ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

@JasonBezArgonauta (са малим закашњењем због гужви)

Хвала ти много за материјале у вези са откупом књига. Поучно ми је било, јер стварно нисам знао детаље.

А то ми је хиљадити доказ да је институционална култура у Србији липсала. Сад остаје - спалити тло, па сејати другу пољопривредну културу, да агрономски кажем.

Али пре свега се морају урадити ревизије и инспекције у свим установама. Да се види ђе је, ба, било запело...

Quote from: JasonBezArgonauta on 11-08-2013, 20:09:46
Možda se ipak bolje vidi ako se gleda na ćirilici, pa da probamo i tako:
По твом мишљењу, да ли је патриoтски шљам бољи од либералног, или било каквог другог, шљама?

Што се мене тиче - и једни и други служе Мамону. (Мислио сам да сам ту био јасан, и овде, а и на другим топицима. Није ми била намера да се око тога прегањам.)

Quote from: JasonBezArgonauta on 11-08-2013, 20:09:46

QuoteЈе ли превише индискретно ако -- дискусије ради -- упитам за ултракратко објашњење зашто пишеш латиницом?

Previše je indiskretno, ali, diskusije radi, da odgovorim ultrakratko - Iz navike.

Ово сам питао искључиво зато што ми је писмо најпростији пример на којем могу да објасним поенту око аномалија у просрпској култури, није ништа лично.

Ево у чему је ствар: било да је из навике, било да је из идеолошког става, латиница у Србији се никад не користи спонтано, већ због намерног кондиционирања, деценијског масовног условљавања становништва.

Наиме, то је просто одлучено тајним међудржавним споразумом између САД и ФНРЈ 1950. године. Ево ти, на пример, разговор између америчког амбасадора Џорџа Алена (касније је био и директор УСИА) са савезним министром Родољубом Чолаковићем (преводи им резидент ЦИА, чије је ово сведочење):

At the same time, George Allen asked me one day to interpret for the Cultural Minister. He said, "Why, if you are so anxious to make a break, do you not indicate that schooling will be conducted in both Cyrillic and Latin characters, and gradually eliminate the Cyrillic to indicate you've made your break with Russia?" And he said, "We are doing that in one sense. We're making sure that every child in Yugoslavia learns the Latin alphabet, and eventually that will take care of itself." This was indicative of his longterm approach to a problem. --  Извор: Mehta, Coleman Armstrong, "A Rat Hole to be Watched? CIA Analyses of the Tito-Stalin Split, 1948-1950." (North Carolina State University, 2005)  http://repository.lib.ncsu.edu/ir/bitstream/1840.16/1006/1/etd.pdf

Од тог тренутка се крши традиција од скоро 1100 година (овог лета 1150 година), и сва деца (укључујући и Бобана и његово чедо Гула) надаље бивају одгајана да имају навику. Сад смо ту где смо - једина култура на планети овако расечена на пола, као јабука. Већ сам рекао да су нам деца најгора у Европи по питању знања и употребе матерњег језика.

ШИРИ КОНТЕКСТ: Ледени брег је много већи, и цела конструкција је заснована на стотинама других лажи: непостојећи богумили, досељавање Срба, српска државност од 12. века, штокавци као пет до 20 различитих народа и језика, Албанци као староседеоци, природа антифашистичке борбе итд.

Џабе је што је наука све те ствари разбуцала, многи су ментално условљени да морају овако да мисле. А све је лаж и све се мора наново просудити.

Кад се све подвуче, српска култура не постоји као целина, јер је буквално шизофренична. Што више одлажемо да је поново направимо и саставимо - дубље се заглибљујемо.

Лепо чак и један глумац пита: "Da li smo nekulturni jer smo siromašni, ili smo siromašni jer smo nekulturni..."

(Хинт: одговор није ово прво. Робље нема ни корене ни самосвест, и док је тако - треба да трпи, што се мене тиче.)

Ајте, и праштајте на дерању...

Iskreno, još davnije je bilo kad sam poslednji put pročitao nešto ovoliko jezovito. Očito sam samo umislio da me se "anomalije" i slične pojave više ne dotiču, da su ništa više do tuđeg puvanjka u gradskom saobraćajnom kad se premestiš na drugi kraj, pa izađeš stanicu ranije, disanja radi. Što reče autor anomalije: "Praštajte", al' ja se sad neću derati, samo ću primetiti da se neko usrao u prepunom autobusu. Dal' je do masne hrane, genetike, il' čega god, za šta me isto baš briga, ipak smrdi do zla boga i natrag. Što je nekulturno, i higijenski neispravno. Zna se gde se creva prazne.

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 16-08-2013, 03:56:58Iskreno, još davnije je bilo kad sam poslednji put pročitao nešto ovoliko jezovito.

Господине Стево, врло ценим што сте овде и нама и присутним дамама пренели вашу физиолошку реакцију на изнете чињенице. Ја сам само чекао нечију демонстрацију уживо и ви сте били љубазни да нам учините плезир.

Око тегоба и отпора које имате, немојте бринути. То је нормална фаза у перципирању и освешћивању реалности. Боли то манџуријско кандидатство, али, преживећете.

За следећи пут бисмо били захвални да овом округлом столу принесете и нешто од ваших конкретних знања која ће нам отворити очи, као што се господин Јасон потрудио, а и моја маленкост. И немојте никога да штедите, нема овде светих крава, ни Бамбијевих мајки.

Не изневеримо покретача ове теме.



Едит: задње "т" у кандидатство

Uh, nesto sam ocigledno zajeb'o posto je moj prethodni post trebao da osvane na Mojtevideo topiku. Izvinjavamo se, i ako ima nekog smisla nek' Zak prebaci oto kad dodje sa ferija.

Mia culpa. 

Quote from: zstefanovic on 16-08-2013, 04:14:46
Не изневеримо покретача ове теме.

eh, kad bi više ljudi s ovakvim obzirom i dušebrižjem tretirali pokretače tema, i KULTURA bi nam bila na višem nivou...

Tu tamz ap i od mene za zstefanovica 

"Tasovac je odličan kandidat za ministra"
Izvor: Tanjug

Kulturni poslenici su uglavnom veoma zadovoljni što je direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac kandidat za novog ministra kulture, ali u izjavama za Tanjug upozoravaju da je za dobre rezultate potreban i mnogo povoljniji kontekst od onoga u kojem se nalazi naša kultura.

Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović primetio je da je "sportskim žargonom rečeno, Tasovac stavio glavu gde neko ne bi ni nogu".

"Treba da se ceni taj napor u ovom vrlo komplikovanom trenutku, to što neko hoće svoju energiju da posveti rešavanju ukupnog problema u našoj kulturi. On očito ima znanja i energije i mislim da bi to moralo da da dobar rezultat", ocenio je Zelenović.

"Naravno, postoji nešto što se zove politička volja. Nadam se da se taj deo podrazumeva kada se takav čovek pozove da pomogne", rekao je on, dodavši da će mu Tasovac biti 14. ministar kulture za 22 godine koliko je u Kinoteci.

Zelenović je izrazio nadu da će Tasovac realizovati pun mandat, "jer ne mogu za godinu-dve da se urade važni projekti onako kako bi trebalo".

"Bilo bi prirodno i da, kada se dovede čovek tog kalibra i te ambicije, bude promenjen odnos prema finansiranju kuture, jer je jasno da sredstva koja sada postoje nisu dovoljna, što ozbiljno ugrožava i novo stvaralaštvo i kulurnu baštinu", izjavio je on.

Direktorka Ateljea 212, dramaturg i književnik Ivana Dimić izjavila je da joj "imponuje da takav sposoban, inteligentan i civilizovan čovek bude ministar kulture".

"Jedino bolji ministar bila bi, da je živa, Mira Trailović", izjavila je ona.

S druge strane, kako je dodala, "zabrinjava činjenica da ni jedan ministar ne bude na funkciji više od godinu-dve dana".

"Ne može za to vreme uopšte da uspostavi neki red, dok počne da radi, on je već smenjen", ukazala je Dimićeva.

"Dakle, personalni utisak je odličan, ali bojim se da je to što je Tasovac izvanredna osoba za ministra kulture - samo jedna strana medalje. Druga strana je koliko će ga pustiti da nešto uradi i koliko će to trajati. To me brine", rekla je ona.

Dobitnik NIN-ove nagrade za roman godine "Veliki rat" Aleksandar Gatalica izjavio je da se ne bi držao samo toga ko je novi ministar kulture u Vladi Srbije, jer je "mnogo bitnije šta ministar treba da uradi, a ne kako se on zove".

"Bitno je da se uvede neka vrsta kulturnog tržišta. Ono ne postoji, mi nemamo nikakve pouzdane informacije kakvi su dometi, na primer, nekog festivala, koliko su oni posećeni, koliko ima stvarno prodatih ulaznica", rekao je on.

Gatalica je naveo da se takođe ne zna kakvi su dometi nekih projekata u oblasti prevođenja naše književnosti na engleski jezik, ne zna se do koga stižu ti prevodi.

Direktor izdavačke kuće "Arhipelag" i potpredsednik srpskog PEN centra Gojko Božović istakao je da ne sumnja u sposobnosti Tasovca, ali da "sumnja u kontekst u kome će raditi svoj posao".

"Prethodno Ministarstvo kulture je za godinu dana napravilo veliku štetu i to će svakako biti dodatni veliki izazov u kom će se naći novi ministar", ukazao je on.

"Kontekst u kome će ministar raditi svoj posao, počevši od budžeta do političkog i javnog koneksta, svakako nisu povoljni za tako zahtevan i opsežan posao, čiji se značaj tradicionalno u našem društvu potcenjuje", ocenio je Božović.

hoce li netko konacno zaustaviti i policijsko nasilje nad kulturom?! ne smiju to raditi!

FOTO: PLESAO U CENTRU GRADA S KOKOŠI PRIVEZANOM ZA GOLI PENIS

QuotePARIZ - Južnoafrički izvedbeni umjetnik Steven Cohen izveo je nesvakidašnju predstavu u Francuskoj plešući oko Eiffelovog tornja, odjeven u bizarni kostim ptice, na visokim petama, s kokoši privezanom za penis.

Kako je izjavio njegova odvjetnica Agnes Tricoire, Cohen je plesao nekih desetak minuta prije nego što ga je uhitila policija zbog nedoličnog ponašanja u javnosti. Tricoire je izrazila zgražanje zbog uhićenja.

- To je sramota. Svojom izvedbom, Steven Cohen je htio dočarati svoju situaciju, razapetosti između dvije države. Južnoafričke republike, njegove rodne grude, te Francuske, gdje sad živi, objasnila je.

- Francuska baca umjetnike u zatvore, dodala je.

QuoteКОМИСИЈА ЗА ОТКУП КЊИГА ЗА БИБЛИОТЕКЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ


Датум: 18.09.2013.
Прва овогодишња седница Комисије за откуп књига за библиотеке у Републици Србији биће одржана у четвртак 19. септембра у соби 105 Народне библиотеке Србије са почетком у 12 часова.
Седница ће, за разлику од раније праксе, бити отворена за јавност, која ће први пут моћи да прати цео процес откупа књига. Истовремено, биће то прва у низу јавних седница комисија Министарства културе и информисања Републике Србије и управних одбора институција култура у Србији. Тај манир ће постати пракса за будућност коју уводи Министарство, чиме ће се обезбедити пуна транспарентност поступака и процедура тих институција. Министарство је уверено да ће обавезујући карактер такве праксе спречити корпупцију и функционисање културе на клановском и партијском принципу.
Комисију за откуп књига са мандатом од четри године, коју је формирало Министарство, чине: проф. др Александра Вранеш, декан Филолошког факултета Универзитета у Београду, проф. др Љиљана Марковић, продекан Филолошког факултета Универзитета у Београду, др Милош Ковић, доцент на катедри за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду, др Мирослав Перишић, директор Архива Србије, др Александар Белић, директор Института за физику у Београду, др Јерко Денегри, професор Универзитета у пензији и Милан Влајчић, филмски књижевни критичар и књижевник.
Седници Комисије присуствоваће министар културе и информисања Иван Тасовац и директор Народне библиотеке Дејан Ристић.
Министарство културе и  информисања определило је двоструко већи износ средстава за откуп књига од раније предвиђеног, тако да ће за милион регистрованих читалаца у 176 јавних библикотека у Србији бити обезбеђено и сразмерно више књига.
Тим потезом Министарство указује на један од својих приоритета који се огледају у пружању системске подршке јавним библиотекама у Србији, односно корисницима библиотечких фондова.
На Јавни позив, који је 13. јуна ове године објавило Министарство, пријавило се 195 издавача са 3.086 наслова.

Hunky dory, samo ja ovo ne videh juče u ova doba pa se sve nešto pitam jel ovo poziv da se dođe ili je poziv da se ne dođe.

Đavo mi nije dao mira pa sam ih nazvao. Evo šta se desilo:



ЛИЦА:

ГОСПОЂА ИЗ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ, госпоџа, ко да је министарка
ЈА, Јасон
ОСТАЛИ, сви остали ако их буде


ГОСПОЂА ИЗ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ лакира нокте, гледа на сат, уздише, па наставља са лакирањем ноктију,
ЈА, окреће број министарства културе


Чује се хркање из суседне канцеларије, телефон звони

ГОСПОЂА ИЗ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ (гледа у телефон и не верује): Која ли ме далабу зове два сата пред крај радног времена! (нервозно лупка прстима по столу, чека и на крају подиже слушалицу). Министарство културе!

ЈА (пали цигарету): Добар дан. Министарство културе?

ГОСПОЂА ИЗ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ (преврће очима): Јесте, изволте.

ЈА (спушта шољу кафе): Управо видех да је седница Комисије за откуп књига за библиотеке отворена за јавност и хтедох...

ГОСПОЂА ИЗ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ (прекида га): Да, да, данас у 12ч, у соби 105 Народне библиотеке Србије...

ЈА (прекида је): Да, знам, и већ је одавно у току, јуче на сајту није било никаквих информација о томе и...

ГОСПОЂА ИЗ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ (поново га прекида): Није могуће, јуче је то окачено.

ЈА (збуњен): Оооовај, јуче сам разгледо ваш сајт и не видех ту вест.

ГОСПОЂА ИЗ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ (опрезно): Знате, то је негде у ово време и било окачено...

ЈА: Ви то мени кажете да је требало и касније да свратим?

ГОСПОЂА ИЗ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ: Сигурно је то касније било на сајту... ето... шта ће те...

ЈА (процеди за себе): Дупли laphroaig, кокошко неваспитана.

ГОСПОЂА ИЗ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ (збуњено): Мо...молим?

ЈА: Рекох, да ли ви то мени поручујете да сте позив, који сте поставили најраније 20 сати пре саме седнице, окачили на време?

ГОСПОЂА ИЗ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ (опрезно): Није могло раније... ето... шта ће те...

ЈА (зева): Исто!

ГОСПОЂА ИЗ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ (збуњено): Мо...молим?

ЈА: Хтео сам да знам кад ће та друга седница и да ли је отворена за јавност, то покушавам да сазнам.

ГОСПОЂА ИЗ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ: Каква друга седница? Ова је вероватно већ готова и то је то.

ЈА: Е није!

ГОСПОЂА ИЗ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ: Не разумем.

ЈА (блефира): Прошли пут им је требало седам седница... нешто сумњам да су се утренирали тако добро да то сад слупају у једној. Даклем, барем одокативно, кад ће та друга?

ГОСПОЂА ИЗ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ: Одокативно?

ЈА: Отприлике. Може и оквирно.

ГОСПОЂА ИЗ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ: А за које ви новине радите?

ЈА: Нити једне.

ГОСПОЂА ИЗ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ: Што вас то онда занима?

ЈА: Па ваљда сам и ја нека јавност. Него, сад ми паде на памет, да ли је изводљиво састати се са министром? Прича се (гледа у монитор и сриче) да је министарство заинтересовано за спречавање корпупције и функционисања културе на клановском и партијском принципу, па да припомогнем.

ГОСПОЂА ИЗ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ: Шта да...

ЈА: Да се растера гамад!

ГОСПОЂА ИЗ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ: Молим?

ЈА (увежбано): Да се спречи корупција и функционисање културе на клановском и партијском принципу. Имам и неку документацију од претходног конкурса...

ГОСПОЂА ИЗ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ: Аааа то, може.

ЈА: Ајте онда да закажемо тај разговор... ако може.

ГОСПОЂА ИЗ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ: Не може, морате да се обратите званично, па ће вам надлежна служба одговорити да ли може и кад...

ЈА: Чекајте, мало пре је било да може. Иначе, ја сам се обраћао и претходницима (посластичару и брадатом), по истом питању. Никад ми није стигао одговор, јал може, јал не може.

ГОСПОЂА ИЗ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ: Ма није могуће...

ЈА: Могуће је, имам ја и пријемне печате који кажу да је могуће.

ГОСПОЂА ИЗ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ: Пошаљите онда мејл, наведите неки разлог... одговорићемо за три дана.

ЈА (одушевљено): Договорено!

ГОСПОЂА ИЗ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ: И ако желите да неко присуствује, обавезно наведите ко.

ЈА: Министар, ако је изводљиво.

ГОСПОЂА ИЗ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ: Неко, осим министра. Довиђења. (враћа се лакирању)

ЈА: Довиђења. (крете да спусти слушалицу па се предомисли) Пооздравите вашу ма...(изнервирано тресне слушалицу) Е јееебиии га!!!!!!!!

Jbg, moralo je u ovoj formi. Dok sam se pričo, sve mi se nešto Sterija i državni poso motali po glavi. Razgovor je inače bio duži i potresniji. Eto

radost! nova emisija o književnosti na rts2: HIT LIBRIS! 

kad ja tamo, a ono: matija bećković, vuk drašković i laguna, laguna, laguna... 

šta li sam pa očekivo od rts-a, pa još od emisije s tako imbecilnim naslovom? 

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1147313

Quote
Intervju – Isidora Žebeljan, kompozitorka Sindromi nacionalnog poremećaja  "Kultura u Srbiji danas ima status romskog deteta u nezainteresovanoj hraniteljskoj porodici"

Književnika rasporedili na mesto domara, on im poručio: MARŠ U...

Beta/E.B. | 02. 01. 2014

Književnik Srđan Tešin, bivši direktor Kulturnog centra Kikinda, saopštio je danas da neće potpisati Aneks ugovora o radu po kojem treba da obavlja poslove domara u toj insituciji.

- Neću potpisati ovaj ponižavajući Aneks ugovora i, kao što je to bilo 2005. godine, kada su sadašnji lokalni funkcioneri bili članovi Srpske radikalne stranke a danas Srpske napredne stranke, opet ću ostati bez posla - naveo je Tešin u otvorenom pismu javnosti.

On je precizirao da je od Kulturnog centra Kikinda dobio ponudu za zaključenje Aneksa ugovora o radu, po kome treba da bude raspoređen na mesto referenta za tehničke poslove i poslove održavanja, to jest domara Kulturnog centra.

- U finansijskom, egzistenicjalnom smislu, ponuđena mi je plata u  visini koeficijenta 9,6, što je najniži koeficijent koji se može dodeliti nekom zaposlenom u Kulturnom centru. Doskora sam imao koeficijent 22,17 - napisao je Tešin.

On je u obrazloženju pisma koje je stiglo u našu redakciju naveo:

- Imam samo jednu poruku za predsednika opštine Markova, njegovog savetnika Blažića, zamenika predsednika Vukmiricu, predsednicu Skupštine Majkićevu, članicu OV za kulturu Hrnjakovu i v.d. direktora KCK Mandićevu: MARŠ U PIČKU MATERINU, BANDO FAŠISTIČKA! Ili, na srpskom: MARŠ U PIČKU MATERINU, BANDO POKVARENA!

On je od februara 2009. do novembra 2013. godine obavljao funkciju direktora Kulturnog centra Kikinda. Izabran je, kao nestranačka ličnost, na javno raspisanom konkursu na mandat od četiri godine, a razrešen je dužnosti pre isteka mandata, kada je vlast u Kikindi "upodobljena" po republičkom modelu.

Srđan Tešin je dobitnik književne nagrade "Borislav Pekić" iz 2004. godine, kao i nagrade Društva književnika Vojvodine, iz 2010. godine. Njegova dela prevođena su na engleski, nemački, francuski, češki, albanski, poljski, mađarski, makedonski i slovenački jezik.

Pismen čovek.

pogrešio je što nije potpisao aneks ugovora o radu. trebao je da prihvati posao domara, obuče crveno-zeleni džemper i reši problem u institucijama sistema.

možda je procenio da je još mlad za (samo)spaljivanje!
uostalom, lepo je digo buku, i evo - za koji dan ima da mu reše slučaj.

Pismo Srđanu Tešinu

Dragi Srđane:

Pišem ti preko Peščanika, jer uskoro više nećemo imati drugog načina za javnu komunikaciju, kako je krenulo.

Vidim da te je postavilo za domara u Kikindi, u tom nekom kulturnom objektu i da si se jako naljutio na njih i poslao ih prostim rečima tamo gde im je i mesto, ako mene pitaš. Razumem te: i mene je jednom tako svelo na platu čistačice u NIN-u, mada me nije premestilo na to radno mesto – što bih bio voleo više. Čistio bih i brisao uredno i ponizno, jer je to posao odgovoran i važan, a ko smo mi da preispitujemo Previšnje Ukaze? Vidi: posao domara – to se kaže i hauzmajstor – odgovoran je i važan: treba neko da menja sijalice, vodi računa o grejanju i jesu li radijatori odzračeni, da bdi nad blagostanjem i sigurnošću jedne tako važne ustanove. Nisi rekao nude li ti i domarski stan; to bi bilo još bolje.

Ti si čovek pisac. Zato ću ti ispričati anegdotu koju sam jednom davno u Parizu čuo od Danila Kiša i dobro je zapamtio.

Dakle: jednoga dana 1937. godine u Moskvi, jedan tako domar po imenu Andrej Platonov čistio je brezovom metlom trotoar ispred kuće koju duži. Prođe čovek na biciklu i Platonov pomisli: Bože, da mi je bicikl, pa da se odvezem do Vologde gde, čujem, ima krompira... Tog biciklistu u međuvremenu prestigne čovek na motociklu, a biciklista pomisli: e, da mi je motocikl, pa bih skočio do Tule, gde ima čak i mesa na crnom tržištu. Prestigne motociklistu sjajni crni ZIL sa tamnim staklima u kome sedi čuveni sovjetski pisac, slavan, a bez talenta i pizda od čoveka, Konstantin Simonov. Motociklista ne sme ništa ni da pomisli. Simonov, međutim, misli ovako: džabe ti je i crna limuzina i Staljinova nagrada, Konstantine, kad talenta nemaš; da mi je talenat jednog Hemingveja, šta bih dao... U istome trenutku u Havani Ernest Hemingvej stoji za pultom i piše (mučili su ga šuljevi, pa je pisao stojećki) i misli: džaba mi i talenat i Havana i sve te pare, kad nisam genije kao Andrej Platonov koji sada čisti brezovom metlom ulice po Moskvi.

Nije Danilo Kiš nama te večeri tu anegdotu ispričao bez neke; i on je čovek pisac i bio je mnogo pametan.

Razmisli, dakle, Srđane. Moj ti je savet da se skrušeno prihvatiš domarskog posla, da nabaviš plavi mantil ili kombinezon, da imaš čekić, šrafciger i kombinirke u džepovima, da – ako daju – stekneš i domarski stan i da se staraš do daljnjega. Tvoje je da pišeš; kad su mogli domar Platonov i obućar Crnjanski i razni drugi, možeš i ti. Drugo si ti od onih koji su ti ponudili častan i odgovoran posao, a sami ,,ništa ne pišu niti rade, nego samo žive, drugima za primer" (Platonov).

Srdačno tvoj,

Miloš Vasić


Peščanik.net, 04.01.2014.

Tešin je nadigao kvalitetnu dževu kako samo jedan Mokrinčan ume. Gledam danas, nema novina a da ne pišu o njegovom "slučaju". Pičkarao je, ako! S ovom rogatom marvom i ne ide drugše.


edit - pre pola sata, čovek izjavio na FBu:


"S obzirom na to da je vest prostrujala internetom, nemam više šta da krijem: sinoć nam je neko razlupao auto, razvalio retrovizor i bravu i ubacio petarde u auto. Ovo je drugi put za dva dana da se to događa i ne verujem više u slučajnost. Hvala policiji na brzoj intervenciji i razumevanju situacije u kojoj se nalazim i ja i moja porodica koja je nedužna u svemu ovome što se ovih dana događa!"

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 04-01-2014, 14:20:09
Tešin je nadigao kvalitetnu dževu kako samo jedan Mokrinčan ume. Gledam danas, nema novina a da ne pišu o njegovom "slučaju". Pičkarao je, ako! S ovom rogatom marvom i ne ide drugše.

Prica se da ima jedan...slican. Iz Cacka, kazu.
Dogurao do ministra.
Vise puta...

Quote from: Karl Rosman on 04-01-2014, 14:31:23

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 04-01-2014, 14:20:09
Tešin je nadigao kvalitetnu dževu kako samo jedan Mokrinčan ume. Gledam danas, nema novina a da ne pišu o njegovom "slučaju". Pičkarao je, ako! S ovom rogatom marvom i ne ide drugše.

Prica se da ima jedan...slican. Iz Cacka, kazu.
Dogurao do ministra.
Vise puta...

Četverooki Mokrinčan ti je zaličio na Velju Selju? Interesatno.

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 04-01-2014, 18:14:34
Četverooki Mokrinčan ti je zaličio na Velju Selju? Interesatno.

Sta znam, ima poneki stih. Kao kad Zeljko Joksimovic pozajmljuje note sa Buddha bara...


Ono sto je interesantno jeste to da me je tvoj komentar podsetio na drevne pesme Veljinih navijaca. Na to sam mislio.   

Valjda je ovaj topik pravo mesto:
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Smesne-price-o-Evropi.sr.html

РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ЉУБА ПОПОВИЋ, сликар
Смешне приче о Европи

...А како објашњавате да је партизанска власт, предвођена машинбраваром, показивала знатно више разумевања за уметност и културу него ова, демократска власт која се дави у причама о Европи, развијеним демократијама?

"Али Тито је имао неколико веома просвећених људи око себе, имао је Ђиласа, Кочу Поповића, Мошу Пијаде, Темпа... Ђилас му је, рецимо, предложио да се направе мајсторске радионице, а кад су обезбедили неколико великих атељеа доделили су их заиста сјајним сликарима, међу којима је само Кун био борац из рата и комуниста. И кад погледате ко је све у то време био утицајан на плану културе, сложићете се са Жикином оценом да је то било Периклово доба. Ту су били Ото Бихаљи Мерин, Алекса Челебоновић, Васко Попа, Жика Богдановић, Александар Стефановић, Зоран Мишић... Ако мене питате, наша деградација је почела кад је елита допустила да Ђилас тавори осам или десет година у свом стану у Палмотићевој, а да никад нико није осетио потребу да с њим поразговара. Стално говорим да Србија има најјачи културни потенцијал у региону. Изузетак је само Румунија између два рата, кад је имала велики узлет. И никако не разумем што се тај потенцијал стално расипа, баца у блато, док се истовремено наклапа о некаквом уласку у Европу. Уласку с ким, с чим, зашто?


...Срби су људи с јаким идентитетом и не баш много практични. Не видим како би могли да се уклопе у ту европску машинерију, а да при том не пропадну. Хрватима је много лакше, они су научили да се удварају моћнима и богатима. Место уз скуте увек им је било довољно и пријатно... А кад причам о савременој Европи, увек се сетим великог Сиорана и његових речи, непосредно пред смрт. Рекао је да ће доћи време када ће нам Хитлер и Стаљин изгледати као мала деца у поређењу с оним што нас чека."

O žrtvama i profiterima

3. januar // petak //

Nešto mi je odmah po buđenju govorilo da će ovo biti dug dan. Zaspao sam, teško, nervirajući se zbog ludaka koji nam je oštetio porodični auto, divljački polomio retrovizor i iskrivio lim od vozačevih vrata. Sa suprugom i dvoje dece živim u zgradi u problematičnom urbanom delu Kikinde, Mikronaselju, koje je u mojim pričama postalo naselje Mars.

Zato i nisam tražio nekakav politički kontekst tog razbojničkog napada na porodičnu imovinu. Pametno onomad reče Ivan Radosavljević, urednik "Stubova kulture": "Tešinovi junaci nisu pali s Marsa, oni na Marsu žive i to je bitna razlika!"

Otkako sam juče javno reagovao povodom idiotske odluke v. d. direktorice Kulturnog centra Kikinda da budem raspoređen na mesto domara, ne mogu da postignem da odgovorim na sve telefonske pozive, sms poruke, mejlove, poruke na Fejsbuku... Taman sam seo da doručkujem, telefon, po stoti put, ponovo zvoni. Javljam se. Zovu iz Kabineta Ministarstva kulture, državni sekretar Dejan Ristić želi da razgovara sa mnom. Jasno i razgovetno: gospodin Ristić mi saopštava svoju odluku da želi da dođe u Kikindu kako bi razgovarao sa mnom o skandalu koji nikome nije bio potreban i koji je, to ja kažem, mogao biti izbegnut samo da je bilo političke mudrosti koja je, svakako, izostala. U razgovor se ubacuje ministar Ivan Tasovac, prenosi mi svoje viđenje cele stvari i daje ljudski savet: "Više nikoga ne pičkaraj!"

U međuvremenu, dok čekam da državni sekretar stigne u Kikindu, čitam poziv za konferenciju za štampu koju će u podne upriličiti lokalne vlasti. Nedugo zatim, čitam i saopštenje za medije koje su sročili kikindski oci. Pored onih predvidljivih optužbi da sam lopov i kriminalac, piše i ovo: "očigledno da mu pisanje ne ide od ruke", "ne vidimo nijedan razlog njegovog postojanja u malom KC Kikinda", "iz njega izbija mržnja i jed", "preispitati odluke i nagrade koje su dodelili ovom studentu u pokušaju", "ovo nije sve i nije kraj njegovih nedela", "Tešin nije žrtva već najobičniji politički profiter u redovima književnika"... Opa, bato. Biće posla i za moje advokate.

Ministar me zove nekoliko puta. Pričamo o najrazličitijim stvarima. Državni sekretar se javlja iz Kikinde. Prvo odlazi u opštinu da razgovara sa predsednikom i gradskim funkcionerima. Za to vreme, ja ga čekam na VK televiziji. S obzirom na to da je dogovoreno da izjavu da nakon razgovora sa mnom, očekujem dolazak kolega novinara. Međutim, došla je samo dopisnica "Blica", fotograf "Kikindskih" i, naravno, novinari VK televizije. Posle VK objavljuje saznanje da je medijima pod patronatom lokalne vlasti zabranjeno izveštavanje. Zbog cajtnota, dopisnica RT Vojvodine uzima od mene izjavu pre dolaska državnog sekretara. Stiže i Dejan Ristić. Prvo nas dvojica razgovaramo o celom slučaju, njegovoj predistoriji, posledicama skandala i mogućoj izlaznoj strategiji. Državni sekretar u izjavi sažima ono najvažnije i kaže: "Radi se o nedopustivom narušavanju integriteta jednog uglednog književnika." Nemam šta da dodam. Pozdravljam se sa državnim sekretarom i odlazim kod ženinih roditelja na prvi obrok u ovom danu.

4. januar // subota //

Jasmina Karanac sa B92 mi javlja da će doći sa ekipom u Kikindu da snimi prilog o nedavnim dešavanjima na kikindskoj "kulturnoj" sceni. Nalazimo se ispred Hotela "Narvik". Već su snimili prilog u opštini. Jasmina mi prenosi delić razgovora koji je vodila sa predstavnicom vlasti. Zapanjen sam i zatečen onim što čujem. Snimamo prilog za vesti u četiri. Direktno uključenje. Na pitanje u vezi sa oštećenjem auta imam da kažem samo ovo: "Svako se bori argumentima koje ima: ja rečima, oni lupanjem automobila!" To "oni" ne odnosi se na lokalnu vlast, iako je moglo da bude i tako protumačeno, već na huligane, "treći ešalon" ove (i svake) vlasti. Sa ekipom B92 odlazimo do mog auta. Oštećenja nisu velika, ali je poruka koja mi je upućena ogromna.

5. januar // nedelja //

Zove me otac, kaže: "Zvao je čovek iz Književne reči, želi da razgovara sa tobom i pruži ti podršku, obavezno se javi." Kakva crna Književna reč, pa to ne postoji!? I, zaista, zvoni telefon, javljam se. Bio sam u pravu, lažni urednik Književne reči je, zapravo, funkcioner SNS koji želi da mi pruži podršku! E, sad mi je jasno da se ovaj slučaj odvija mimo moje volje i htenja. U redu je kad Miša Vasić ili Gordana Suša pišu o mom slučaju, ali da me zovu funkcioneri i članovi SNS i pružaju podršku, e to je već ozbiljna igranka. Kasnije vidim da je i centrala DS objavila saopštenje u vezi sa zaštitom mojih ljudskih i profesionalnih prava (ili kako jedan medij napisa - "prava"). Obrali ste bostan ako vas kao nestranačku ličnost, što je moj slučaj, podrži neka stranka. Hoće li neko Ivanu Tasovcu ili Dejanu Ristiću reći da su SNS "poslušnici", kao što meni govore u vezi sa DS? Pada noć nad Kikindom. Književnik Srđan Srdić je u "Mrtvom polju" napisao da je "Kikinda jedna mala gadost", dočim je Miroslav Antić poemu "Kikinda", jednako vedro kao Srdić, započeo stihovima: "Pod Kikindom zeleni se trava / tu mi spava odvaljena glava..." Neko je jednom prilikom rekao da bi Kikinda bila dobar grad da nije vode i ljudi.

6. januar // ponedeljak //

Nekoliko propuštenih poziva. Prepoznajem službene, opštinske, brojeve telefona. Nisam još ni kafu popio, ponovo zvoni telefon. Zovu iz kabineta predsednika. Predložio je sastanak sa mnom i rukovodstvom opštine u nameri da se pronađe rešenje ove "kulturne" krize (umalo da napišem "talačke", a možda ne bih ni pogrešio: osećam se kao talac u rukama kulturterorista). Potvrđujem dolazak, ali u pratnji svog advokata. Javljam za sastanak ministru i državnom sekretaru. Na sastanku sa predsednikom saznajem bitnu stvar: on se nije bavio mojim slučajem dosad, prepustio je to svojim saradnicima. Uh, pa grdno se prešao zbog toga. Nakon razgovora u šest očiju, pridružuju nam se i ostali koje sam pičkarao u svom jedinom obraćanju javnosti. Atmosfera kao iz Tarantinovih filmova. Vadim papire i demantujem ono što su rekli na konferenciji za štampu. Oni iznose svoje kontraargumente i ukazuju mi na činjenicu da im je član lokalnog DS-a doneo kompromitujuća po mene službena dokumenta. Eto ti ga sad! No, dobro, sigurno ne očekuju od mene da vičem na sav glas: "Izdaja, izdaja!" Ko zna ko je to bio i sa kakvim namerama. Bogme, svašta govorimo jedno drugima, ali su predsednik opštine, koji je advokat, i moj advokat smirili strasti. Neverovatno ali istinito: v.d. direktorica pred svima izjavljuje najbitniju stvar, očigledan odgovor zašto je do cele ove komplikacije došlo, ona kaže: "Zašto bih ja morala da znam ko ste Vi? Ja, eto, ne znam ko ste Vi?" Pa normalno, zašto bi ona kao profesor književnosti i, povrh svega, kao direktor ustanove kulture koja petnaest godina objavljuje jedini kikindski književni časopis "Severni bunker" znala da sam ja književnik i urednik baš tog književnog časopisa koji je samo pre tri nedelje na dva međunarodna sajma knjiga predstavljao Srbiju i Vojvodinu? Možda zbog toga što nemam fakultetsku diplomu, i što sam večiti apsolvent, ne mogu da shvatim zašto se neko prihvata posla u koji se razume kao ona poslovična Marica u onu krivu stvar.

7. januar // utorak //

Božić u tazbini. Ceo dan za prazničnom trpezom. Tašta pred nas iznosi svakojake đakonije. Šta ti je melting pot: ja 100 odsto Lala iz Mokrina, žena mi 100 odsto Bosanka iz Kikinde. Deca su nam pokupila najbolje od ravničara i gorštaka. Krećemo se između "di si" i "đe si". Ležem na spavanje odmah posle Luke. Mi, muški, noć prepuštamo ženama da gledaju Harija Potera. Malo magije bi nam u ovom trenutku svakako valjalo!

8. januar // sreda //

U poštanskom sandučiću pronalazim dva pisma odmetnuh članova SNS. Valjda misle da sam kikindski Robin Hud pa ću da ispravljam krive Drine unutar SNS (s obzirom na to da me, u svom ovom ludilu, zovu bivši funkcioneri SNS i daju podršku).

Mom dedi je gestapo zabijao eksere pod nokte i izveo ga na streljanje, koje je izbegao pukom slučajnošću i zalaganjem jednog mokrinskog Nemca. Mom dedi je gestapo zabijao eksere pod nokte i izveo ga na streljanje, koje je izbegao pukom slučajnošću i zalaganjem jednog mokrinskog Nemca. Stric mi je bio SKOJ-evac, borac na Sremskom frontu, kapetan OZNE. Pradeda mi je nosilac Ordena Karađorđeve zvezde sa mačevima za ratne zasluge u I svetskom ratu. Zar da ih brukam? Da podvijem rep? Neće da može!

9. januar // četvrtak //

Razgovor sa dopisnicom Dojče Vele protekao u kućnoj atmosferi i u najboljem redu, iako sam još uvek neopisivo ljut zbog jučerašnjeg nepismenog, nepotpisanog i nepečatiranog "saopštenja" fantomske organizacije KUK.

Ovo mi već smrdi na hajku koju su razni tzv. patriotski savezi vodili protiv slobodnih medija i opozicionih političara za vreme Miloševića. Pojave se dva-tri ludaka, skuckaju nekakvo saopštenje, iznesu gomilu laži i gluposti i onda ga u rahmetli Dnevnikovom dodatku i ondašnjoj "Politici" do besomučnosti objavljuju. Koga onda treba da čudi to što su se nekakvi heroji usudili da lome automobil jednom piscu?

http://www.danas.rs/dodaci/nedelja/o_zrtvama_i_profiterima.26.html?news_id=274243

Dobili pet miliona za jednu tribinu

Udruženja bliska Trećoj Srbiji, koja su u junu dobila milionska sredstva iz gradskog budžeta namenjenog za kulturu, ni na koji način nisu obogatila život Novosađana.
raduljaca
Naime, Forum za odgovornu politiku, čiji je zastupnik Branko Radun, dobio je za projekat "Evropska kultura - srpski interes" pet miliona dinara. Oni su za te pare zasad održali samo jednu jedinu tribinu u Kulturnom centru Novog Sada, pod nazivom "Kriza u Siriji i globalna nestabilnost".

Centar za istraživanje i promociju kulture "Istar", osnovan je dva meseca pre konkursa na kojem je dobio 1,5 miliona dinara za projekat "Kulturna budućnost". Predsednik ovog udruženja na pitanje Blica gde je otišao novac kaže da je on utrošen u "obučavanje 15 ljudi da pišu projekte".

Do rezultata rada ostalih udruženja taj list nije mogao da dođe, kao ni do rezultata trošenja para koje su dobili na kontroverznom konkursu. Primera radi, Mađarskom kulturnom društvu "Zrak" praktično je nemoguće ući u trag, iako su na konkursu dobili 2,9 miliona dinara. Predsednica ovog udruženja je Teodora Paracki, supruga funkcionera Treće Srbije Danijela Kulačina, koji je i sam dobio 4,5 miliona dinara na istom konkursu.

Grad je za 108 projekata u kulturi u 2013. godini izdvojio 127 miliona dinara, a Radio 021 tada je otkrio da su ta sredstva većinom između sebe podelila udruženja bliska Trećoj Srbiji, koja delegira članicu Gradskog veća za kulturu, kao i direktora Kulturnog centra Novog Sada.


http://www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Dobili-pet-miliona-za-projekat-napravili-jednu-tribinu.html

Kuj to kaže, kuj laže kako nema novaca za kulturne poslenike?
Kad i gde se raspisuju ti konkursi? Moglo bi se, od strane cenjenih, češće ili retko kad, ulogovanih na ovaj sajt, osnovati udruženje pod nekim rogobatnim nazivom, kao udruženje građana. Onda, fino, napravimo program opismenjavanja i oplemenjivanja narodnih masa, počev od jaslica do postdiplomskih studija.
I konkurišemo čerez izdavanja boršure sa radovima istaknutih dr, mr. i mastera iz raznoraznih oblasti, a uz to:  tribine. Za početak, u obdaništu nekog pasivnog predela, održimo tribinu na temu:
" Uticaj Fridriha Ničea na apologetski prilaz problemu kanibalizma u delu Cannibal Holocaust i posledice navedenog prikaza na kulturnu tranziciju u Srbiji do 2020"
Nakon predavanja, obavezno, učešće prisutnih.
Para ko šaše...

Dakle, moglo bi se reći da Tasovac nije napamet lupao kad je rekao da nije problem što nema para nego što nema dobrih ideja koje se nude na konkursima za te pare 

15.000 evra da se obuči 15 ljudi da pišu projekte zapravo ne zvuči kao nerazumna suma. Ako je ta obuka bila ozbiljna i na kraju zaista dala 15 ljudi kadrih da napišu dobar projekat. Ja sam sa kolegama držao takve obuke ljudima, za mnogo manje para i sasvim sam svestan da je to što smo mi radili kurac i da bi nam 15K evra i 12 meseci sistematičnog rada bilo donelo mnogo bolje rezultate. Naravno, iz ovog teksta nemamo pojma na šta je ovaj konkretan slučaj ličio.

Što bi pa branili jednog trećesrbijanca kad je, čini se, cela ta dereglija korumpirana. Treba to počistiti ognjem i mačem, i onda otvoriti novi konkurs.

Donji Milanovac: Četiri radnika napravila dug od 800.000 dinara!

Centar za kulturu u Donjem Milanovcu, koji ima četiri zaposlena, blokiran je zbog duga od gotovo 800 hiljada dinara. I tu možda, ne bi bilo ništa čudno da dug nije nastao tako što ga je ova ustanova kulture napravila korišćenjem čak 105 mobilnih telefona, ili u proseku 26 telefona po osobi.

Mirko Ilić, nedavno smenjeni direktor Centra za kulturu u Donjem Milanovcu je, aprila 2009. godine, sa ,,Telenorom" zaključio ugovor o korišćenju za 53 pretplatnička broja.

U međuvremenu su kartice deljene i drugim ustanovama u ovom gradu, ali računi nisu plaćani, tako da je račun dostigao cifru od 738 hiljada dinara, zbog čega je račun Centra za kulturu u Donjem Milanovcu blokiran, zajedno sa kamatama, za iznos od gotovo 800 hiljada dinara.

Dobro, nije to tako crno, sigurno tu ima dovoljno materijala da se objavi knjiga "Razgovori o kulturi i sms korešpodencija". Bezceler u najavi. A ako im šta od tiraža ostane neprodato, pošalju lepo Telenoru i, štono naš narod kaže, operater sit i telefoni na (pretplatničkom) broju.

samo nek se krčmi, nek se rasprodaje, ništa da ne ostane!!!


Država rasprodaje Geneksovu zbirku


Odluku da umetnička dela iz kolekcije Geneksa budu data na aukciju donelo je Ministarstvo privrede nakon odlaska Saše Radulovića s njegovog čela, iako je Agencija za privatizaciju odbila da dela budu prodata, saznaje "Blic".

U Ministarstvu privrede na pitanje kada je doneta odluka i ko ju je doneo "Blic" su uputili da informacije zatraži pozivajući se na Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja. Aukcija dela iz zbirke Geneksa, zakazana je za sutra.

Bivši direktor Geneksa Milorad Savićević je pismom pozvao ministra kulture da zbirku sačuva kao državno vlasništvo ili je pokloni Muzeju savremene umetnosti ili nekom drugom srpskom ili beogradskom muzeju ocenjujući da je aukcija jedan vandalski gest "nama nepoznatog državnog organa koji je taj kulturni zločin odobrio".

Aukcija 116 lotova biće organizovana sutra, a mahom je reč o delima koja su nastala u drugoj polovini 20. veka i koje je ovo preduzeće kupovalo za opremanje svojih prostora.

Neki od autora ponuđenih dela su: Mića Popović, Miloš Gvozdenović, Staša Beložanski, Vera Čohardžić, Mladen Srbinović, Dragan Mojović, Peđa Milosavljević, Vojo Stanić, Safet Zec, Miodrag Protić, Mihajlo Protić, Siniša Vuković, Branko Miljuš, Cile Marinković…...


Nikola Kusovac, penzionisani kustos Narodnog muzeja, navodi da žali zbog sudbine zbirke, ali da je to posledica opredeljenja države i da su mnoge slične zbirke imale sličnu sudbinu. On posebno ističe vrednost zbirke Investbanke, Beobanke i Prvog maja.

Ipak, kaže za "Blic" država bi možda mogla iskoristiti pravo preče kupovine, barem kada su u pitanju dela Miće Popovića, Ivana Tabakovića ili Voje Stanišića.

Među delima su i neka koja imaju "svojstva kulturnog dobra".

slike, ovde:
http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/455374/Pogledajte-koja-sve-dela-idu-na-aukciju-Drzava-rasprodaje-Geneksovu-zbirku

Književnica iz "Blica": Simonida Milojković, srboidni kič elise i elite
Medijsko selo šmrče belo


Kulturni događaj sezone, sudeći prema švicarskom Blicu, svakako je bila promocija novog romana izvesne Simonide Milojković, nekoć novinarke u bušnoj Simonovićevoj novini, danas spisateljice koja osvaja srca funkcionalno nepismene publike. Negde na nekoj livadi, sred zelene ali obične trave gde nisu nedostajale ni brojne krave, uz prikladnu adiktivnu rimu "If you wanna hang out, you've gotta take her out, Cocaine", zvuk helikoptera koji je nadjačavao svaki glas i nekog kretena koji je u čaršafu glumio "Belu smrt", promocija knjižice mogla je da počne

CRNI HUMOR SE NASTAVLJA, OVDE:
http://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-vesti/102992-Medijsko-selo-mre-belo.html

inače, ovo govno se prodalo u 15.000 komada za nedelju dana!




a ako ima neko ko ne zna:

Simonida Milojković je novinarka Blica, specijalizovana za priče o domaćem džet-setu. Književnošću se bavi od 2007. godine kada je izašla njena prva knjiga Grabljivica. Interesantno je da je ceo prvi tiraž od 30.000 primeraka rasprodat za samo dva dana, a u narednih šest meseci knjiga je prodata u čak 130.000 primeraka, što Simonidu Milojković svrstava u najčitanije savremene srpske pisce. Grabljivicu 2, nastavak najčitanijeg romana na Balkanu, Simonida izdaje 2009. godine, a u izdanju ,,Lagune"su u jednom tomu objavljena oba dela i ekskluzivan nastavak (treći deo).

Prilično teško je i zamisliti te kako u kratkoj suknjici i golih ramena izlaziš iz helikoptera, ali, ko zna, jednoga dana, možda...
130.000 je, ipak, 130.000...
$$$$$$$$$$$$$$$$
Jednom se živi...


PS: Meho bi te podržao...

Ghoul je već dokumentovao svoje cross dressing avanture na ovom forumu tako da, sigurno bih ga podržao. Pa ja i Simonidu podržavam, makar u domenu oblačenja i izlaženja iz helikoptera.

kakve perverzne misli!
miću je očito iskvario boravak u holivudskom babilonu!
a otišo je čist i neokaljan ko izvorska voda (sa zavodnika)!

nego, nešto se mislim, džaba vučiću sve ove demagogije sa ranim ustajanjem, službenim vozilima i sličnom maglom za prostodušne: ova država bi se brže i lakše izvadila iz krize samo kad bi uveo POREZ NA ŠUND.

avaj, od toga nema ništa - jer pogledajte ko se oko ovog šunda prvi lepi!
creme de la merde srbije danas!
nisu blesavi sebe same da oporezuju...

Ja perverzan?
Ta 'ajte, moliću fino.
Pa ko je naslovio roman ZAVODNIK, a priča o nekom profesoru koji je ostao bez posla, itd. itd.

Quote from: Mica Milovanovic on 09-05-2014, 13:11:59ZAVODNIK, a priča o nekom profesoru koji je ostao bez posla

mico, ti si to pomešao s nekom drugom knjigom (ili ovu još nisi pročitao)! 

ili to - ili su te zaludele raskalašne droge i neo-vavilonske orgije! 

u ZAVODNIKU nema nikakvog profesora koji je ostao bez posla. 

Uvatio si me.
Naravno da nisam.
Ja ne mogu tek tako da neozbiljno priđem ovom delu.
Suviše je poslova koji mi odvlače pažnju.
A ona zaslužuje dužnu pažnju..
Nadam se da ste shvatili:
Čuvam je za plažu...

užas, počeo je da rimuje

Jelena Bačić plakala na promociji!


 
Posle velikog uspeha prethodna dva bestselera ,,Ringišpil" i ,,Pismo gospođice Vilme", Jelena Bačić Alimpić promovisala je i svoj treći roman ,,Poslednje proleće u Parizu" i okupila veliki broj javnih ličnosti koji su došli da podrže bivšu voditeljku.

U toku oficijalnog dela, Jelena nije mogla da sakrije jake emocije već je od sreće pustila suzu, a program je nastavio ansambl ,,Daniluška". Sa osmehom na licu dočekala je Danijelu Karić Martać, Leontinu Vukomanović, Tanju Banjanin, Gocu Lazarević, Slađanu Ivanišević, Sašu Vidića, Mladena Barona i mnoge druge. Baćićeva je blistala u elegantnoj crnoj haljini, a najveću podršku imala je od porodice koja je bila sa njom.

blic ukinuo rubriku književnih prikaza vesne trijić.

zašto?

zato što im se može?

ne znam detalje.

Postuj ako saznaš, molim te. Zanima me.

Quote from: Ghoul on 06-06-2014, 17:37:44
blic ukinuo rubriku književnih prikaza vesne trijić.

Jučerašnji prikaz(prilično pozitivan, rekao bih) zbirke V u Blicu potpisala je Irena Javorski.
Gule, je li ona bila saradnica Betona i e-novina?

Quote from: Anomander Rejk on 09-06-2014, 10:04:37

Quote from: Ghoul on 06-06-2014, 17:37:44
blic ukinuo rubriku književnih prikaza vesne trijić.

Jučerašnji prikaz(prilično pozitivan, rekao bih) zbirke V u Blicu potpisala je Irena Javorski.
Gule, je li ona bila saradnica Betona i e-novina?

to nije ta ista rubrika.
ne znam zasigurno, ali prilično sam siguran da nije - bar nije bila u vreme dok sam ja piso tamo, posle kad su ovi baš zastranili, ja sam otišao i prestao da ih pratim.

Gasi se Srpska enciklopedija?

B. ĐORĐEVIĆ |
12. jun 2014


Odlukom Ministarstva prosvete prepolovljena sredstva namenjena za leksikografiju (1). Dragan Stanić: Realizaciji ovoga posla postavljaju se neshvatljive prepreke. Ni dinara nema za autore tekstova i stručne redaktore



SAMO nekoliko meseci pošto je javnosti predstavljen drugi tom prve Srpske enciklopedije, koju objavljuju Matica srpska, SANU i Zavod za udžbenike, budućnost ovog nacionalnog projekta prvog reda dovedena je u pitanje.

Nedavno je, kako ,,Novosti" saznaju, na adresu Matice srpske, kao glavnog izvođača naučnog posla, stiglo službeno obaveštenje da je nadležno Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja odlučilo da Srpskoj enciklopediji umanji sredstva za 60 odsto, a Matici srpskoj za blizu 50 odsto u odnosu na 2012. godinu. S obzirom na to da Matica, po rečima njenog predsednika profesora Dragana Stanića, koji je i predsednik Uređivačkog odbora Srpske enciklopedije, ove poslove radi na najjeftiniji mogući način, ovo smanjenje znači zaustavljanje daljeg rada u oblasti enciklopedistike i leksikografije.

Ceo problem Matica je izložila ministru nauke dr Srđanu Verbiću i zamolila da se što pre pristupi sistemskom rešenju.

- Bilo bi neophodno da se problem finansiranja u 2014. godini što pre reši, ali i da se osnivanjem Enciklopedijsko-leksikografskog zavoda Matice srpske ubuduće ovakve situacije više ne događaju. Ne sme tako osetljiva enciklopedijska i leksikografska delatnost da bude izložena nečijim ćudima ili zlovolji koja bi onemogućavala realizaciju strateških ciljeva srpske naučne zajednice. Teško je u ovom trenutku naći prioritetnijih naučnih zadataka od izrade Srpske enciklopedije, a ipak se realizaciji ovoga posla postavljaju neshvatljive prepreke. Što je najgore te prepreke postavljaju upravo oni koji bi, po Zakonu o srpskoj enciklopediji, morali da brinu o tome da se za ove važne poslove obezbede normalni uslovi za rad. Srbi nemaju svoju enciklopediju, a sada su na sigurnom putu da je u doglednom vremenu najzad dobiju. Pa kome je onda u interesu da onemogući ovaj posao koji, objektivno posmatrano, predstavlja trijumf srpske naučne zajednice - kaže Stanić, za ,,Novosti".


KAŽNjENI ZA USPEH
Encikolopedijsko-leksikografski poslovi u Matici srpskoj, po Stanićevim rečima, razvijali su se izuzetno dobro, a ostvareni su rezultati kojima se srpska nauka odista ponosi. - Umesto da za takve rezultate Matica bude pohvaljena i podstaknuta na još veće uspehe, mi smo kažnjeni zaustavljanjem daljih radova u pomenutoj oblasti. Realna opasnost je da ovakve odluke dovedu da raspada timova i do uništavanja entuzijazma koji postoji kod svih učesnika ovih projekata. A na svim ovim Matičinim projektima angažovano je blizu 1.000 vrhunskih naučnika u najrazličitijim oblastima znanja - kaže Stanić.

Sada se postavlja pitanje koja opasnost se krije iza ovakvog poteza države, kakve posledice slede?

Za Srpsku enciklopediju, kako nam objašnjava Stanić, namenjena sredstva su dovoljna samo za šest profesionalno angažovanih leksikografa, ali ni jednog jedinog dinara nema za autore tekstova, za stručne redakcije i za Uređivački odbor koji brine o svim stručnim, konceptualnim i izvođačkim poslovima (konačna izrada azbučnika, utvrđivanja završnog izgleda svih tekstova, njihovo standardizovanje i sačinjavanje finalnog izgleda knjige).

Uz to nema para ni za redovne materijalne troškove, uključujući plaćanje struje, grejanja, telefona, troškove održavanja sednica...

- Za ostale enciklopedijsko-leksikografske projekte Matice srpske to znači da se zaustavlja svaki rad na izradi višetomnog Rečnika srpskoga jezika, istorijskih leksikografskih publikacija poput Rečnika srpskoga jezika 12-18. veka, Rečnika slavenosrpskog jezika, Leksikona pisaca srpske književnosti, Ornitološkog rečnika, Leksikona antike sa recepcijom antike kod Srba...

Sa ovim sredstvima bismo jedino mogli da sačuvamo šest zaposlenih na ovim poslovima i da do neke mere, ali znatno umanjenim tempom rada, očuvamo kapitalni projekat Srpskog biografskog rečnika - kaže Stanić.


MINISTARSTVO PROSVETE: PROBLEM U BUDžETU

Sredstva za rad na Srpskoj enciklopediji u 2014. godini umanjena su za 52,4 odsto, a Matici srpskoj za 32 odsto u odnosu na 2012. godinu, što je posledica niskog izdvajanja za nauku iz BDP, odnosno iz budžeta duži niz godina - kaže za ,,Novosti" prof. dr Jovan Bazić, pomoćnik ministra prosvete. Problemi se, po njegovim rečima, mogu delimično rešiti rebalansom budžeta: i preusmeravanjem očekivanih sredstava od povraćaja uplaćene kontribucije za 2013. godinu iz Evropske komisije za projekat FP7.

- Sistemsko rešenje za finansiranje naučnoistraživačkih aktivnosti u Srbiji moguće je ostvariti povećavanjem stope izdvajanja za nauku iz BDP sa sadašnjih 0,34 odsto bar na jedan odsto za 2015. godinu, a potom postepenim povećanjem, kako bismo do 2020. godine dostigli tri odsto BDP što je u skladu sa standardima Evropske unije - kaže Bazić.

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:495843-Gasi-se-Srpska-enciklopedija

pih, laguna il vulkan bi zgovnali tu enciklopediju za jedno popodne i još bi ostalo sredstava za helikopter i omanju livadu.

Ljubiša Ristić ima intervju.

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Izlozen-sam-organizovanom-bojkotu.sr.html

Изложен сам организованом бојкоту

"Редитељка Алиса Стојановић је навела у интервјуу из 2000. године да ће она, Даријан Михаиловић и Кокан Младеновић обезбедити такву културну политику у којој Љубиша Ристић неће моћи да ради, каже редитељ Љубиша Ристић.

...– Изложени смо скоро 20 година организованом и тешком бојкоту владајућег дела културне јавности. Ти људи који воде нашу културу већ 20 година имају упорну, темељну тенденцију да просто елиминишу, ако не могу да униште оно што смо ја и моје колеге толике године и деценије радили у српској култури. То иде и до апсурдних, комичних облика. То су по резултатима јадни уметници који су себе произвели у култне редитеље, писце, уважене професоре. Они држе катедре, трују децу годинама, оријентишу јавност, па и медије. КПГТ се није у последњих 10–15 година појавио на Јавном сервису Србије. Иначе, такав ембарго није постојао ни у Стаљиновим временима. Тада смо имали велике сукобе са партијом, са влашћу, али смо радили. Данас то више није могуће – тврди Ристић.

Не мислите ли да сте и ви својим политичким ставовима испровоцирали овакву ситуацију, питали смо Љубишу Ристића?

– Нисам испровоцирао својим ставовима! Испровоцирао сам својим радом у протеклих 40 година медиокритете и трећеразредне уметнике који не могу да опстану ако постојим ја, ако постоји КПГТ. Ако постоји друга врста позоришта, уметности. Многи људи који би, иначе, дигли свој глас побунили би се против тог стања, али су ућуткани или ћуте. Имали сте 2000. године младе редитеље којима сам давао прве могућности за рад, а који су по гласилима демократске револуције, листу ,,Данас", ,,Нашој борби", ,,Блицу", свечано објављивали да ће завести културну политику у којој Љубиша Ристић више никада неће моћи да ради..."

U današnjoj POLITICI, Mihajlo Mitrović razmišlja o onome što je snašlo Ljubišu Ristića:

"Njegova je jedina krivica što je bio najpriznatiji jugoslovenski režiser, što je bio mnogo, mnogo bolji od svojih progonitelja. Što je bio pozorišna ikona, što je bio i tesar i zidar i  osvetljivač, što je s prijateljima od jedne zapuštene ruševine od dasaka napravio avangardni teatar... "