ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: Loni on 01-10-2014, 22:23:32
Jedini konkurs na kome sam učestvovao je onaj za antologiju o teorijama zavere.
Ima li negde rezultata?

Rečeno mi je da će Skrobonjina zbirka ugledati svetlo dana najkasnije do Sajma, što znači da će se rezultati uskoro pojaviti.

Juče je stavio priče koje su prošle.
Upao sam.
Tu su još i Hidden, Stipan, Ghoul, Taurus Jor i Miljan Mark.
Ne znam ima li još kog s ovog foruma.


OTVORENO PISMO SRPSKOM NARODU OD ILJIČA RAMIREZA SANČEZA, Goran Gocić
ONI, Jelica Greganović
ATENTAT KOJI SE NIJE DOGODIO, Filip David
KARANTIN, Darko Tuševljaković
GDO JE VUBIL KNDJA, Ilija Bakić
HAARP U DRUGOM SVETU, Ivan Vukadinović
KIKIMORA SPAVA U MOM DŽEPU, Branka Selaković Milošević
OČI BOJE MUDROSTI I NADE, Ivan Lutz
BEZ OBZORJA, Miljan Marković
SVET KAO VOLJA I ZAVERA, Vasa Pavković
NAJLEPŠA, KRAJ PRIČE?, Mirjana Marinšek Nikolić
NEKRONOMIKON, TREĆE DOPUNJENO IZDANJE, Dejan Ognjanović
BALAMSKA AVET, Đorđe Bajić
POSLEDNJA ŽELJA, Zoran Pešić Sigma
PROGRAM, Nataša Milić
PLITKI GRBOVI, Sebastian Adanko
1138, Mladen Milosavljević
OTMICA, Miloš Petrik
MESO, Pavle Teofilović
MIJAZMA, Radoslav Slavnić
DANAS PADAŠ U ROPSTVO, Relja Antonić
SUMRAK BOGOVA, SVITANJE VAMPIRA, Željko Obrenović
TROPIKANA, Stevan Šarčević
SEMENIŠTE, Tamara Lujak
ZNALAC ČISTIH DANA, Vladimir Kolarić
ZAŠTO SE NISMO ZAUSTAVILI DA KUPIMO CIGARETE, Ivan Nešić
FABULATOR, Oto Oltvanji
VIŠE OD IGRE, Goran Skrobonja
HAARP I DRUGE PRIČE, Jovan Ristić

Kimura. Kunac, Ghoul, Relja Antonić... Rekoh ja, mali ZS 20.

Ko je Kimura?

I Vukadinović je tu.


E, to je Natašaaaaa....

E, pa bravo Kimura!!!

Cestitke svima, narocito sagitaskoj ekipi! 

To ti dođe otprilike pola antologije...

Loni je napisao priču koje se zove ''Meso''! 

Izvinjavam se, to mi je prvi utisak.
Svima čestitam i jedva čekam da pročitam priče.

U poplavi oduševljenja, kojoj je od sveg srca pridružujem, moram da budem i malo nadžak baba...Skrobonja je suviše fin čovek da bi bio pravi pravcijati strogi urednik. Više je veoma agilni kompilator.
Radi sjajan posao i u poslednjih nekoliko godina (uz poneki Bobanov doprinos)
praktično održava domaću scenu kratke priče i novele u životu.
Da nema njega, bila bi propas'.
Da li je to što ima blag kriterijum dobro ili loše za domaću SF,F&H scenu, vreme će pokazati.
U svakom slučaju, da ga nema, gotovo da ne bi postojala u ovom trenutku.

Nadam se da ćemo čuti i komentare onih koji nisu toliko ljubazni.

čućete. 

Računam na tvoju neljubaznost.

šta ćeš, to je moj križ.

neko ljubazan, neko istinoljubiv - a zna se ko je popularniji.

Mićo, voleo bih da argumentuješ ono šta napišeš. Ako i tebe izgubimo kao objektivnog posmatrača, zaista smo najebali.

Quote from: Ghoul on 08-10-2014, 15:29:24
čućete. 

Evo, već mi se gaće tresu...

Ko je hidden?

Ti si hidden.

Šta da argumentujem? Da li si čitao Skrobonjine zbirke? U pojedinima ima priča koje nisu priče već su odlomci iz romana ljudi koji su stavljeni tamo da bi privukli ponekog nežanrovskog čitaoca. Ima i priča koje su ispod nivoa koji bih očekivao od jedne takve knjige.
Svaka od njegovih antologija je slobodno mogla da bude kraća bar za trećinu, ako ne i više.



Ako nema dovoljno jakih kriterijuma kojih se urednik drži, onda se stvar razvodnjava i stvara kontraefekat.


Ali ako treba da biram između takvog pristupa ili pristupa koji imaju drugi - ne objavljivati ništa, onda, naravno biram takav pristup. I odajem mu dužno priznanje. On je legitiman, ali ne znači da mora da mi se sviđa.


To je moje mišljenje, što, naravno, mnogima neće prijati, ali šta da mu radim. Suviše sam mator da bih se trudio da se svima svidim.

Mogao bih razumeti sve zezanje oko broja slova i tako to. Čini mi se da nekad beše štamparski tabak i autorski tabak. Jedno je bilo 16 stranica. 28 redova po stranici.
Ali, to bejaše u neka stara vremena kada nije bllo kompjutera, kad su naslovi bili "masni" a ne bolodovani,  veličina slova se merila cicerima (tako nekako se zove).
Autor se plaćao ili po broju reči ( ima kod Dž. Londona nešto o tome) ili po autorskom tabaku. Danas? Bitno da je mnooooogo. Jer, moderan svet voli male porcije u kafani (fensi) a debele knjige ( jao što sam pametna, pročitala sam Suzanu Mančić, i to svih njenih 25o strana).
Na koliko ono beše stranica Prokleta avlija? Ta malko veća pripovetka? Ili Usta puna zemlje? To u podnslovu ima "roman". Sram ih bilo!

Quote from: Mica Milovanovic on 08-10-2014, 18:21:05
Šta da argumentujem? Da li si čitao Skrobonjine zbirke?

Mislio sam da se ne zamlaćujem dalje, ali je to definitivno kontraproduktivno. Domaćoj fantastici neće biti bolje ako ja ćuitim.


Najpre, zahvaljujem ti što si stisnuo petlju. Nije lako napisati da praktično jedini urednik fantastike kod nas pravi kompromise koji ti se ne sviđaju. Da, Skrobonja pravi kompromis sa piscima glavnog toka, od kojeg nismo imali nikakve fajde ni kad je to prvi uradio Boban. Kada je shvatio da je ulaz domaće fantastike u glavni tok ćorak, pokušao je da glavni tok uvede u fantastiku. I, nikada nismo dobili nijedan vredan prilog iz tog glavnog toka. Da, Skrobonja voli da su mu u zbirkama aktuelne dame spisateljice. Ne vidim šta se tu ima zameriti, svako ima prava da učestvuje prema mogućnostima. Imamo mi dama koje to mogu. Da, i prilozi mlađih pisaca fantastike znaju da zakažu, ali Skrobonja ne propušta da ih sve primeti. I čini mi se da nije zanemario nijednog, mada nisam upoznat ko mu je sve slao priče. Sve zajedno, Skrobonja je jedini urednik koji još stoji na crti, a u kompromise ne treba dirati sve dok nisu izvan marketinčkih potreba.


Sa druge strane, novi domaći pisci fantastike nemaju nikakvu podršku na domaćoj sceni. Ako pamtiš, u vreme kad smo mi počinjali, osnovni cilj je bio okupiti ih u LK i truditi se da svi dobiju kakvu takvu priliku. U ovom trenutku smo ubili jedino mesto gde su mogli da pokažu i doteraju svoje rukopise i jedino je Skrobonja imao petlju da deo njih okupi u svojoj zbirci. Dakle, kritika je nezaobilazni deo produkcije, ali bismo morali nešto da učinimo i da produkcija postoji i da kritika bude jasno usmerena tamo gde treba.

Skalope da prostiš, ko objavi onog Lomija, a i Kimuru (o Stipanu ne bih dalje razglabao), kod mene je pribeležio zaobilaženje svega pre i posle toga. Debelo lučno zaobilaženje. Ne bih da ulazim u vašu pedagogiju, kazao kao što mislio.

Bre, Mrtvak, ko ti rek'o da se sad povampiriš? Koristan si ko korov u tvom dvorištu. Si poslao priču Skrobonji? Nisi. Pišeš nešto? Ne pišeš. Pun mi je torbak animoziteta među novim domaćim piscima fantastike. Pre trideset godina smo se radovali da bilo ko objavi nešto, danas crkavate od zavisti. Kao da je neka lova u pitanju. I treba da prolazite onako kako prolazite.

A otkud to da su Goranove antologije žanrovske? Ne sećam se da se igde izjasnio u tom smislu. Ja sam ih uvek doživljaovao kao cross-genre ili multižanrovske ili kako već. Uostalom, ako Martin i Dozoa mogu da svake godine objave po jednu takvu, može i Goran.

E, sad - verujem Mićinom sudu, ali mora se primetiti da su i u belom svetu antologije donekle zamenile magazine. Knjiga postaje jedini način da se kraća forma predstavi čitaocu - osim preko nekakve besplatne onlajn platforme. A što se obima tiče - naročito naša SFF publika ne vole kratke knjige. Knjiga je skup proizvog pa kakva god bila (i knjiga i cena), pa ljudi vole da za pare dobiju što više, ne nužno što bolje.

Ako mi još nešto ide na nerve, onda su to Nightflierove marketinške opservacije.

Quote from: scallop on 09-10-2014, 15:34:06
Ako mi još nešto ide na nerve, onda su to Nightflierove marketinške opservacije.

Onoliko mi uvenu karanfil.

Obaška što ovo veze sa marketingom nema.

Nema ni sa čim.

Quote from: pokojni Steva on 09-10-2014, 14:12:24
(o Stipanu ne bih dalje razglabao)

Hvala bogu da je i ovaj nešto pametno kazao....

Quote from: scallop on 09-10-2014, 15:42:03
Nema ni sa čim.

Ahaaa...

Nego, Stevooo... Jesi li aktivan na tvojoj temi o bilju? Potreban mi je savet...

budimo pošteni, ima veze sa marketingom sve u vezi toga šta publika voli i kolike pare će da izvadi iz novčanika, marketing je sve to uzeo pod svoje, al su opservacije sasvim ok i ne idu na nerve

s druge strane, čekam dan kad studenti i seminarske počnu da prave sa debelim koricama, to je neki trend izgleda, pa su vjerovatno zato magazini zamijenjeni antologijama

Quote from: scallop on 09-10-2014, 14:39:38
Bre, Mrtvak, ko ti rek'o da se sad povampiriš? Koristan si ko korov u tvom dvorištu. Si poslao priču Skrobonji? Nisi. Pišeš nešto? Ne pišeš. Pun mi je torbak animoziteta među novim domaćim piscima fantastike. Pre trideset godina smo se radovali da bilo ko objavi nešto, danas crkavate od zavisti. Kao da je neka lova u pitanju. I treba da prolazite onako kako prolazite.

Služim narodu!


Zavist iskazujem samo kad vidim da neko krka vruće prasetine a ja nisam pri penezima, tako da... Jeste, ništa ne radim već poduže i verovatno nije lepo pišati pri tuđoj čajanci, ali ne zaboraviti da sam upoznat ko koliko može (a da se prikazao na radionicama). Nema laži nema trange frange, Bobanov sistem prvog pasusa se da primeniti i mnogo šire. Lepo je što još uvek postoje ljudi koji zalažu glavu i zvečeću valutu da bi se objavljivali novi autori, to stoji.
Sa' kad sam bolje pogledao spisak - pa i ja sam u zbirci! Eno lepo piše "Mijazma", samo su me pogrešno potpisali 

 

Quote from: kimura on 08-10-2014, 14:40:31
Loni je napisao priču koje se zove ''Meso''! 

Izvinjavam se, to mi je prvi utisak.
Svima čestitam i jedva čekam da pročitam priče.

Da.
Ipak to nije priča istog naziva koju sam slao na radionici (onaj jedini put kad mi je storija izbila na prvo mesto po broju bodova). Ova je sačuvala samo osnovni kostur one. Triput je duža i drugačija. Uz uvažene kritike prvobitne.

Kah kah kah

A to što se umovi kojekakvih Dead Steven Husked-a
često ne probiju kroz gusto šiblje do poentalne leje,
upravo govori o kvalitetu vrta.

Jebeš baštovana
do čijeg polja kamilice uspe da domili svaki krtac,
cvetak od koje vaš zelena načini postelju
i granu što je divojarčina obrsti.

A š' se stava tiče - Video sam ko koliko može na onoj radionici -
to je tek mahagonija GMO.

Na rabotnici priče su nam bile ograničene na 6 tabaka,
Forma te dužine odgovara isključivo onim što prostije fabule forsiraju.
Što ti je baza oskudnija, to više prostora,
pa se ti račvaj u digresije ko pruga Beograd-Bar na sporedne koloseke.
Pa nudi prideve, poređenja i metafore ko udova saučešćanike
žitnim kolačićima za pokoj duše na 40 dana.

Čik na tu dužinu postavu fabulu s duplim, troduplim preokretom.
Zagonetkom a la četvrosokok?
Pa još i da svaki karakter bude dosledan,
a uzročno-posledičnu logiku da prati i čak i soljenje sendviča?
Pa uz sve to i raskošna naracija.
Može mudac!

Može, Mudac.

Pa, Loni, po većini ovde ni političke procene ti ne idu od misli, pa bi mogao da se uzdržiš i literarnih. Ko ne nauči da na 6Kk ispovrti jedan zaplet, neće ga majci ni na 60Kk. Ne pišem ovo zbog tebe nego zbog nekih drugih koji bi da pokušaju, pa da ne potonu u zabludu.

U stvari, moja priča ovde ima 86.000 karaktera. Znači da je ipak malo duža od radioničkih...

Quote from: scallop on 10-10-2014, 14:06:15
Pa, Loni, po većini ovde ni političke procene ti ne idu od misli, pa bi mogao da se uzdržiš i literarnih. Ko ne nauči da na 6Kk ispovrti jedan zaplet, neće ga majci ni na 60Kk. Ne pišem ovo zbog tebe nego zbog nekih drugih koji bi da pokušaju, pa da ne potonu u zabludu.

Neye to poEnta Scally
već da je u tom, tesnom stanu 2 sa 3,
nelako osmisliti i oriđinal fabulariju s zvalitetnim zapletom i preokretom
a i da naracija bude dives ornamentum.

Ili ide jedno ili drugo.


LM

Skrobonja je pre pola godine na facebook stranici Paladin objavio novi konkurs.
Ovog puta tema je SFRJ.
Dužina je ista kao i na predhodnom konkursu,
a priče treba da stignu najkasnije do 31. decembra. 

Ti, bre, Loni, ko onaj Moša koji je stalno kukao rabinu da mu je tesno u kući sa taštom i tastom, sa svastikom i zetom, ženama i decom. Pa mu ovaj savetovao da iz dvorišta doda i jarca. Posluša on rabina i posle nekoliko dana evo ga opet sa žalbom na jarca. Rabin ga posavetuje da izbaci jarca iz kuće i već sutradan mu dođe Moša da zahvali što ga je spasao. Izbaci jarca, Loni i videćeš da je sasvim komotno u 6Kk.

Ovaj moj je divojarčina.
Teško se 'vata.

Mogao bih da ti odgovorim da svaka budala ima svoje veselje, ali to na ovom forumu ne shvataju miroljubivo. Zato, niko tebi ne brani da po kući držiš i nosoroge, ono što ja savetujem je opcija, a izbor je uvek ličan. Međutim,ostaje činjenica da je dobru podlogu lako začiniti, a na lošu možeš natruniti i tartufe pa da ostane ćorak. Uostalom, nešto slično si napisao i na topiku o Peljevinu i Basari.

Dakle, kako je Scallop ovo pominjao, a zahvaljujući Loniju, evo svima na znanje:

Izdavačka kuća Paladin

Slovenci, Hrvati, Bosanci, Makedonci, Crnogorci - svi iz stare države pritekli su nam u pomoć. Pored ogromne zahvalnosti koju osećam zbog toga prema bivšim zemljacima, želeo bih da taj duh makar privremeno vaskrslog zajedništva trajno obeležim novom tematskom antologijom priča posvećenih - SFRJ. Ova knjiga sa najuspelijim pripovetkama dužine od 9.000 do 99.000 karaktera biće objavljena u Paladinovoj ediciji FRAKTALI sledeće godine. Rok za dostavljanje priča - koje NE MORAJU da se bave prirodnim i inim katastrofama, već pre svega tim duboko ljudskim osećajem zajedništva - jeste 31. decembar ove godine. Verujem da će ova tema biti inspirativna i da će buduća antologija priča o SFRJ biti istovremeno i književno najkvalitetnija od svih koje je Paladin dosad objavio.

Sa željom da neafirmisanim piscima pruži šansu u ovo teško vreme "Portalibris" raspisuje konkurs za neobjavljeni rukopis žanra epske fantastike ili gradskog romana. U žiriju koji odabira najbolja dela naći će se pisci "Portalibrisa" i glavna urednica Dubravka Dragović Šehović. Nagrada se, u duhu imena izdavača, naziva "Vrata knjige".
Po jedan pobednički roman iz svakog žanra biće izdat u "Portalibrisu", dok će i ostalima koji budu među najboljima biti pružena šansa da napreduju, sarađuju, učestvuju sa svojim tekstovima u antologijskim izdanjima.
Konkurs je otvoren do kraja februara 2015. Radove treba slati na adresu j_ristic@cet.rs sa biografijom, bibliografijom i kontaktima.

Градска библиотека "Карло Бијелицки" Сомбор је расписала конкурс за необјављен рукопис прве књиге за 2015. годину.

Едиција Голуб представља поновно установљену едицију Градске библиотеке "Карло Бијелицки" у Сомбору која експлицитно подразумева издавање прве књиге неафирмисаног књижевног аутора који нема претходно објављена издања. Избор књижевног дела које може бити предмет издаваштва представља једногласну одлуку уредништва.

Награда победнику на конкурсу је објављивање књиге, организација промоција награђене књиге и презентација/иницијација аутора у књижевно ставралачке токове спроводећи програме представљања књиге у Граду Сомбору али и другим градовима.

Конкурс је намењен ауторима који пишу на српском језику, старости до 40 година, а примају се збирке песама, збирке приповедака и романи. Један аутор може послати један рукопис.

Рукописи се шаљу електронском поштом на konkursgolub@gmail.com у два мејла. Први мејл треба да буде насловљен називом дела и потписан шифром. Други мејл треба да буде насловљен називом шифре и да садржи име и презиме, адресу, контакт телефон, мејл и кратку биографију. Радове слати у Word формату.

Конкурс је отворен од 01. фебруара до 15. марта 2015. године.

Резултати ће бити објављени до 1. јуна на интернет презентацији Градске библиотеке "Карло Бијелицки",. Одлуку о награди доноси трочлани жири у саставу: Јован Зивлак, председник, Нада Душанић и Владимир Јерковић.

Назив "Голуб" потиче од Илустрованог листа за српску младеж који је покренут 1879. године, а у Сомбору је излазио у периоду од 1898. до 1913. У Голубу су, између осталих, објављивали своје радове Дучић, Шантић, Илић, Нушић  и Црњански.

Zamjetio sam kako nazočni ovdje prefariraju anglosaskonsku književnost i koriste se iznimno često engleskim jezikom. Iz  navedenog proizilazi kako je svijet spreman za grandiozne pothvate spisatelja koji su ovladali umijećem stvaranja na jeziku koji im je bliži, važniji, nego onaj kojim se komunicira na ovom teritoriju (ukoliko isključimo rikanje, mukanje i stenjane svojstvene puku na ovom tlu). Zato prezentiram natječaj koji će potaknuti maštu i dati afrimaciju nesumnjivom književnom geniju koji tavori u posetiteljima ovog sajta (da ne kažem kako genije čuči, jer kad čuči sumnjivo je, pogotovo ako je žensko).
http://scottishbooktrust.com/writing/love-to-write/the-50-word-fiction-competition

Kako je mnoštvo već utrenirano da svoje briljante misli sažme u 6K, i to na jednom primitivnom jeziku kakav je ovde zastupljen, ovo će biti lako. Ima, bre, da ide ko ladna voda.

REZULTATI NATJEČAJA ISTRAKONA 2015.
Od 50 priča pristiglih na natječaj Istrakona 2015. za kratku SF&F priču, za objavljivanje u četrnaestoj istrakonskoj zbirci odabrano je 19 priča sljedećih autora:

Teo Kos: Partija briškule
Vladimira Becić: Moral
Saša Šebelić: Zgromitelj
Boris Mišić: Leptir
Ivana Delač: Burin
Danijel Bogdanović: Dešnjaci
Katarina Hanžek: Slučajnost postojanja
Ratko Jakopec: Dosredišnjica
Ivan Staraj: Tipični heroj
Marija Pilić: Sofija
Toni Juričić: Fojba
Vanja Spirin: O čarobnjaku, bogovima, patuljku i zmaju
Sara Kopeczky: Mačka iz šešira
Dražen Horvat: Revolucija ždere svoje roditelje
Jelena Crnjaković: Otimačica
Ed Barol: Sam sa sobom
Aleksandar Žiljak: Esma u galeriji pejzaža
Zoran Krušvar: Profesor
Irena Hartmann: Muzičar

Čestitamo uvrštenim autorima! Priče je odabrao žiri u sastavu Tihana Linardon, Mirko Grdinić i Davor Šišović. Zbirka će biti objavljena u izdanju Pučkog otvorenog učilišta u Pazinu i predstavljena na predstojećoj SF&F konvenciji Istrakon koja će se u Pazinu održati od 27. do 29. ožujka 2015. godine.

 

Vidiš da je Stipan dosledan i kad nije na spisku.

Eto, prva mi objava u inostranstvu, i to nekoliko desetina km od rodnog mi grada.
Čudni su putevi gospodnji.

Međunarodni žiri Regionalnog festivala fantastične književnosti REFESTICON 2015 odabrao je priče koje će biti objavljene u zbirci pod nazivom Đavolji prst. Članovi žirija su nezavisnim i anonimnim bodovanjem odabrali 33 priče od ukupno 93 koliko je pristiglo na konkurs, dok će biti objavljene i tri priče po pozivu. Na konkurs su prijavljene priče iz regiona i nekoliko evropskih država od autora koji pišu na eks JU jezicima od toga će biti objavljeno 12 priča autora iz Srbije, devet priča iz Crne Gore, osam iz Hrvatske i četiri iz Bosne i Hercegovine.

Ovogodišnji žiri je bio sačinjen od šest članova i to predsjednik Adnadin Jašarević, predstavnik partnerskog festivala iz Zenice, Davor Šišović, predstavnik festivala iz Pazina, Irena Dajić, predstavnik festival ArtAnima iz Beograda, prof. dr Dobrivoje Stanojević, književni kritičar iz Beograda, Stjepo Martinović književnik iz Zadra i predstavnik Refesticona književnica iz Bijelog Polja mr Blaga Žurić.

Adrijan Sarajlija - Četvrto dete (Beograd)
Aleksandar Obradović - Marin prst (Bijelo Polje)
Anto Zirdum - Duhovi oko prsta profesora povijesti (Vitez)
Branislav Janković - Pismo slepim monasima (Niš)
Dajana Šalinović - Crvena soba (Rijeka)
Dinko Osmančević - Đavolji prst (Banja Luka)
Dragan Popadić - Partija pokera (Tivat)
Edi Ferhatović - Njegovo stado (Zagreb)
Ivan Nešić - Pantalone u cimetovoj boji (Beograd)
Ivana Švragulja - Anđeoska vojska (Petrinja)
Igor Lazarević - Oproštajno pismo S.J.Swansona (Vlasenica)
Jelena Crnjaković - Poštena razmjena (Zagreb)
Krešimir Čorak - Mandragora (Zagreb)
Labud Lončar - Jagnje i dijete (Bar)
Luka Rakojević - Đavolji prst (Nikšić)
Luka Vidosavljević - Lovac na blago (Leskovac)
Milena Stojanović - Đavolji prst (Paraćin)
Miloš Mihailović - Dok čekaš sabah sa šejtanom (Sombor)
Mirko Tomić - Dug (Podgorica)
Nenad Petrović - Smrt građanina B. (Beograd)
Nenad Terzić - Šejtan nikad ne spava (Podgorica)
Radoslav Slavnić - Čudesni ples Efrosinije Bosonoge (Ruma)
Ranko Rajković - Četiri stanice do apokalipse (Podgorica)
Relja Antonić - Ples mesa i duha (Šabac)
Sara Huskić - Martha (Cazin)
Saša Šebalić - U tintu umače (Medulin)
Slavica Ćosić Bigren - Tiho u noći (Beograd)
Slobodan Zoran Obradović - Nećeš đavola sresti (Bijelo Polje)
Stevan Šarčević - Pet, dva, jedan, tri volimo se mi (Subotica)
Stjepo Martinović - Palac svetog Stjepana (Zadar)
Šeki Musić - Prst sudbine (Bar)
Tihomir Jovanović - Devojka sa slovom M u očima (Beograd)
Vladimira Becić - Barbarin dom (Dugo selo)

Dodatak:

Dobrivoje Stanojević - Povratak u nepoznato (Beograd)
Davor Šišović – Čaporak (Pazin)
Marijan Mašo Miljić - Dan do podne (Podgorica)

mladunci, u napad!

Nedeljnik NIN raspisao je konkurs za dve književne stipendije za najbolji nacrt romana autora između 18 i 30 godina, koji pišu na srpskom jeziku.

Stipendija je zamišljena kao podrška za delo u nastajanju.

Pisci bi trebalo da pošalju sinopsise svojih romana u nastajanju do 30. maja.

Žiri, koji čine poznati književnici, prevodioci, profesori, urednici i publicisti, odlučiće o dva dobitnika književne stipendije NIN-a.

Autori dela koja budu proglašena najboljim biće nagrađeni plaketom i novčanim iznosom od po 500 evra.