ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Da li bi neko mogao da mi napise o cemu se radi u knjizi , mozda bih je pazario iako vredi 50 E ? Sta je u pitanju, antropologija, kvazinauka ili???

U suštini, antropološka, mada se dosta bavi ulogom rituala, simbola i magije.
Čitao sam je dosta davno, imam je negde, pa ne bih da pobrkam s drugim izvorima.
Ono što znam da sam tamo našao je izvrsno obrađen odnos vladara i podanika i koreni mnogih ceremonijala.
Bilo je davno.

ja sam bas skoro kupio zlatnu granu, i platio je 2000 dinara. To je doduse novije izdanje, izdavacke kuce ivanisevic, a ovo sto ti se nudi za 50e, je verovatno prvo izdanje a ono ima i kolekcionarsku vrednost.
Knjiga je odlicna i izuzetno informativna, a da ja ne bi suvise palamudio i filozofirao o cemu je, nadam se da ovo moze da ti pomogne, tj. prva strana uvoda iz mog primerka.
Inace drf ju je fino opisao.

ZLATNA GRANA je veoma vredna kao zbirka zanimljivih i inspirativnih običaja i verovanja naroda širom sveta, a malo manje kao sinteza i tumačenje svega toga.
 Čak i reč izdavača ovde okačena naglašava ISTORIJSKI značaj ove knjige (koji je nesumnjiv, i stvarno gigantski), ali treba da imaš na umu da se u mnogo pogleda ona danas smatra umnogome prevaziđenom – odnosno, antropologija i komparativna mitologija su tokom više od 100 godina koliko je prošlo od objavljivanja ZG znatno uznapredovale, i došle do brojnih otkrića od kojih neka menjaju a neka potpuno poništavaju Frejzerova tumačenja. To je svrstava u red VELIKIH, ali naučno problematičnih knjiga, kakve su POSTANAK VRSTA, PROPAST ZAPADA, Badžove o Egiptologiji, itd. – dakle, knjiga koje treba pažljivo iščitavati i sa 'grabuljama' dobre informisanosti o sadašnjim saznanjima čistiti žito od kukolja.

Glavno pitanje je zašto ti ovo treba, i koliko uopšte para imaš za ove namene.

Naime, ako želiš najbolje nešto što postoji na polju komp. mitologije, a nemaš para/volje da kupuješ više skupocenih knjiga na tu temu, ja bih ti preporučio da radije tih 50 E potrošiš tako što ćeš npr. preko amazona da naručiš sva 4 toma neprevaziđeno genijalne MASKS OF GOD Josepha Campbella (koliko znam, nije prevedena na srpski). Ako su ti jezik, ili USA naručivanje problem, onda je možda nešto od Mirče Elijadea bolji izbor...

U svakom slučaju, to novo izdanje ZG za 2000 din je goli shit i apsolutno ga NE preporučujem: štampa je užasno loša, a reprodukcije fotografija su na nivou vrlo loših fotokopija (na većini njih se i ne vidi šta zapravo prikazuju)! To za šta ti traže 50E je verovatno ono starije izdanje (beše li BIGZ ?) u II toma – ono je odlično, i ima fotografije u boji. To je obimna, da ne kažem kabasta knjiga, i bolje je imati je u 2 manageable toma, nego u jednoj padni-i-ubij-me knjižurini.

QuoteU svakom slučaju, to novo izdanje ZG za 2000 din je goli shit i apsolutno ga NE preporučujem

jel se ovo odnosi samo na tehnicku obradu i opremu knjige, ili i na unutarnji sadrzaj u poredjenju sa starijim izdanjem?

Mnogo su bolje knjige koje se bave prikupljanjem SVEGA vezanog za jednu oblast bez sortiranja i tumacenja prikupljaoca, nego oni koji hoce kroz svoju vizuru da daju pogled na nesto. Tako se autenticni izraz cuva za sve buduce generacije da mogu samostalno i po nekim svojim kriterijumima da ih vrednuju.
Zato je najveca vrednost Vuka Karadzica, njegova potpuna literarna netalentovanost pa nije nista menjao i popravljao u onome sto je sakupio.

Ok, hvala svima !!!

Pitao me ...  na pm da preporučim još neke knjige – al' velim, možda slučajno ova i slična tematika zanima, pa evo kačim i za ostale ono što mi sad dolazi u pamet:

Imaš odličnih stvari na srpskom – pored Elijadea (od koga imaš skoro sve prevedeno: meni je najzanimljiviji ŠAMANIZAM, a ti već sam prouči šta ima i šta tebe najviše zanima), pogledaj NASILJE I SVETO –Rene Žirar, kao i U ZNAKU MOLOHA – Jovan Janićijević: obe knjige se bave smislom ritualne žrtve, ali na ozbiljan, vrlo pametan način (ništa o klanju zečeva na mesečini!). Bahofenov MATRIJARHAT bi te isto mogao zanimati (i on slovi za malkice zastareo, ali vredi čitanja sa 'grabuljama')... STRAH NA ZAPADU – Rene Žirar, o strahovima u srednjevekovnoj Evropi (Jevreji, veštice, kuga...) VELIKI POSVEĆENICI – Eduard Šire, vrlo dobra knjiga o osnivačima najvećih religija, i o misterijama iza njihovih učenja (autor ima hrišćanocentrički stav, što iritira, ali su njegovi opisi i podaci koje daje o drevnim misterijama i kultovima koji su prethodili religijama vrlo često – priceless!). Ako nekoga zanimaju GNOSTICI, pod tim naslovom je pre par godina izašla mala, ali prepametna knjižica Žana Lakarijera (ako nigde drugde, ima u DOMU OMLADINE).

Ali Kempbela pod obavezno: MASKS OF GOD je jedna od najbitnijih stvari na polju komparativne mitologije/religije, i ako iko zna za nešto bolje – neka kaže (mada je meni teško pojmljivo da od onoga može i opširnije, i pronicljivije, i bolje).

Quote from: "Boban"
Zato je najveca vrednost Vuka Karadzica, njegova potpuna literarna netalentovanost pa nije nista menjao i popravljao u onome sto je sakupio.

Ma nije valjda! Čak i u čitankama za osnovnu školu navode primere za delove bajki koje je Vuk menjao tako da rečenice postanu ritmičnije i uzbudljivije, što nije obavezno da znaš - osim ako osetiš potrebu da još koji put govoriš o literarnom talentu ili netalentu Vuka Karadžića, a da verovatno nisi pročitao njegove dve verzije životopisa Miloša Obrenovića, jednu u kojoj ga hvali i jednu (pronađenu u zaostavštini) u kojoj pljuje po njemu, u kojima je itekako pokazao pripovedački dar.

Danke Ghoule, hvala ti za sve !

Probajte i Divine Horsemen od Maye Deren, bio je u jednom broju onog psiholoskog casopisa...

Quote from: "Ghoul"pored Elijadea (od koga imaš skoro sve prevedeno: meni je najzanimljiviji ŠAMANIZAM

slazem se, ne secam se da sam naisla na slicnu naucnu knjigu (vecina na kraju, naucnim pristupom, umesto da objasne, zapravo demistifikuju ono o cemu pisu), ocekujes da ima neki suvo naucni pristup, da ti prepricava i uopsteno objasnjava odlike neke religije pozivajuci se na gomilu izvora drugih teoreticara i naucnika, a onda nadjes sasvim licni pristup, i imas utisak kao da si iskopao neki originalni pergament u kom je um iz tog sveta i vremena do detalja opisao konkretne rituale bez ikakve naucnicke i akademske distance. Vise lici na originalne rukopise iz kojih sada neki naucnik, ako mu je do toga, moze da destiluje dosadan, objektivniji tekst. Cak se Elijade na jednom mestu zali zbog neke vrste dopingovanja modernijih samana koji nisu pravi vec se vise kljukaju drogama od svojih prethodnika, sto Elijade ne smatra samo opadanjem samanizma, vec opadanjem covecanstva uopste    Tako je, that's the believer. Daleko bolje od raznih licemerno-komunistickih pristupa na koje sam naisla u jednoj knjizi o nasim narodnim verovanjima, u vampire i sl., (ne mogu sad da se setim pisca, mozda je Dusan Bandovic), gde se autor svuda ogradjuje, bez ostatka razgradjujuci odredjena verovanja na racionalne, psiholoske i socioloske cinioce, kao da pise o lepri, ne ostavljajuci ti nikakvo zadovoljstvo u cinjenici da, usled verovanja u nesto (vampire, vile, baba roge), takav svet postoji, makar kao ideja, da je u celini uredjen i da to sto ne moze da mu se uzme uzorak tkiva ne znaci da je manje ravnopravan od dokazivih stvari. Do te mere isecira temu da se na kraju pitas zasto je uopste uzeo da se bavi njome, a ne principom rada dizel motora. Prikaz verovanja na kraju izadje u knjigu dokaza da su ona sindrom nekakve bolesti i da u stvari ne postoje. Ma, sta mi naprica, pa niko ne uzima knjigu zato sto zeli da nadje recept za prizivanje duhova, vec zato sto hoce da uziva u cinjenici da je u pitanju potpuno uredjen svet

Quote from: "..."Probajte i Divine Horsemen od Maye Deren, bio je u jednom broju onog psiholoskog casopisa...

taj izvanredan esej-memoar o Vuduu objavljen je zasebno, dakle kao KNJIGA, kod Gradine - pre mnogo godina, ali jos uvek se moze naci.
a kad budete na njihovom štandu, potražite od Benjamina O HAŠIŠU, i Jungove SNOVE, MISLI, SEĆANJA...

Hej , da ne mislis na 'Coveka i njegove simbole' ili  'Secanja, snove , razmisljanja' od Junga? Ovu drugu sam citao, JAKO je dobra.

Mayu imam na engleskom, a drugarica psiholog mi je davala neki casopis sa, valjda, delom knjige.

Quote from: "..."Hej , da ne mislis na 'Secanja, snove , razmisljanja' od Junga?

da, baš na nju mislim, ali trenutno sam odvojen od svoje biblioteke, i pričam napamet.

BOŽANSKI KONJANICI se mogu čitati maltene kao beletristika, to je tako lepo napisano. usput, prevela je jedna moja koleginica sa anglistike, u nišu.

Otaku, o kom se delu radi (cisto da obrnem brojac )

Potpun ose slazem sa Dejom u nekoliko tacaka, a u nekoliko se ne slazem. Zlatna grana je danas pomalo polemicna knjiga kojoj se najvise moze zameriti veoma izrazeni povrsni komparativizam. Campbell je odlican, definitivno, samo ako neko nije primetio Stilos je izdao njegovog Heroja sa hiljadu lica. Odlicna stvar, reimo ta knjiga jeveoma uticala na Star Wars. Bachofen je kod nas takodje objavljen, ali je problem sa njegovom knjigom sto ona gfalsifikuje neke cinjenice i nije naucno pouzdana. Budge je takodje kod nas objavljivan, ali on je danas potpuno naucnio prevazidjen. Em je imao lose prevode, em je teorije studena ta uzimao kao svoje, em je posto poto pokuavao da kemetsku religiju poveze sa hriscanstvom i poistoveti sa hriscanstvom, a Ozirisa sa Hristom sto ne stoji. Preporucujem zato Veliku jednacinu Ljubinke Radovanovic, au Hrvatskoj je izasao Hram u coveku DeLubitcha sto je meni polemicna, ali i veoma originalna knjiga.
Maja Deren jeizasla u Nisu pre mnogo godina, a treba jecitati sa gledanjem njenog istoimenog filma snimljenog na Haitiju.
O gnosticima sad zahvaljujuci DaVincijevom kodu ima dosta prevedene i reprintovane literature. Najpre Elejn Pejgels, a potom objavljena je i Karen King.
Za te pare koje se pominju mogla se porucityi i Maria Gimbutas koja je ovde minimizovana, no meni je bila Boginja naucnog sveta ...

E da, netreba propustiti, ako nista drugo iz razloga opste kulture, Grejvzovu Belu boginju koja je takodje kod nas prevedena i objavljena.

Preporučila bih i Djuru Šušnjića, pored već navedenog. Vredi.

podižem iz mrtvih ovaj pregenijalan topik.

Kosmički izgnanici

Gnostici Žaka Lakarijera i Gnostički tekstovi, Gradac, Čačak 2013. 

Izdavačka kuća Gradac posle više od jedne decenije ponovila je dva svoja izdanja - u međuvremenu rasprodata - Gnostici Žaka Lakarijera (prevod Milojko Knežević, neizmenjeno) i Gnostički tekstovi (izbor i komentari Dušan Đorđević Mileusnić, prevod Novica Petrović, prošireno).

U trenutku u kojem je razvoj civilizacije za par kopalja ispred ljudske svesti da ga potpuno razume, ponovno štampanje obe knjige gotovo da je simbolično - one ne zagovaraju korak unazad u istoriji čoveka, ali se zalažu (Gnostici baš strasno) na pravo svakog od nas da sumnja, ima svoje vizije idealnog sveta i, makar bio proglašen za otpadnika, slobodu da odbacuje ono što se samoproglašava ili propoveda kao jedino pravoverno.

Devetnaest vekova deli nas od doba kad su gnostici objavili to pravo na sumnju. Raštrkani u grupama po Istoku, od kojih je svaka na svoj način dopunjavala ali uvek branila osnovnu ideju o gnozi, znanju što oslobađa od ljušture nesavršenstva u kojoj prebivamo, ovi propovednici nisu imali zajednički imenitelj. Dobili su ga tek kad je pre jednog do dva stoleća upadljivi nedostatak autentičnih dokumenata nadjačala potreba da se pod jedinstveno okrilje smeste sve sekte koje su propagirale gnozu, i u 1. i 2. veku pojavljivale se paralelno sa hrišćanstvom. Stavljene pod zajednički plašt kao gnostičke a njihova teorija i praksa kao gnosticizam, i danas nisu potpuno precizno dijagnostikovane, ali im je naziv prihvatljiviji posle otkrića (1945) u pećinama blizu Nag Hamadija, u zapadnom Egiptu, kad je pronađen veliki broj religijskih spisa, od kojih najviše gnostičkih.

Gnostički tekstovi ovdašnjim čitaocima nude izbor tih najvažnijih materijala - od Apokalipse po Adamu, preko Tumačenja duše i Jevanđelja istine do jevanđelja po Filipu i po Tomi. Budući da se usredsredila samo na kodekse iz Nag Hamadija, ona nažalost ne donosi i Jevanđelje po Mariji (iz Magdale), koje je posebno zanimljivo jer iznosi stav gnostika o ravnopravnosti muškaraca i žena i posredno ukazuje na dogmatsko utemeljenje kasnije hrišćanske crkve i njen ostrakizam u odnosu na ideje koje bi je kao moćnu instituciju mogle potkopati.

Nauka se i danas koleba oko autentičnosti gnostičke misli: da li je nastala pre hrišćanstva, paralelno sa hrišćanstvom izrasla iz judaizma ili je poreklom iz hrišćanstva? Iako preovlađuje stav da je gnosticizam hrišćanska jeres jer napada neke postavke i iz Novog zaveta, ni međunarodni kongres u Mesini 1966. nije doneo jedinstveni zaključak o njegovom poreklu. Naučnici su se ipak složili oko terminologije i koncepta: gnosis je saznanje o božanskim zagonetkama, a gnosticizam sekti iz 2. veka sažima ideju o božanskoj iskri u čoveku, poteklom iz božanskog carstva, palom u ovaj svet sudbinom rađanja i umiranja, i sa potrebom da ga probudi božanski parnjak njegovog Ja kako bi se na kraju ponovo sjedinili (Karen L. King Šta je gnosticizam?, beogradski Rad, 2006).

U istoriji gnosticizma nema konsenzusa ni oko tačnog perioda u kojem je nastao ni zašto je došlo do njegovog uspona. U knjizi Gnostička jevanđelja (Rad, 1981) Elejn Pejgels citira nemačkog istoričara religije i filozofa Hansa Jonasa, koji u svom delu Gnostička vera smatra da su gnostici izrasli iz specifične društvene situacije (,,politička apatija i kulturna stagnacija") vremena sa početka naše ere. Plodno tle bila im je tadašnja otuđenost ljudi i žudnja za čudesnim spasenjem, pa zato Jonas u srži gnostičke ideje vidi egzistencijalni strah i ,,spoj filozofije pesimističkog shvatanja sveta i pokušaja transcendencije". Po sopstvenom priznanju, to otkriće duguje pre svega Hajdegeru, čiji je bio student, i egzistencijalističkoj misli 20. veka.

Žak Lakarijer (1925-2005), pisac i filozof, svoju knjigu Gnostici objavio je 1973, tri decenije pre nego što je Karen L. King objavila svoje delo Šta je gnosticizam (2003). Čak i da je doživeo ovo izdanje, Lakarijer bi možda tek ponešto izmenio, jer njemu je jedino važan ,,onaj posebni nauk velikih gnostika". Zato njegovi gnostici nose oreol čiju patinu dodatno boje progoni i mučeništva; on je romantični tajni znak prepoznavanja vodećih buntovnika svakog vremena jer njih u potragu za slobodom od ovog nesavršenog sveta vuče osećaj konstantne teskobe. A to da li će se suprotstavljati demijurgu koji je krivotvorio ideju Boga ili božanstvu po imenu Profit, svejedno je. Bitno je da umesto da čeka na Spasitelja, svako pojedinačno insistira na samospasenju, što znači da neprekidno traga za gnozom.

Kosmički izgnanici, kako Lakarijer zove gnostike, u 4. veku ipak su nestali u gustoj magli istorije. Ali njihova osnovna ideja, prilagođavana novim vremenima, uvek je, pa i danas, imala svoje tumače i pristalice. Svojom knjigom Lakarijer nudi misao o modernom svetu u kojem razgovor o otuđenosti ne sme više biti otrcana fraza dokonih. Zato mu nije teško da zamišlja gnostike poput Vasilida, Valentina ili Karpokrata kako ulaze u ,,revolucionarnu bitku našeg vremena" jer se ne bi, sasvim sigurno, zaustavili samo na deljenju letaka. To je ključna poruka: čak i da podržavaju Džulijana Asanža, Edvarda Snoudena ili pokret Zauzmimo Volstrit, to bi im bio samo prvi korak ka gnozi. Naredni bi značio ostvarivanje ideje o samospasenju - nesvesnom procesu individuacije po tumačenju Junga, koga je gnoza potpuno opčinila - i dosledno nepokoravanje i radikalizam.

Citirajući Zamjatinovu misao da samo jeretici otkrivaju nove elemente u naukama, umetnosti, društvenom životu, i da su samo oni večni ferment života iako ih (njihova) sadašnjost odbacuje, Lakarijer je možda priželjkivao globalnu gnostičku revoluciju. U 21. veku jeretike ne spaljuju, ali se, svejedno, traže njihove glave. ,,Niko nije beznadežnije rob od onih koji lažno veruju da su slobodni". Gnostička sentenca? Ne. Samo jedna parola pokreta Zauzmimo Volstrit, američke jeseni 2011. Lažno verovati znači biti ravnodušan prema sopstvenom životu.

http://www.danas.rs/dodaci/nedelja/knjiga_danas/kosmicki_izgnanici.54.html?news_id=275029

Gnostici Žaka Lakarijera imaju Ghoulov Seal of Approval: izvanredna, koncizna studija, pogađa pravo u suštinu, bez šau-mau zamajavanja.

Zlatna grana je lijepa knjiga, i isto tako preporučujem prvo izdanje sa jezivom naslovnicom. Sjećam se da sam bio oduševljen izgledom knjige kad sam je prvi put uočio u biblioteci.
Žirar je takođe dobar.
Sjećam se da mi se dopao, mada nije toliko "mračan", Levi Stros. Nekoliko sjajnih knjiga je prevedeno.
Levi Brilov Primitivni mentalitet može biti zanimljiv onima koji vole slične antopološke studije.

i III tom je objavljen za sajam.