao, pa ne mogu da komentarišem)
- postoji donekle sličnost u atmosferi (i tematici!) sa Gaimanom, ali ne znam da li je to slučajno, ili znak da su pili vodu sa istog izvora, ili direktni uticaj
- Dark City: postoji sličnost u ulozi naslovnog grada između ovog filma i Palog Londona, a tu su i imena likova poput Mr. Book, Mr. Hand, i sl.
- David Lynch je Kennedijev omiljeni kinematograf, pa verujem da se i tu mogu naći paralele
- Fabled Lands, verovatno najbolja, i sigurno najkompleksnija, serija tekstualnih avantura u formi knjiga (gamebooks), sa svojim lozinkama i međusobnom interakcijom pojedinih delova (tj. knjiga)
- King of Dragon Pass, sa svojim prefinjenim, neuobičajenim izborima i njihovim posledicama koje dosežu... daleko. (Inače, Kennedy i David Dunham, tvorac ove igre, često obasipaju onog drugog komplimentima i priznaju uticaj)
- Planescape: Torment, ne samo po čestom pojavljivanju tetovaža, već i kao uzor kako može priča da izgleda u interaktivnom mediju.

Naravno, ima ih još (T.S. Eliot, Borhes, Devices and Desires, Darklands, Thief...), ali ja sam pobrojao samo najveće, ili meni najviše prepoznatljive.

(Sve me to podseti da još nisam pročitao Dikensov Bleak House... Eto zadatka za najbližu budućnost.)

Sunless Sea ima nešto drugačije pretke, što je razumljivo, jer je mehanika drugačija. To je sledeće o čemu ću pisati, kao i o osnovnim karakteristikama te igre.


Sent from my R.F. Exceptional Typewriter, using a custom-made (but still unexplored!) system of mirrors and brass-pipes

Zaboravih u trenutku pisanja da pomenem i sledeće: Lewis Carroll, Oscar Wilde i Jack Vance (postoji čak i omaž ovom poslednjem unutar igre).


Sent from my R.F. Exceptional Typewriter, using a custom-made (but still unexplored!) system of mirrors and brass-pipes

Jedna od najvećih, i najvoljenijih, tajni ove igre je istorija Palih gradova.

Postoji izreka da je istorija ogrlica sa sedam dragulja, od kojih dva još nisu viđena. U vezi toga, neko je možda primetio da je odeća koju đavoli nose prilično anahronistička, tj. pripada modi 20-tih i 30-tih godina XX veka. Igra je toga itekako svesna: "from a far place...and a farther time?" (opis za šešer poznat kao devilish fedora). Što znači...?

Teorije koje sam čuo od fanova su često neverovatno dobro zamišljene i potkrepljene velikom erudicijom.


SPOILERS!
Šta se zna? Četvrti grad je Karakorum (link), prestonica "najvećeg carstva koje je svet znao" - Mongolskog. Fontana u obliku srebrnog drveta je nepogrešiv znak. Ali, jedna od velikih zamki Palog Londona je ta što gradovi imaju svoju istoriju i posle Pada, dovodeći do mešanja uticaja različitih kultura. Recimo, znam da je Karakorum iz istorije imao malo čvrstih građevina, budući da su Mongoli živeli uglavnom u šatorima. U ovoj igri govori se o ruševinama ogromnog grada, i negde u toku jedne ekspedicije je objašnjeno da su Mongoli počeli da zidaju kuće pod zemljom zbog tamošnje klime.

Jedna slika prikazuje "flotu galija na širokom crnom moru". Govori se o ljudima koji su pobegli iz Četvrtog grada... gde? Novi kanat (The New Khanate) izgleda kao očigledno odredište, mesto koje su osnovale izbeglice iz Palog Karakoruma.

Za Treći grad se veruje da je pripadao Majama: "ukraden" pre oko hiljadu godina (otprilike u IX veku). Ljudi su ukazivali na sličnost podzemnog sveta Neath-a sa Xibalbom (link) iz majanske mitologije. U vezi ovog grada zaista ne znam mnogo, ali mi je uvek bilo čudno zašto su u inventaru njegove relikvije grupisane zajedno sa stvarima sa Starijeg kontinenta, a ne među "dobrima" (goods), poput relikvija drugih gradova. Što nešto znači, sigurno.

Za Drugi grad se veruje da je Amarna (link) iz drevnog Egipta. Jedan fan je napisao izuzetno razložan i zanimljiv post (link) o tome zašto se Gospodari Bazara sećaju tog grada sa prezirom. Postoji bar jedna osoba u Palom Londonu koja je rođena u Drugom gradu, i to pre njegovog pada (a čak ni ta osoba nije najstarije ljudsko biće u Neath-u). Kako je to moguće!? Pa, setimo se da Neath krije u svojim nedrima tajnu besmrtnosti.

Za Prvi grad... ah, velika misterija. Ovde se mišljenja razilaze. Mislio sam, na osnovu jednog podatka iz Muzeja grešaka, da je možda Troja, ali Amarna je u našoj istoriji pala pre Troje... Ljudi potežu teorije o Jerusalimu (iako taj još postoji u našem svetu, istorije se mogu razilaziti), Gilgamešu i Uruku... A izreka kaže: "čak i Prvi grad je bio mlad kad je Vavilon pao", podeljujući mišljenja još više.

Mnogo vrednih tajni čeka na nas igrače.

Meni je crkao monitor, pa nekoliko dana neću igrati ništa.

Ali, evo jednog podatka iz predanja:
Jeste li znali da Midnajteri, elitni agenti koji su neka vrsta sveštenika tog zanimanja, u trenucima obavljanja važnih zadataka, nose odore irigo-boje, one koja izaziva zaborav? Tako da se posle ne sećaju šta su radili.

I'm back!

Imam sreće da sam, jedan dan pre nego što je monitor počeo da varniči i bljuje munje i smrad sagorelih komponenti, postao Watcher! Tako da sam jutros samo pokupio plodove rada, i zadovoljan sam njima. Dobio sam neke vredne stvarčice - dobro, u ovom našem svetu, to bi se pre zvalo "informacijama", ali kako god bilo - i blago povećanje veza sa policijom i sa Velikom igrom. Ekonomskim jezikom rečeno, dok sam od prvih zanimanja (Enquirer, Minor Poet) dobijao nedeljnu platu u vrednosti od 5 ehoa, sada dobijam u vrednosti od 37,5. A neke od nagrada - sumnjiva svedočenja (dubious testimonies), na primer - spadaju u kategoriju Legal, koju nisam video do sada. Pretpostavljam da se mogu dobiti samo kao deo nagrade za neka zanimanja. Čemu služe? Nemam predstavu, ali siguran sam da će imati upotrebu kad-tad. U najgorem slučaju mogu da ih prodam na Bazaru. Što me dovodi do važnog pitanja...

Još kada je inventorski sistem kategorija uveden u igru, pojavio se sledeći problem: kako znati koje vam stavke (upotrebiću tu reč, a ne "predmet", koji više sugeriše fizikalnost) trebaju u igri, a koje je isplatljivije prodati? Jedan mudar igrač je jednom rekao da, u trenutku kada budete prodali određenu količinu neke stavke, pojaviće se situacija koja će zahtevati posedovanje te stavke u količini koju ste imali pre prodaje. I to je tačno - mogu da potvrdim iz svog iskustva. S druge strane, nije mudro ni gomilati stavke, osim kada to radite sa jasnim razlogom. Recimo, nameračio sam se da moje sledeće boravište - barem među onima koja otvaraju 4 karte - bude rezervacija u Royal Bethlehem Hotelu ("its luxury is unparalleled; its guests, beyond baroque"), a za nju mi treba 40 000 "kapi" zatvoreničkog meda, najčuvenije halucinogene supstance tog sveta. Tako da gomilam med i ne prodajem ga, niti menjam za dragocenije stavke iste kategorije. Najbolje rešenje bi bilo: napraviti osnovnu zalihu (količina bi varirala od vrednosti stavke), a sve preko prodati Bazaru ili pretvoriti u nešto vrednije.

Tip for today:
Jeste li znali da vas ni more neće spasti od paukova? Jedna od najopasnijih stvari koje ćete sresti u igri Sunless Sea je Tree of Ages...

Da li prilikom te prodaje u Bazaru možeš da biraš kome ćeš šta prodati? Ako možeš da biraš kupca onda prodaj nešto nekom svom drugaru, da tako navedeš algoritam da aktivira kod koji bi ti tražio baš to što si prodao. Neka ti onda drugar proda nazad to što si ti njemu prodao

Ne, kupoprodaja se ne vrši između igrača. Na tom nivou su mogući samo pokloni i raznovrsne druge usluge, ali čitava komunikacija sa drugim igračima se odvija u nekom meta-prostoru koji jeste deo osnovnog "prostora" u kome se igra odvija, ali i nije. Nešto slično imaš u Dark Souls koji je single-player u suštini, isto kao i Fallen London.

Osim toga, kupovne i prodajne cene su različite, i Bazar je tu nemilosrdan. Ako jedna kap meda vredi 2 penija (stoti deo ehoa) u prodaji, pri kupovini bih morao da izdvojim bar 4 penija za nju. Zato ja na Bazaru kupujem samo opremu i egzotičnije stavke. Većina onih osnovnih se može naći u samoj igri, što čini kupovinu na Bazaru ne-mudrom ekonomskom odlukom.

Mada, med je problem... Možda i najređe od osnovnih dobara, ali srećom postoji još jedna caka u igri koja ovde pomaže: kada je  veza sa nekom od frakcija u Londonu dovoljno visoka - a i one se izražavaju numeričkom vrednošću - igrač može da zameni njen vredan deo za neku ekonomsku dobit. Na primer, treba mi ćilibar. Odem do Gumenih ljudi koji su spremni da mi vrate usluge i zamenim 120 osnovnih poena konekcije (dakle, moram da budem bar na 15. nivou kvaliteta Connected: Rubbery Men) za 120 komada ćilibara (deep amber). Kasnije mogu da ponovo sagradim odnose sa njima i onda sve nanovo, takoreći praveći "ekonomsku petlju".

Ali, ipak, 40 000? 

Mala ispravka: 120 poena povezanosti sa frakcijama se može zameniti za 240 komada ćilibara (ne 120), ali 120 kapi meda ili komada bilo čega drugog što je 2 puta skuplje (primordijalni krici, na primer).

Today's tip:

Jeste li znali da je Fallen London u početku bio zamišljen kao igra na Twitter-u? I, shodno tome, da mnogi likovi - uključujući Gospodare - imaju tamo svoje naloge? I da su na njima odgovarali na pitanja igrača? Dobro, ne baš "odgovarali" u klasičnom smislu. Češći je slučaj da su ovi odlazili sa više neodgovorenih pitanja nego kada su došli.

Quote from: Mr MirrorsBeware wit. A knife has two edges. Shattered glass a thousand. Wit has many more.

Tip of the day:

Jeste li znali da je do kraja prethodne godine postojao kvalitet Connected: Orient? Postoji još uvek, pod drugim imenom: Connected: The Widow. Pokušaj da se izbegnu neke istorijski neprijatne rasne konotacije. Milostiva udovica ("Gracious", iako bi "Cruel" bilo bliže istini) - jedan od najopasnijih likova u Londonu - nije kineskog porekla, da ne bude zabune. Ali je vrlo blizu...

Evo jednog toliko dobrog opisa razlike između FL-a i često-u-njegovom-kontekstu-pominjanog Lovecrafta da moram da ga pokažem svima:

Quote from: Sir Frederick Tanah-ChookLovecraft created a world full of distant, bizarre and terrifying creatures, whose very existence was antithetical to our understanding of the universe, and who where so much greater and more ancient than us that they were barely aware we were here... reflecting his fear of foreign cultures.

Fallen London is a world of distant, bizarre and terrifying creatures whose very existence defines our understanding of the universe, and who, despite being so much greater and more ancient than us, seem to want something from us, and are prepared to cajole, deceive, manipulate or do violence to us to get it. And which resemble governments so explicitly that we can assume the comparison is thoroughly deliberate and rational.

They're both cosmic horror involving tentacl'd monstrosities, seaside cults, indescribable sights and what have you, but they approach the genre from completely opposite directions.

Tip za danas:
Jeste li znali kako se zove prvi čovek Ministarstva za javnu pristojnost? Benjamin Villein!Najbolje ime za jednog visokog vladinog činovnika ikad...

Tip za danas: kada vaš nivo sumnjivosti (suspicion) postane dovoljno visok, vraćate se u zatvor. I ne samo to - dobijate dosije. I ne samo to - ako ste čest posetilac, postoje i druge, striktnije mere.

To je kvalitet koji se trudim da održim na što je moguće nižem nivou, pošto sam dobar sa policijom. Ali, generalno, postoje stvari zbog kojih nije loše naći se u zatvoru (ali ne često, zaboga, ne!). Zbog nekih priča i nekih likova... možda i neke ambicije to zahtevaju.

Sem toga, htedoh da kažem dve stvari. Prvo, Failbetter je pre par godina napravio anketu, pitajući svoju publiku kako se identifikuje: kao igrači ili kao čitaoci. Odgovori su bili:
Do you identify as...
- a reader... 26%
- a gamer... 13%
- both, definitely... 61%
- neither... 0.4%
- it's complicated... 0.2%

Dakle, ima više čitatelja nego gejmera, što nije čudno.

Druga stvar: na sajtu "TV trope" mogu da se nađu mnoge stvari vezane za ovu igru, od osnovnih tropa, preko likova do teorija. Sa stranice o likovima:

QuoteVirginia

One of Hell's leading agents, dedicated to digging up the secrets of the Correspondence.

To smo znali, Virdžinija je stari poznanik i jedna od osoba u Londonu sa kojom bi se najmanje kačio bez razloga. Ali

QuoteNice Hat [tropa]: A natty little pillbox hat with leopard print (or possibly actual leopard). Also anachronistic - such hats didn't come into style until The Roaring Twenties, at least. This is deliberate. Devils are not so fixed in time as mortals.

To! Znao sam!

Inače, mnogih likova nema na tom spisku, kao što su: čuvena F.F.Gebrandt, ekscentrična Numizmatriks, prefinjeni provost koledža Samerset, famozna Lejdi-in-Lajlak, Relikvari, protivurečni Razdragani opozicionar i mnogi drugi. Ali, mnogi su tu. I pazite na spojlere. (Osim ko je siguran da ne želi ni da počinje igru - taj će imati dobar pregled.)

Odoh da održim govor pred Komisijom za semiotičku bezbednost...

Ko je čitao gejmenove Američke bogove verovatno je naleteo i na sledeću rečenicu:

QuoteGo," said Wednesday, his voice a reasurring growl. "All is well, and all is well, and all shall be well."

Kao što je već negde pomenuto (mislim?), Fallen London ima jednu sličnu frazu koja se ponavlja u nekoliko bitnih situacija:

QuoteAll shall be well, and all manner of thing shall be well

Naravno, neki bi brzopleto zaključili da je ovde "pokupljen" Gejmen, ali... istina je nešto drugačija:

Quote...A symbol perfected in death.
And all shall be well and
All manner of things shall be well
By the purification of the motive
In the ground of our beseeching.

(T.S.Eliot, Little Gidding)

Naravno, izreka se može pratiti do Julian od Norwicha (Engleska, XIV vek), ali mislim da, u našem slučaju, nema potrebe.

Zato sam i rekao da mislim da pisci Palog Londona (tj. Kenedi) i Gejmen imaju iste literarne pretke - verovatniji slučaj nego direktan Gejmenov uticaj.

Delicious Friend, you are invited to the FRUITS OF THE ZEE FESTIVAL!

Catch a ferry from Wolfstack Docks to Mutton Island, where the festivities are in full swing!

A helpful urchin at your Lodgings will escort you to the ferry, if you don't already know your way to the docks.

Featuring a smorgasboard of quaint rural traditions, nautical delicacies, Drownie visitations, frolicsome locals, phantasms of things to come, and troublesome wells.

Znam za taj festival već nekoliko dana, ali, avaj, nikako da stignem da mu se pridružim. Mogao bih preko mobilnog, ali Fallen London nikada nije bio posebno prijatno mobilno iskustvo. Inače, ko je propustio sudbine (destinies) ovde ima priliku da vidi o čemu se radi.

U drugim vestima, Fallen London postao sponzor britanske nagrade za spekulativnu fikciju, The Kitschies (link)

Napravih maločas account i jedina stvar koja mi zasad fali u igri jeste... muzika.

Ima li neko dobar predlog šta bih mogao da pustim u pozadini a da ide dobro uz atmosferu igre?

Na zvaničnom forumu igre postoji čitava tema o tome, ali pravi odgovor je nemoguće dati jer zavisi od ukusa. Za mene glasi: nešto instrumentalno, po mogućstvu iz domena klasične muzike, džeza, ili ambijenta, u zavisnosti od dela grada (ili sveta) u kome se nalazite. Recimo, za Zaboravljenu četvrt mi je idealno legla Antarktička simfonija Ralfa Vona Vilijamsa, koja prosto priziva pustoš, usamljenost i tajanstveno, neprijateljsko okruženje. I druga njegova dela - Londonska simfonija, Morska simfonija, Fantazija po Talisu - su odlična kao saundtrek za delove Palog Londona.