ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Izgleda da danas baš imam vremena...
Mićo, prestrog si. Tačnije - da li možeš da zamisliš situaciju gde neki od Boga postavljen, ozbiljan i poznat kritičar kaže na TV, u poslednjih tri minuta glavnog Dnevnika , posvećenih kulturi: ".. i mislim da CRNI CVET jeste vrlo interesantna knjiga,  u duhu vremena, i da dostojno odgovara na suštinska pitanja fantastike, istorije i egzistencije ...", ili, zamisli već nešto slično. (teško je zamislivo!)
Pitanje je - a da li bi to pomoglo da još 1000 ljudi poseti knjižare?

Vidi se da se bavimo utopijskom književnosti.

Pa čak i da se to desi, zar zaista misliš da bi to značajno podiglo prodaju Crnog cveta?

Rekao bih.

Jok.

@ Mića: I šta sad na tvoj komentar reći? Dakle, ok je da se o Dučiću ili nekim drugim ovde ljudi bave iznova i iznova, a za nešto što nije po hercu lokalne zvanične književne kamarile je bespredmetno govoriti. Ta pogledajte samo teme na ovom forumu... Ljudi, vi bi trebalo da ste prvi u tome, da razgovarate o recimo, uticaju grčke mitologije na Dena Simonsa, o arhetipovima i obrascima u epskoj fantastici, o nemogućnosti žanrovsog određenja Kerolovog Drvenog mora... a šta se zapravo ovde radi (dakle, ovo sad iznosim kao neko ko jeste duže vreme čitao postove i rasprave na ovom sajtu)? Kako da ovi žanrovi u Srbiji budu priznati, kada ni sami nemate vere u njih... pre će biti da razgovori ovde služe za pothranjivanje ega i za ono – ispao sam pametan u društvu... Ne, dragi sagovorniče, ako su naši pisci i teoretičari imali muda da zaista produktivno pišu i govore o piscima i pojavama koji nisu bili popularni ni u Srbiji, ni u zvaničnim književnim krugovima, odakle bilo kome moralno pravo da tvrdi da je to što nema utemeljenja u zdravom razumu? Zar si zaboravio – Srpski književni glasnik je pre nekih 80-90 godina bio glasilo zvaničnih književnih veličina, ali to nije ništa smetalo Crnjanskom, niti Petroviću da onako zdušno i tvrdoglavo guraju napred svoja ubeđenja i odbranu svojih merila toga šta zapravo treba odbraniti kao vredno i valjano. Ne, u ovome se nećemo složiti, jer zvučiš kao i ona ekipa (Živković, Papić i još neki) koja je pre nekih mesec dana govorila za Studio B onakve stvari o ef-i, sf-u i hororu... Jedina poenta njihovih nadmenih iskaza je bila sledeća: Mene moja usta kad ne bi hvalila, ja bi ih sve rukama širio 'vako, 'vako... Dok se god bude tako razmišljalo, Varvarinovo pitanje o drčnim mladim ljudima će biti 100% legitimno i nažalost, tačno.


@ Boban: Dragi gospodine, ja sam se ogradila, tako da zaista nisam govorila o periodu objavljivanja GP posle 1990. godine (Ezoterija, Moć knjige, Narodna knjiga), a bar to morate priznati, 1981. godine je cifra od 6000 primeraka bila mala (mada ta cifra stoji na Stilosovom II izdanju – o Nolitu ću imati informacije u toku dana)... No vašim pitanjem ste dali odmah i odgovor – živela sam i živim u provinciji, i kako nisam mogla da dođem do Znaka Sagite, tako ni u ova tri grada u kojima sam živela pre 1990. godine nisam u knjižarama mogla da vidim Gospodara... sva je sreća, te ste slali na kućne adrese one porudžbenice. Poštovani gospodine – Beograd nije Srbija i kada se to bude shvatilo, možda će se onda neko i postarati da informacije o bitnim stvarima ne ograničava na uski krug ljudi... Hvala bogu, danas postoji internet, te je i situacija drugačija... ali tako nije bilo ranije. Svejedno, izuzmimo Tolkina, za kojeg ionako čujem da ga ne volite, šta je sa vašim Monolitom, Tamnim vilajetom, Znakom Sagite? Nemojte mi samo reći da sam i tu neupućena i da su ta izdanja bila prisutna svugde... Da nije isti slučaj i sa Polarisovim?  Jeste da sad već duži broj godina nosim naočare i uveče ćoram, jerbo mi ove moje plave okice suze ko lude od monitora i slova, ali jako dobro znam situaciju u knjižarama u mom gradu, a isto tako znam da je sama distribucija knjiga pogana rabota i da se izdavaču može dogoditi da ostane kratkih rukava, kada su u pitanju knjižarice... Ako ćemo pravo, tek od pre 6-7 godina akviziteri nude i ovakav tip knjiga kada uđu u neku radnu organizaciju. Ne, ne, Bobane, nemojte biti toliko isključivi sa mnom... ja jesam žena i kao takva sam emotivna i nežna, slaba na svako džentlmensko ponašanje, krhka kao trščica što se povija na snažnom vetru poput vas, ali kad treba umem da gledam i da prenesem drugima ono što sam videla. No, ne zamerite mi, ako je slika toga ponekad i pogrešna, pitanje je sa kojeg gledišta posmatram nešto što je istina, ali sa stotinu strana, trep, trep... Tako mi, Ajnštajna.

Kao što sam se i bojao, ništa se nismo razumeli.
Nisam ja protiv toga što govoriš, samo sam pokušao da ukažem na to da je nemoguće očekivati da se desi nešto što se desiti ne može.
Tući glavom o zid    je veoma glupa stvar i što pre čovek to nauči život će mu biti lakši i manje će ga boleti glava.
S obzirom na to da dobro poznaješ teoriju književnosti, molim te pokaži mi koji to strani teoretičari fantastične književnosti postižu to što tražiš od naših?

Tom Šipi kao prvi, Vejni Dž. Hemond kao drugi... obojica na Tolkinu. Isak Asimov, Artur Klark, pa i Teri Pračet i Ursula Legvin. Mada, ne bih sada da se igram sa tobom pitalice... to sad ko u školi ti me pitaš, a ja se onda dokazujem je već glupo... Hej, pa jedan Borhes je napisao Rečnik fantastične zoologije, majku mu...

Ja opet nisam tako naštimovana da se mirim... mora biti i budala na svetu, jerbo da je drugojačije, bilo bi kobiva dosadno.

@ Boban: Evo, sad mi dojavi moj drugar De Hammo da je tiraž Nolita za GP bio 6000 - 1981? To je mala cifra, s obzirom na to koliki su tiraži bili u to vreme... ako pogledamo, u mnogo manje komercijalnoj Nolitovoj ediciji Sazvežđa Antropološki eseji Nikole Miloševića iz 1978. su izašli u 5000 primeraka, a Bahtin O romanu je izašlo u 3000. primeraka 1989. u toj istoj ediciji. Mogu pogledati i druga izdanja tog vremena što se tiče beletristike, pa će se doći do toga da je tada to zaista bio mali tiraž.

Možda grešim, ali čini mi se da je kolega Dejan Ognjanović započeo nešto u tom smislu, na odgovarajućem fakultetu u Nišu: mislim na borbu za srca i umove budućih poslenika književnosti.
Kakve su šanse da se budući krutičari zaraze  virusom fantastike ovde, u Beogradu?

Pre svega da se izvinim što sam zvučao propitivački. Nije namerno.

A da se ne razumemo, ne razumemo se.
I ja sam ista takva budala iako spadam u Bobanov 40+ klub.
Stvar je samo u delimičnoj promeni pristupa, koji ide sa godinama i sa činjenicom da vremenom shvataš da si na ovom svetu sa ograničenim rokom trajanja, tako da se ne isplati previše gubiti vreme na stvari na koje ne možeš uticati.

Ja, naime, mislim da se stvari moraju pomerati radom, a ne pričom. Izdavanjem pravih stvari, prevođenjem pisaca koji to zavređuju, podrškom talentovanim domaćim piscima. Jer samo tako će, vremenom, doći do podizanja kvaliteta ukupne domaće fantastične proze, a to je, valjda, cilje kome se teži. Tu nekakva priča, teorijski radovi, popularizacija ove vrsta proze, mogu donekle pomoći, ali samo ograničeno i samo ako su praćeni istinskim kvalitetom.

Ako to prebacimo na svetski plan, koji pominješ, Ursula ti je dobar primer ličnog angažmana da se dođe do bolje fantastične proze, kako kroz prozno stvaralaštvo, tako i kroz teorijske tekstove.

Ono što su Asimov i Klark radili su upravo suprotan primer - kako ne treba raditi. Ali, ako ćeš pošteno, ni Ursula ni Asimov u suštini nemaju puno veze sa statusom fantastične proze na Zapadu. A još manje tu imaju akademski krugovi oko Science Fiction Studies i sličnih časopisa koji se bave analizom ovog žanra sa teorijskih osnova.

Nema potrebe da se gleda u fakultet toliko... tu postoji opasnost da već afirmisani kritičari drpe neke od ideja koje je neko sa druge strane hteo da realizuje. Fakultet bi mahom i trebalo da bude mesto na kome se udaraju temelji kada se govori o tradicionalnoj književnosti i jeziku (jedno i drugo su neraskidivo povezani - zato i zameram ljudima sa opšte književnosti što se bar neko vreme ne uče maternjem jeziku i sopstvenoj književnosti, ovako kako je sad koncipirano šuplje izgleda).

Problem je u samom izdavaštvu i književnim časopisima. Izdavači neće mnogo da se bave danas teorijskim radovima (iznenađenje su bili Geo poetika i Cepter koji su 1998. i 2000. izdali Hermeneutiku i poetiku Zorice Bečanović-Nikolić i Probleme poetike Dostojevskog Mihaila Bahtina... no, više ne vidim njihova izdanja, biće da ni sadašnja studentarija ne daje pare više na te trice).

Opet, književni časopisi obično se okreću oko zatvorenog kruga ljudi, vrlo često zatvoreni za nove saradnike i nažalost, distribuiraju se na veoma malom prostoru. Za Letopis Matice Srpske morate poznavati Jovana Delića, Petra Milosavljevića ili nekoga iz same Matice, da imate odogovarajuću titulu da bi mogli nešto da objavite za njih (verovatno je da ima izuzetaka, ali oni samo potvrđuju to pravilo).

Za Svet reči potrebno je da poznajete Mihajla Pantića, neke druge iz uredništva, ili da ste već afirmisano ime, da znate nekoga iz Društva za srpski jezik, da biste objavili za njih... naravno, tu i prag vašeg izlaganja mora biti niži, jer je časopis namenjen srednjim školama, mada ga zapravo nijedan srednjoškolac ne može pratiti zbog složenosti.

Za Gradinu kragujevačku više i ne znam šta je potrebno - na moju veliku žalost, moje oči je ne videše jako dugo - problem sa distribucijom.

Niške PRESSING i TRASH nisam držala u rukama, ali za njih moram reći da je uredništvo prilično otvoreno za saradnju i da i oni imaju problem sa ograničenjem u distribuciji.

Požarevačko Braničevo, nekada davno veoma dobar časopis, danas je prilično jadno i još uvek ne znam koliko bi ikome bilo na čast da nešto i objavi kod njih. Distribucije skoro da i nema, ali otvoreni su za nove tekstove - s tim da tu morate biti posebno obazrivi, jer je urednica prilično čudna i opet sve meri na tasu afirmisanosti i zvučnosti nekog imena.

Znak Sagite - tu i sami znate kako je, Emitor takođe.

Ono što je moglo biti dobro je ovaj sajt, kao šire stecište ljudi koji vole ove žanrove je postavljanje studija i eseja vezanih za teme koje su aktuelne. No, koliko vidim, ovde je bitnije ko će kome bolje zavući cajper, ko će ispasti pametniji, ko će koga napušiti... to nije dobro. Ja sam mislila da je na Krčmi očajna situacija, ali bogami mrtva trka je u pitanju između ova dva sajta. Čini mi se da kada bi neko nešto i pokušao ovde da uradi, da bi ga ljudi gledali kao budaletinu... valjda se već naviklo i pomirilo sa činjenicom da je ovo mesto više onako za pothranjivanje ega.

Moram istaći da se na fakultetu ljudi bave fenomenima koji pripadaju ovom žanru - iako ne volim Jerkova, pre nekih 7 godina čovek je pozdravio moju studiju o Pekićevom Besnilu u kojoj su se nalazili čak i pasaži koji su govorili o Donerovom Otkrovenju, o simulakrumu Apokalipse i još nekim na baš ortodoksnim pogledima na ovo delo. Nedostaju jednostavno teoretičari koje bi neko objavio - nije da ih nema... jednostavno, zbog svog opredeljenja su prokaženi među svojim kolegama na fakultetu, istureni opasnoj kritici i podsmehu od strane istih, a opet, nisu članovi Komarčića, ne poznaju ljude sa druge strane, a i kad bi ih upoznali, ko zna na kakva bi iskušenja još naišli (jer, bože moj, u Srbiji se svako može baviti književnošću i jezikom, davati ocene nečijeg rada). Dakle, nije istina da ih nema - ima ih, no, pored onoga što znaju, potreban im je i neki srećan slučaj.

@ Mićo: To što govoriš je istina, no, tu postoji i druga strana medalje koju upravo opisah u prošlom postu. Šta meni vredi to što imam skoro celu novu knjigu o Tolkinu, sa zaista novim otkrićima i na ravni samog jezika, i kada govorimo o imenovanjima, i koja se bavi tipovima negativnosti sveukupno i u Hobitu, i U GP, i u Silmarilionu i svim ISZ, koja otkriva i poetičku zamisao samog autora koja nije realizovana, kada to nikoga ne interesuje, kada jednostavno ne bih imala gde to da objavim.

Moji prijatelji sa fakulteta imaju probleme da objave svoje studije i knjige, ko bi tek hteo da ovako nešto pogleda? No, ne žalim se, radim za svoj groš, a ujedno su bar u jednom segmentu ljudi upoznati sa ovim stvarima zahvaljujući jednom drugom sajtu... no, to ništa ne znači, u pitanju je samo net i treba nabasati na te članke.

Uh, odvratno, sad sama sebi zvučim kao skriboman koji se žali mami da ga je Đokica tresnuo po tikvi... loše. No, ono što me teši je moja ambicija da postanem zvezda narodne muzike i da bar jednu čašicu velikomučenice prepečenice popijem sa Erom Ojdanićem, eventualno sa onim divnim čovekom Kebom koji je otpevao pesmu U crno obojeno . Pogodio me njome ko prstom u tur i to sa otkopčanim lažigaćama.

Nimrodel, idi na Zabava... pa na Bobi ne shvata koncept kera.
Tu pokušavamo, javno, od zbrzanih prlča stvoriti bolje.
Ako si zaludna, seci i predloži.
I to je akcija.

nimrodel, ti si filozof, praktikuješ majeutiku.
ali, šalu na stranu, dobro ti je pitanje. i mislim da si bila jako blizu odgovora kada si pomenula 'epohu'. da bi odgovorili na tvoje pitanje, ne bi bilo loše staviti sf i ostalo u društveni i istorijski kontekst, pa se onda zapitati (bilo bi dobro kada bi neko od nas bio 'potkovan' za to...).
sigurno ne treba zanemariti ni ni one važne face u foteljama koje u mom kraju popularno zovu 'drmadžije' i koje definitivno rade u svom interesu, koji možda na kraju dolazi do izraza u vrsti duhovnog ili književnog monopola. ali, kakvim mehanizmima se oni služe da bi to postigli? jesmo li mi toliko autoritarna nacija, pa čak i čitamo samo ono što bi 'trebalo'?
nažalost, omladina zaista sve manje čita. možda zato što su mladi danas zatrpani brojnim ponudama i najrazličitijim sadržajima u različitim formama, lako dostupnim. šta se dogodilo sa ljubavi prema knjizi?
neko je pomenuo i nerazumljiv rečnik fantastike. ma dajte! još kao osnovac sam se kljukala fantastikom, a rečnik mi nikada nije bio problem. uglavnom sam, sećam se, značenja nepoznatih termina izvlačila iz konteksta, a radili su i rečnici(imala sam tu sreću da smo ih imali u kući).
a volela bih i da mi objasniš šta ti znači ono da deca ne mogu da čitaju tolkina sa 10 godina? ( moja ćerka ga doduše, nije mogla 'svariti' sa šest ili sedam,iako sam pokušala da je 'navučem', ali sa devet ga je 'smazala', mislim na 'gospodara prstenova')

@ drf: Juft! 'Ajd, čik pogodi iz kojeg je ovo stripa? Ha, lolo, 'ajd sad!


@ dmitras: Objasniću sad zašto deca ne treba da čitaju GP. Za razliku od Hobita, u GP nije pisan za decu, i čak se u samom pripovedanju bitno razlikuje od njega. Hobit je nastao kao pričica po ranijim crticama za drugo Tolkinovo nikad završeno i objavljeno delo ,,Bimble Bay" i po uzoru na ,,The Marvelous Land of Snergs" Edvarda Vajk-Smita (Edward Wyke-Smith). Gospodar prstenova je iznikao iz Tolkinovih knjiga stvaranja Silmariliona, kao jedan mali segment velike istorije ljudi sa naše planete. Sam Tolkin u jednom od mnogobrojnih pisama Alenu i Rejneru Anvinu govori kako neće moći da ispoštuje dogovor o nastavku za Hobita, jer ga je samo pričanje prevarilo i on je nastavio onim tonom kojim je za svoj prvi klub T.C.B'S. i za svoj potonji klub Inklings pisao i pevao alternativnu istoriju sveta.

Naravno, deca ga mogu čitati, ali neće videti ono što je potrebno, niti će dobro formirati sliku tog sveta... Apendiksi su još zakučastiji zato što se naslanjaju na delove istorije koja nije bila poznata sve do devedesetih godina prošlog veka.

Gospodar prstenova je pripovedan sa perspektive smrtnika koji su ograničeni u svom znanju, ali samo prividno, jer se u nekim delovima otkriva onaj sveznajući pripovedač koji sve vreme ima na umu da ovim delom ispunjava veoma krhku i labavu ljudsku tradiciju i istoriju. U njemu se mešaju znanja sakupljena i iz vilovnjačke perspektive sveta, koju nazivamo ,,Round World Version", a i iz ljudske koja pripada drugom smeru iste priče ,,Flat World Version" – a prisutna je i perspektiva izmešane tradicije, vilovnjačko-ljudske, koja se u samom GP vidi kroz Faramirovu priču o Numenoru i tipovima Ljudi, a bolje je zastupljena u Silmarilionu pod odeljkom Akalabet.

U godinama nastajanja GP, Tolkin je radio i na nekim drugim mističnim tekstovima, koji potvrđuju da ova trilogija samo za one koji je nisu dobro pročitali ima srećan kraj. Kod njega imamo postavku sveta sličnu Hesiodovoj – sve je u stalnom opadanju. GP se ne završava srećno – nastaje IV doba u kome se gubi svaki trag veze Ljudi sa starijim rodom (sem još jednog kontakta u srednjem veku – dolazak Šiva vilovnjačkog deteta da obnovi ponovo propadajuću rasu Ljudi), zlo i dalje postoji samo u drugim oblicima (recimo, postoji njegova nedovršena priča Ponovno dizanje Senke, gde se opisuje pojava kultova koji ne poštuju ni prirodu ni ljudske živote), a Frodo i Bilbo nikada nisu izlečeni i umiru na Tol Ereseji, van smrtnih obala, izgubljeni i za svoj svet i za svoje prijatelje.

U opisu sna koji Faramir priča (zapravo, od te noćne more su patili i sam Ronald Tolkin i njegov sin Majkl), opisuje se zapravo Pad Numenora i povezuje se sa večitom opsesijom samog autora – Atlantidom. Negde u tom vremenu kada je Tolkin Faramiru poklonio svoj san, napisao je veliki deo svog nedovršenog mističnog teksta Notion Club Papers, u kome će Numenor na adunaičkom jeziku nazvati još i Atalante i Avalone... povezaće nas sa onim što nalazite u GP i Hobitu.

Ne, definitivno ovo nije priča za decu – a većina njih donosi sud da je u pitanju veoma smorna knjiga (bar ja to znam, radim na takvom mestu gde su deca stalno i uvek razgovaraju sa mnom – deca traže lake spin-ofove, Roulingovu, Sniketa i Stojkovića, i sa punim pravom to čine s obzirom na to da im je lektira još uvek ona koju smo i mi nekada čitali (Đurđevak, Doživljaji Nikoletine Bursaća, itd)).

GP je samo još jedna od knjiga u nizu Tolkinovog pričanja o smrti i njenoj ontologiji. Baš sam ovog meseca dobila preveden čuveni dijalog Andrete i Finroda u kojem govore o smrtnosti Ljudi i Priču Adanelinu u kojoj postoji sa ljudske perspektive ispričana nesreća Ljudi i dobijanje smrti kao kazne. Tolkin je nažalost u Srbiji zapravo nepoznat pisac, a GP ne treba davati deci, bar ne dok ne prođu naše epske pesme, grčke mitove, sumersko-akadske mitove i dok im neko ne ispriča Volsungu... ako hoćemo da na pravi način vide ovu ogromnu sagu, čiji je centralni motiv smrt i čovek.

Za decu su Hobit i Farmer Gil od Buta (srednjevekovni nastavak priče započete sa Eruom i Ainurima, a završene sa Alvinom Lodamom (Aelfwine), profesorom engleskog jezika iz XX veka), Kovač iz Velikog Vutona.

Ako vas interesuje nešto više o svemu ovome – uradila sam odrednice za Wikipediju, te vam ostavljam linkove:

http://wiki.tolkien.co.yu/wiki/Kralj_%C5%A0iv

http://wiki.tolkien.co.yu/wiki/Adanel

http://wiki.tolkien.co.yu/wiki/Adunai%C4%8Dki

http://wiki.tolkien.co.yu/wiki/Aegnor

http://wiki.tolkien.co.yu/wiki/Alvin_Lodam

http://wiki.tolkien.co.yu/wiki/Anaduna

http://wiki.tolkien.co.yu/wiki/Andret

http://wiki.tolkien.co.yu/wiki/Athrabeth_Finrod_Ah_Andreth

Quote from: "Nimrodel"@ drf: Juft! 'Ajd, čik pogodi iz kojeg je ovo stripa? Ha, lolo, 'ajd sad!

? ako misliš na slikicu, ne znam.
Veseli me tvoja pojava ovde. Pomeraš bulju.

Nimrodel, a da ti dođeš da radiš predavanje o GP. ovo je odlično, a troškovi pokriveni.

TO! Pravo predavanje o knjizi Gospodar prstenova! TO!!!

E ajde Nimrodel stvarno. HOCEMO!

he. vidi se da nemaš dece, nimrodel, čim ne znaš koliko toga je u stanju dečiji um da pojmi i pozivaš se na gore navedene razloge.

neću o tome, jer nije reč o toj temi, ali deci je baš potrebno davati da se izbore sa strukturama značenja širim od onih koje su do sada usvojili i koje mogu da shvate. zar misliš da dete samo zato što je mali čovek nije u stanju da oseti višeslojnost dela?

ne, otvaram temu, pa ako neko ima nešto da kaže, neka izvoli

   

@ dmitras: Ja se nikad ne bih usudila da dajem takve ocene o nekome, a da prethodno bar ne saznam nešto više o čoveku. dmitras, neka ti ovo ide na neznanje i eto na neku potrebu, koja je još uvek meni neobjašnjiva, da u glavi bez ikakvog osnova formiraš mišljenje o meni. Iznenadila bi se koliko si se prešla u pretpostavci. Zamolila bih te da više ne pretpostavljaš takve stvari - neukusno je.

Što se tiče predavanja - hajde ljudi, videćemo... rado bih vam govorila o mnogim stvarima, ali ja čak ni ne znam kako izgleda vaš prostor.

Pitanje prostora:
Ako je to od ikakvog značaja, Klub se sastaje u Sali za tribine Doma omladine, prvi sprat, svakog ponedeljka u 19.00.
(Ne važi za ponedeljak 31. 10. , izbačeni smo, u Domu je Beogradski džez festival).
Nim, dođi jednog ponedeljka, pogledaj... svrati posle s nama na pivo. Uz
pivo pričamo uglavnom o fantastici.
Možda ti se i svidimo.

Slika govori više od hiljadu reči:

E, pa lepo vam tu... rado bih svratila ponedeljkom, ali to more samo preko školskijeh raspusta - jebem ti, čitav život provedoh u prosveti, kakav usud. No, videćemo da se nešto iskonstruiše, sva je sreća, te mi do Bg-a autoputem treba nekih sat i po busom. O LK sam čula mnogo lepih stvari od Dušana Žice i Ivana Jovanovića, ali i pročitala mnogo teških postova ljudi koji se tamo sastaju.

Teški postovi su posledica toga što smo od krvi i mesa a ne marionete i pozeri.
Nije toliko bitno šta se priča, već šta se i kako radi...
Bar nam nikada nije dosadno.

Na onoj slici gore postoji šest ljudi koji imaju objavljen makar jedan SFiliF roman.

Evo, s posla, krisom malo lurkujem po sajtu i imam sta da vidim: Buka, galama, medj' muskinjama lom na forumu... a to znaci samo jedno. Dobro si se setila da se pojavis i ovde!!!! Kad sam ti jos rekao za forum...

Trenutno nemam vremena da bacim neko duze slovo na temu, a imalo bi se stogod reci. Mozda kasnije. A slipstream... k'o post rock.. devedesete nose svoje: zbrku, slast anarhije i bezgranicne mogucnosti kalemljenja forme.

Da, istina je, treba vise ljudi "od skole" kod nas u zanru... to u nekoj glavnotokovskoj knjizevnoj javnosti zanru obezbedjuje nekakav kredibilitet za neko masovnije i ozbiljnije shvatanje, proucavanje, publikovanje, a posto se time osecam prozvanim (i kao fan i kao knj. moljac, i kao roker), ja nedavno spremih predavanje o zanru  kroz istoriju klasicne knjizevnosti i ako ga ne odrzim na Beokonu, odrzacu ga u sali 11 Filoloskog fakulteta u neko skorije vreme. "Fantastika i Strava  u poeziji". Videcemo....
Osecaj se i ti, Nimrodel, malo odgovornom... ne znam puno ljudi poput tebe, mogla bi da se malo aktiviras.

Nim, stara lavice, lepo je citati te, a jos lepse videti... zato dovlaci dupe ovamo cim pre da upoznas bagru. A sto se tice LK-a, te price sa foruma su ljudska stvar i sasvim normalna pojava, samo milsim da im ipak nije mesto na otvorenom delu foruma. Znas, pred kompom sam covek malo pobenavi, mnogo je bolje uzivo uz koji vops.

Joj, bajo, jes' ti zajeban nik!   Dolazim 27. uveče u Bg i tu sam do 30. uveče... Nego, muka mu ufati kad pomislim kol'ko ću knjižurdija morati da ponesem... treba od Višnjičke banje do aVtobuske stanice sve to dotegliti. Čujem, vratio se gos'n Vladeta Janković na opštu I - došla mi moja učenica koja je upisala 06 ove godine sva isprepadana - kaže, jede živu đecu za doručak! Ubih joj se od smeja... doduše, ja sam morala na ispitu da ga zamišljam kako kenja ujutru - čisto da dokažem sebi da je živ čovjek u pitanju i da i njemu zna da smrdi iz usta kad jutrom ustane (zamisli samo, Vladeta i zornjak - i pitanje fatuma - ja l' upotrebiti desnicu, ja li muški otrpljeti iskušenije   ).

Ti reče ono što ja sve vreme i mislim, neki delovi foruma ne bi trebalo da su svima vidljivi - ima budaletina koje samo čekau pičvajz, pa da krenu da kenjaju okolo. LK i Bobanov rad jesu bitni za pravo utemeljenje ovih žanrova u Srbiji i ponekad je potrebna i mistifikacija da bi ljudi imali malo i zazora... bolje da kontempliraju na temu kiselih kiša u Južnoj Americi, neg' da sputavaju svojim pričama po principu gluvi telefoni razvoj nečega što ionako u Srbiji stalno dobija doze insekticida i to onog protiv buba-švaba.

Quote from: "Nimrodel"zamisli samo, Vladeta i zornjak - i pitanje fatuma - ja l' upotrebiti desnicu, ja li muški otrpljeti iskušenije   ).

Ma trese ga Valdeta 100% i to verovatno na WC solji uz Albina Leskog.  
Vladeta.... stara prica... plasi naivnu decicu, a pusta debile da prolaze ispite. Cega sam se ja sve nagledao na onom faksu....

Nim, što se tiče ideje da deca ne treba da čitaju GP, ne slažem se. Zavisi od toga kakvo je dete, naravno, ali, ja sam GP prvi put pročitala sa sedam godina i nije mi falilo ama baš ništa. Naravno da nisam pohvatala sva moguća značenja, naročito ne ona koja bez odgovarajućeg obrazovanja ne pohvataju ni znatno stariji, ali nikakvih problema sa čitanjem GP nisam imala.

Doduše, možda sam ja samo weirdo.  

Ma, ok, angel, disbitno je... problem je u tome što polazite od sebe, a prosečna Srbija nije kao vi... mislim, isto tako ja mogu reći da sam u svoje vreme sa 7 godina bez problema pročitala Šekspirove priče od Čarlsa i Meri Lem, ali misliš li da sam skontala zašto je Magbet onakav kakav je i zašto Prospero maltretira Kalibana? Čemu onda odrednice dečja književnost? Mislim, čitati GP sa 7 godina... ok, možda si genije, ali svih mojih 123 prvaka, koliko ih imam ove godine, brkaju po kutijici gde se nalaze slikovnice sa pesmama i pričama... serijal o Stenliju (koji na svakoj strani ima maksimum tri rečenice, a formata je A4) traže da bi pogledali "slike", jer ta slova (latinicu) još nisu učili.
Bre, niko nikoga ovde ne bije po ušima da svojoj deci ne daje GP, ovde je dat više nego dobronameran savet, a sa njim se mogu uraditi dve stvari - poslušati ga ili ne... Inače, Gospodar prstenova ima sledeću UDK odrednicu: 821.111-31 ili 821.111-311.9 i tu nema onog 93 ili po starom (02.053.2) koje se stavlja kao oznaka da je u pitanju književnost za decu... hoćete reći da su i tu pogrešili?

@Nim
Ako hoces, mozemo zajedno da navratimo do kluba. Nije me tamo bilo sto godina. Takodje mislim da bi raji bilo zanimljivo da cuju tvoja iskustva o prevodjenju Belog zmaja i Domovine.

More, samo se treba dobro organizovati... pretpostavljam da ćeš ti do guše biti zauzet oko Sajma. Bilo bi lepo kada bi i ovaj čova sa nikom zamišljenim u Lavkraftovom umu bio tu sa nama. A i Lurd.

Nego, hoće li neko kod nas prevoditi ovaj Lavkraftov ciklus priča ili je već preveden, a ja ne znam?

Quote from: "Nimrodel"Nego, hoće li neko kod nas prevoditi ovaj Lavkraftov ciklus priča ili je već preveden, a ja ne znam?

ne znaš.

evo, ovde piše:
http://www.znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?t=2073&postdays=0&postorder=asc&start=0

Fenkju, Gul, nego, što se tu ne ide i putem pretplate... jebaga, prenumeranti su uvek dobra stvar, no, neću da tulim sad... pratit ču ovu temu, pa ču vidjeti kada če ta zbirka izači. Fenkju, još jedared.

Najavljena je za novembar, ubrzo POSLE Sajma (da, tajming je super... ), pa sad, videćemo...

Nego, pade mi na pamet, a koliko je hiper-produkcija spin-offova kriva za ovo stanje danas koje imamo sa ovim žanrovima? Tu su Zvezdani ratovi, D&D romani (tipa - Warcraft, Well of Eternity)... ima li među njima i nečega dobrog što bi se moglo podvesti pod ono umetničko?

Quote from: Nimrodel on 22-10-2005, 14:36:38
Nego, pade mi na pamet, a koliko je hiper-produkcija spin-offova kriva za ovo stanje danas koje imamo sa ovim žanrovima? Tu su Zvezdani ratovi, D&D romani (tipa - Warcraft, Well of Eternity)... ima li među njima i nečega dobrog što bi se moglo podvesti pod ono umetničko?

čisto sumnjam.

nego, bre, gde nestade ova nimrodel?

Može da se probere ponešto dobro. Nažalost, kada pisac jednom zglajzne u pisanje tie-in romana, više ga niko ne uzima za ozbiljno. Recimo, Kristi Golden je imala solidnu budućnost kao horor pisac, ali je zaglavila sa Rejvenloftom i nikada se nije izvukla iz njega.

Nim je (valjda) još u Požarevcu. Nešto sam naslutio nekakvu ozlojeđenost na nekoga, ali može biti da sam samo sanjao.