ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

jest da nisam gledo te iksmene, al ko još vjeruje čovjeku koji tvrdi da je Wire najbolja serija svih vremena, pored živog True detectiva

Ko da vjeruje? Pa, svako. Dobar je TRUE DETECTIVE, ali nije ni u top 10. Plus, to je više mini-serija, nego serijal. I BREAKING BAD je bolji od TD... i DEADWOOD... i VERONICA MARS... i 24... Ah, you get the point!

ovaj čovjek bunca!!!

Bunca, ali i kad bunca - objašnjava!

It's a date!!!!!!!!!!!!

Pogledao se Tom Kruz u Edge of Tomorrow. Lepo se pogledao, mada se nadam da niko od ovoga ne očekuje posebno pametan film. Nisam naravno čitao Sakurazakin roman koji je poslužio kao predložak pa ne znam je li sem osnovne premise i imena nekih likova prenesen i totalitet filozofskih ideja & koncepata koje je autor ulio u knjigu, no ovde stoji da je u prvom planu naravno taj zaplet koji nije originalan i koga već i deca znaju zbog filma Groundhog's Day a koji je onda spretno spojen sa military fiction prosedeom, jelte. Film se vizuelno dakako još poziva i na Starship Troopers i District 9 ali je po ambiciji da nešto kaže daleko i od jednog i od drugog. No, ono što radi, radi efikasno, priča je predvidiva ali udobno vođena, Tom Kruz uspešno prodaje ideju o tome da se njegov lik tokom vremena razvija iz kukavice u heroja, ljubavna priča je tek laki premaz na zapletu ali je i dobro što na njoj nije insistirano jer su likovi, izvan svoje funkcionalnosti toliko tanki da bi to samo opteretilo tempo a ne bi doprinelo emotivnom naboju filma.

Naravno, film ima previše fridge logic balasta da bi bio shvatan preozbiljno, no, dok ide, to lepo ide, navijamo za naše kako treba, akcija je brza i brutalna i pošto film donekle može da se uporedi sa Pacific Rim po generalnoj postavci nas protiv njih, rekao bih da se Liman bolje snalazi sa plasiranjem slike sveta u kojoj čovečanstvo vodi grčevitu borbu sa tuđinskim zavojevačem, makar utoliko što je ceo zaplet oko ratovanja mudro postavljen na ikoničkim trenucim drugog svetskog rata (a razume se da mnogo toga možemo da zameramo - od činjenice da vanzemaljska rasa koja, kako vidimo, napada samo fizički, ima nikada objašnjenu protivavionsku artiljeriju, do najboljeg-naučnika-na-svetu koji je skromni mehaničar u Londonu, pa do potpuno neubedljivog pseudonaučnog koncepta u srži filma koji svi likovi ipak nekako prihvataju).

Ovo zadnje, to da je evropski teatar ono gde se rat dobija, invazijom na obalu Francuske itd. kako bi Rusi nagrnuli sa istoka, celo to oslanjanje na WWII i ugodno povezuje film sa igračkom kulturom, svojim jasnim aluzijama na Sonyjev serijal Resistance (u kome isto imamo vanzemaljce koji prekidaju odvijanje drugog svetskog rata pre njegovog kraja da bi se rat u Evropi nastavio prtotiv njih, sa sve Amerikancima koji su, kao, poslednja nada), a što opet podseća da je u osnovi radnje filma otvoreno igrački koncept učenja kroz umiranje i unapređenja svojih borbenih sposobnosti kroz bolje učenje kontrola i pamćenje neprijateljskih obrazaca. Edge of Tomorrow utoliko sjajno omažira sve, od Galage do Dark Souls pa će ga gejmeri gledati sa neskrivenim zadovoljstvom.

Ja sam gledao sinoć. Ne stižem da ispišem utiske ali je omaž gejmingu divan. A i prvom i drugom ratu. Imamo i Verden i Normandiju.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Mogao bi novom vlasniku PS3 dati na pozajmicu taj RESISTANCE, Mehmete...


Sent from my iPhone using Tapatalk

Moćće. To je baš igra za tebe - FPS sa, kao, pričom!

Quote from: Meho Krljic on 31-05-2014, 21:16:24
Edge of Tomorrow utoliko sjajno omažira sve, od Galage do Dark Souls pa će ga gejmeri gledati sa neskrivenim zadovoljstvom.

Opaa!

je l taj Edge of Tomorrow ima da se skine negde, nailazim samo na fejkove?

Pa, rano je, premijera je bila pre svega dva-tri dana.

Quote from: milan on 01-06-2014, 10:08:03

Quote from: Meho Krljic on 31-05-2014, 21:16:24
Edge of Tomorrow utoliko sjajno omažira sve, od Galage do Dark Souls pa će ga gejmeri gledati sa neskrivenim zadovoljstvom.

Opaa!

Nije ovo nikakva direktna aluzija na konkretne igre već na filozofiju učenja kroz umiranje i prepoznavanja obrazaca.

Kako ja da uživam u tome kad je poslednja igra koju sam igrao: "Cadillacs and Dinosaurs"?

Ma, nema veze, kako sam i pojasnio, omažiran je princip, ne konkretne scene ili već nešto. A princip poznaješ.

Mess Obradovich!

Pogledao sam EDGE OF TOMORROW Douga Limana, u petak, posle groteskno neuspelog pokušaja da ga pogledam u četvrtak, što je zapravo bilo sasvim u duhu filma, priče o učenju kroz umiranje, i ponavljanje. Ako sagledavamo ovu temu iz filmskog ključa, možemo navesti naslove kao GROUNDHOG DAY i 12:01. ALI, mislim da je potpuno pogrešno sagledavati film iz te vizure. Naime, iako će se ciklus završiti i onda kada se junak promeni, odnosno kada Cruisev lik pređe put od kukavice do heroja, suština je ipak gejmerska. Dakle, film u pogledu razvoja karaktera ima jasnu nit ali je forma praktično kao u igri, junak i gledaoci zajedno uče iz svakog neuspelog pokušaja i pokušavaju da dokuče kako da uspeju u svom naumu.

Ovog puta, to prenošenje duha igre u igrani film zapravo funkcioniše. Iako je film zapravo baziran na romanu Hiroshija Sakurazake, mislim da bi autori filmova po igrema trebalo da obrate pažnju na ovaj film jer je jedna od njihova grešaka između ostalog u tome što rekonstruišu milje i likove ali ne i efekat koji ostavlja sama igra.

No, sva ova formalna rešenja na stranu, i pouke koje se mogu izvući, EDGE OF TOMORROW zapravo sadrži sve one potrebne elemente koje čekamo godinama - ima zanimljive likove, finu dozu humora, visceralnu akciju paklenog intenziteta, zaplet i "high cocnept" koji su neprekidno zanimljivi, i jedan visoko izražen rediteljski instinkt. Moram ovaj film uporediti sa vrlo različitim a zapravo vrlo sličnim filmom - INCEPTION. Naime, Nolanov film je nosio u sebi slične "gejmerske" detalje, maltene kao da se razrađivao po nivoima, sa sve elementima koji menjaju fiziku igre (nivo koji se dešava na snegu npr.).

U svakom slučaju, uz sve nesporne kvalitete Nolanovog filma, Liman se pokazao kao reditelj sa čistijim "filmskim" instinktom pre svega u tom pogledu što je podjednako "složenu" priču ispričao sa mnogo manje "tutoriala", mnogo manje odmorišta u kojima junaci zastanu da objasne o čemu se radi, gde su, šta su im namere i ciljevi.

Najbolji primer za to je završnica filma, odnosno završni "preokret" u kome se na jednostavan vizuelni način, bez ijedne replika plasira ZAPRAVO vrlo složen plot point.

Cruise je izvanredan u toj transfomaciji iz kukavice u heroja, i svakako je zanimljivije gledati ga kad je kukavica nego kad je heroj čim proširuje svoj repertoar. Emily Blunt je 2005. govorila kako bi radije bila siromašna pozorična glumica nego podrška u skopm Cruiseovom akcijašu. Pogazila je reč ali nije pogrešila.

Kao što u izvesnom smislu EDGE OF TOMORROW možemo nadovezati na LOOPER u filmografiji Emily Blunt, isto tako se još više može nadovetai na Cruiseov OBLIVION koji sam voleo, ali je EDGE još energičniji i ekspresvniji. Ipak, u osnovi, reč je o istim filmovima, čak i na nivou glumačke podele gde se Cruise uparuje sa uglednog britanskom glumicom a protivnik su vanzemaljci koji su složeniji nego što smo navikli.

Inače bilo bi zanimljivn pročitati prvu scenarističku obradu Sakurazakinog romana koja je svojevremeno prodata Warneru a potom je toliko menjana da izvornog pisca više nema ni na špici. Ipak na špici ima nešto drugo, Kosovo u sastavu Srbije. To je dovoljno.

* * * 1/2 / * * * *

Pominje se Sakurazaka na špici, kao autor romana, ali ne i u vezi scenarija. Doduše, ja nemam pojma ko je radio prvu ruku.

Pa Sakurazaka je potpisan kao autor romana ali se ne pominje scenarista koji je uradio prvu adaptaciju preko koje je cela stvar prodata Warneru.

Poštujemo!

Pogledao sam LOCKE Stevena Knighta. Sudeći po tome da sinoć u Tuckwoodu nije bilo žena na projekciji rekao bih da nisu dovoljno emancipovane da dođu i provedu sat i po vremena nasamo sa Tomom Hardyjem iako o tome stalno pričaju. LOCKE je zanimljiv pokušaj, snimljen za šest dana, sa Hardyjem u centru pažnje u praktično jedinoj ulozi koja se vidi na ekranu, ali sa bogatom podelom koja komunicira sa njim putem telefona, i scenarijem koji u britanskom stilu nudi jasno postavljene likove, probleme i sukob.

Ono što se na kraju ispostavlja kao najveći problem filma nije zapravo to što ovo nije baš priča o jednom junaku već samo film u kome se jedan junak vidi a ostatak priče se dešava van ekrana, nije ni ograničenje ambijenta, već potpuno nepotrebni monoplozi u kojima glavni junak eksternalizuje svoju traumu koja je inače bila apsolutno čitljiva i iz razgovora telefonom odnosno dijalog.

Hardy se muški nosi sa izazovom, Knight režira kao scenarista koji pokušava da pobegne od scenarističkog backgrounda, dakle pokušava da se iskaže vizuelnim detaljima i kad treba i kad ne treba. A ako imamo u vidu da je Hardy snimio svoju ulogu za šest snimajućih dana, a to je maltene čitav film, ovo ostaje kao zanimljiv ekspreiment i poučna lekcija za filmmakere kako napraviti vrlo sveden film koji uz odgovarajuću glumačku podelu može imati čak i mejnstrim potencijal.

A LOCKE, uz sve nedostatke i "ekstremnost" koncepta na kraju ipak jeste jedan vrlo mejnstrim film.

* * 1/2 / * * * *

Vojko i Savle zaslužuju Pulicera u odnosu na ovaj novi biser režimskog novinarstva:


Тема дана
ИСТРАЖИВАЊЕ ,,ПОЛИТИКЕ"
Туча на сплаву умало срушила Вучићеву владу

Шта се све дешавало у кабинету премијера, МУП-у и осталим државним органима после инцидента у којем је повређен голман Владимир Стојковић и како је тај догађај открио трговину ,,поверљивим" подацима
(Фото Бета)

Туча на сплаву ,,Ривер", у којој је пре неколико недеља повређен голман Владимир Стојковић, умало није срушила владу Александра Вучића. Како ,,Политика" сазнаје из више званичних и незваничних извора, инцидент до кога је дошло у суботу, 10. маја, око 3.15 ујутро, прерастао је иза кулиса у крупну политичку аферу у којој су на видело изашле бројне мањкавости у раду полиције али и опасне везе појединих високих функционера МУП-а с организованим криминалом. Те везе указују на уплив криминалних група на именовања на неке од кључних позиција у државном апарату, а део истраге дотиче се онога о чему се дуго шапутало – да појединци у службама своје позиције годинама чувају тако што тргују поверљивим информацијама.

У тучи на сплаву ,,Ривер" у Бродарској улици бб учествовали су Владимир Стојковић и његов пратилац из Управе за обезбеђење МУП-а, с једне стране, и кик-боксер из Новог Београда Дејан Кекић, с друге. Сва тројица су, према медицинској документацији, задобила лакше повреде. Ко је изазвао инцидент и тучу и даље је нејасно јер и једна и друга страна тврде да су нападнуте и да су тек онда узвратиле ударце. Тако су барем сви изјавили на саслушању у полицији. Штуре информације о тучи појавиле су се сутрадан у београдским таблоидима и неким електронским медијима.

Оно што тада није објављено је да се на сплаву у време туче налазио и седамнаестогодишњи син премијера Александра Вучића. А оно што изгледа нису знали ни полицајци који су вршили увиђај јесте чињеница да су се, у професионално дискретној пратњи Вучићевог сина, на сплаву налазили и припадници војне јединице ,,Кобре". Како ,,Политика" сазнаје, обезбеђење Вучићевог сина је у складу са законом јер је и он због очеве функције ,,штићена личност", како се то у полицијском жаргону каже. Премијера су ,,Кобре" почеле да штите када је био министар одбране, што се наставило и када је постао председник владе.

Политички заплет почиње у тренутку када се појављује службена белешка да је Вучићев син тукао голмана Стојковића. У тој белешци, коју је ,,Политика" добила на увид, пише да је малолетник истукао два лица: скоро два метра високог голмана и његовог пратиоца, снажног полицајца који се више година обучавао за послове физичког обезбеђења и учио борилачким вештинама.

Будући да истрага и даље траје, ,,Политика" неће објављивати имена полицајаца који су учествовали у целом догађају. Но, из увида у службене белешке у спису може се реконструисати како је у цео догађај уплетен Вучићев син. У истрагу се потом укључио и министар унутрашњих полова Небојша Стефановић. Он је и формирао радну групу која сад испитује све околности догађаја. Резултати истраге би ускоро могли да буду познати.

Вучић написао оставку

У позадини афере ,,Ривер" крије се много већа прича, у коју су умешани појединци који се понашају као да су јачи и од државе и од система. На основу разговора с више независних извора, ,,Политика" је реконструисала шта се догађало после инцидента на ,,Риверу".

Један полицијски функционер је, прескачући командни ланац (није обавестио директора полиције и министра унутрашњих послова), позвао премијера Вучића мобилним телефоном два сата после инцидента, у 5.15 ујутру, рекавши му да је његов син претукао голмана Стојковића. Да ли је тај полицијски функционер свесно учествовао у намештању лажних оптужби на рачун Вучићевог сина или је реч о обичној жељи да буде први који ће премијеру да јави шта се дешава, у овом је моменту још предмет истраге.

Према сазнањима ,,Политике", премијер Вучић је у први мах помишљао и на оставку, чији је текст спремио (о томе је пре неколико дана писао и један београдски таблоид). Брзо је, ипак, открио да је био жртва монтиране афере и да је неко хтео да за себе обезбеди бољу позицију тако што ће га уцењивати. У овом часу ни он није сигуран да ли је све унапред смишљено, односно да ли је цео инцидент исконструисан унапред, или је могућност за спиновање вешто искоришћена чим се први пут указала.

Могуће прислушкивање?

На првом премијеровом састанку с високим полицијским функционерима, ујутро после инцидента, Вучићу је речено да не постоји снимак туче, али да постоје службене белешке које указују на то да је његов син учествовао у инциденту. ,,Добронамерно" су му рекли да ће цео предмет завршити у фиоци и да је све завршено. Одговорио је да ,,нисмо завршили, тек сад почињемо" и да овог пута неће бити ,,фиоке". Затим је пронађен и прегледан снимак, а доведен је и Стојковићев пратилац који је признао да Вучићев син није учествовао у тучи. Може се само нагађати да ли су одређени функционери полиције желели на тај начин да у будућем периоду уцењују Вучића, тако што би му запретили ,,фиоком" уколико би он решио да их смени. Због свега, Вучић је поднео кривичне пријаве по којима се тренутно поступа.

Како ,,Политика" сазнаје, премијер је том приликом вратио филм уназад и сетио се да је недавно у телефонском разговору рекао свом сину да не прави инциденте. Посебно му је нагласио да ће поднети оставку на место премијера ако му син буде умешан у неку тучу у којој буде повређен припадник полиције. Због тога у Вучићевом окружењу постоји чак и сумња да је премијер можда био и прислушкиван јер се у белешкама спомиње не само да је ударио голмана, већ и полицајца, припадника обезбеђења.

Четири покушаја ,,атентата"

Вучића су наводно раније упозоравали на метод рада одређених високих полицијских функционера који су чували своје фотеље тако што су злоупотребљавали полицијске службене белешке. И новинари су знали за такве афере, само никада нису имали доказе. Обично је метод рада био да се пронађе неко из криминогених структура који да информацију да се ,,спрема атентат" на високог државног функционера. Онда полицијски функционери долазе код тог функционера, обећају му заштиту, у исто време добијајући његово поверење за даљи рад. Неретко су бивши државни функционери користили те, испоставило се, лажне информације за билдовање сопствених рејтинга, јавно објављујући да се на њих спрема атентат. Кад год би им се заклимала столица, а дешавало се то отприлике на сваких годину или две, полицијски функционери су измишљали нове ,,атентате".

Тако је Вучићу у последњих неколико месеци у четири наврата сигнализиран покушај атентата. Те информације су из МУП-а прослеђиване Војно-безбедносној агенцији (ВБА). Све информације су детаљно проверене и ни за једну се није испоставило да је тачна. Један од оних који су учествовали у проверама тих информација рекао је за ,,Политику" да ће се и убудуће такви подаци детаљно проверавати, јер ,,кога змија уједе и гуштера се плаши". Значајну улогу одиграло је и то што Вучић и његови сарадници никада нису јавно то објављивали, што је терало полицајце да смисле нове методе како да задобију његово поверење. Посебно је питање колико пута им је то успело у претходним годинама и код кога.

Позадина је у хапшењу Шарића

У Вучићевом окружењу неки верују да покушај могуће уцене има везе с хапшењем Дарка Шарића, оптуженог за шверц више тона кокаина. Наводно је Вучић још прошле године схватио да је добијао лажне податке из МУП-а о кретању тада одбеглог Пљевљака. Стално је навођен на погрешан траг, тврдили су да се крије у Црној Гори и обећавано је његово брзо хапшење. Зато је Вучић у неколико наврата јавно најављивао лоцирање Шарића. Када је схватио да га МУП лаже, у целу причу је укључио Безбедносно-информативну агенцију (БИА). Они су већ знали на основу спроведених мера да се Шарић налази у временској зони која се за шест сати разликује од Србије.

– На шест сати разлике је или Сибир или Јужна Америка. Знали смо да није у Северној Америци, као и неким другим државама које се налазе на шест сати временске разлике од нас. Знали смо и да информације МУП-а нису тачне. Тек касније смо утврдили да се кретао у четири земље Латинске Америке. То су Венецуела, Колумбија, Бразил и Доминиканска Република – каже за ,,Политику" један од оперативаца који је учествовао у акцији откривања и довођења Шарића у земљу.

Зашто би појединци из МУП-а наводили на лажни траг премијера, можда се може видети из сведочења самог Дарка Шарића пред Специјалним судом. Он је казао да иза оптужби на његов рачун стоји извесни генерал ,,Папаја" кога Шарић није желео да именује. Оптужио га је за прање 7,4 милиона евра, рекавши да је ,,Папаја" моћан човек који је ,,близак једном заштићеном сведоку". У једном тренутку, Шарић је поменуо и да је с полицијским генералом ,,Папајом" имао писану преписку, те да је то сигурно заведено у оперативној обради.

Генерал ,,Папаја"

Преко поверљивих људи из МУП-а, БИА и других државних органа, Вучић је убрзо сазнао ко је генерал ,,Папаја". Реч је о полицајцу који у јавности има углед непоткупљивог борца против корупције и криминала. Оно што посебно забрињава утврдило се увидом у документацију из многих претходних година. То су везе генерала с једним заштићеним сведоком који је изгледа имао толики утицај на МУП да наши извори тврде да је чак постављао или смењивао појединце на важна места у полицијском систему.

Како сазнаје ,,Политика" из добро обавештених извора, регистровани су и његови покушаји рекетирања и уцењивања разних бизнисмена на основу оперативних података МУП-а. Обећавао је заштиту од полицијске истраге. Неретко је и добијао новац да све стопира. Утврђено је да тај заштићени сведок не само да има значајан утицај на МУП, већ и на многе друге државне органе, али и на значајне друштвене структуре, међу којима је и крупан бизнис.

Неки важни људи у врху безбедносних структура верују да тај човек тренутно представља ,,најзначајнији видљиви криминални фактор" у држави, те да и он има свог шефа. Реч је о старијем човеку који никада није хапшен, а за кога се претпоставља да из сенке вуче све конце организованог криминала у Србији. Има јаке везе с колумбијским картелима и изузетно је опрезан у кретању. Користи за кретање скутере и јавни превоз, као што су аутобуси, трамваји и тролејбуси. Тако барем причају они који су претходних година радили на његовом случају.

Индикативни су и поједини подаци да се наводно и генерал ,,Папаја" неколико пута насамо видео с тим ,,главним босом". Постоје подаци да је оставио телефоне и аутомобил на једном месту, а да је онда отишао у шетњу с њим на потпуно друго место. Неколико сати касније забележени су разговори појединих дилера како јављају једни другима да ,,почиње грмљавина". Реч је о акцији ,,Гром" која је у неколико наврата изведена против нарко-дилера, а за коју је сам Вучић казао да је у неким деловима била проваљена.

Чишћење полиције

После свих ових сазнања, отвара се питање како од полиције направити систем који неће имати овакве аномалије. Поједини саговорници тврде да ће бити много смена, а не искључују ни могућност хапшења, поготово ако се као тачни испоставе подаци из претходног периода. После тога би могле да следе измене, не само Закона о полицији, него и Закона о унутрашњим пословима, као и многих подзаконских аката. Злоупотребе полицијских службеника су само други назив за корупцију. Оне не само да угрожавају државу, оне обесмишљавају читаву сврху постојања државе.

---------------------------------------------------------------------------------

Шта пише у службеним белешкама

Постоје укупно три службене белешке у којима се помиње име малолетног сина премијера. У првој белешци, коју је потписао полицијски саветник с иницијалима С. Г., пише да му је вођа патроле с иницијалима К. И. саопштио да је у инциденту учествовао син председника владе.

,,Оператор на систему Авала информисао нас је да је на лице места прва стигла секторска патрола А 78-226, с вођом који му је пренео да је на изласку из тоалета дошло до конфликта између Стојковића и сина премијера, који је том приликом руком задао Стојковићу више удараца у пределу грудног коша и главе. Такође је изјавио да је у пределу главе један ударац задао и полицајцу из голманове пратње... У директом разговору, вођа патроле ми је наведено потврдио, уз напомену да није затекао на лицу места сина председника владе, нити чланове његовог обезбеђења, а све ово му је потврдио пратилац голмана Стојковића", написао је у белешци овај полицајац.

И други полицајац, иначе млађи полицијски наредник, с иницијалима Ј. Н., наводи да је у инциденту наводно учествовао син премијера и да је од исте особе, вође патроле А 78-226, информисан да је син премијера напао Стојковића и његовог пратиоца. Вођа патроле му је саопштио да нико није затечен на лицу места, осим пратиоца Стојковића који му је и казао да их је Вучићев син напао.

Дакле, главни извори информација двојице полицајаца су вођа патроле и Стојковићев чувар. Ево шта они кажу:

Вођа патроле А 78 - 226, полицијски наредник К. И., наводи у својој службеној белешци да је сазнања о нападу добио од чувара голмана Стојковића.

,,На наше питање да ли му је познато лице које је напало штићену личност и њега, одговорио је да је реч о сину премијера. На наше поновно питање да ли је сигуран, изјавио је да је сигуран, али да ми наведемо да је у питању НН лице и да он жели да се само евидентира јер је дошло до напада на штићену личност", написао је вођа патроле К. И.

Иако је у првим моментима патролама полиције тврдио да је син премијера учествовао у тучи, сам Стојковићев чувар дао је касније у полицији потпуно другачију изјаву. На саслушању 11. маја, дан после догађаја, овај телохранитељ је изјавио:

,,За НН лице које је напало Владимира могу да дам следећи опис: старости је око 30 година, висине око 170 сантиметара, атлетске грађе, кратке црне косе, подигнуте нагоре, а истог бих могао да препознам", навео је Стојковићев пратилац.

---------------------------------------------------------------------------------

Шта је открио видео снимак

Потпуно другу слику догађаја са сплава у односу на првобитне полицијске белешке пружио је видео снимак сигурносних камера, који полицајци нису узели у обзир. ,,Политика" је прегледала тај снимак, на ком се јасно види неколико ствари. Прва је да је инцидент заправо започео Стојковић, који је био у видно алкохолисаном стању. Први је ударио човека који му је касније узвратио, започела је мања туча, после које је реаговало обезбеђење сплава. Јасно се види и да Вучићев син седи даље од места инцидента, у сепареу у ком је било и припадника ,,Кобри". Чим су приметили комешање, одмах су сви из тог сепареа устали и напустили сплав.

Сутрадан је као учесник туче са Стојковићем идентификован Дејан Кекић. На саслушању у полицији, где је дошао у пратњи адвоката, изјавио је да је кренуо до тоалета и да се у пролазу закачио раменима групу од четири њему непознатих лица.

– Они су кренули физички да насрћу на мене и задали ми ударце у пределу главе и врата... Том приликом сам и ја, бранећи се, вероватно неком од тих момака задао ударац, али не знам коме... Касније сам од познаника чуо да је у групи тих момака који су ме напали био и Владимир Стојковић – казао је Кекић на саслушању у полицији.
Душан Телесковић
објављено: 02.06.2014.

Stari se bavi Rođacima sa sela

http://starikadar.blogspot.com/2014/06/obecana-zemlja.html

Pogledao sam novi film Briana Trenchard-Smitha DRIVE HARD. Teško je ovo nazvati "povratničkim" filmom jer je on neprekidno radio ali bi se moglo reći da je ovo pokušaj da se on posle dužeg vremena upari sa glumcima koji igraju i u bioskopskim filmovima ili elitnim TV serijama. Ovog puta su mu na brigu prepušteni Thomas Jane i John Cusack a žanr kojim se bavi je car chase movie, nešto što bi trebalo da bude Trenchard-Smithova specijalnost sa elementima buddy filma i trilera ucene na tragu COLLATERALa.

Nažalost, Trenchard-Smith više nije u formi, nema više onog daredevil duha koji je u njegovim filmovima oličavao Grant Page, nema spektakularnih stuntova, sve se svelo na tromu i suvu automobilsku akciju iako je Ozploitation uiznad scvega karakterističan upravo po vrlo ozbiljnoj automobilskoj akciji.

Kad je reč o odnosu među likovima, nikada buddy odnos nije ni trebalo da bude u prvom planu, tu su Jane i Cusack, ali materijal kojim raspolažu uje ispod njihovog nivoa i na kraju njihova ugledna imena više služe da nas podsete koliko su se srozali što glume ovde nego da unaprede film.

Naravno, previše je ovde zicera da bi DRIVE HARD bio išta gori nego samo naprosto bezveze. Ali time što je bezveze deluje mnogo irelvantnije i promašenije nego da je bio loš na neki drastičniji način.

* 1/2 / * * * *

Prvi 300 Zacka Snydera sam morao da pogledam iz dva puta i o tome svedočćio na sledeći način:

Prva etapa-

"Dakle, ako je vrlo lep skriner merodavan, onda za početak Snyderu ne treba dati da radi WATCHMEN. Meni lično skriner jeste pošto sam sve svoje najdraže filmove ionako gledao na skrineru a i WATCHMEN ću.

Pogledao sam prvih pola sata filma 300 a uskoro ću pokušati da pogledam i preostalih sat i po.

Pre svega, meni je 300 razbio jednu zabludu. Naime, ja sam oduvek zamišljao d bi bilo baš super napšraviti neki film koji bi se ovako uradio. Dakle da se iz istorijskog događaja izvuku mitski elementi i da se hipertrofiraju i da to bude neka ultimativna mišićava fantazija. Mislim da bi takav neki film mogao dobro da snimi neko ko zna da režira, recimo Verhoeven, ali svakako sa nešto blažom stilizacijom.

300 je film cirkuskog opredeljenja, koji izgleda kao dvočasovni heavy metal spot bez heavy metal muzike. Sve je toliko usporeno i preosvetljeno i predrkano na nivou slike da ne može da se prati priča.

Snyderova upotreba izražajnih sredstava je toliko neukusna da to prosto ne može da se gleda dva sata.

Gerard Butler je sve vreme promukao i mnogo je kao zajeban i opasan, mada kad treba, on je i nežan, naročito kada nagna Gorgo u nizu nepovezanih slika iz njihovog seksualnog opštenja koje nam Snyder daje u obliku montažne sekvence.

Gluma je prepuna pregaženih značajnih pogleda, promuklih glasova, engleskog akcenta na ivici kašlja, i ni u jednom momentu ne uspevaju ni da simuliraju nekakvu čast, hrabrost, dostojanstvo, bilo šta. Likovi su ogoljeni kao likovi kompjuterske igre, koji su nam nezanimljivi pošto igru igra neko drugi.

Ono što je možda i najčudnije od svega je to da kroz takvu glumačku persiflažu, i vizuelnu agresivnost, 300 deluje jako dosadno i teatralno. Dramske scene su statične. Svaka dramska situacija se gradi na tome da se stane pa da se malo porazgovara, nema razgovora u kretanju, i sve je dato u diskonituetima, svaki kadar pledira da bude antologijski a nijedan nije. Mene je već posle pola sata počeo da hvata strah koliko li će bitka tek biti dosadna kad se digne kuka i motika u slow motionu."

Druga etapa -

"Odgledao sam ceo film i šta reći sem da je transformacija tehnike i formata istorije, stripa i filma, gde su se ovo dvoje protivprirodno prepleli, takva da se za 300 može reći da je u najboljem slučaju kič.

Kič koji u sebi nosi zametke zanimljivog filma, pošto je u pojedinim detaljima, u rukama ozbiljnog reditelja, mogla biti interesantna B-diverzija.

Istorija je ovde najmanje važna, ali jeste jako uticala na strip, i sam strip je neka vrsta vrlo stilizovane paraistorijske slikovnice, gde je Frank Miller u svojoj interoperatciji sav sadržaj mitskog gradiva odveo do krajnje instance tunmačenja. To jest, Miller je kao što su to radili i antički dramatičari uzimao mitski sadržaj i obdelavao ga u svojoj formi. Oni su pisali drame. On pravi stripove.

Šta radi Snyder?

Snyder uzima strip ali umesto da strip iskoristi kao neku vrstu neo-mita, on vrši rekonstrukciju stripa u svom formatu. Rekonstrukcija je potpuno legitiman vid interpretacije, mada naravno Snyder ne ide do kraja pa da ubaci i fizionomije iz SIN CITYja u film kao što je Miller radio u stripu.

Izvršivši rekonstrukciju stripa, Snyder pravi videobook opo Millerovom stripu, potpuno besmislen ukoliko se postavi u bilo kakav filmski referentni sistem. I ovo je rizik koji je Snyder naravno svesno preuzeo kao što je uradio i Rodriguez u SIN CITYju, s tim što je SIN CITY filmičniji pošto je i strip igrađen na filmu.

Otud bi najveći benefit Snyder mogao imati da se držao onih najosnovnijih zakonitosti koje su voleli antički tragičari, a kojih se često maša Vladislava Vojnović, no ovog puta ću morati i ja.

300 je potpuno lišen drame. Ne nudi ama baš nikakva uzbuđenja, izuzev u par scena koje, paradoksalno ne spadaju u glavno gradivo filma. 300 nam prepričava nešto što ne treba da se prepriča već da se odigra pred nama.

Što se hard-R tiče, ovde ima svega i svačega, ali je to sve do te mere stilizovano da tela ljudi uopšte ne liče na tela ljudi već na neke oživljene slike. Dakle od Ra ovde nema ništa. Ovde povremeno ima malo fetišizma u fakturi slike ali prave telesnosti nimalo."

Dakle, to je bilo pre sedam godina. Iznevereno mi je očekivanje, oskrnavljen je film kao forma. U međuvremenu, Snyder je snimio skandalozni WATCHMEN ali i sjajni MAN OF STEEL (ovaj drugi u tešnjoj kolaboraciji sa ljudima koji su rebootovali Batmana) a nastavak 300 je dat na režiju Noamu Murrou, reditelju koji je debitovao sa jednom nezapaženom indie komedijom ali se potom probobio u svetu reklama i izbio u prvi plan kao pretendent na režiju filma DIE HARD.

Olakšavajuća okolnost ovog drugog filma po stripu Franka Millera na antičke teme pre svega leži u tome što mi sada znamo na kakvu estetiku treba da računamo i Murro je u principu, radeći sa više para nego Snyder uspeo da nam to i pruži. Razlika je u tome što ovog puta nema te campy svežine Snyderovog filma, neće biti naslednika Leonidinog urlanja u širim okvirima popularne kulture, ovaj film neće ostaviti dublji pečat, ALI pošto je skuplji i ambiciozniji, rekao bih i da je za nijansu dinamičniji, barem po onome što se dešava u kadru.

Akcija se seli na more. Spartance su zamenili Atinjani, a Xerxes, iako film počinje kao njegov origin story odlazi u drugi plan a Artemisia izbija u prvi. Murro nije Tarsem u poigravanju mešavinom antičke i orijentalne ikonografije, a nije takav majstor ni u izboru glumaca, no u 300: RISE OF AN EMPIRE ima ponekog lepog odjeka IMMORTALSa koji uz sve svoje idiosinkrazije deluju kao Tarkovski u odnosu na ovo.

Otud, ono što se pruža gledaocima je slična videobook rekonstrukcija Millerovog stripa kao prvi, samo sa manje vike među glumcima i nešto više vizuelnog spektakla, delom zahvaljujući spektakularnim ambijentima u koje je film smešten.

No, zanimljiv je fenomen potrebe da se Millerovi stripovi na takav način rekonstruišu. Nota bene, ima nekih koji su ofrlje holivudizovani, recimo ELEKTRA, ali SIN CITY i 300 su dobili tretman u kome je film zbilja podređen stripu. Iako se može sugerisati kako je podređivanje filma stripu bio ključ za jeftiniju green screen realizaciju u prva dva slučaja, RISE OF AN EMPIRE je skup film a postupak je isti. Ako tome dodamo Millerov rediteljski rad SPIRIT, sada već možemo govoriti o apartnoj poetici bavljenja Millerovim stripovima.

Isto važi i za opus Zacka Snydera, ovde prisutnog u ulozi scenariste i producenta. On će ne samo biti upamćen kao uspešan reditelj SUPERMANa, već i kao neko ko je snimio ekranizaciju temeljnog dela koje preispituje superherojski mitos (WATCHMEN) i jedan od inicijatora (uz Rodrigueza) tog rekonstruktivističkog pristupa Milleru. U epohi kada su strip-ekranizacije postale jedna od okosnica holivudske produkcije, Snyder se od jednog relativno nevažnog reditelja nametnuo i kao uspešan i kao važan učesnik tih procesa.

Izuzmemo li Donnerov temeljni doprinos superherojskom filmu, u ovoj modernoj eri, od Burtona do danas, zapravo ključna figura postaje Miller, ne samo po tome što je on jedan od autora čiji su samostalni stripovi dobili ekranizacije već i kao autor čije su interpretacije heroja (Batman, Wolwerine) bile odabrane da budu ovekovečene. Sve to ne čini da meni 300: RISE OF AN EMPIRE bude zanimljiviji za gledanje ali ga svakako čini zanimljivim za promišljanje.

* 1/2 / * * * *

Мени је тај филм био супер.

Ne čudi me da su me zvali da učestvujem na ovom izdajničkom skupu, ja sam ipak "unutrašnji disident Druge Srbije" ali da među govornicima bude John Reynolds...




Sent from my iPhone using Tapatalk

Inače, na panelu će se jednakost iskazati time što su svi govornici istog pola.


Sent from my iPhone using Tapatalk

nije, nego si ti zatucan pa misliš da su Vladimir, Nikola i Đorđe muška imena. Free your mind.

Jack Gold je 1979. godine režirao izvrsnu televizijsku adaptaciju romana o Charlie Muffinu, sa Davidom Hemmingsom u glavnoj ulozi. Uz sve pozitivne predrasude koje imamo prema britanskoj televiziji, Gold je zbilja otišao korak dalje i njegov CHARLIE MUFFIN nosi u sebi apsolutni film look i to ne samo u pogledu vizuelnih rešenja već i načina na koji rešava odnose među likovima. David Hemmings je ikona britanske kinematografije i u svojoj oronuloj fazi donosi preko potrebnu patinu Charlie Muffinu, sposobnom operativcu Mi-6 koji shvata da je Služba odlučila da ga izda.

Freemantle piše na ničijoj zemlji između le Carrea i Forsytha, važni su mu depresivni likovi špijuna ali ga zanimaju i zaplet i suspense, a Gold vlada svakim od tih aspekata.

Uz Hemmingsa se od doajena u ovom TV filmu pojavljuje Ian Richardson a lokacije u Britaniji, Nemačkoj i Austriji su maestralno iskorišćene da se rekonstruišu Britanija, Istočna Nemačka, Čehoslovačka i Austrija.

Doajen televizijske fotografije Ousama Rawi je odlično sarađivao sa Goldom i ponudio je vrlo elegantan i atmosferičan izgled filmu.

CHARLIE MUFFIN je odličan primer hladnoratovske kinematografije i treba da ga pogledaju svi one koje taj podžanr zanima, kao i poštovaoci konvencionalno jake britanske produkcije.

Quote from: crippled_avenger on 05-06-2014, 23:17:38
Ne čudi me da su me zvali da učestvujem na ovom izdajničkom skupu, ja sam ipak "unutrašnji disident Druge Srbije" ali da među govornicima bude John Reynolds...

Није Зигфрид убио аждају тако што је седео код куће.

Stari se bavi slučajem Teleskovićevog teksta u Politici, novim poglavljem u istoriji režimskog novinarstva, Generalom Papajom, Markesom i "nekim čovekom iz GSPa"

http://starikadar.blogspot.com/2014/06/svi-premijerovi-ljudi.html

Зашто ово нису лијепо назвали chetnixploitation фестивалом???

Ма јок. Овај мој панел је био скоро па академски (и био би потпуно да нисам ја учествовао), где се та некаква "једнакост полова" споменула тек после питања из публике, а иначе смо сви испоштовали искуства с претходних панела где се испоставило да студенте више занима практични део - шта, како, коме, итд. у нашем случају пласмана и експлоатације дела него било шта друго. Да ми је неко пре две године рекао да ћу  де факто одржати предавање студентима, убио бих га на месту, али ето тонемо лагано.

Није било варница уопште, мада сам искористио прилику да посаветујем студенте да се баве жанровским филмом, иако су се пре тога спомињале... кхм... ауторске визије и битне теме које аутор саопштава публици. Поклопио сам то конкретним подацима о гледаности трилера, акцијаша и романтичних комедија.

Али сам чуо да је панел на коме је причао извесни дисидент Друге Србије био живахнији и мало ми дрхте прсти, спречавајући ме да искуцам речи којим је тај догађај укратко био описан.

Slobodno kaži, stid koji osećam se ne može još više pojačati...

Pogledao sam AMEN Coste Gavrasa. Ne mogu da kažem da ga ne bih pogledao i inače jer Costu gavrasa izuzetno poštujem i volim, a ova tema je vrlo zanimljiva. Međutim, sasvim sigurno da je Will svojim velikim insistiranjem na ovo f ilmu ubrzao moje nadoknađivanje propuštenog gradiva.

Ukupno uzev, jasno mi je zašto Will smatra da je AMEN značajan film - pre svega zato što se bavi nečasnim držanjem katoličke crkve, ali i protestanata kada se pojavila svest o tome da se vrši Holokaust, premda su obe crkve imale uspehe da spreče program "eutanazije", odnosno istrebljenja neproduktivnih članova društva,

Dakle, Will je čovek koji se zalaže za ukidanje ove institucije koja funkcioniše dve hiljade godine u svim njenim formama a u filmu AMEN pronalazi materijal iako bi se moglo odgovoriti nekim filmskim kontra-primerom kao što je DER NEUNTE TAG Volkera Schondorffa čija se "ideološka progresivnost" takođe ne može dovesti u pitanje. Međutim, manje-više sem osude oportunizma katoličke crkve, njenog izjednačavanja nacizma i komunizma i srodnih tema, AMEN zaista nema šta da ponudi gledaocu.

Gavrasov postupak u ovom filmu je staromodan, spor, gluma je kruta, a situacijama u kojima SS oficir zadužen za proizcvodnju gasa Zyklon B priča o Endloesungu svakome ko je raspoložen da sluša, deluju u najmanju ruku ili neuverljivo, ili je nacistička Nemačka bila zemlja koja je slabo krila svoje tajne. U svakom slučaju, kako god bilo, gest lične hrabrosti, inspirisan delom slavne ličnosti nije adekvatno transponovan u dramskom smislu i ne postiže nikakav efekat u tom pogledu.

AMEN na kraju više ostavlja utisak ambicioznijeg televizijskog filma u usiljenoj evropskoj koprodukciji nego moćan prikaz jedne teške i provokativne teme.

* * / * * * *

Jedna reakcija na Inicijativu koju nisam zapazio ranije...

http://pescanik.net/2014/05/pokosovski-ciklus-ii/

Pogledao sam A MILLION WAYS TO DIE IN THE WEST Setha MacFarlanea, vanity project uspešnog televizijskog ali i filmskog autora koji uprkos nespornoj dozi "iživljavanja" i dokazivanja moći, što se mene tiče, ipak funkcioniše. MacFarlane nije veliki glumac kada je prisutan na ekranu, ali donosi određenu srdačnost, okružio se izuzetnom podelom, pre svega sa izvanrednom Charlize Theron koja je nesumnjivo raspoložena za nadigravanje, i rezultat je vrlo simpatična, vulgarna, banalna i zabavna vestern komedija.

MacFarlane u ovom filmu nudi svoju viziju "definitivne vestern komedije", svoj BLAZING SADDLES i jedan od problema sa kojima se suočava jeste što vestern poslednjih decenija naprosto nije toliko relevantan žanr u celini, i pošto više nije živ, kao u vreme kada se pojavio BLAZING SADDLES samim tim ovde jeste reč o šali na temu jedne muzejske forme. U tom pogledu MacFarlane usput pokušava da se našali i sa novim trendom istorijske rekonstrukcije "mračnog Divljeg Zapada", poigravajući se sa pojedinim pokušajima "mračnog i realističnog prikaza" tog miljea koji su uvek nanovo završavali u mitologizaciji npr. DEADWOOD.

No, uprkos tim svežim elementima za parodiju, MacFarlane zapravo ovde pravi komediju smeštenu u jedan žanr koji danas ima samo muzejsku vrednost i sada već prolazi kroz ciklus posmrtnog preispitivanja (i ismevanja).

Ipak, ono štpo je kod MacFarlanea dobro u odnosu na druge parodije jeste to što uprkos "rušenjima četvrtog zida" i mudrovanjem nad žanrom, on ipak ne zaboravlja svoju rudimentarnu priču i likove, i uprkos zatrpavanju filma referencama, na kraju svega ovo ipak istaje komična groteskna priča o nekakvom junaku, možda ne najdugovečniojoj njegovoj kreaciji, ali svakako mnogo boljoj nego što kritike sugerišu.

Charlize Theron s druge strane dominira svakim kadrom u svakom smislu i ona predstavlja kičmu filma koja sve podiže na nešto viši nivo. U principu, mnogi koji su gledali film, žale se da su svi gegovi prodati u trejleriu i to je delimično tačno. Zapravo, ne, ima jako smešnih stvari i koje nisu bile u trjleru ali da trejler jeste definitivno "prodao" sve mehanizme humora kojima se MacFarlane služio u ovom filmu.

Ako imamo u vidu da je Judd Apatow dosta pomerio standarde trajanja savremenih komedija, ni primedba da je film predug ne stoji baš sasvim. Možda je mogao biti kraći ali nema neke previše očigledne viškove. U svakom slučaju, više sam uživao u načinu na koji je MacFarlane preispitao Divlji Zapad nego kada sam na tu temu gledao Tarantina.

* * * / * * * *

Pogledao sam TMINU, studentski diptih Luke Bursaća, čija ukupna minutaža izlazi na 66 minuta. Ovaj studentski film po mnogim svojim tehničkim i egzekucijskim aspektima prevazilazui srpske profesionalne igrane filmove.

Međutim, kao neko ko je bio student od 2000. do 2004. i učestvovao u nastanku mnogih studentskih filmova, dodao bih da TMINA svedoči o kvantnom skoku u odnosu na tu epohu - ne samo da je tehnika napredovala - pre svega na najelementarnijem nivou a to su kamere, već se pojavila i generacija mladih ljudi koji filmski, odnosno vizuelno, misle nekoliko koraka ispred nas. To je verovatno doprinos interneta, mnogo veće obaveštenosti i okrenutosti savremenim tokovima i mogućnosti da uz pomoć mobilnih telefona, recimo, stiču vizuelnu kulturu i misle daleko sofisticiranije.

Rekao bih da nova generacija reditelja fundamentalno misli "filmskije" i da su generacije pre njih mnogo više imale sklonost da se izražavaju u "pojmovima" nego u slikama, što je esencija filma.

Naravno, danas kada ove generacije snimaju, moja paleo-generacija već snima profesionalne filmove i ta razlika nije toliko vidljiva. Recimo, KLIP Maje Miloš ima vrlo moderan vizuelni izraz sa uplivom raznih medija. Ipak, sigurno će ovi novi mladi ljudi dati nov kvalitet našoj kinematografiji.

U tom disbalansu između "pojma" i "slike" leži i fundamentalna razlika u kvalitetu filmova te dve generacije. Ovi oslonjeniji na "pojmove" stavljaju veći akcenat na temu, ideju, žanr, dočim su novi vizuelniji u svojoj ekspresiji i više se oslanjaju na sam audio-vizuelni utisak.

Bursaćev film je diptih u kome su povezane dve priče - jdna socijalna ljubavna drama iz bliske prošlosti i jedna futuristička cyberpunk iz bliske budućnosti. Ova prva je jača na nivou jasne priče i likova, gazeći pitomije teritorijom Maje Miloš, dočim je druga pripovedački praznija ali vizuelno i dizajnerski izazovna sa androginim Potomkom koji slavi svoj 23. rođendan u neo-Beogradu, po prvi put dosledno snimljen u maniru Ridley Scottovih vizija iz BLADERUNNERa ali sa pričom koja je bliža Refnu. Mislim da ova druga polovina filma deluje kao jedna od najbrižljivije snimljenih deonica kod nas, ikada.

A slutim da će TMINA biti redovan deo programa Festivala srpskog filma fantastike jer će njegova publika kada "pretrpi" prvu "realističku" polovinu. biti prilično razneta drugom.

Luka Bursać je reditelj čiji predstojeći koraci zaslužuju pažnju. A ne bi me iznenadilo da jedan od njih bude dosnimavanje materijala koji bi TMINU učinio celovečernjim filmom konvencionalne minutaže, iako bi se po nekim podelama ona mogla kvalifikovati kao dugometražno ostvarenje.

Stari obeležava četvrt veka od nastanka jedne važne stanice koje više nema

http://starikadar.blogspot.com/2014/06/omladinski-kanal.html?m=1


Sent from my iPhone using Tapatalk

QuoteU nekoliko navrata već je pisano o tome kako je elitizam uredništva Radija B92 doveo do smrti srpskog rokenrola

A gde je to pisano? Rado ću ga pročitati!!!!!!!!!

Pogledao sam DEADLY COMPANION George Bloomfielda, ekranizaciju Macdonalda poznatu i pod naslovom DOUBLE NEGATIVE. Ovaj film je nastao u periodu ekspanzije kanadskog filma, uključujući i tamošnju žanrovsku produkciju čiji će ključni eksponent kasnije postati Cronenberg. Nažalost, ovaj film je više na liniji onoga što je na tom mestu radio Bob Clark, samo je slabiji. U glumačkoj podeli se, potpuno mimo svojih tipskih rola javljaju lokalni komičari John Candy i Eugene Levy i ovo je zanimljiva fusnota u njihovima karijerama. Žanrovska okosnica filma s druge strane je Anthony Perkins koji igra generic sumnjivog psiho-tipa, dočim se Michael Sarrazin i Susan Clark takmiče ko će biti manje zanimljiv u glavnim ulogama u ovom nažalost dosta rutinskom trileru i amneziji koji dosta dugo uspeva da ubedi gledaoca da neće sve biti onako kako je najgluplje moguće a na kraju upravo tako bude.

Nisam čitao Macdonaldov roman THE THREE ROADS a pošto je ovo slab film, siguran sam da je bolji. Međutim, ne znam u kom je kontekstu i po kom metodu tretirana glavna Misterija - dakle da li ju je Macdonald tretirao kao nešto što će se kriti od gledalaca (u čemu Bloomfield uspeva uprkos sebi) ili kao neizbežnu tragičnu sudbinu glavnog junaka.

U svakom slučaju, jedino što drži ovaj film relativno zanimljivim za ljubitelje krimića jesu Macdonaldova reputacija, Perkinsova rola i relativno pedantna realizacija kanadskih filmskih radnika tog vremena.

* 1/2 / * * * *

Mehmete, evo za početak, Rosa je imao kolumnu o tome u Nedeljniku...

Stari se bavi "nepodnošljivom lakoćom doktoriranja" i drugim neprijatnim činjenicama

http://starikadar.blogspot.com/2014/06/paraliza.html

Каква је ово бедна пропаганда, што раније нисам био упознат? Скандал!

In the action-comedy The Interview, Dave Skylark (James Franco) and his producer Aaron Rapoport (Seth Rogen) run the popular celebrity tabloid TV show "Skylark Tonight." When they discover that North Korean dictator Kim Jong-un is a fan of the show, they land an interview with him in an attempt to legitimize themselves as journalists. As Dave and Aaron prepare to travel to Pyongyang, their plans change when the CIA recruits them, perhaps the two least-qualified men imaginable, to assassinate Kim Jong-un.

http://www.imdb.com/title/tt2788710/

Рендал Парк игра драгог многопоштованог маршала Ким Џонг Уна. Скандал, заиста. И флоп у најави.

Ma da, taj THE INTERVIEW je neka budalaština, odmah se vidi. Kao i THIS IS THE END. Samo ovog puta, usmeren protiv Naše Koreje... Na FB sam već izdao direktive u povodu te travestije...

Pogledao sam drugu sezonu SMALLVILLEa. Iako u osnovi ponavlja isti recept "X-FILES sa tinejdžerima" iz prve sezone, ovog puta se uvode dva meta-arca. Jedan je vezan za samu stripovsku mitologiju, odnosno transformaciju Clarka Kenta u Supermana, odnosno saznavanje da je Kal El. Drugi je vezan za širu temu, odnosa između sina i oca koji se prikazuje kroz dinamične situacije unutar domaćinstava Luthor i Kent.

Iako bi se moglo reći da je u temeljima one-shot strukture došlo do izvesnog zasićenja, uvođenje meta-arcova, stripovskih i psiholoških održava seriju u dobrom tonusu.

Stari se malo gorčinizuje kao gost-bloger na Mondu

http://mondo.rs/a701046/Mundijal/Kolumnisti/Od-Maradone-preko-Romarija-do.html


Sent from my iPhone using Tapatalk

Koliko god to bizarno zvučalo, Tom DeLonge iz Blink-182 je producirao arty SF film LOVE Williama Eubanka, za koji jemsa svojim bendom Angels & Airwaves uradio i muziku. Međutim, ovaj film nije ni na koji način mjuzikl ili kakva druga podloga za njegovo muzičko ispoljavanje/ iživljavanje  već iznad svega autorski film Williama Eubanka koji se već neko vreme bavi arty inkarnacijama žanra.

Kada ne bi bilo užasne pretencioznosti, i potrebe da se prepliću razna vremena kako bi se pokazala objedinjenost ljudskog iskustva, LOVE bi se čak mogao posmatrati kao solidno urađen niskobudžetni indie SF o astronautu koji gubi razum. Međutim, što Eubank želi više, gledalac dobija manje i na kraju se LOVE pretvara u jednu salatu prizora koji sporadično nisu nezanimljivi. Imajući u vidu ko su autori, ne bi trebalo da čudi ovoliko bekstvo od mejnstrima, i smisla koji usput ide sa njim.

* 1/2 / * * * *

Russell Crowe and Ryan Gosling are being courted to star in "Kiss Kiss Bang Bang" and "Iron Man 3" director Shane Black's new noir film "The Nice Guys".

Set in Los Angeles in the 1970s, the story follows recovering alcoholic and enforcer Jackson Healy, and practicing alcoholic P.I. Holland March, who are brought together by a fading porn star's suicide.

The dead girl's aunt is convinced she saw her niece alive after the incident. March takes the case which blossoms into a far-reaching murder conspiracy rooted in the U.S. auto industry.

Black and Anthony Bagarozzi penned the script years ago, but the project has been languishing in development until recently picking up steam.

Joel Silver is producing and will shop around the project in coming days. Gosling and Crowe's reps say scheduling still has to be worked out, Crowe in particular may have conflicts.

Jason Momoa ("Conan the Barbarian," "Game of Thrones") has been cast as Aquaman in the Zack Snyder's upcoming "Batman v Superman: Dawn Of Justice" and "Justice League" films.

Momoa has been long linked to Warners' upcoming DC film plans but he's been suggested for numerous roles varying from Martian Manhunter to Doomsday. Momoa has been asked about the rumor several times but has generally laughed it off.

Today, Hitfix has confirmed his casting as Aquaman, saying Snyder has already finalized his designs for the character so shooting can take place soon. The character will cameo in 'Dawn' ahead of a larger appearance in 'League'.

The fallout of Superman's battle with Zod in "Man of steel" and the resulting collateral damage to Metropolis will apparently play a big part in the follow-up. It's likely what draws Batman to Metropolis, it's what allows Lex Luthor to paint Superman in a monstrous light, and the impact the World Engine had on the Indian Ocean draws out Aquaman.