ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Pogledajte ovaj tekst: http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/503206/SOKANTNO-Pesme-plagirali-Davico-Popa-Cesaric

Neću da kopipejstujem zbog primera koji je dat. Jeste li znali za ovo? Ja prvi put čujem i pomalo sam u šoku...Nisu nas učili da sumnjamo u velikane.

Znali smo. Ghoul se još juče potrudio da nas obavseti.

Ali sigurno nije otvorio zasebnu temu! Ipak, ova vest zaslužuje to.

Kad pročitam pesme Srbija i Mooja Sicilija ovde - zaboli me srce.
http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/503206/SOKANTNO-Pesme-plagirali-Davico-Popa-Cesaric
Suviše sličnosti.

A s druge strane, ovde
http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/503206/SOKANTNO-Pesme-plagirali-Davico-Popa-Cesaric/komentari#ostali

imate komentare čitalaca. Najmanje što traže je izbacivanje pesnika iz lektire   - a ima pacijenata koji kažu da su odavno slutili to, jer SRBI NIKAD NIŠTA POŠTENO NISU STVORILI. KROZ CELU ISTORIJU. E, ovakvih što pljuju po sebi ima solidan broj.

Ima i onih koji malo analiziraju motive pisca RESAVSKOG VENCA. Citat:

"Ovo je Pavezeov original. Cesare Pavese Terra rossa terra nera, tu vieni dal mare, dal verde riarso, dove sono parole antiche e fatica sanguigna e gerani tra i sassi - non sai quanto porti di mare parole e fatica, tu ricca come un ricordo, come la brulla campagna, tu dura e dolcissima parola, antica per sangue raccolto negli occhi; giovane, come un frutto che и ricordo e stagione - il tuo fiato riposa sotto il cielo d'agosto, le olive dei tuo sguardo addolciscono il mare, e tu vivi rivivi senza stupire, certa come la terra, buia come la terra, frantoio di stagioni e di sogni che alla luna si scopre antichissimo, come le mani di tua madre, la conca del braciere. Isti je to zanos a jedina slicnost im je antifasizam. Najveci plagijator od svih je sam Doncic koji ima samo osnovnu skolu zavrsenu, a pise da je studirao glumu.. Da nije mozda i Hanu Davico prepisao?. Ima tu svega ali najvise besmislica..."

il si krao, ili nisi.
jel dokazano? jeste? nije?

motivi onog koji te je uvatio nebitni su - AKO te stvarno jeste uvatio.

ali to je ono staro vučićevsko: nije bitno ŠTA si me pito, šta si mi u radu zamerio, koju si mi manu našo, nego KO si ti i KO te plaća i KOJE NAMERE imaš s tim pitanjem.

"znamo mi takve: da je neki pesnik, on bi piso, nego našo da vata ukrađevine naših klasika! pa i ako su krali, neka su!"

Ok, plagijata je uvek bilo i biće, ali moram da kažem kako mi je bar ovaj Davičov malo sumnjiv. Uz sve moguće ograde: COBISS ne navodi knjigu koju ovaj lik citira (Neorealizam sjeverne Italije) niti pisac Mate Balota / Mijo Mirković ima navedene ikakve prevode Pavezea. Plus: neorealizam je prvenstveno filmski pokret i sumnjivo mi je da bi neko tako nazivao antologiju lirike. Obaška što je Paveze kod nas popularan i prevođen pa bi za sve ove godine valjda neko nešto primetio (makar navodni prevodilac Balota). Na internetu bar prvih nekoliko pretraga ne izbacuje ovu pesmu na italijanskom. Itd.

Jeste Davičo bio priličan smrad, ali ajde da ne trčimo na prvu loptu. Ovo stvarno može da se proveri...

A da li imate možda pesmu LJUBAV  Dragiše Vasića?
Na Netu ne mogu da je pronađem, a dotični piše da je nju plagirao Mika Antic - da je to Antićeva BOSONOGA PESMA.

Nemam, i moram da primetim kako nisam ni znala da je Dragiša Vasić pisao poeziju - opet, ni katalog ni Vikipedija ne znaju ni za jednu zbirku njegovih pesama. Da ponovim: ništa nije nemoguće, pa ni to da je Antić plagirao neku pesmu zaturenu u književnom časopisu - ali sačekala bih sa osudom dok se ovo ne proveri.

Slažem se. 
Ali nekima je sve jasno, već pozivaju na izbacivanje iz lektire.

Meni je glavna sumnja bila: Šta će Sicilija u Neorealizmu sjeverne Italije

Quote from: Jevtropijevićka on 20-10-2014, 14:45:56
Ok, plagijata je uvek bilo i biće, ali moram da kažem kako mi je bar ovaj Davičov malo sumnjiv. Uz sve moguće ograde: COBISS ne navodi knjigu koju ovaj lik citira (Neorealizam sjeverne Italije) niti pisac Mate Balota / Mijo Mirković ima navedene ikakve prevode Pavezea. Plus: neorealizam je prvenstveno filmski pokret i sumnjivo mi je da bi neko tako nazivao antologiju lirike. Obaška što je Paveze kod nas popularan i prevođen pa bi za sve ove godine valjda neko nešto primetio (makar navodni prevodilac Balota). Na internetu bar prvih nekoliko pretraga ne izbacuje ovu pesmu na italijanskom. Itd.

Jeste Davičo bio priličan smrad, ali ajde da ne trčimo na prvu loptu. Ovo stvarno može da se proveri...

E vala baš, to se zove zdrav razum... (primećujem da je sa 6 666 postova Mića definitivno prešao na mračnu stranu)

Zato ništa nisam postovao neko vreme...


Ups. ode...

Eto, kao što smo i mislili:

http://nin.co.rs/pages/article.php?id=90039

Детективска посла у поезији

Нишки песник Милоје Дончић објавио је антологију плагијата тврдећи да су неке од најпознатијих песама српског језика, ,,покрадене", НИН-ови извори тврде да се ради о дилетантској превари. Читав случај добија на бизарности кад се прочита списак финансијера



Вирус мегатрендизма се незадрживо шири Србијом. Након раскринкавања Миће Јовановића, Небојше Стефановића и осталих политичких фигура, на ред су дошли песници. Широј али и упућенијој књижевној јавности мало познат, нишки песник Милоје Дончић недавно је објавио антологију плагијата Ресавски венац (Лестве, Косовска Митровица, 2014), у којој је наводно показао да су водећи српски и југословенски песници попут Попе, Давича, Мике Антића и Цесарића практично од речи до речи плагирали редом Целана, Павезеа, Драгишу Васића и Рембоа. Вести и чланци о поменутој књизи и интервјуи са њеним аутором су последњих дана протутњали локалним телевизијама, Твитером, Фејсбуком и осталим каналима јавне комуникације и изазвали стотине коментара. Један од најрепрезентативнијих био је коментар извесне професорке књижевности у пензији у коме каже да јој је жао што није умрла дан раније и тако избегла прилику да сазна да су песници којима је посветила цео свој радни век заправо – лопови!

Међутим, већ сам наслов књиге буди извесну сумњу, како је др Александра Манчић приметила за НИН, пошто је у најмању руку неприлично коришћење појма ,,ресавски" у пејоративном контексту, јер упркос општем мишљењу, ресавска преводилачка радионица је од непроцењивог значаја за средњовековну српску културу и изузетно цењена у словенском свету, што би Дончић као књижевни стручњак морао да зна. Такође, Дончић као плагиране наводи неке од најпознатијих песама српског језика, које се деценијама налазе у читанкама, као што су и они који су ,,покрадени" најпознатији светски песници. Дакле, са обе стране наводних плагијата налазе се аутори о којима постоје стотине библиографских јединица и чији је сваки стих анализиран уздуж и попреко, па је чудно да нико до сада није уочио макар неки од тридесет Дончићевих примера, који су, узгред, само најрепрезентативнији избор од око 500 плагијата, како аутор каже у предговору. Дончић каже још и да су му у овом детективском послу помагали разни професори универзитета широм бивше Југославије, међутим, нигде не наводи њихова имена, али зато говори о стотинама и хиљадама прочитаних књига и часописа. 

Након увида у садржај књиге, ,,из авиона" се види да је реч о потпуно дилетантској превари, будући да су наводни оригинали, чије скениране насловне странице Дончић даје као прилоге, готово сви штампани истим фонтом, иако је реч о ,,књигама" које су објављиване у последњих век и кусур у земљама од Аустралије до бивше Југославије. А свако ко је држао у рукама нпр. Нолитове или Просветине књиге из тог времена, зна да ови издавачи нису никада користили такав фонт.

Као пример за овакве и сличне брљотине може се навести било који Дончићев оригинал. Тако, рецимо, чувени Антонио Маћадо греши у писању сопственог имена и то на насловној страници своје књиге Soledades, јер уместо Machado на Дончићевом ,,оригиналу" стоји Mashado, као што и покрајина у којој књига излази није Castilla, већ Kastilla, што је јединствен пример у историји светске књижевности. Разуме се, свако може једноставном претрагом помоћу Гугла да види оригиналну насловну страницу ове Маћадове књиге и увери се о каквом је аматеризму реч. Такође, могао би се навести и пример великог хрватског песника Антуна Шољана, који је за прилику Дончићевих ,,оригинала" себе прекрстио у Антона.   

Ипак, због узнемирења које је књига изазвала у јавности, НИН је консултовао неколицину наших водећих преводилаца и тумача књижевности како би проверио истинитост Дончићевих навода и после истраживања од свега дан-два лако утврдио да ни песме ни књиге које су наводно плагиране - не постоје! Дејан Илић, угледни песник и један од наших најбољих познавалаца и преводилаца савремене поезије са италијанског језика, између осталих и Павезеа, замољен да за НИН потврди постојање Павезеове песме Моја Сицилија, коју је Давичо ,,преписао" и пренасловио Србија каже: ,,Песма Моја Сицилија не може се наћи у Еинаудијевом издању сабране Павезеове поезије из 1962. (Cesare Pavese, Poesie edite e inedite), које је до данас десетак пута поновљено и окупља 125 објављених и 35 за живота необјављених песама."

Када је реч о самом издању које Дончић наводи као свој извор, Бруно Крагић, директор Лексикографског завода ,,Мирослав Крлежа" из Загреба, каже да књига под насловом Неореализам сјеверне Италије, коју је наводно објавио 1948. Накладни завод Хрватске, не постоји ни у једној библиографији, нити библиотеци у Загребу, као што не постоји податак да је Мате Балота, што је иначе књижевни псеудоним економисте Мија Мирковића, икада преводио Павезеа. До истог закључка дошао је и проф. др Гојко Тешић, један од наших највећих стручњака за међуратну књижевност и приређивач низа најузорнијих критичких издања писаца овог периода као што су Драинац, Винавер, Краков, Коча Поповић и други. Подстакнут написима у медијима, Тешић је истражио неке од навода из Дончићеве антологије и није пронашао ништа. Тешић је 1990. приредио до данас једино издање дела Драгише Васића, чију је песму наводно плагирао Мика Антић. Антологија коју Дончић наводи као свој извор не постоји ни у једној библиографији, нити библиотеци у Београду, Новом Саду и Загребу, нити је игде могуће пронаћи макар и назнаку да је Драгиша Васић икада писао поезију", каже Тешић за НИН.

Исти случај је са наводном Целановом песмом Сјај зеница твојих коју је, по Дончићу, плагирао Васко Попа. Др Саша Радојчић, преводилац Целана и Гадамерове студије о Целану, каже да наведену песму није успео да пронађе ни у једном од издања Целанове поезије. У ауторитативном издању чувене куће Suhrkamp из 2005, у којем је педантно наведена свака верзија апсолутно сваког стиха које је Целан написао, не постоји песма са овим или сличним насловом, као што не постоји ни књига Седам немачких песника објављена код Нолита 1953. коју је Дончић навео као свој извор. Такође, тешко је поверовати да би наводна преводитељка ове Целанове песме Аница Савић Ребац, велики познавалац немачке културе и бечка студенткиња, направила такву грешку да на насловној страни име познатог песника Јоханеса Бобровског, наведе као Јохансен, што је скандинавско презиме, а још је невероватније да би књигу посветила госпођици Десанки Максимовић, која је 1953. већ 20 година у браку. Најневероватнија је, међутим, могућност да је уопште могла чути, а камоли преводити Бобровског, када је овај песник своју прву књигу објавио осам година касније!
Иако Дончић јесте у свој ,,пројекат" уложио некакав труд, заправо свако ко је иоле писмен уопште није ни морао да тражи све наведене оригинале, односно у неколицини случајева плагијате, јер је јасно да су сви настали у његовом компјутеру. Читав случај додатно добија на бизарности када се прочита поговор мр Душана Стојковића, који сам каже како ни у једној библиотеци није успео да пронађе књиге које Дончић наводи, упркос чему остаје у уверењу да их Дончић поседује. Не мање бизаран детаљ је рецензија ове књиге од стране познатог песника, професора Учитељског факултета у Јагодини и пре две године председника конкурсне комисије Министарства културе за књижевне манифестације, награде и периодику – Тиодора Росића, који саучествује у овој опскурној обмани пошто недвосмислено тврди да је реч о чистим плагијаторима, или једноставним језиком речено – лоповима.

Дончић би за целу ствар могао и кривично да одговара јер је очито да је он сам плагирао оне које је навео да су плагијатори, било по тужбама живих песника, било носилаца ауторских права. Такође, треба испитати одговорност Росића, али још више и институција које су финансијски помогле издавање ове књиге, међу којима су Ј. П. Електрокосмет, Градска општина Пантелеј у Нишу и Студентски центар Приштинског универзитета, сада у Косовској Митровици, јер нема ниједног разлога да грађани својим новцем плаћају овакве подвале. А медији шокирани Дончићевим открићима ,,после којих ништа неће бити исто", као и сви други који су насели на превару, могу ипак да одахну и да се врате свом очигледно омиљеном хобију - читању поезије.



Марјан Чакаревић

Posebno me dirnulo:
"...Читав случај додатно добија на бизарности када се прочита поговор мр Душана Стојковића, који сам каже како ни у једној библиотеци није успео да пронађе књиге које Дончић наводи, упркос чему остаје у уверењу да их Дончић поседује."

Kakva vera!!!

Plagijati svuda oko nas. Ćista fantastika. Prevazišli su Radunovićeve blurbove na sopstvenoj knjizi.

Aman, ljudi, zašto uopšte razmišljate o nekoj zamlati iz nekakvog mrestilišta vukova? Naravno, žalosno je što će ova stvar da uđe u narod kao loš wc papir, pa će da metastazira u sličnu priču kao što je ona o "Redu crvenog zmaja" (a i to je smislio neki zavičajni pesnik iz čipke materine).