ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Pretpostavljam da se o ovom filmu vec pricalo, ali search nije urodio plodom, a jedanaest strana proslosti ga ne spominje, pa evo da upitam jel' ga gledao iko?

Sinoc sam ga pogledao zaintrigiran izjavama nekih bliskih mi ljudi da je to 'najgori film koji su ikada gledali' i kako je 'svako poredjenje sa Matrixom neukusno'.

Sto jeste - jeste, poredjenje sa Matrixom JESTE neukusno, ulgavnom zato sto je Matrix pokupio mnogo toga od Anime filmova i upotrebio ga vise-manje trapavo, a Casshern je rimejk stare Anime serije iz 1973...

E, sad, priznajem, film obiluje problemima. Vizuelno je raskosan, ali ako ne volite green scren u kombinaciji sa CGI backdropovima, nerviracete se. Prica je naglaseno naporna za pracenje jer ne samo sto su Kiriya i Sato pokusali da naguraju scenario citave serije u (skoro) dva i po sata nego su onda i gledali da urade nadgradnju koja bi pricu o sukobu dobrih ljudi i losih robota (te superheroju koji tok sukoba preokrece u korist zna se vec koga) pretvorila u jednu emotivnu, filosofsku parabolu o modernom drustvu, prirodi socijalne i bioloske egzistencije, ratu kao jednoj istorijskoj konstanti, te terorizmu kao trenutnom zrtvenom jarcu za potrebe rezima i administracija ogrezlih u korupciju i fantazije o moci... Ne treba da objasnjavam da ce publika koja od filma ocekuje konstantnu akciju i, reda radi, malo po-mo  mudrijasenja, skoro sigurno posle filma biti razjarena (ako uopste odgleda sve do kraja).

Uz to, naravno, likovi su jedva razradjeni, jedinstvo mesta i radnje  se narusava beskrajnom lakocom a i neki delovi zapleta su beslovesno naivni (na primer nailazak na fabriku robota).  Medjutim, ovi elementi su zapravo deo bajkovitog pristupa materijalu i sa njima nisam imao toliko problema. Anime filmovi, na kraju krajeva, u dobroj meri odstupaju od tradicionalne dramske tehnologije i radije se bave zacudnoscu i mitoloskim temama i to je ono sto je Casshern dobro uhvatio.

Uz to, likovi, koliko god bili svedeni na principe, uspevaju da iskomuniciraju i tu neku emotivnu pricu sto je uspeh kojim malo koji klasican 'akcioni' SF ili ne-SF film moze da se pohvali.

Mada, nije zgoreg setiti se da Casshern zapravo i nije akcioni film. Odnosno, jeste, ako u akcione filmove spadaju Miikeov Izo ili Tsukamotov Tetsuo. U Casshern akcija nije deo dramaturskog zanata sa holivudskim potpisom koji diktira da se u odredjenim razmacima publici valja servirati payoff u vidu vizuelno kaloricne akcione scene. Ovde su akcione scene deo price koja sledi jedan komplikovaniji tok, ima ih malo i nemaju nuzno katarzicnu ulogu. Primeri: najatraktivnija scena (Tetsuo unistava armiju robota) je negde na sredini filma; Tetsuova borba macevima sa jednim od razvijenijih neo-sapiensa je jaca na emotivnom nego na fizickom planu (ovo me je vrlo podsetilo na Izo); konacno, zavrsnica filma maltene bukvalno parodira pravilo po kojem glavni junak uspeva da 'beat the clock' i spasi situaciju.

Akcione scene su snimljene fantasticno i za razliku od polupornografskog holivudskog pristupa (tja, moja nicim izazvana mrznja spram Holivuda ovde malo previse dolazi do izrazaja) koga sublimise 'bullet time', ovde je sve elegantno, arhetipski velicanstveno i vise deluje kao ritual nego kao znojava, masna akcija. Mada se to svakako nece svima dopasti.

Uticaj Langovog Metropolisa je ocigledan u dizajnu eksterijera i generalnog retrofuturistickog izgleda citavog filma (scene rata jako smrde na WWI) sto, opet cenim, nije po svacijem ukusu ali jeste bilo po mom, te u tretmanu neo-sapiensa i sukoba sa 'pravim' ljudima . Kiriya mozda nije 'pravi' reziser (covek je fotograf i reziser video spotova) ali dobar deo vremena uspeva dosta efektno da koristi 'nasilne' tehnike paralelnog i jumpcut montiranja, sto, opet moze nekog da iznervira, a nekog, kao mene, da razgali i doda filmu dozu onirickog... Uz to, CGI ili ne-CGI, ali film je slikan vrlo lepo, sa ociglednim okom za kompoziciju kadra i boja. Malo napadno koriscenje raznih filtera, ali ne ogu da kazem da mi je to smetalo. Film obiluje zacudnoscu te je vizuelna shizofrenija sasvim na mestu.

Na kraju, siguran sam da film ni izdaleka nije za svakoga i kapiram da mnoge ljude do ludila dovode naglasena antiratna pridikovanja i goody-two-shoes punchlineovi. Ali meni se, u razumnoj meri, dopalo.

ja sam se napalio neviđeno na ovo još lane, kad sam video trejler na (u) Monthly Screamu™. e, onda sam odgledao film. i žestoko sam se iznervirao. vizuelno je veličanstven i spektakularan čak i na buđavom diviksu koji sam dobio, i to je sve super, ali...
majko mila, kako je ono zgovnano pri kraju. ništa mi nije bilo jasno, a premotavao sam i triput jednu scenu i nisam uspeo da ukontam wtf se desilo. sve se zavrti, skarabudži, svako je svakog, sačuvaj me bože, sve u 20 minuta ludila koje kao da je iz nekog drugog filma, a ne iz onog koji sam gledao prethodnih sat ipo, i koji je bio odličan. time veći moj bes i razočarenje na kraju.  

Hmm... Pa ne bih cak ni rekao da je film uredno vodjen do pred kraj. Istina je da kraj obiluje sindromom visestrukog raspleta (cak ga ima i u visku) ali to je, imam utisak, vise posledica zelje da se ugura jos po koja misao i komentar na zivot, rat, postojanje itd., nego da se prica vestacki zakomplikuje. To se ionako dogadja kroz citav film, tako da ne vidim tu neki preveliki preokret u tehnici pripovedanja.

Uz to, kako vec gore rekoh, prica i nacin na koji je ispricana svakako nisu jace strane ovog filma. Ima previse tema i previse ambicije da se sve zivo prokomentarise i obradi. Meni su ipak likovi i njihove emotivne amplitude bili dovoljno uverljivi i snazni da mi ne zasmeta previse raspadanje pripovedanja po savovima....

Poslednjih pola sata su propast - pocinje nekakvo objasnjavanje, koje ne samo sto je dosadno vec samo komplikuje stvari i na kraju ne donosi nista. Sve se pretvara u veliki besmisao.

Ono pre toga je toliko fascinantno da mi je vilica pala. Neke od najlepsih slika na filmskom platnu video sam ovde. Pripovedanje je bilo zbrkano, znacenja precesto kripticna, ali su likovi bili interesantni, sa motivima koji su se u osnovi mogli razumeti.

Antiutopija svedena na licni nivo - ta ideja mi se mnogo dopala. Steta sto nije izvedena do kraja. Imao sam utisak da ni sami autori nisu znali gde da stave tacku, pa su se vozili na velicanstvenim slikama dok im nije ponestalo goriva.